Аутор Тема: Срби у Будиму  (Прочитано 12484 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #20 послато: Јун 19, 2017, 11:32:49 пре подне »
Свака част на информацијама Делија, ја сам причао са једним Србином из Помаза (село пре Сентандреје )и он каже да су његови са Косова...знају тамо тачно одакле су дошли,али каже да је данашњи мали број Срба резултат највећим делом,враћања становништва у Србију (претпостављам Војводину)...мада не бих ни помињао појам "враћање",него насељавање Војводине,јер Срби из Мађарске који су касније населили Војводину,нусу се враћали у њу,пошто нису из ње дошли у данашњу Мађарску,већ из крајева које је Делија навео...

Ван мреже Arzt

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
  • N1c
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #21 послато: Јун 19, 2017, 12:29:33 поподне »
Био сам пре месец дана у Будимпешти и Сент Андреји.
Монах у седишту Будимске епархије у Сент Андреји ми рече да њих више помаже Мађарска него Србија. Каже да их матична држава заборавила.
Исто сам чуо од свештеника у Темишвару око статуса српске националне мањине у Румунији.

Ван мреже Arzt

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
  • N1c
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #22 послато: Јун 19, 2017, 12:41:33 поподне »
Кад поправим комп,поставићу старе слике Табана са сокацима,тарабама...Кад сам седео у башти кафане "Златни јелен",упитам конобаре да ли знају да је тај део града био српски, кажу да знају...Табан је у другој половини 19. века био познат и као будимпештански Монмартр,стециште уметника,сликара...Жалосно је што ђачке екскурзије немају у програму обиласка и тај део града...а не много далеко одатле,такође у Будиму,само са друге стране тврђаве,је и кућа Стефана Лазаревића,коју је добио од мађарског краља,и ту сам био,али наше агенције и школе су то превиделе...једино остаје да се човек сам информише и обиђе та места

Био сам у пратњи једне такве екскурзије пре месец дана.
О чему да причамо кад нас водич није одвео ни до данас једине српске православне цркве у центру Будимпеште, него ученике оставио у непосредној близини да обилазе радње у Ваци улици?! Нити смо ишли до Текелијанума (у непосредној близини цркве).
Ваљда је то битније, мада бих ипак рекао да му је тако био лакше...а и деца се нису претерано интересовала, морам да признам.
А црква Св. Георгија беше закључана. Кажу није ту свештеник.
И тако...и они који би хтели да је посете не могу, јер ето све зависи од једног човека.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #23 послато: Јун 19, 2017, 12:52:10 поподне »
Био сам у пратњи једне такве екскурзије пре месец дана.
О чему да причамо кад нас водич није одвео ни до данас једине српске православне цркве у центру Будимпеште, него ученике оставио у непосредној близини да обилазе радње у Ваци улици?! Нити смо ишли до Текелијанума (у непосредној близини цркве).
Ваљда је то битније, мада бих ипак рекао да му је тако био лакше...а и деца се нису претерано интересовала, морам да признам.
А црква Св. Георгија беше закључана. Кажу није ту свештеник.
И тако...и они који би хтели да је посете не могу, јер ето све зависи од једног човека.
Увек је таква прича,деца и туристи обилазе радње,гледају излоге,малтене,незнајући да су у непосредној близини наших знаменитости...Деца свакако нису крива што их више занима провод и слободно време,водичи морају да их одведу тамо и покажу ...а није ни то неки губитак времена,и Текелијанум и црква се налазе у Српској улици која се укршта са Ваци улицом,не треба ту сат времена да се издвоји...буквално,свд туре обилазе и Ваци улицу и Будимску тврђаву,а ту у близини оба места која туристи имају у програму,налазе се и места значајна за нас,а нико их не води тамо...
« Последња измена: Јун 19, 2017, 12:55:21 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #24 послато: Јун 19, 2017, 01:00:45 поподне »
Био сам пре месец дана у сопственој режији до Будимпеште први пут. И онда, у мору туриста из целог света, када смо се попели горе на Будим, наиђемо на ову плочу.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #25 послато: Јун 19, 2017, 02:08:06 поподне »
Био сам пре месец дана у сопственој режији до Будимпеште први пут. И онда, у мору туриста из целог света, када смо се попели горе на Будим, наиђемо на ову плочу.


То сам и ја видео пре две године. Зато и на Калемегдану има сличан натпис на камену, на мађарском.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #26 послато: Јун 19, 2017, 02:19:02 поподне »
Овај натпис колико сам могао да прочитам је посвећен погубљеним Србима након неуспеле побуне (незнам о чему се ради,да ли побуна против аустријских власти),а плоча у Београду незнам о чему пише на мађарском,и да ли има везе са догађајем који описује ова плоча...вероватно плоча у Београду описује Јаноша Хуњадија и битку у Београду против Турака...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #27 послато: Јун 19, 2017, 02:25:04 поподне »
Да,плоча на слици је посвећена Пери Сегединцу,вођи српских устаника против аустријских власти,кога су у будимској тврђави аустријанци мучили и убили после неуспеле побуне,24.03.1738...

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #28 послато: Јун 19, 2017, 02:25:30 поподне »
Овај натпис колико сам могао да прочитам је посвећен погубљеним Србима након неуспеле побуне (незнам о чему се ради,да ли побуна против аустријских власти),а плоча у Београду незнам о чему пише на мађарском,и да ли има везе са догађајем који описује ова плоча...вероватно плоча у Београду описује Јаноша Хуњадија и битку у Београду против Турака...
Нашао сам један једини линк о овоме:
http://www.serbum.rs/stradanje-kapetana-pere-segedinca/

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #29 послато: Јун 19, 2017, 02:29:27 поподне »
На Калемегдану је натпис на камену посвећен Јаношу Хуњадију, исписан на српском и мађарском. Мислим да су поводом тога Мађари направили реципроцитет на Будимској тврђави 1986. године. О Пери Сегединцу чак и нема чланак на нашој википедији...има само на мађарској.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #30 послато: Јун 19, 2017, 03:04:33 поподне »
Захваљујем се нашем младом Делији.

Ако има још неких сазнања о мјестима одакле су Срби досељавали, објави овдје јер потребно је и другима.

Ово је једино што сам успео да нађем у књизи а да се наводи порекло Будимлија,једино остаје оно што сам у првом посту закачио,а то су пописи из 1720.године где могу да се виде имена презимена и место одакле су дошли. :)
Свака част на информацијама Делија, ја сам причао са једним Србином из Помаза (село пре Сентандреје )и он каже да су његови са Косова...знају тамо тачно одакле су дошли,али каже да је данашњи мали број Срба резултат највећим делом,враћања становништва у Србију (претпостављам Војводину)...мада не бих ни помињао појам "враћање",него насељавање Војводине,јер Срби из Мађарске који су касније населили Војводину,нусу се враћали у њу,пошто нису из ње дошли,већ из крајева које је Делија навео...

Управо те сумње гајим и ја што се тиче свог порекла,мада у мом случају је све под знаком питања јер топонимска презимена нису настајала само по месту одакле је човек пореклом већ и могућем правцу сеобе,битке..рецимо оно што ми увлачи сумњу да су моји пореклом из Панчева,а имплицира да је у питању нека друга релација је аустријско-турски рат 1716-1718.године и борбе око Панчева где су највише учествовали поморишки граничари,па можда и мој предак који је тако добио презиме..јер се први пут презиме Панчевац помиње тек 1720.године,значи после рата и битке.

Био сам пре месец дана у Будимпешти и Сент Андреји.
Монах у седишту Будимске епархије у Сент Андреји ми рече да њих више помаже Мађарска него Србија. Каже да их матична држава заборавила.
Исто сам чуо од свештеника у Темишвару око статуса српске националне мањине у Румунији.

