Науке и научне дисциплине > Други светски рат

Истребљење православних Срба из НДХ

(1/3) > >>

Тимар:
Препоручујем онима које занима ова тематика да прочитају књиге Петра Драгишића: УСТАШЕ У БУГАРСКИМ ДОКУМЕНТИМА. Овдје можете прочитати само један извод из Дневника бугарског ратног премијера Богдана Филова у којем налазимо Павелићево признање о убиству 400.000 Срба у Независној држави Хрватској (НДХ) до прољећа 1942. године и планом да се побије још толико преосталих Срба: https://jadovno.com/petar-dragisic-ustase-u-bugarskim-dokumentima/?fbclid=IwAR1USBYxKOpjZZGZmSmCkoxDJ7AQS5jLRboeJwFArIVqWZ8BD7j4tHr9SHw&lng=cir#.YTr-01Uza1s

Malesevic:

--- Цитат: Тимар  Септембар 10, 2021, 09:05:01 пре подне ---Препоручујем онима које занима ова тематика да прочитају књиге Петра Драгишића: УСТАШЕ У БУГАРСКИМ ДОКУМЕНТИМА. Овдје можете прочитати само један извод из Дневника бугарског ратног премијера Богдана Филова у којем налазимо Павелићево признање о убиству 400.000 Срба у Независној држави Хрватској (НДХ) до прољећа 1942. године и планом да се побије још толико преосталих Срба: https://jadovno.com/petar-dragisic-ustase-u-bugarskim-dokumentima/?fbclid=IwAR1USBYxKOpjZZGZmSmCkoxDJ7AQS5jLRboeJwFArIVqWZ8BD7j4tHr9SHw&lng=cir#.YTr-01Uza1s

--- Крај цитата ---

Управо читам једну другу књигу од Драгишића. Ово је такође занимљиво, с тим и бројке се чине реалнијим. Највећи број Срба у НДХ и јесте побијен до пролећа 1942. Већ од зима "41 кренуо је озбиљнији и организованији отпор у српским селима против усташа, те је и усташама постало теже да спроводе своју геноцидну идеју.

Занимљиво је да ове податке објављује удружење Јадовно које черечи српске историчаре који се усуде да кажу да у Јасеновцу није побијено 700.000 људи, већ покушавају са научне стране да прикажу реалан број страдалника. А рецимо ова изјава Павелића о 400.000 убијених до пролећа "42. свакако је дијеметрално супротна тврдњи да је само у Јасеновцу побијено 700.000 Срба.

Иначе презирем ту игру бројки када је у питању геноцид над Србима у НДХ али запало ми је то за око баш због кампање коју наведено удружење води против Музеја геноцида у Београду и владике славонског Јована.

drajver:

--- Цитат: Malesevic  Септембар 20, 2021, 10:22:44 пре подне ---Управо читам једну другу књигу од Драгишића. Ово је такође занимљиво, с тим и бројке се чине реалнијим. Највећи број Срба у НДХ и јесте побијен до пролећа 1942. Већ од зима "41 кренуо је озбиљнији и организованији отпор у српским селима против усташа, те је и усташама постало теже да спроводе своју геноцидну идеју.

Занимљиво је да ове податке објављује удружење Јадовно које черечи српске историчаре који се усуде да кажу да у Јасеновцу није побијено 700.000 људи, већ покушавају са научне стране да прикажу реалан број страдалника. А рецимо ова изјава Павелића о 400.000 убијених до пролећа "42. свакако је дијеметрално супротна тврдњи да је само у Јасеновцу побијено 700.000 Срба.

Иначе презирем ту игру бројки када је у питању геноцид над Србима у НДХ али запало ми је то за око баш због кампање коју наведено удружење води против Музеја геноцида у Београду и владике славонског Јована.

--- Крај цитата ---

Слажем се, поготово је недостојно то заокруживање на 0, као да се не ради о људима. Сваки страдали Србин има име и презиме, није број. И са тим се не тргује ни у политичке ни у националне нити у било које друге сврхе. То је непоштовање жртава. А о жртвама се у првом реду и ради. Бројеви су ту најмање битни. Битна је намјера да се истријеби читав један народ. Да су усташе могле да да дохвате још Срба, свакако би их побиле. Довољна је трагедија и да је један Србин страдао само зато што је Србин.

Да не говорим да ови који инсистирају на великим цифрама, веома добро служе другој страни која настоји да жртве минимузује. Неаргументоване и недоказиве тврдње лако се обарају, а свака српска прича о Јасеновцу сврстава се у митоманију. Треба установити истину, у мјери у којој је то данас могуће. Да свака жртва добије лик, а не да буде 0 на заокруженом броју.

Иначе је срамота да су се у српском друштву и поводом овог питања створиле подјеле. Педесет година се жртвама нису бавили, а кад су коначно почели да се баве, имамо појаву старог правила: два Србина, три мишљења.

Питање којим Срби треба да се баве јесте идеолошка матрица која је довела до геноцида над Србима, каква јој је генеза и гдје јој је коријен, да ли је у свом еволуираном облику присутна и данас. Прије неколико дана имали смо прилику да дериват усташке идеологије гледамо на Цетињу, у Хрватској је одавно дио политичког мејнстрима, дакле жива је и данас. Баш као што постоји антисемитизам, постоји и антисрбизам, и то је појава која захтијева препознавање и изучавање.

Зрно:
700 хиљада убијених у Јасеновцује је немогућа цифра и тога су свесни паметнији људи. Нажалост, велика већина Срба стварно верује у то и даје повода Хрватима да се спрдају са нама. Имамо годинама на сајту Јасеновца списак свих жртава рата, за које људи мисле да је списак жртава логора. Баш ме пре неки дан један убеђивао да му је деда убијен у Јасеновцу јер је нашао на сајту. Нисам га на крају ни убедио да је то глупост, пошто од жртава из Далмације скоро нико није завршио тамо.

Malesevic:
У принципу написали сте то што и ја мислим.


--- Цитат ---Битна је намјера да се истријеби читав један народ.
--- Крај цитата ---

Ово је најбитније. Јасно постојање геноцидне намере и плана да се један народ истреби јер је друге вере и нације. До сада, ако се не варам, музеј жртава геноцида у Београду има преко 90.000 именом и презименом регистрованих жртава конц. логора Јасеновац. 90 хиљада људи је огромна бројка страдалника. Ужасавајућа бројка. И то је минимум људи који су страдали. Значи мање од тога није, може да буде нажалост само више.

У конц. логору Маутхаузен је страдало око 100.000 људи и то је највећи конц. логор на простору данашње Аустрије и свако нормалан је зргожен тиме и не може то ни да замисли. Међутим код одређеног дела Срба сличан број жртава је изгледа превише мала бројка и постоји жеља да она буде далеко већа... Не замерам никоме што се држи броја од 700.000 јер је то оно што се учило и сада учи у школи. Зашто се у школским уџбеницима то не поправи и тежиште "културе сећања" стави на намеру, а не на број, мени није јасно. Ваљда зато што је бројка лакше "схватљива", упечатљива и сл. Нажалост не примећујем у државама Србији и РС вољу да се на томе ради, чак шта више ради се на томе да се још више пажња скрене на бројке. На све то се надовезује турбо-фолк патриотизам да уколико изразите сумњу у тај број тј. покушате научно да причате о томе и да центар пажње преусмерите на геноцидну намеру, медијски вас рашчерече.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна