Аутор Тема: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)  (Прочитано 32037 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Ова три резултата ће бити објављена заједно:

1. Суботић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

7. Гајић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

9. Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

Припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988 и свртстани су у род В у табели Српског ДНК пројекта.
Овом роду припада Мељанац из истог места (слави Јовањдан), затим Павловић из оближног места Цивљане (слави Ђурђевдан), као и пар тестираних из Босанске Крајине који славе Аранђеловдан, по свој прилици изворну славу овог генетичког рода.

Изворно презиме Стојсављевића је Стоисевић и највећи су род у Отишићу.



Суботићи и Гајићи су њихови огранци.





Доста важан резултат групу родова E-V13>Z16988 која се предањем везује за Родиће-Стојсављевиће. Истом генетичком роду припадају и Гајићи из Поткозарја, који су сасвим сигурно пореклом од ових Гајића из Далмације, као и Вајагићи (такође Аранђеловдан) из Поуња, који су саставни део неких предања о пореклу Родића-Стојсављевића.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
10. Црномарковић, Јовањдан, Цивљане, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844

Припада роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS385=15-19.

Црномарковићи живе у Котлуши и Читлуку, засеоцима Цивљана.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
10. Црномарковић, Јовањдан, Цивљане, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844

Припада роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS385=15-19.

Иако је то мање-више типично и за остатак Крајине, у Врличкој крајини за сада доста упечатљива генетичка веза неких родова са простором Источне Херцеговине:

Матаруге E-V13>A18844
Бодрожићи-Бодироже-Бодироге R1b-Z2103
Родови R1a-M458>YP417
Родови R1a-Z280>YP4278

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
6. Баришић, Јовањдан, Цетина/Цивљане

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629 и роду Мириловића.

Баришићи у Цетини сматрају се потомцима нећака или сестрића кнеза Николе Милаша, који се звао Божо Баришић. Од кнеза Николе Милаша према истом предању потичу и данашња врличка братства Милаша (Стевањдан) и Четника (Стевањдан) у Цетини. Сматра се да су се преци ових братстава у Далмацију доселили из Дувањског поља, почетком 18. века. Према једном непоузданом предању, даља старина Баришића је из Црне Горе. Баришиће је у Далмацију наводно довео поменути Божо Баришић и населио између цркве Св. Спаса и реке Цетине. За Милаше се сматра да су се у Врличку крајину доселили у јуну 1692. године, када је из Добре код Дувна досељено 50 породица са 500 душа, од којих је било 100 ратника. Могуће је да је у исто време или нешто касније у врлички крај дошао и предак Баришића, поменути Божо, за кога неки мисле да би могао бити извесни Божо Милаш, који се помиње као досељеник у тај крај 1714. године. Први познати помен Баришића у Врличкој крајини је из 1792. године, када је забележен Ђуро Баришић, заједно са Петром Милашем. Године 1810, Баришићи су били други род по бројности у Цетини, са 39 чланова у три породице.
У везу са Милашима, Баришићима и Четницима доводе се и други далматински родови. За Ботице (Ђурђевдан) из Цетине, који се у изворима помињу и под презименима Батак, Батица и Батичић, сматра се да су огранак Баришића. Kао сродници Милаша у предањима се такође помињу неки Палачевићи и Кусоњићи.

Тестирани Баришић се јавио на мејл СДНКП и написао следеће:

"Пратећи тему на, форуму вашег сајта, о презимену Баришић, приметио сам малу грешку. Наиме, у једном делу се наводи да су са Милашима у роду Палачевићи и Кусоњићи. Овде се не ради о презименима. Палачевићи и Кусоњићи ( као и Лугаревићи, Орбићи...) су надимци појединих група породица и сви они су Баришићи."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Тестирани Баришић се јавио на мејл СДНКП и написао следеће:

"Пратећи тему на, форуму вашег сајта, о презимену Баришић, приметио сам малу грешку. Наиме, у једном делу се наводи да су са Милашима у роду Палачевићи и Кусоњићи. Овде се не ради о презименима. Палачевићи и Кусоњићи ( као и Лугаревићи, Орбићи...) су надимци појединих група породица и сви они су Баришићи."

Хвала господину Баришићу на појашњењу. Било ми је то одмах сумњиво, с обзиром да нисам пронашао ни Палачевиће нити Кусоњиће у Далмацији. Управо из тог разлога сам и написао "неки". У извору који сам користио у вези Милаша ово предање је прилично нејасно наведено, тако да се може помислити да је реч о различитим породицама:

Цитат
По предаји, настали су од једног Милаша који је давно доселио на Цетину (...). Три сина првог досељеника постала су преци три главна огранка ове породице. Од једног су данашњи Милаши, од другог – Пале, Паласа - настали су Палачевићи, а од трећег - Миле, у оближњем комшилуку су Кусоњићи.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Ова три резултата ће бити објављена заједно:

...

9. Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

Припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988 и свртстани су у род В у табели Српског ДНК пројекта.
Овом роду припада Мељанац из истог места (слави Јовањдан), затим Павловић из оближног места Цивљане (слави Ђурђевдан), као и пар тестираних из Босанске Крајине који славе Аранђеловдан, по свој прилици изворну славу овог генетичког рода.

Изворно презиме Стојсављевића је Стоисевић и највећи су род у Отишићу.


...

Примјерено је овдје још једном нагласити детаљ доњетог цитата о Стојсављевићима, Stoisavljević (Stoissevich, Stoissaglievich), како стоји: "Stoisavljevići su se već krajem 17. stoljeća orodili sa Mitrovićima (Jankovićima), najpoznatijom srpskom porodicom u Dalmaciji.1813 Današnji oblik prezimena (Stoisavljević) nalazimo u dokumentu od 26. 8. 1741. godine, u kojem je naveden harambaša Todoro Stoissaglievich.1814"

Један од носиоца сердарске титуле за Книнску Крајину био је Петар В. Стојисављевић – Митровић (сердар: 1726–1729).

После смрти Андрије Синобада, 1726. године, сердарство није уопште прешло на његовог брата од стрица, Дамјана (Филиповог) Синобада, већ прво на Петра Стојисављевића – Митровића (у питању је син Вучена Стојисављевића и Марије, ћерке Илије Јанковића Митровића[20]), а убрзо затим (1729) на католика, потпоручника редовне војске, Јакова Синобада – Бусија.[21] (текст из прилога о српској витешкој породици Синобад)

[20]Десница, Бошко: „Историја котарских ускока 1684-1749“, Свеска II, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа , Треће одељење, Књига XIV (Београд: Српска академија наука, 1951, стр. 407)

Односни Десничин навод са стр. 407 гласи: "Il sardar di Knin Pietro Mitrovich come spicca da terminazioni 23 febbraio 1725 fu a tal carico destinato dall' eccellentissimo provveditor Erizzo appunto con il cognome di Mitrovich. Egli veramente per quanto si rileva da esami e esami e pubbliche carte è figliuolo legittimo del quondam Vucen Stoissaglievich quondam Nouco da una villa sotto Verlica, Maria di lui madre però fù figliola del quondam Elia Mitrovich in casa di ..."

У простом преводу: "Кнински сердар Петар Митровић, како се истиче терминацијом (наредбом) 23. фебруара 1725, на ову дужност га је одредио одлични провидур Ерицо управо презименом Митровић. Он је заиста, колико се види из прегледа и прегледа јавних листова, законити син покојног Вучена Стоисављевића покојног Новка из села под Врликом, Марија, његова мајка, међутим, била је ћерка покојног Илије Митровића у кући ..."

Тијелу Иванове поруке додата је слика преписа дукала (указа) дужда Алвиза Моћенига (1662—1732), Alvise III Sebastiano Mocenigo (владао: 1722-1732), од 1. децембра 1729. године, којим овај смјењује капетана Петра Стојисављевића-Митровића (Pietro Stoissaglievich col cognome di Mitrovich) са сердарства, а за сердара Книнске Крајине поставља Јакова Синобада.

