57.Симо Матавуљ (Шибеник, 12. септембар 1852 — Београд, 20. фебруар 1908) је био српски писац из Далмације, који припада епохи реализма. Његова најпознатија дела су роман Бакоња фра Брне и приповетка Пилипенда.
Презиме Матавуљ и није тако често, иако су мање више сви чули за исто. Локализовано је на подручју Крајине, гдје је такође тешко одредити матицу. Преци Симе Матавуља прешли су из Далматинског Косова(јужно од Книна) у Шибеник, гдје му се отац бавио трговином. У књизи "Светли гробови православних Шибенчана" о прецима Симиним пише:
"Матавуљи су дошли у Шибеник из дадматинског Косова. У Косову је Марко Матавуљ добио 1774. сина Ђорћа, који се оженио Мартом Скочић (роћ. 1786) из шибеничког
Вароша, где су и основали свој нови дом. Имали су дванаесторо деце. Њихов син Стеван (роћен 1811, умро 1860) чије се име налази на гробном натпису, оженио се Симеуном Трива, врло интедигентном и промућурном женом, са којом је имао синове Симу, познатог књижевника, и Ђуру (роћ. 1855, умро 1917). Док се Симо одао књижевности, Ђуро се посветио привреди и трговини коју је наследио од рано преминулог оца. Кућа је и посде Стеванове смрти напредовала, јер је Симеуна бида кадра и да храни децу и да води посао развијене радионице и трговине. Симеуна се тек касније преудала за Константина Скочића, а Ђуро је добио одличног сарадника у својој супрузи Ани из породице Секулића у шибеничком Варошу, која је у кући достојно заменила своју узорну свекрву. "
У свим обрађеним селима далматинског Косова Накићеновић не помиње Матавуље. Међутим, интересантно је да се у Поуњу у селу Доња Суваја код Босанске Крупе помиње: "Матуљ и Матуљева Локва по хајдуку Матавуљу из Далмације, који је ту погинуо. "
Бачко у својој књизи Породице далматинских Срба пише за Матавуље: "Пореклом су, како се тврди, из околине Босанске Градишке, из места "Козјак" (Козинци'?), одакле су прешли на Далматинско Косово." Непознат је извор за ову тврдњу, можда се ради о породичном предању. Како год, можда та веза није без основа јер у Турјаку код Босанске Градишке заиста постоји породица Матауљ, која је са славом Јовањдан забиљежена још 1882. Нема сумње да се ради о истом презимену у два облика. Међутим, миграције су обично ишле из Далмације према Поткозарју, па се може поставити и питање није ли ова породица Матауљ такође из Далмације.
Треба поменути да се донекле слично презиме појављује у Далмацији у млетачком попису 1709. године у мјестима Свети Филип и Јакови и Турањ. Ради се о презимену Матуљевић.
Ван крајишког простора, појављује се топоним Матуљи сјеверозападно од Ријеке, као и локалитет Матуљића пећина у херцеговачким Зупцима.
Само презиме Матавуљ вјероватно има исти словенски коријен као руско презиме Мотовилов- дрво за намотавање пређе, а у пренесеном смислу човјек који се скита, "мота и вија".