Српска подграна испод N-P189.2 је N-FT182494. Прије око 750 година, дакле око 1250. године, подијелила се на 4 огранка:
N-FT182494*-грана 1 -ако сам добро схватио, ово је род Штрбаца из Крајине.
N-FT182494*-грана 2 -један тестирани из Мачве на yfull-у. На СДНКП још неколико резултата из Мачве, који би, да се тестирају, вјероватно формирали грану с њим.
N-Y254546 - род Прибића из Крајине.
N-FT213937 - племе Бањани, условно речено. На yfull-у се дијели на двије гране, N-FT213937* и N-FGC28435. У првој је један резултат из Никшића, у другој сви остали Бањани. Нисам на форуму пронашао информацију да ли се овај из Никшића може поријеклом везати уз Бањане, или се збиља ради о огранку који се одвојио од осталих прије формирања племена Бањана.
Ако сам нешто пропустио, исправите ме.
За два огранка овог рода, Бањане и Штрпце, имамо веома старе историјске записе, за Бањане само неколико деценија након формирања њихове мутације.
Најранији помени
Бањана су из Дубровачких списа од 1319. до 1380. године.
Могу се пронаћи у овом раду:
https://core.ac.uk/download/pdf/197910206.pdfТу имамо четири Бањана од којих је, чини се, сваки потомак оног претходног. њихов родослов може се реконструисати овако:
-Хранислав/Крајислав син Богданов од Бање
-Мужбрат син Хранислављев од Бање
-Јунак, син Мужбратов
-његов син, Јурек Јунаковић, влах, катунар бањанских катуна ("de bagnani", дакле ово је први прави помен Бањана, а не Бање), заједно с њим је и Лаурича (?) Богуновић, не пише да ли је из Бање.
Ту је још и Милатикус Строловић или Сороловић од Бање, који није ближе сродан с њима.
Пијовић уочава да се за прву тројицу се ни по чему не може закључити да су власи, нити у влашком статусу. Онда код Јурека Јунаковића наједном имамо и да је влах, и да је на челу не једног, него више катуна.
Такође, упада у очи да су им имена потпуно словенска. Нема типичних влашких имена која завршавају на -ул, нити неких туркијских трагова.
Изнимка, је Милатикус Строловић који мени звучи као неки старосједиоц ових простора. Подсјећа на имена романских Дубровчана из тог раздобља.
Код
Штрбаца је ситуација потпуно другачија. Ово је један рани помен овог рода, који је драјвер поставио на другој теми:
Такав је примјер Павла Кожула Штрпца, који се још 1481. године помиње као катунар влаха крбавског кнеза (Bani eorum Capite Cosule Catunaro) , када предводи пљачку над неким млетачким поданицима у Далмaцији, а већ почетком 16. вијека постаје плаћеник Млечана, вицебан Хрвата, власник и војвода града Островице у Далмацији. По свједочењу Кожуловог савременика, историчара Цријевића Туберона, Кожул је припадао народу Илира који се држе за Римљане (Cossuli ― ex eo genere Illyrici hominis, qui se Romanos putant).
Ово задње је јако занимљиво, може се превести као "држи себе за Римљанина", или "мисли за себе да је Римљанин". Дакле, ако схватимо то дословно, користио је етноним "Румун" или слично.
И име му је необично:
Кож-ул има значење у данашњем румунском. Коријен "кож" је словенска посуђеница у румунском, може значити кожу, али и кору дрвета, а "ул" је типични румунски наставак.
"Штрбац" - шкрбав, крезуб, постоји у српском, али и у румунском као словенска посуђеница (ştirb). Презиме с овом основом је често код Румуна, и појављује се у више варијанта: Ştirb, Ştirbu, Ştirban, па чак и Ştirbăţ.
Питам се гдје и како су Штрпци покупили овакав снажан румунски утицај, и да ли се то може некако повезати с најближим поклапањима наше N2 : Донски Козаци, Варгер из источне Словачке, Секељ, све подручја с румунским утицајем.
Али, зашто онда с друге стране, Бањани у најранијим записима имају потпуно словенска имена, а немају чак нити влашки статус?