Науке и научне дисциплине > Историја

Сви фалсификати хрватске "повијести"

(1/2) > >>

симо:
О Вишеславовој крстионици

"Profesor emeritus Univerziteta u Zadru Nikola Jakšić digao je prašinu svojim istraživanjima posvećenim krstionici kneza Višeslava iz Nina, koja se u hrvatskoj istoriografiji smatrala autentičnim spomenikom pokrštavanja Hrvata.

Njegov zaključak je da Višeslavova krstionica nije iz Nina, da nije nastala u Hrvatskoj nego u Veneciji po narudžbi Mletaka i da nije bila namenjena Hrvatima, već jednoj od kneževina na istočnoj obali Jadrana.

Štaviše, on smatra da mitska krstionica Hrvata to zapravo nikad nije bila, a da knez Višeslav nikad i nije bio hrvatski knez, nego "neki slovenski".

O Višeslavu čak ni ne postoji mnogo podataka, a u njegovo vreme nije postojao hrvatski velikaš s imenom Višeslav. Zanimljivo je da njegove kolege istoričari i arheolozi pokušavaju da ospore njegova tumačenja i otkrića i Jakšića optužuju na nedostatak patriotizma i nacionalne svesti.

Profesor Jakšić je za Slobodnu Dalmaciju komentarisao deo izveštaja u kojem tvrdi da krstionica nije hrvatski spomenik i da nema nikakve veze s Hrvatima."

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2017&mm=07&dd=07&nav_id=1280603


https://hr.wikipedia.org/wiki/Vi%C5%A1eslavova_krstionica

crni:
Чланак у СД од 04.07.2016. http://www.slobodnadalmacija.hr/novosti/hrvatska/clanak/id/318380/knez-viseslav-nije-bio-hrvat-niti-su-hrvati-stigli-u-stoljecu-sedmom
О лику и предметном дјелу проф. Јакшића http://slobodnadalmacija.hr/scena/kultura/clanak/id/301206/viseslavova-krstionica-neka-se-zove--ivanova

Вјечне полемике и дилеме о досељавању Хрвата, Ајнхардовим аналима, цркви Св. Спаса на Цетини ...
http://slobodnadalmacija.hr/scena/mozaik/clanak/id/317437/ovo-ce-mnoge-sokirati-hrvati-se-nisu-doselili-na-ovo-podrucje-u-stoljecu-sedmom-nego-u-devetome
http://www.slobodnadalmacija.hr/scena/mozaik/clanak/id/73250/milosevic-cetina-je-rijeka-dvaju-naroda

Грк:
Кад каже да је Карло Велики послао Хрвате као војну олигархију на Јадран против Авара, ја питам колико је тих Хрвата могло бити послато да се данас од њих изродила читава нација ::)?

А на сличан начин су дошли и Срби, али нешто касније. Кад су и на који начин то Срби дошли и на које Јакшић мисли просторе?

симо:

--- Цитат: Црнчевић  Јул 08, 2017, 12:53:58 поподне ---Чланак у СД од 04.07.2016. http://www.slobodnadalmacija.hr/novosti/hrvatska/clanak/id/318380/knez-viseslav-nije-bio-hrvat-niti-su-hrvati-stigli-u-stoljecu-sedmom
О лику и предметном дјелу проф. Јакшића http://slobodnadalmacija.hr/scena/kultura/clanak/id/301206/viseslavova-krstionica-neka-se-zove--ivanova

Вјечне полемике и дилеме о досељавању Хрвата, Ајнхардовим аналима, цркви Св. Спаса на Цетини ...
http://slobodnadalmacija.hr/scena/mozaik/clanak/id/317437/ovo-ce-mnoge-sokirati-hrvati-se-nisu-doselili-na-ovo-podrucje-u-stoljecu-sedmom-nego-u-devetome
http://www.slobodnadalmacija.hr/scena/mozaik/clanak/id/73250/milosevic-cetina-je-rijeka-dvaju-naroda

--- Крај цитата ---

Црква Вазнесења Господњег на врелу Цетине ми је увијек изгледала монументално. Има ту и претјеривања са наше стране. Не вјерујем да је задужбина Тврткова како се наводи у Кончаревићевом љетопису (једном прилично сумњивом документу). Твртко није градио такве монументалне грађевине ни у Босни.

симо:

--- Цитат: Грк  Јул 08, 2017, 01:41:12 поподне ---Кад каже да је Карло Велики послао Хрвате као војну олигархију на Јадран против Авара, ја питам колико је тих Хрвата могло бити послато да се данас од њих изродила читава нација ::)?

А на сличан начин су дошли и Срби, али нешто касније. Кад су и на који начин то Срби дошли и на које Јакшић мисли просторе?

--- Крај цитата ---

Хрвати у Далмацији заиста нису поменути ни у једном извору првог реда у периоду до 9. вијека (што не значи да их ту није било), само ми није јасно зашто се одмах то мора изједначавати са Србима, за које Ајнхард 822. године каже да су народ који држи велик дио Далмације, што јасно говори да су ту морали бити,ако ништа друго, а оно у 7. вијеку.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију