Треба нагласити да је на трећој карти приказан и поход (описан код Менандра) који су Авари предузели против доњодунавских Словена, за рачун Византије (то се десило 578/579, пре аварског освајања Сирмијума 582, када су дефинитивно раскрстили и заратили са Цариградом); то су ове стрелице што од Ђердапа прате Дунав на исток и завршавају се близу ушћа Дунава и црноморске обале; Авари су наиме са својом коњицом код Ђердапа прешли на десну обалу Дунава (уз помоћ византијске речне флоте), путовали све до доњодунавских словенских упоришта а затим их је на леву обалу Дунава у још једном наврату превезла византијска флота, да би након тога каган потпуно спалио сва словенска насеља у том подручју. У том походу вероватно нису (на аварској страни) учествовали панонски Словени, мада не треба ни то искључити у потпуности; то би био још један могући правац којим су се западнији PH908 "вратили" на исток.
Занимљив је и овај поход (описан код Теофилакта Симокате) који из Срема води преко данашњег зворничког подручја даље у Босну; то је вероватно поход предузет 597. године, када су Авари и Аваро-Словени на челу са каганом напали унутрашњост провинције Далмације, порушивши четрдесет утврђења и град Вонке (негде на путу Сирмијум-Салона). Тада је вероватно порушен и утврђени град који се налазио на локалитету Орловине изнад Малог Зворника (Ад Дринум?), с обзиром да се налазио директно на правцу удара и био "кључ" за продор у унутрашњост провинције Далмације.
Такође је важно споменути још једну ствар - опсаде Солуна 584. и 586. године. У првој опсади је учествовао само један мањи одред Словена (око 5000 људи, по "Чудима Св. Димитрија") и она је кратко трајала (напослетку су одбијени од града); Солуњане је овај препад изненадио, али се из списа јасно види да су Словени и пре тог препада угрожавали, а можда и нападали Солун (нпр. податак да се тих дана нису проносили гласови о варварском упаду или онај да су поједини грађани јасно разазнавали неке знаке варварског дозивања). С обзиром да су овај препад извршили само Словени, без присуства Авара, претпоставља се да је у питању била пљачкашка група доњодунавских Словена који су били независни од Авара и који су вероватно и раније предузимали походе у солунској околини, те им је тај терен и положај града био познат. Ово спомињем због много веће и опасније опсаде коју су предузели Авари и њима потчињени Словени (Аваро-Словени) 586. године, и у којој је по процени изнесеној у "Чудима Св. Димитрија" (вероватно претераној) учествовало 100 000 варвара у пуној ратној опреми и са опсадним справама; варвари су дошли током ноћи али су због помрчине погрешно помислили да је утврђени манастир Св. Матроне уствари сам град Солун, те су се неколико сати замајавали око њега; међутим, када се разданило, увидели су своју грешку па су се преоријентисали на Солун; овај напад је такође изненадио Солуњане јер, иако су знали за поход, нису очекивали да ће се варвари таквом брзином спустити до њиховог града; иначе, при овој опсади је настала чувена иконографска сцена где Св. Димитрије обара са бедема првог Словена који се на њега успео; опсада је била врло тешка, али су Авари и Словени напослетку одбијени. Овај поход су извели Авари са панонским Словенима и по епизоди са манастиром Св. Матроне се види да они нису познавали градску околину и да нису раније предузимали походе у те крајеве (нападом на утврђени манастир током ноћи су се разоткрили браниоцима, а нападачи су до тог момента наступали у тишини, вероватно са циљем да изненаде браниоце и што брже и лакше заузму град); то јасно говори да Словени нису извели насељавање Балкана само из једног центра, већ барем два, ако не и више.