Можемо закључити да данашњи облик презимена Стојсављевић (Stoissaglievich) можемо пронаћи у управној документацији млетачке републике из 1725. и 1729. године, петнаестак година раније од овдје наведене 1741.

Можда је прилика, кроз овај изузетан генетичко-генеалошко истраживачки подухват Друштва, освијетлити име још једног сердара Книнске Крајине из породице Стојсављевић и евентуално међу данашњим Стојсављевићима утврдити потомке генеалошке линије сердара Петра (Вученовог п. Новка) Митровића-Стојсављевића међу старјешинама оних 13 породица заслужних особа и војника поменутих с почетка 18. вијека?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #46 послато: Децембар 01, 2021, 12:10:13 пре подне »
5. Вуковић, Св. Козма и Дамјан - Врачевдан, Цетина/Цивљане

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>S17250.

Вуковиће је у Цетину доселио харамбаша Radogna Vucovich из Миочића у Петровом пољу, код Дрниша. Сматра се да су дошли после 1720. године, пошто се на подручју Врличке крајине први пут помињу у периоду 1726-1728. године. Населили су се у западном делу села, на простору Јаребица. Испод својих кућа, од Пећина моста до извора Беговац, Вуковићи су обрађивали земље које су припадале породици Спар. Цетински Вуковићи се деле на огранке који носе породичне надимке: Мијачевићи, Мандићи и Којићи.

Део братства Вуковића остао је да живи у Миочићу, где их је било до последњих ратних збивања у Хрватској, а могуће да их има и данас.  У историјским изворима Вуковићи се у Петрову пољу помињу од 17.  века. Године 1692. забележен је Lazo Vucovich са породицом од шест чланова, као припадник бандерије харамбаше Николе Шарца. Јован Вуковић, капетан Петровог Поља, помиње се међу потписницима једног документа који су православни Далматинци упутили 1759. године млетачком сенату. Капетан Тодор Вуковић из Миочића се јавља међу потписаним далматинским православцима на једном документу из 1796. године.

Вуковићи су 1810. године у Цетини имали шест породица с 34 члана (Којо 15, Симо 2, Лука 5, Јаков 5, Лука 3 и Тома 4 члана). Деветорица су Вуковића 1846. године власници и сувласници шест стојних кућа (Tommaso куће бр. 2, Giorgio и Pietro qm Giovanni куће бр. 5, Michele куће бр. 6, Todore и Spiridone куће бр. 7, Pietro qm Giacomo и Natale куће бр. 8, а Marco куће без броја). Године 1878. били су највећи род у Цетини, који је имао и највише кућа: њих осамнаесторица били су власници 24 куће на подручју села. Вуковићи су били и главари села.
Један огранак Вуковића иселио се из Цетине у Ливањско поље, у тамошње насеље Бастаси.

(Наведени подаци о Вуковићима преузети су из књига Породице далматинских Срба, Александар Бачко, 2008, стр. 105-106 и Srbi u Cetinskoj krajini, Božidar Simić i Filip Škiljan, 2017, стр. 485-486.)

Хаплотип тестираног Вуковића припада генетичком роду који чини више крајишких породица са славом Врачевдан. До сада је утврђено да овом роду припадају породице Ерор (Клокоч/Војнић и Бунић/Удбина), Штулић (Горња Плоча/Ловинац), Његомир (Вребац/Госпић), Мишчевић (Вребац/Госпић), Лончина (раније презиме Владушић, Деветаци/Нови Град), а за очекивати је да ће се њихови генетички сродници појавити и међу другим породицама са славом Врачевдан на подручју Крајине: Павлић, Почуча, Бјелан/Бјелановић, Остојић, Галоња, Прерада, Латас.
Када је у реч о модалном хаплотипу овог рода, па и о резултату тестираног Вуковића, он не поседује специфичне вредности на сету од 23 маркера. Међу хаплотиповима до сада тестираних припадника рода као стабилније уочавају се вредности DYS19=15 и DYS389ii=32, које нису модалне, али ни ретке да би се могле сматрати карактеристичним. Од припадника овог рода једино је Ерор (Клокоч/Војнић) радио тест на више од 23 маркера и код његовог резултата је уочена ретка, изразито снижена вредност маркера DYS557=1̀3, што би могла бити и карактеристика хаплотипа рода, о чему је давно писао симо:

