Скелет из Мезочат културе је припадао грани паралелној са нашом N-P189.2, али како су се те две гране раздвојиле пре око 22000 година не можемо на основу њега доносити никакве закључке о нашој N-P189.2. Не може се искључити да је била присутна у Европи још за време палеолита, али мислим да би у том случају била кудикамо раширенија, као што је случај нпр. са C1a2-V20. Занимљиво је да два до сада најстарија тестирана скелета (Уст-Ишим из Западног Сибира 45480-40560 п.н.е. и Оасе1 из Румуније 39640-35580 п.н.е.) припадају истој хаплогрупи - K-M2335, из које је проистекла хаплорупа NO. Вероватно су се припадници ове гране раширили у разним правцима, али је јединo популација која је отишла у Источну Азију била успешна, док популације којима су припадали Уст-Ишим и Оасе по свој прилици нису оставиле потомство које је преживело до данас.
Интересантни подаци Црна Гујо.
Колико видим из оригиналног рада, за
Оасе1 су успели да утврде само да припада
хаплогрупи F која је ”предачка” не само за NO већ за читав низ хаплогрупа: G, H, I, J, R, N, O идр.
We found no evidence that Oase 1 belongs to specific sub-haplogroups of F, as it carries the ancestral allele at all previously described diagnostic mutations for these haplogroups.
...
No evidence of membership in G
...
No evidence of membership in H
...
No evidence of membership in IJ
...
We could not test whether Oase 1 is part of macrohaplogroups GHIJK, HIJK, K or K(xLT), as none of the SNPs diagnostic for them are covered by deaminated fragments in Oase 1.
Такође и за
Уст-Ишим изгледа да су у изворном раду успели само да потврде да узорак припада
хаплогрупи K(xLT) тј.
К-М526, која је предачка за R, Q, N i O.
The Ust’-Ishim Y-chromosome carries no additional mutations belonging to any of the sub-haplogroups of K(xLT); however, there are 6 additional mutations that are not observed in the 23 present-day humans to which we compare.
Не знам да ли су можда касније поновили анализе и успели да ипак дођу до млађе мутације K-M2335?
Бацио сам поглед и на неколико радова који се баве пореклом и разноврсношћу унутар хаплогрупе N у источној и југоисточној Азији. Настанак мутација које дефинишу N хаплогрупу се према њиховом мишљењу везује за
јужну Кину (
http://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0066102). Време настанка изводе на основу варијација STR вредности и процењују га на пре око 16500 год. Ја бих се ипак пре држао процене са YFull-а и ове студије (
http://www.cell.com/ajhg/abstract/S0002-9297(16)30160-4) који рачунају
време настанка хаплогрупе N пре око 22 000 година. Ови радови не дају објашњење настанка балканске гране. Већина је чак ни не спомиње.
Почетна гранања на N стаблу су се показала као тешка за одређивање, слично као у случају Е-V13. Као дефинишући SNP за грану N1 се у радовима до 2014. користио LLY22g, који се у међувремену показао као несигуран и замењен је комбинацијом CTS11499/L735/M2291. Међутим, готово сви радови који се баве SNP анализом источноазијских узорака немају укључену ову нову SNP комбинацију тако да је међу узорцима који су у њима дефинисани као M231* (тј. N*) или LLY22g* (тј. N1*) немогуће утврдити да ли се ту евентуално крије и неко рано гранање као наш Y6503 или су сви заправо N1*. Једини рад за који сам нашао да укључује тестирање поузданијих SNP-ова је:
https://arxiv.org/abs/1504.06463. Он нема узорака означених као M231*, али је и покривеност јужних области Кине знатно лошија.
Укратко, на основу доступних података не можемо са поузданошћу тврдити да у источној Азији нема подгране N2 (N-Y6503) која укључује и балканске узорке. Нисам гледао колико добро су испитане популације у Сибиру и централној Азији.
Теорија коју је изнео НиколаВук је могућа, али она подразумева изузетно дуг
"barely surviving" период, вероватно уз вишеструка уништења популације са малим бројем преживелих мушкараца. Када бисмо нашли бар још неко локално ”жариште” N2 негде у Европи, тако да се време до најближег заједничког претка помери на пар хиљада година, то би био добар знак у прилог овој теорији. Таква је ситуација и са другим хаплогрупама за које се сматра да су населиле Европу у палеолиту као што су C-V20 и разни малобројни огранци I2 раштркани широм Европе.
