Специфичности истраживања порекла у Срба у односу на друге народе

Порекло становништва > Како истраживати породично порекло

<< < (2/6) > >>

ДушанВучко:

--- Цитат: ДушанВучко Новембар 26, 2021, 01:24:51 пре подне ---Мислим да то има везе и са фреквентношћу подручја: што је неко подручје мање фреквентно, то се више зна о прошлости, па имамо у Црној Гори директна предања са средњим веком, у Шкотској, вероватно и на северу становници имају та сазнања и везе. Најјачу везу са пореклом и прошлошћу имају становници мање фреквентних подручја и племићке, аристократске породице

--- Крај цитата ---
На Балкану конкретно, мислим да порекло највише занима Србе, Албанце и санџачке Бошњаке...
Србе пре свега што их занима историја и што је то народ који у најмањем проценту има припаднике који воде порекло од неког другог суседног балканског народа, као и због племенског уређења у ЦГ, затим западни крајеви који су изворима поткрепљени итд
Албанце због своје мале фреквентности на тој територији и племенског уређења
Санџачке Бошњаке због релативне историјске младости на том подручју и тражења потврде припадности роду за који имају предање
За све три групе је заједничко истраживање већ постојећих претпоставки , а у случају Срба , плус мањак бојазни да није неко друго порекло од већ постојећих суседних народа
Што се осталих тиче, ту је основна јединица, тренутна припадност народу, која је довољна, а уколико се појаве тестови који би указали на неко раније порекло, онда се оно прескаче, и дефинише се прапорекло...Зато је мање заинтересованих код других народа (због те "међустанице" између тренутне припадности и прапорекла, а управо код многих , Срби попуњавају тај историјски "међупростор" између тренутне припадности и прапорекла)
Добра би била нека студија, колико процентуално је који народ тестиран, тј, колико је интересовање код разних народа. Код Мађара је јако мало интересовање, а то иде у прилог томе да код њих доминира словенска генетика, тј. основно задовољење имају у повезаности са изворним Мађарима у културолошком смислу.
Културолошки аспект код Срба не спречава велику заинтересованост за порекло, али код неких , она је тачка која нема потребе да се "преиспитује" неким додатним истраживањима...За сваки народ је то специфично питање изгледа

Небојша:

--- Цитат: ДушанВучко Новембар 26, 2021, 01:24:51 пре подне ---Што се тиче специфичности истраживања порекла у Срба у односу на друге народе, ту је под број један, већа заинтересованост у односу на друге. А онда се траже везе у изворима и у бази података која је резултат веће заинтересованости. Срби то желе, а други се задовољавају самој припадности нацији којој припадају, не иду у лично породично порекло толико (тј. најдаље иду до места порекла свог оца, деде, прадеде која знају из породице, а даље их не занима толико као што нас занима).
Мислим да то има везе и са фреквентношћу подручја: што је неко подручје мање фреквентно, то се више зна о прошлости, па имамо у Црној Гори директна предања са средњим веком, у Шкотској, вероватно и на северу становници имају та сазнања и везе. Најјачу везу са пореклом и прошлошћу имају становници мање фреквентних подручја и племићке, аристократске породице
--- Крај цитата ---

Рекао бих да је у динарском појасу жеља за истраживањем порекла генерално израженија (нека оставштина Илира) ;) Већ Србе из источне и југоисточне Србије, неко даље порекло мање-више и не занима превише (част изузецима). Могуће да се слична паралела може направити између Хрвата штокаваца са једне и Хрвата кајкаваца и чакаваца са друге стране. Срби имају много бурнију историју него околни народи, па је свакако и то један од мотива.

Свест о пореклу се најдуже одржала тамо где и племеска организција. Дакле Црна Гора у данашњим границама, делови северне Албаније, итд. Код Крајишника је нпр. јако изрежена та свест о пореклу предака, а њих је Цвијић у неколико наврата упоредио управо са Црногорцима (психичке особине).

ДушанВучко:

--- Цитат: Небојша Новембар 26, 2021, 09:46:29 пре подне ---Срби имају много бурнију историју него околни народи, па је свакако и то један од мотива.

--- Крај цитата ---
Да, поред области у којима људи живе дуго времена и где се сачувало предање (где је и мања фреквенстност), узрок је и велика фреквентност народа као последица бурне историје, и онда и у тим областима је веће истересовање самим тим што знају да су на неком подручју 200, 300 година, па их занима где су били пре тога (мада у Шумадији , иако је боравак отприлике толики, народ се задовољава тиме или неким магловитим предањем да су дошли из Црне Горе, па је мања заитересованост у Шумадији. У Шумадији мањој заинтересованости доприноси и нека врста колективног регионалног идентитета - Шумадинци, нека врста поноса на део Србије где се рађала модерна Србија и само осећање "бити Шумадинац" надјачава неко сазнање одакле су дошли пре тога. То је мој утисак, и кога год да се пита одакле је порекло, каже се више у "пролазу": "не знам тачно, ваљда однекуд из Црне Горе" и то је то, једва и то да каже, њега више не занима та прича, јер је он Шумадинац, тако се осећа, али исто тако, с обзиром да је већина становника из динарског подручја, постоји тај "поносити" ген, коме смета други "поносити" ген управо из оних области одакле су и сами дошли, па имамо у Шумадији случај да кажу "ма шта они Црногорци, само се "шире", а у ствари и Шумадинци воле да се "прсе" :) Просто последица неке врсте елитизма у оквиру Србије, што и има своју оправданост у историји, први, други устанак, балкански, па светски ратови)

сɣнце:

--- Цитат: Небојша Новембар 26, 2021, 09:46:29 пре подне ---Рекао бих да је у динарском појасу жеља за истраживањем порекла генерално израженија (нека оставштина Илира) ;) Код Крајишника је нпр. јако изрежена та свест о пореклу предака

--- Крај цитата ---

Када се пореде србски исток и запад, бит ће, да је не мање значајна ствар то, да се западњаци учесталије скитају по Magna Germania и Terra Nova, паке им занедостаје завичаја, а и лагше им је приуштит истраживање. Исти ће узрок бит и зашто се од Хрвата чешће тестају Латини а од Арбанаса Амзелфелдери.

НиколаВук:

--- Цитат: сɣнце Новембар 26, 2021, 10:33:08 пре подне ---Када се пореде србски исток и запад, бит ће, да је не мање значајна ствар то, да се западњаци учесталије скитају по Magna Germania и Terra Nova, паке им занедостаје завичаја, а и лагше им је приуштит истраживање. Исти ће узрок бит и зашто се од Хрвата чешће тестају Латини а од Арбанаса Амзелфелдери.

--- Крај цитата ---

Напунила је и источна Србија Магна Германију, па их и даље не интересује толико порекло. ;)

Навигација