Мислим да би се у оквиру S17250* хаплогрупе могла издвојити нова подгрупа коју карактерише вриједност 557=13,а којој засад припадају личко-кордунашки Ерори и Италијан Кјара из Фурланије. И Ерор и Кјара су тестирани као S17250* тј. позитивни су на S17250, а негативни на све остале гране испод. При томе, треба нагласити да ни Кјара ни Ерор нису тестирали PH908. Иако су 448=20, предложио сам својевремено Ерору да уради и тест на PH908 за сваки случај.

Помјерање 557=13 је значајно у односу на модално 557=16, па мислим да готово да нема сумње да су Кјара и Ерор дио једног огранка. Ни географски гледано нису предалеко, а требало би видјети и упоредити породична предања да би се евентуално пронашла веза. Фурланија је гранично подручје са Словенијом и словенски утицај ту није безначајан. Такође Ерор и Кјара у укупном растојању маркера не стоје далеко, 8 маркера разлике на 67.

453557   Chiara   Valentino Chiara, b. ~1828 in Friuli region
330061   Eror   Jovan Eror, abt 1850 Babin Potok or Klokoč (Cro)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #47 послато: Децембар 01, 2021, 12:51:46 пре подне »
Вуковићи су изгледа једини у Врличком крају који славе Враче, а у Дрнишком крају осим Вуковића из Миочића, још и Ћакићи из Кричака (можда су род). Врло су разгранати и једни други и требали би бити старији слој. У Миочићу Вуовићи имају надимак Покосица.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #48 послато: Децембар 01, 2021, 07:52:27 пре подне »
Вуковићи су изгледа једини у Врличком крају који славе Враче, а у Дрнишком крају осим Вуковића из Миочића, још и Ћакићи из Кричака (можда су род). Врло су разгранати и једни други и требали би бити старији слој. У Миочићу Вуовићи имају надимак Покосица.

Наишао сам на податак да и неки Павлићи из Миочића славе Враче. Знаш ли нешто о  њима?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #49 послато: Децембар 01, 2021, 08:26:23 пре подне »
9. Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика

Што се тиче Стојсављевића из Попине постоје неки слабашни подаци из извора на основу којих се може закључити да су дошли тамо из Далмације.

На списку беземљаша на подручју Зрмање и Попине 1712. године (Kaser, 237) наведена су нека презимена која су се могла наћи на подручју Плавна у млетачком катастру из 1735. године.

На истом списку беземљаша из 1712. године уписане су три породице Стојсављевића:
Janus Stoisaulich,
Stanisau Stoisaulich и
Stoich Stoisaulich.

Они не могу да се повежу са Плавном, али можда могу са сусједним Радљевцeм, који је исто послије окончања Морејског рата остао у саставу Османског царства.
У дефтеру из 1701. године у Радљевцу остало је непрочитано једно презиме/име оца:

Stanisav sin........?, kuća 1
Janoš sin........?, /ista ligatura kao kod prethodnog imena/, kuća 1
Marko sin....../ista ligatura kao gore/, kuća 1

Ни Станислав, ни Јанош нису била честа имена у то вријеме, а овдје се налазе у истој комбинацији и вјерујем да се овдје ради о презимену Стојсављевић.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #50 послато: Децембар 01, 2021, 09:01:55 пре подне »
Наишао сам на податак да и неки Павлићи из Миочића славе Враче. Знаш ли нешто о  њима?

Павлићи из Миочића су одавно под тим презименом, јер се појављују на млетачким катастрима. Сигурно имају неке везе са Вуковићима у даљој прошлости. Постоје још и Јањићи одмах до Ћакића у Кричкама, али су они преузели славу Враче. У Далматинском Косову (Кнински крај) осим Бјелана имају и Прибојани са славом Врачи, а они су били харамбаше на почетку 18. в. као и Вуковићи. 

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Како се зове књига из које су више постављене странице?
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Како се зове књига из које су више постављене странице?

 Срби у Цетинској Крајини

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
16. Костур, Јовањдан, Цивљане.

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120.

О Костурима из Цивљана у литератури је забележено следеће (Srbi u Cetinskoj krajini, Božidar Simić i Filip Škiljan, 2017, стр. 460-461):
Цитат
Slava im je Sveti Jovan. Sava Costur od Vrlike, koji ima veliku porodicu s 18 članova i od 1729. godine posjeduje 23 campa zemlje, dobio je 1.5.1760. godine investituru na dodatnih 8 campa. Godine 1810. Kosturi su još nepodijeljeni, žive u jednoj velikoj zajednici od 18 članova, na čijem je čelu Andrija. Jovan Kostur 1828. je godine glavar sela Civljane (capo villa). U prvoj polovini 19. stoljeća u više je navrata u maticama zapisano dvojno prezime koje ukazuje na porijeklo ovog roda: Costur detto Giuckich, Giuckich alias Costur. U tom periodu nekoliko je Kostura umrlo u poznim godinama. Kosturi su 1846. godine podijeljeni, žive u pet stojnih kuća: Costur Nicolo vlasnik je kuće br. 37, Teodor kuće br. 38, Adamo kuće br. 39, Simeone kuće br. 43, a Marco i Lazzaro suvlasnici su kuće br. 43. Lazo Kostur pok. Ilije bio je jedan od najpoznatijih hajduka ovog dijela Cetinske krajine. Osuđen zbog raznih djela, umro je 27.9.1859. godine u zatvoru Capodistria. Devetorica su Kostura 1877. vlasnici i suvlasnici 7 kuća, a uz njih je zabilježeno i da je zemlje u selu imao i Kostur Sava pok. Pavla, koji je živio u Varcar Vakufu. Stefan Kostur crkveni je tutor 1880. i 1885. godine, a Lazo Kostur član Crkveno-opštinskog savjeta Vrlike 1897. i 1900. godine.

Поменуто двојно презиме које се јавља код неких Костура, односи се на братство Ђукића из Цивљана, који су огранак Костура, а повремено су користили оба презимена. У врличком крају Ђукића са славом Јовањдан има и у Цетини али изгледа да се ради о различитом братству, с обзиром да се за њих наводи другачије предање о пореклу, које их не доводи у везу са Костурима.

Костури у Варцар Вакуфу, који се помињу у наведеном цитату, забележени су и у шематизму православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за 1882. годину.

Порекло презимена Костура могло би бити у вези са некадашњим називом Цивљанима суседног села Косоре. Делови овог села су у 17. веку забележени као насеља Костур Велики и Костур Мали.

У односу на модални хаплотип Динарик север огранака хаплогрупе I2-Y3120, код резултата тестираног Костура издваја се карактеристична вредност DYS390=23, затим DYS391=10 и DYS385b=16, а као нешто ређи се уочавају и маркери DYS576=17 и DYS635=24. Овај резултат показује сличност са хаплотиповима већ раније уочене групе крајишких братстава са славом Јовањдан, којој припадају Рајковић из Котора код Мркоњић Града и Миљатовић из Босанске Бојне код Велике кладуше, а могли би им бити сродни и Кепчије из истоименог села код банијског Двора. Од поменутих пет ређих маркера, хаплотип Костура има подударање са Рајковићем на свих пет, са Миљатовићем на четири, док са Кепчијом дели три исте вредности. Како се не ради о посебно ретким вредностима маркера, а поменута братства славе честу славу - Јовањдан, те немају предање о заједничком пореклу, није могуће са сигурношћу тврдити да се ради о генетичком роду који има заједничког претка у ближој прошлости. Ово тим пре што и хаплотипови Миљатовића, Рајковића и Кепчије поседују своје особене маркере које не деле са осталим тестиранима из наведене групе.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
До сада су из тих села тестирани:

Богдановић, Илиндан, Штиково - I2-PH908
Гушевац. Ђурђевдан, Кањане - J2b-M205>Y155375
Миодраг, Аранђеловдан, Кањане - J1 -ZS9949
Јошић, Лазарева субота, Баљци - I2-PH908

Ту је још Граовац (Јовањдан) из Штикова, I2-S17250 (23andMe).

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
5. Вуковић, Св. Козма и Дамјан - Врачевдан, Цетина/Цивљане

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>S17250.

Вуковиће је у Цетину доселио харамбаша Radogna Vucovich из Миочића у Петровом пољу, код Дрниша. Сматра се да су дошли после 1720. године, пошто се на подручју Врличке крајине први пут помињу у периоду 1726-1728. године. Населили су се у западном делу села, на простору Јаребица. Испод својих кућа, од Пећина моста до извора Беговац, Вуковићи су обрађивали земље које су припадале породици Спар. Цетински Вуковићи се деле на огранке који носе породичне надимке: Мијачевићи, Мандићи и Којићи.

Део братства Вуковића остао је да живи у Миочићу, где их је било до последњих ратних збивања у Хрватској, а могуће да их има и данас.  У историјским изворима Вуковићи се у Петрову пољу помињу од 17.  века. Године 1692. забележен је Lazo Vucovich са породицом од шест чланова, као припадник бандерије харамбаше Николе Шарца. Јован Вуковић, капетан Петровог Поља, помиње се међу потписницима једног документа који су православни Далматинци упутили 1759. године млетачком сенату. Капетан Тодор Вуковић из Миочића се јавља међу потписаним далматинским православцима на једном документу из 1796. године.

Вуковићи су 1810. године у Цетини имали шест породица с 34 члана (Којо 15, Симо 2, Лука 5, Јаков 5, Лука 3 и Тома 4 члана). Деветорица су Вуковића 1846. године власници и сувласници шест стојних кућа (Tommaso куће бр. 2, Giorgio и Pietro qm Giovanni куће бр. 5, Michele куће бр. 6, Todore и Spiridone куће бр. 7, Pietro qm Giacomo и Natale куће бр. 8, а Marco куће без броја). Године 1878. били су највећи род у Цетини, који је имао и највише кућа: њих осамнаесторица били су власници 24 куће на подручју села. Вуковићи су били и главари села.
Један огранак Вуковића иселио се из Цетине у Ливањско поље, у тамошње насеље Бастаси.

(Наведени подаци о Вуковићима преузети су из књига Породице далматинских Срба, Александар Бачко, 2008, стр. 105-106 и Srbi u Cetinskoj krajini, Božidar Simić i Filip Škiljan, 2017, стр. 485-486.)

Хаплотип тестираног Вуковића припада генетичком роду који чини више крајишких породица са славом Врачевдан. До сада је утврђено да овом роду припадају породице Ерор (Клокоч/Војнић и Бунић/Удбина), Штулић (Горња Плоча/Ловинац), Његомир (Вребац/Госпић), Мишчевић (Вребац/Госпић), Лончина (раније презиме Владушић, Деветаци/Нови Град), а за очекивати је да ће се њихови генетички сродници појавити и међу другим породицама са славом Врачевдан на подручју Крајине: Павлић, Почуча, Бјелан/Бјелановић, Остојић, Галоња, Прерада, Латас.
Када је у реч о модалном хаплотипу овог рода, па и о резултату тестираног Вуковића, он не поседује специфичне вредности на сету од 23 маркера. Међу хаплотиповима до сада тестираних припадника рода као стабилније уочавају се вредности DYS19=15 и DYS389ii=32, које нису модалне, али ни ретке да би се могле сматрати карактеристичним. Од припадника овог рода једино је Ерор (Клокоч/Војнић) радио тест на више од 23 маркера и код његовог резултата је уочена ретка, изразито снижена вредност маркера DYS557=1̀3, што би могла бити и карактеристика хаплотипа рода, о чему је давно писао симо:

Увидом у катастарски списак за село Миочић 1710. године (Adi 12 Giugo 1710 Miocich) можемо примјетити првоуписано име Обрада Вуковића пок. Радоње (Obrat Vucouich q. Radogna) старјешине куће са 25 душа (5 људи од оружја, 7 дјечака, 6 жена, 7 дјевојчица). Податак о покојном Радоњи Вуковићу из 1710. године може послужити кориговању претпоставке о времену доласка Вуковића у Цетину "после 1720. године" као и прилику, тестирањем којег Вуковића из Миочића, потврде Радоње Вуковића родоначелником и дрнишких и врличких Вуковића?

Радоња Вуковић се помиње 1687. године уписан у "књигу братима" братовштине шибенске православне цркве Св. Јулијана (Петар Д. Шеровић, Неколико података о становништву Шибеника крајем XVII стољећа, 1954-57), такође се помиње 1689. године међу старјешинама породица којима је инвеституром генералног провидура А. Молина додјељена земља у Миочићу и Кричкама ("Investita di terra Radogna Vucovich ed altri a Miocich e Kričke", Карло Косор, Дрниш под Венецијом, 1975) и десет година касније, 1699. године, поновно наилазимо на спомен имена Радоње Вуковића, овога пута са титулом капетана (харамбаше у миру), као једног од 36 потписника изјаве харамбаша и народа против пријевременог премјештаја жупника Петрова поља фра Анте Илијића (висовачког фрањевца), (Ј. А. Солдо, Црквени живот на проширеном подручју Шибенске бискупије након узмака Османлија, 2001).


Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #56 послато: Децембар 02, 2021, 08:23:32 пре подне »
20. Преочанин, Аранђеловдан, Цетина/Цивљане

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643 и генетичком роду коју смо условно назвали Родићима.

Преочани су у Цетину дошли из села Преодац, које се налази у Босни, испод планине Шатор, на тромеђи Босанског Грахова, Дрвара и Гламоча. Своје садашње презиме Преочани су понели управо по имену села из којег су се доселили. У изворима се помињу и под презименима Preozanin, Presanin и Preodac. Године 1728. Rade Preozanin с породицом од 27 чланова добио је инвеституру на 44 campa и 190 tavola земље. Године 1810. у Цетини је било седам породица Преочанин, са 35 чланова. Године 1846. у Цетини су шесторица Presanina власници кућа. У наредних 30 година породица се развила, па се 1878. године наводе четрнаесторица Преочанина као власници 15 кућа у селу. Огранци Преочана у Цетини носе надимке: Луићи, Шантићи, Вурлановићи и Јуранковићи.

Претпоставља се да се део припадника овог братства иселио у 18. веку у Шајкашку крајину, у место Мошорин, данас село општине Тител. Преочани се под различитим презименима (Преочанин, Преочан, Преочански) у више наврата помињу у матичним књигама Мошорина, у периоду од 1783. до 1852. године.

(Наведени подаци о Вуковићима преузети су из књига Породице далматинских Срба, Александар Бачко, 2008, стр. 367 и Srbi u Cetinskoj krajini, Božidar Simić i Filip Škiljan, 2017, стр. 482-483.)