Нажалост тако је то.Ја сам имао прилику двапут да будем у Будимпешти,оба пута са водичима и нико није реч рекао о траговима Срба на тим просторима,док нисам ради истраживања купио књигу о Србима у Будиму појма нисам имао о чему се ради.
Нашао сам један једини линк о овоме:
http://www.serbum.rs/stradanje-kapetana-pere-segedinca/
Чак постоји и податак да је вест о његовој смрти одјекнула широм нашег народа па су се певале песму о њему на простору данашње Хрватске средином 19.века.
На казну су осуђени и Перин син,Шевић,Штрба,мада је казна првобитно била блага-Перин син 2 месеца затвора а Шевић и Штрба по годину дана у Араду уз конфисковање имања.Касније због витешкога владања и признања приликом гушења устанка казна је преиначена и потпуно смаањена тако да су уз повратак пређашњег чина пуштени на слободу.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #31 послато: Јун 19, 2017, 03:11:07 поподне »
Има сам срећу да када сам био у Мађарској имам за водича жену, Српкињу, родом из Сент Андреје, тако да је моја група ишла и до Текелијанума и до српске цркве. Нажалост ни у цркву ни у Текелијанум нисмо могли ући. Рекла нам је да се црква отвара само за велике празнике као што су Божић и Васкрс, а да је Текелијанум под управом цркве и да са њима немају никакав договор око обиласка зграде. Такође нам је показала и кућу Деспота Стефана али само споља.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #32 послато: Јун 19, 2017, 04:56:48 поподне »
Браво мој Делијо за тему!

Мислим да сам на форуму видео и тему Срби у Сент Андреји.

На жалост, сад код себе немам неку документацију из мог живота у Мађарској неколико година (Будимпешта,Сентандреја), али ћу се потрудити ових дана да пронађем барем фотографије. Имам чак и неколико песама које су инспирисане неким мојим утисцима из тог периода (1998-2002). Упознао сам тада пуно нашег света - староседелаца (којих је већ и тада било мало не само из Будимпеште и Сентандреје, већ и из Помаза, Чобанца,Вишеграда  и из других места). Осетио неки њихов менталитет. Посебно ми је било симпатично када их питате како су или као иде - они кажу: помало, помало. Када сам их питао зашто баш то кажу они објасне да је то да се не урекну.

Тих година Мађарска је била преплављена бројним новим избеглицама из Србије из разноразних разлога и мислим да је то био судар светова. Наши стари Срби су већ увелико попримили обележја мађарске већине и окружења ( отегнути тихи говор, смиреност у понашању, стрпљење, дисциплинованост, скромност и др. што се видело у свим приликама па и на богослужењима али и на улици, поштовање својих светиња).Ови нови Срби нестрпљиви, динамични, темпераментни, потпуна супротност, са врло брзим суочавањем да је Мађарска специфична - примера ради само - увече се врло рано гасе светла и људи се повлаче у своје домове и да се њихова ишчекивања неће тако лако и брзо испунити.

Исте те особине су показивала и наша деца на екскурзијама  у Мађарској (радраганост, бучност, одсуство дисциплине једном речју јужњачку темпераментност).

Ставићу ових дана неке слике или замолити неког од вас да их постави у моје име. Оне преко постимаге буду некако ситне.Има заиста интересантних фотографија.
« Последња измена: Јун 19, 2017, 05:01:29 поподне Предраг56 »

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #33 послато: Јун 19, 2017, 05:17:51 поподне »
Био сам пре месец дана у Будимпешти и Сент Андреји.
Монах у седишту Будимске епархије у Сент Андреји ми рече да њих више помаже Мађарска него Србија. Каже да их матична држава заборавила.
Исто сам чуо од свештеника у Темишвару око статуса српске националне мањине у Румунији.

Морам да кажем да Мађарска заиста одваја средства за неговање традиција националних мањина.
Али исто тако жива је истина и то да су и Руси (богати појединци и они мање богати) одвајали доста новца и помагали Будимску епархију, али и  Текелијанум. То је било нарочито за време почившег владике Данила Крстића (преминуо негде 2002 ако не грешим). Тада је епархија била стециште интересантног света. Долазили су и православни Мађари (баш Мађари). Дивни људи. Сећам се посебно једног брачног пара Руса из Самаре који је помагао епархију. Био је то један посебан тренутак који је можда био и изазван бомбардовањем наше земље. Многи мађари су тада испољили саосећајност према нашем народу и избеглом становништву.

