Што се тиче Ступара, у Босанској Крајини постоје најмање две несродне гране.
Једни воде порекло од познатог крајишког рода Родић-Стојсављевић и славе Св. Арханђела.
Међутим, најбројнији Ступари су управо они који славе Лазаревдан. Има их највише у околини Крупе, Бихаћа и Петровца.
Искрено, мени је ово презиме посебно занимљиво зато што је мајка мог деде родом од Ступара (Лазаревдан) из околине Крупе.
Чуо сам за ту причу о пореклу од Станаревића, али некако ми није логична. Станаревића данас има само пар кућа са овом славом, док су Ступари неупоредиво бројнији. Мада, није немогуће и то наравно. Презимена су се мењала често и млађи огранци су знали јако брзо да се "намноже".
Наилазио сам на разне легенде када је у питању порекло Ступара. Постоји чак и прича да су од Ђурђевих Ступова пореклом.
Међутим, оно што је сигурно је да су у Босанску Крајину дошли из Лике и Далмације, где их је такође било пуно.
Према неким подацима, презиме су добили по занатлији - ступару који се бавио израдом ступа.
Ступари из Босанске Крајине скоро сви славе Св. Лазара и свака грана има своје надимке, нпр. Џолићи, Јаблићи, Љељићи, Бамбуровићи, Ћотићи, итд.
Постоји шанса да су Ступари пореклом из Старе Херцеговине, још тачније из Левер Таре (Пљеваља), где и данас живе једни Ступари, додуше муслимани.
Петар Рађеновић у својој књизи "Бјелајско Поље и Бравско" говори о Стпарима у више наврата. Интересантно да су ти из Тавана у неком тренутку изгледа променили славу? Али, како су из Скакавца пореклом, свакако су славили Лазаревдан раније:
Ступар - седам кућа на Таванима. Славе Јовањдан. Преселили са Скакавца пре 80 година.
Ступари Скакавац:
Ступар - двадесет осам кућа. Славе Лазаревдан, прича се за њих, да су били пре више од 200 година у неком селу кључког среза. То би могло бити негде у области Змијања. Имали су тамо земљу под тапију. Једна њихова жена чувала овце и држала увек тапију при себи. Турчин чувао своје овце и састајао се с њоме. Једном приликом украде јој он тапију и даде је бегу. Бег стаде да' беглучи њихову земљу. Старешина задруге рече му: „Зашто то чиниш беже?'‘ Бег му одговори: „Ово је моје, ево тапије од ове земље, камо теби тапија?' ‘ Старешина оде да донесе своју тапију, али је нигде не нађе. Кад бег опет дође на њиву да је оре, старешина га дочека с пушком и убије га. Сместа се сви дигну одатле и разбегну на више страна. Један брат дође у Скакавац, други у Велику Рујишку (срез крупски), трећи у Подове (Двор), у Банији.
Друго казивање каже, да су Ступари старином из Зрмање, на граници личко-далматинској. Ово ће бити вероватније. Они на које се односи она прича о тапији, могли су доселити из Зрмање тамо у кључки срез. Пошто се у оним временима врло ретко остајало задуго на једном месту, тако су можда и они морали због онога догађаја напустити то место и одбећи једним делом овамо у Скакавац. Са Скакавца су се Ступари у току дуга времена расељавали на више страна, као у Вођеницу, Ластве, Крњеушу, Горињу (крупски срез), у сански срез и у Липу (бихаћки срез). Тамо су једни променили презиме у Станаревић.
Дакле, видимо да постоје две опције, када је у питању "закопина" Ступара. Змијање и Лика. Као што је већ речено, вероватнија је ова друга опција, мада није искључено да су неки пореклом и са Змијања. Миграције ка Босанској Крајини и јесу ишле управо преко тих крајева - Змијање, Далмација, Лика.
Као што сам и мислио, Станаревићи воде порекло од Ступара, а на обрнуто.
Додао бих још и причу мог деде, који је Ступаре описивао као добре и поштене људе, а у сећању му је остало да су већином били "плави", тј светлокоси.