Хаплотип тестираног Преочанина карактерише маркер DYS390=25. Сличност се уочава са хаплотиповима групе братстава која припадају крајишком роду Родића, а која такође славе Аранђеловдан. Како је и матица Родића у дрварском крају, нема сумње да су им Преочани сродни. Генетичким тестовима до сада је пронађено двадесетак појединаца из овог генетичког рода, међу којима има и припадника староседелачких херцеговачких породица, па би се његова даља старина могла тражити управо на подручју Херцеговине, и још даље ка југоистоку. О крајишким Родићима више је писано на засебној теми Форума: Родићи - I2-CTS10228>S17250>Y4882>A1328
« Последња измена: Децембар 02, 2021, 08:27:54 пре подне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #57 послато: Децембар 02, 2021, 09:01:23 пре подне »
Дедићи из Миочића су се раније презивали Преочанин (од њих је Арсен Дедић), и такође славе Аранђеловдан. Имамо везу Цетине и Миочића преко Вуковића и Преочанина, али не само то. У књизи "Петрово поље у врелима османског раздобља, Јаковљевић, Исаиловић, 2020." наводи се веза Миочића са Цетином у 16. веку, преко неких људи:

Kršćanin Radosav, sin Milka, zajedno s braćom, bio je ubilježen kao držatelj manje zemljišne cjeline u ovom selu (1585., 1604.), uz napomenu da nije nastanjen u Miočiću, već da je njegovo prebivalište bilo na vrelu rijeke Cetine u selu Paškom Polju (pisano i kao Spaško Polje; danas selo Cetina u Općini Civljane). Radosavljev otac Milko, sin Miličića, pronalazi se u Miočiću već u prvom
dostupnom opširnom popisu iz 1540. – 1542., da bi se 1550. godine zatekao u Vrh Cetini (tj. Paškom Polju) te ponovno bio ubilježen u Miočiću 1574. (kao Milko, sin Miliča, pop).


Тако да бих ону причу о досељавању Вуковића из Миочића у Цетину након 1720. одбацио, јер су везе постојале много раније.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #58 послато: Децембар 02, 2021, 09:26:49 пре подне »
Дедићи из Миочића су се раније презивали Преочанин (од њих је Арсен Дедић), и такође славе Аранђеловдан. Имамо везу Цетине и Миочића преко Вуковића и Преочанина, али не само то. У књизи "Петрово поље у врелима османског раздобља, Јаковљевић, Исаиловић, 2020." наводи се веза Миочића са Цетином у 16. веку, преко неких људи:

Kršćanin Radosav, sin Milka, zajedno s braćom, bio je ubilježen kao držatelj manje zemljišne cjeline u ovom selu (1585., 1604.), uz napomenu da nije nastanjen u Miočiću, već da je njegovo prebivalište bilo na vrelu rijeke Cetine u selu Paškom Polju (pisano i kao Spaško Polje; danas selo Cetina u Općini Civljane). Radosavljev otac Milko, sin Miličića, pronalazi se u Miočiću već u prvom
dostupnom opširnom popisu iz 1540. – 1542., da bi se 1550. godine zatekao u Vrh Cetini (tj. Paškom Polju) te ponovno bio ubilježen u Miočiću 1574. (kao Milko, sin Miliča, pop).


Тако да бих ону причу о досељавању Вуковића из Миочића у Цетину након 1720. одбацио, јер су везе постојале много раније.

Није ми баш најјасније, кад су се доселили Преочани на подручје Врлике( у сеобама крајем 17. вијека)? Сматраш ли да су Дедићи потомци тих Преочана из Врлике?

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #59 послато: Децембар 02, 2021, 09:55:06 пре подне »
Није ми баш најјасније, кад су се доселили Преочани на подручје Врлике( у сеобама крајем 17. вијека)? Сматраш ли да су Дедићи потомци тих Преочана из Врлике?

Дедићи су под презименом Преочанин уписани у Миочићу 1710, и то 2 веће породице на челу са мушкарцима који нису браћа, пошто су им имена очева различита. То ме наводи на укорењеност и пре сеоба 1690-их. Иако Симић пише о вези са селом Преодац, мислим да није дао конкретан доказ за то (докумет). Има логике да су одатле, само питање је кад су дошли, ако заиста јесу. Први пут се у Цетини записују 1728. Вуковићи су били харамбаше и мислим да су још под Турцима имали имања и у Миочићу и у Цетини.