Сада не знам каква је ситуација тамо, па ни у епархији.Мислим да је после владике Данила дошао једна млађи владика из Румуније.

Тада сам само приметио да је врло важно ко је на челу епархије, да се људи емотивно везују, и да човек појединац својом личном харизмом може много да учини како на окупљању старих Срба, али и "нових" Срба, тако и оних дародавца из православног света који воле Србе и Србију и који хоће да дају новац за цркву и разне културне манифестације.

У сваком случају остаје нам на наук и поук Хроника паланачког гробља дивне Исидоре Секулић која је описала нестанак или замирање грчке православне заједнице на Балкану односно у Србији и њихово претапање у околну већину. То имамо и са Цинцарима уосталом.

Тако да то што и после 500 година имамо и даље потомке Старо-Срба у Мађарској је у равни чуда.


Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #34 послато: Јун 19, 2017, 11:35:26 поподне »
Браво мој Делијо за тему!

Мислим да сам на форуму видео и тему Срби у Сент Андреји.

На жалост, сад код себе немам неку документацију из мог живота у Мађарској неколико година (Будимпешта,Сентандреја), али ћу се потрудити ових дана да пронађем барем фотографије. Имам чак и неколико песама које су инспирисане неким мојим утисцима из тог периода (1998-2002). Упознао сам тада пуно нашег света - староседелаца (којих је већ и тада било мало не само из Будимпеште и Сентандреје, већ и из Помаза, Чобанца,Вишеграда  и из других места). Осетио неки њихов менталитет. Посебно ми је било симпатично када их питате како су или као иде - они кажу: помало, помало. Када сам их питао зашто баш то кажу они објасне да је то да се не урекну.

Тих година Мађарска је била преплављена бројним новим избеглицама из Србије из разноразних разлога и мислим да је то био судар светова. Наши стари Срби су већ увелико попримили обележја мађарске већине и окружења ( отегнути тихи говор, смиреност у понашању, стрпљење, дисциплинованост, скромност и др. што се видело у свим приликама па и на богослужењима али и на улици, поштовање својих светиња).Ови нови Срби нестрпљиви, динамични, темпераментни, потпуна супротност, са врло брзим суочавањем да је Мађарска специфична - примера ради само - увече се врло рано гасе светла и људи се повлаче у своје домове и да се њихова ишчекивања неће тако лако и брзо испунити.

Исте те особине су показивала и наша деца на екскурзијама  у Мађарској (радраганост, бучност, одсуство дисциплине једном речју јужњачку темпераментност).

Ставићу ових дана неке слике или замолити неког од вас да их постави у моје име. Оне преко постимаге буду некако ситне.Има заиста интересантних фотографија.

Размишљам,значиће некоме пописи можда да повеже са својим истраживањем о пореклу јер је огроман број Срба са разних простора био ту присутан,а опет је тема интересантна због чињенице да је Будим некада био један од највећих центара Срба а и даље постоје материјални трагови који говоре о томе(само их треба пронаћи),али и даље постоји наш народа који одолева столећима,што је сложићу се заиста невероватно и вредно сваког поштовања. :)
Свака част што Мађарска како кажете негује различитост и има слуха за мањине.Генерално што се самог мађарског народа тиче у Србији и у Мађарског,кажу да постоји велика разлика али и међусобна нетрпељивост.Што се тиче српско-мађарских односа овде случајеви су разни,мада је утисак да односи између нас нису никада били бољи.
Има доста мешовитих бракова а ја сам скоро у једном банатском селу налетео на умрлицу неког човека мађарског имена и презимена -написану ћирилицом.
Разговарајући са парохом православне цркве опет у једном банатском селу,који је док је био млађи службовао у једном  селу на другом крају Баната према граници са Румунијом каже да за велике празнике  (Васкрс,Божић) Мађарима у кућу долази православно свештенство али у термину католичког Божића.Чак се уписују у православне црквене књиге.Практично оно што се може чути да је остало из времена неких затегнутијих односа је надимак којим су Срби означавали Мађаре и који је колико сам схватио био прилично увредљив за њих,а то је Чангов.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже vojbin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #35 послато: Јун 27, 2017, 10:52:00 поподне »
Браво за тему Делијо!

ГЛАСНИК СРПСКОГ УЧЕНОГ  ДРУШТВА, СПОМЕНИЦИ ИЗ БУДИМСКОГ И ПЕШТАНСКОГ АРХИВА
ПРИКУПИО, ИСПИСАО И ПРИРЕДИО Проф. ГАВРИЛО ВИТКОВИЋ РЕДОВНИ ЧЛАН СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА.
 -Два протокола српске православне онштине од год. 1710. и 1720. Из ових протокола дознајемо број српских становника и материјално стање будимских Срба...
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=PA216&dq=%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86%D0%B0+23+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%8C+1710&hl=en&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86%D0%B0%2023%20%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%8C%201710&f=false

-Препис ca оригиналне облигације, којим ce обвезале три вароши Будим , Пешта и Сентандреја на 2000 форинта, што су дали Митрополиту Мојсију на опште народне цели. Oвa облигација написана је З. Априла 1730 године......
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=RA1-PA56&dq=%D0%94%D0%BE%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BD%D1%8C+%D0%A6%D0%B2%D0%B5%D0%B8%D1%8A%D1%8C&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjQh5XX1t7UAhVGWhoKHecpA0MQ6AEIIjAA#v=onepage&q=%D0%94%D0%BE%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BD%D1%8C%20%D0%A6%D0%B2%D0%B5%D0%B8%D1%8A%D1%8C&f=false

-Списак 82 војника (хајдука) и 34 десетара из 1706. и 1707....
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=PA79&dq=%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%82%D1%8C+%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%8A.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwj0mYqJ2N7UAhUmLZoKHfTJBXgQ6AEIKDAA#v=onepage&q=%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%82%D1%8C%20%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%8A.&f=false

-Списак имена народних посланика на  општем  народном Caбору y Карловци (От Будима, от Баната, от Сербие, сегетске краине, от хрватске  и марчанске краине, от Срема равнога, от Шлавоние, от Костајнице, от посавске краине, от аратске краине, от подунавске краине, от Потисија, от бачке стране.
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=PA279&dq=%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8+%D0%B1%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%B8%D0%B5+%D0%A8%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D1%8A.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwivj6Ha2N7UAhXlNJoKHSkmAnkQ6AEIJDAA#v=onepage&q=%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8%20%D0%B1%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%B8%D0%B5%20%D0%A8%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%20%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D1%8A.&f=false

СПОМЕНИЦИ ИЗ БУДИМСКОГ И ПЕШТАНСКОГ АРХИВА ОД ГОД. 1728—1748. ПРИКУПИО, ИСПИСАО И ПРИРЕДИО Проф. ГАВРИЛО ВИТКОВИЋ РЕДОВНИ ЧЛАН СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА И ПОЧ.ЧЛАН МАТИЦЕ СРПСКЕ. ЗБИРКА ДРУГА.

-Списан Српских катана у Будиму 1729. год и изнад тога списак неких српских породица из Сентандреје, који су тамошњим црквама били оснивачи у год 1729.(Саборне, Ћипровачке,Пожаревачке,Хоповске,)
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=RA1-PA15&dq=%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B0+%D0%9B%D0%B0%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%8C.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjsiIzp5N7UAhXqF5oKHYLaB94Q6AEINDAC#v=onepage&q=%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B0%20%D0%9B%D0%B0%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%8C.&f=false

-Тефтер од звона или протокол умрлих у Будиму црквенске године од  1. Ceп. 1735. до 30. Августа 1786. Oвaj je протокол значајан што je у њему назначен дан смрти српског мученика славнor капетана Пере Сегединца...
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=RA1-PA241&dq=%D0%A2%D0%B5%D1%84%D1%82%D0%B5%D1%80+%D0%BE%D0%B4+%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB+%D1%83%D0%BD%D1%80%D0%BB%D0%BF%D1%85+%D1%83+%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BF%D1%83&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjK_pLH2d7UAhXkC5oKHe04DfEQ6AEIJjAA#v=onepage&q=%D0%A2%D0%B5%D1%84%D1%82%D0%B5%D1%80%20%D0%BE%D0%B4%20%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B0%20%D0%B8%D0%BB%D0%B8%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%20%D1%83%D0%BD%D1%80%D0%BB%D0%BF%D1%85%20%D1%83%20%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BF%D1%83&f=false

-Пештански Срби на свом састанку 10. Марта 1736. год. избраше 12 Tyтopa или старатеља, којима cy ставили за дужност, да воде бригу о опште народним пословима.....
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=RA1-PA252&dq=Feoprie+Emanuel+de+Nikola.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwit3ZuQ2t7UAhVBAZoKHVZ4CsoQ6AEIJjAA#v=onepage&q=Feoprie%20Emanuel%20de%20Nikola.&f=false

-Будимски општи сабор на свом састанку 8. Јапуара 1744 год. избрао посланике на сабор у Карловце Петра Димића и Гаврила Станковића. (Од ове је породице био наш прерано умрли народни композитор Корнелије Станковић).
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=PA330&dq=%D0%95%D0%B2%D1%82%D0%BD%D0%BC%D0%B9%D0%B8+%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D1%8A&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjQx4_02t7UAhVHbBoKHf9nBrEQ6AEIIjAA#v=onepage&q=%D0%95%D0%B2%D1%82%D0%BD%D0%BC%D0%B9%D0%B8%20%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D1%8A&f=false

-Протокол српске православне општине 1741.(списак српских становника)...
https://books.google.rs/books?id=E9tTjpaWFJUC&pg=PA367&dq=%D0%BF%D0%B7%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BC%D0%BE+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B5+%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%BF%D0%BD%D0%B5+%D0%BE%D0%B4+%D0%B3%D0%BE%D0%B4.+1741.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwj7w5Wq397UAhUGAxoKHcw5DpIQ6AEIJDAA#v=onepage&q=%D0%BF%D0%B7%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BC%D0%BE%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%20%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5%20%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B5%20%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%BF%D0%BD%D0%B5%20%D0%BE%D0%B4%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4.%201741.&f=false

Ван мреже vojbin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #36 послато: Јун 27, 2017, 10:54:02 поподне »
СПОМЕНИЦИ ИЗ БУДИМСКОГ И ПЕШТАНСКОГ АРХИВА.ЗБИРКА ЧЕТВРТА. ПРИКУПИО, ИСПИСАО И ПРИРЕДИО Проф. ГАВРИЛО ВИТКОВИЋ

-Избор 24 господара, који с народним дозволоњем долазе у варошки дом на договор
1723. 4. месеца Ноембрија 14. дан у долној ва роши будимској Табани, поставише господари...
https://books.google.rs/books?id=VbADAAAAYAAJ&pg=PA271&dq=1723.+4.+%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86%D0%B0+%D0%9D%D0%BE%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+14.+%D0%B4%D0%B0%D0%BD+%D1%83+%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%98+%D0%B2%D0%B0+%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8+%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98+%D0%A2%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiFitGdzt7UAhWmQpoKHUqjA4wQ6AEIRTAE#v=onepage&q=1723.%204.%20%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86%D0%B0%20%D0%9D%D0%BE%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%2014.%20%D0%B4%D0%B0%D0%BD%20%D1%83%20%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%98%20%D0%B2%D0%B0%20%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8%20%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%A2%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8&f=false

-Саборни договор 72 саветника због немира, који се изродио у народу, што су попови уценили мртво тело бабе Косане и нектедоше сахранити..
Суд Табан овцг 20 Јула 1 годпне 1726
https://books.google.rs/books?id=VbADAAAAYAAJ&pg=PA340&dq=%D0%A1%D1%83%D0%B4+%D0%A2%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%BD+%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B3+20+%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B0+1+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%BF%D0%BD%D0%B5+1726.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiWifzyzd7UAhVLD5oKHQMbADkQ6AEINDAC#v=onepage&q=%D0%A1%D1%83%D0%B4%20%D0%A2%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%BD%20%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B3%2020%20%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B0%201%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%BF%D0%BD%D0%B5%201726.&f=false

где се шта налази
https://books.google.rs/books?id=VbADAAAAYAAJ&pg=RA1-PR1&dq=%D0%A1%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%BB+%D0%93%D0%94%D0%95+%D0%88%D0%95+%D0%A8%D0%A2%D0%9E.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiqzNXYz97UAhVhMJoKHTf2AJAQ6AEINjAC#v=onepage&q=%D0%A1%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%BB%20%D0%93%D0%94%D0%95%20%D0%88%D0%95%20%D0%A8%D0%A2%D0%9E.&f=false

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #37 послато: Јун 28, 2017, 12:54:55 поподне »
Браво за тему Делијо!

ГЛАСНИК СРПСКОГ УЧЕНОГ  ДРУШТВА, СПОМЕНИЦИ ИЗ БУДИМСКОГ И ПЕШТАНСКОГ АРХИВА
ПРИКУПИО, ИСПИСАО И ПРИРЕДИО Проф. ГАВРИЛО ВИТКОВИЋ РЕДОВНИ ЧЛАН СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА.
 -Два протокола српске православне онштине од год. 1710. и 1720. Из ових протокола дознајемо број српских становника и материјално стање будимских Срба...
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=PA216&dq=%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86%D0%B0+23+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%8C+1710&hl=en&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86%D0%B0%2023%20%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%8C%201710&f=false

-Списак 82 војника (хајдука) и 34 десетара из 1706. и 1707....
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=PA79&dq=%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%82%D1%8C+%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%8A.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwj0mYqJ2N7UAhUmLZoKHfTJBXgQ6AEIKDAA#v=onepage&q=%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%82%D1%8C%20%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%8A.&f=false

-Списак имена народних посланика на  општем  народном Caбору y Карловци (От Будима, от Баната, от Сербие, сегетске краине, от хрватске  и марчанске краине, от Срема равнога, от Шлавоние, от Костајнице, от посавске краине, от аратске краине, от подунавске краине, от Потисија, от бачке стране.
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=PA279&dq=%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8+%D0%B1%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%B8%D0%B5+%D0%A8%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D1%8A.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwivj6Ha2N7UAhXlNJoKHSkmAnkQ6AEIJDAA#v=onepage&q=%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8%20%D0%B1%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%B8%D0%B5%20%D0%A8%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%20%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D1%8A.&f=false

СПОМЕНИЦИ ИЗ БУДИМСКОГ И ПЕШТАНСКОГ АРХИВА ОД ГОД. 1728—1748. ПРИКУПИО, ИСПИСАО И ПРИРЕДИО Проф. ГАВРИЛО ВИТКОВИЋ РЕДОВНИ ЧЛАН СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА И ПОЧ.ЧЛАН МАТИЦЕ СРПСКЕ. ЗБИРКА ДРУГА.

-Списан Српских катана у Будиму 1729. год и изнад тога списак неких српских породица из Сентандреје, који су тамошњим црквама били оснивачи у год 1729.(Саборне, Ћипровачке,Пожаревачке,Хоповске,)
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=RA1-PA15&dq=%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B0+%D0%9B%D0%B0%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%8C.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjsiIzp5N7UAhXqF5oKHYLaB94Q6AEINDAC#v=onepage&q=%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B0%20%D0%9B%D0%B0%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%8C.&f=false

-Тефтер од звона или протокол умрлих у Будиму црквенске године од  1. Ceп. 1735. до 30. Августа 1786. Oвaj je протокол значајан што je у њему назначен дан смрти српског мученика славнor капетана Пере Сегединца...
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=RA1-PA241&dq=%D0%A2%D0%B5%D1%84%D1%82%D0%B5%D1%80+%D0%BE%D0%B4+%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB+%D1%83%D0%BD%D1%80%D0%BB%D0%BF%D1%85+%D1%83+%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BF%D1%83&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjK_pLH2d7UAhXkC5oKHe04DfEQ6AEIJjAA#v=onepage&q=%D0%A2%D0%B5%D1%84%D1%82%D0%B5%D1%80%20%D0%BE%D0%B4%20%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B0%20%D0%B8%D0%BB%D0%B8%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%20%D1%83%D0%BD%D1%80%D0%BB%D0%BF%D1%85%20%D1%83%20%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BF%D1%83&f=false

-Пештански Срби на свом састанку 10. Марта 1736. год. избраше 12 Tyтopa или старатеља, којима cy ставили за дужност, да воде бригу о опште народним пословима.....
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=RA1-PA252&dq=Feoprie+Emanuel+de+Nikola.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwit3ZuQ2t7UAhVBAZoKHVZ4CsoQ6AEIJjAA#v=onepage&q=Feoprie%20Emanuel%20de%20Nikola.&f=false

-Будимски општи сабор на свом састанку 8. Јапуара 1744 год. избрао посланике на сабор у Карловце Петра Димића и Гаврила Станковића. (Од ове је породице био наш прерано умрли народни композитор Корнелије Станковић).
https://books.google.rs/books?id=CMEDAAAAYAAJ&pg=PA330&dq=%D0%95%D0%B2%D1%82%D0%BD%D0%BC%D0%B9%D0%B8+%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D1%8A&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjQx4_02t7UAhVHbBoKHf9nBrEQ6AEIIjAA#v=onepage&q=%D0%95%D0%B2%D1%82%D0%BD%D0%BC%D0%B9%D0%B8%20%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D1%8A&f=false

-Протокол српске православне општине 1741.(списак српских становника)...
https://books.google.rs/books?id=E9tTjpaWFJUC&pg=PA367&dq=%D0%BF%D0%B7%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BC%D0%BE+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B5+%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%BF%D0%BD%D0%B5+%D0%BE%D0%B4+%D0%B3%D0%BE%D0%B4.+1741.&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwj7w5Wq397UAhUGAxoKHcw5DpIQ6AEIJDAA#v=onepage&q=%D0%BF%D0%B7%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BC%D0%BE%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%20%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5%20%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B5%20%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%BF%D0%BD%D0%B5%20%D0%BE%D0%B4%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4.%201741.&f=false

Ово је заиста драгоцено што си послао vojbinе,сада имамо неки континуитет што се тиче пописа становништва..почевши од 1697,1702,1705/6,1710,1720,1729,1741..дакле можемо да пратимо број становника од предоминације у Табану па до опадања становника у каснијем периоду,плус што имамо увида у њихово материјално стање и старешине,њихово порекло јер поред свомг примарног презимена често је забележено и друго које указује на место одакле су, тако да бих желео да ти се захвалим за овај вредан материјал. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже vojbin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #38 послато: Јун 28, 2017, 09:47:24 поподне »
Ово је заиста драгоцено што си послао vojbinе,сада имамо неки континуитет што се тиче пописа становништва..почевши од 1697,1702,1705/6,1710,1720,1729,1741..дакле можемо да пратимо број становника од предоминације у Табану па до опадања становника у каснијем периоду,плус што имамо увида у њихово материјално стање и старешине,њихово порекло јер поред свомг примарног презимена често је забележено и друго које указује на место одакле су, тако да бих желео да ти се захвалим за овај вредан материјал. :)
Нема на чему!

Ван мреже Симеон Волос

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 122
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #39 послато: Јануар 09, 2021, 03:42:39 поподне »
http://www.politika.rs/scc/clanak/470414/Srbi-u-Madarskoj-i-u-Rumuniji-nisu-dijaspora

Занимљив чланак о раду и положају СПЦ у Мађарској ( Сент Андреја),уз то и осврт на Ердељ.Верујем да ће се члановима овог форума нарочито свидјети овај дио:

“Музеј, архив и библиотека Будимске епархије раде пуном паром. Отварањем музеја рад је побољшан и проширен. Са тим у вези у припреми је публиковање на интернет страници наше епархије целокупне рукописне библиотеке која је раније дигитализована. Осим тога, у изради је и нови начин приступу свих наших дигитализованих матичних књига преко интернет странице. Библиотека и музејски депо су недавно смештени у нове просторије. Све ово говори о стварању једног озбиљног научно-истраживачког центра чији посао не стаје.”