Аутор Тема: Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе  (Прочитано 9747 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Хвала, Милоше! Слажем се са претпоставкама и надам се да ће нам у наредном периоду бити доступнија изворна грађа попут Османских пописа, која ће разјаснити многе дилеме.
Сама чињеница да се Кадићи већ у 16. веку помињу са презименом, које је било својствено Дубровчанима и досељеним становницима говори у прилог томе јер је у том периоду српско становништво пописивано са патронимицима.

У кpaткoj пpeпиcци ca Cpђaнoм Kaтићeм, peкao биx дa je чoвeк пo тoм питaњу пecимиcтa. Нa жaлocт и ja caм, нaкoн њeгoвoг oбjaшњeњa...

Ван мреже rajo

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 148
  • E-BY14160
Одг: Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе
« Одговор #1 послато: Август 04, 2017, 11:58:04 поподне »
У кpaткoj пpeпиcци ca Cpђaнoм Kaтићeм, peкao биx дa je чoвeк пo тoм питaњу пecимиcтa. Нa жaлocт и ja caм, нaкoн њeгoвoг oбjaшњeњa...

Може ли укратко како стоје ствари по овом питању?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе
« Одговор #2 послато: Август 05, 2017, 12:22:23 пре подне »
Може ли укратко како стоје ствари по овом питању?

У cуштини дpжaвa дecтимулишe oбjaвљивaњe oвe гpaђe, тaкo штo зa дoбиjaњe нaучниx звaњa, тa ce кaтeгopиja уoпштe нe paчунa... Taкo дa тpeнутнo никo нe paди нa тoмe, бap дoк ce тo нe пpoмeни...

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе
« Одговор #3 послато: Август 11, 2017, 11:59:08 пре подне »
У cуштини дpжaвa дecтимулишe oбjaвљивaњe oвe гpaђe, тaкo штo зa дoбиjaњe нaучниx звaњa, тa ce кaтeгopиja уoпштe нe paчунa... Taкo дa тpeнутнo никo нe paди нa тoмe, бap дoк ce тo нe пpoмeни...

Јесте, Милоше, држава као да чини све што је у њеној моћи да дестимулише истраживање основне грађе. Срђан је један од ретко компетентних људи, односно стручњака у овој области чији рад на жалост, није препознат у оној мери у којој би на пример, да ради у некој уређеној држави. Његов рад се по мени, граничи са просветитељским јер човек, као врсни историчар, посматра и тумачи друштвене промене у прошлости кроз развој привреде и привредна кретања, што је суштински другачије од тумачења наше класичне историографије, која тежи да тимачи исте промене кроз различите верске, етничке и културолошке антагонизме, што је довело до пораста екстремног национализма и искривљивање реалне слике стварности. Ја дуго имам проблем са начиним на који је наша историографија забележила наш народ, као прилично непросвећен, пасиван и непредузимљив, који је увек био неком потчињен, што заиста ме одговара истини. Етничка структура, о којој сведоче османски пописи управо говори супротно а да не причамо о другим документима и уговорима које Срђан или превео или у које је имао увид, попут закупа хасова у Трепчи, а по којима се јасно види да су Срби, односно локално становништво, имали власништво над добрима и активно учествовали у привредном животу.

Сад, нешто мало позитивнија прича. Ја сам се видео са Срђаном пре једно два месеца и замолио га за помоћ у прикупљању података у османском архиву у Истанбулу. Требао сам ту идеју да изложим на Скупштини Друштва у јуну, али сам на жалост био спречен да дођем из приватних разлога тако да се надам да ћемо моћи сви да седнемо и мало попричамо на ту тему на једном од редовних састанака након летње паузе.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе
« Одговор #4 послато: Август 11, 2017, 03:30:10 поподне »
Osmanski izvori pokrivaju bar 400 godina srpske prošlosti i žalosno je koliko malo povjesničara u Srbiji uopće može čitati te izvore jer struka ne stimulira specijalizaciju osmanista.  Razmišljajući o tom prije par dana, ovo je neka lista onih koji znaju:

Srđan Katić
Tatjana Katić
Olga Zirojević(gđa. Zirojević ima 83 godine)
Dragana Amedoski
Ema Miljković

Ako netko drugi zna osmanski turski, nisam primjetio da izdaje išta.  U Hrvatskoj je i gore.  Od starije generacije je tu Nenad Moačanin, a od mlađe mislim samo Dino Mujadžević.  Značajno je da kad su u hrvatskoj izdavani defter sanždaka Požega iz 1579. i nedavno defter krajeva vraćenih Osmanlijama nakon Morejskog rata, prijevod s osmanskog je radila Fazileta Hafizović s Orijentalnog Instituta u Sarajevu.  Pa čak i u BIH ima malo mladih osmanista(i gđa. Hafizović je u svojim sedamdesetim).  Turski izvori koji su izašli u zadnjih 10-15 godina su uglavnom u prijevodima pokojnih osmanista kao Adema Handžića, Fehima Spahe, Ahmeda Aličića i Hivzije Hasandedića. 


Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе
« Одговор #5 послато: Август 11, 2017, 06:01:10 поподне »
Osmanski izvori pokrivaju bar 400 godina srpske prošlosti i žalosno je koliko malo povjesničara u Srbiji uopće može čitati te izvore jer struka ne stimulira specijalizaciju osmanista.  Razmišljajući o tom prije par dana, ovo je neka lista onih koji znaju:

Srđan Katić
Tatjana Katić
Olga Zirojević(gđa. Zirojević ima 83 godine)
Dragana Amedoski
Ema Miljković

Ako netko drugi zna osmanski turski, nisam primjetio da izdaje išta.  U Hrvatskoj je i gore.  Od starije generacije je tu Nenad Moačanin, a od mlađe mislim samo Dino Mujadžević.  Značajno je da kad su u hrvatskoj izdavani defter sanždaka Požega iz 1579. i nedavno defter krajeva vraćenih Osmanlijama nakon Morejskog rata, prijevod s osmanskog je radila Fazileta Hafizović s Orijentalnog Instituta u Sarajevu.  Pa čak i u BIH ima malo mladih osmanista(i gđa. Hafizović je u svojim sedamdesetim).  Turski izvori koji su izašli u zadnjih 10-15 godina su uglavnom u prijevodima pokojnih osmanista kao Adema Handžića, Fehima Spahe, Ahmeda Aličića i Hivzije Hasandedića.
Да, жалосно је колико се томе не придаје значаја. Овом списку може се придодати још Александар Јаковљевић из Историјског института.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе
« Одговор #6 послато: Август 19, 2017, 08:53:51 поподне »
Провео сам 2 године у архиву Београда истражујући родослов. Постигао сам далеко више него што сам очекивао.

Велику помоћ су ми, највише у почетку, пружиле две запослене у читаоници. Једна од њих је студирала... не могу да се тачно сетим шта... али зна да растумачи турски и арапски. Она би била сасвим одговарајућа и квалификована. По мом искуству, може да тумачи (истина, мени су требали записи на српском) и врло лоше рукописе.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе
« Одговор #7 послато: Август 20, 2017, 02:04:52 поподне »
једини начин је да набавимо факсимиле па да се сами са тиме бавимо, јер ћемо у супротном чекати 30 или 50 година док се неко смилује

Ван мреже Hannibal

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
Одг: Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе
« Одговор #8 послато: Август 30, 2017, 03:25:33 поподне »
Osmanski izvori pokrivaju bar 400 godina srpske prošlosti i žalosno je koliko malo povjesničara u Srbiji uopće može čitati te izvore jer struka ne stimulira specijalizaciju osmanista.  Razmišljajući o tom prije par dana, ovo je neka lista onih koji znaju:

Srđan Katić
Tatjana Katić
Olga Zirojević(gđa. Zirojević ima 83 godine)
Dragana Amedoski
Ema Miljković

Ako netko drugi zna osmanski turski, nisam primjetio da izdaje išta.  U Hrvatskoj je i gore.  Od starije generacije je tu Nenad Moačanin, a od mlađe mislim samo Dino Mujadžević.  Značajno je da kad su u hrvatskoj izdavani defter sanždaka Požega iz 1579. i nedavno defter krajeva vraćenih Osmanlijama nakon Morejskog rata, prijevod s osmanskog je radila Fazileta Hafizović s Orijentalnog Instituta u Sarajevu.  Pa čak i u BIH ima malo mladih osmanista(i gđa. Hafizović je u svojim sedamdesetim).  Turski izvori koji su izašli u zadnjih 10-15 godina su uglavnom u prijevodima pokojnih osmanista kao Adema Handžića, Fehima Spahe, Ahmeda Aličića i Hivzije Hasandedića.

Lista osmanista, tj. istraživača koji poznaju turski jezik i arapsko pismo se može proširiti:
A. Fotić
N. Šuletić
M. Pavlović
D. Tanasković

+ lista saradnika centra za osmanistiku - http://cosbelgrade.com/sr/saradnici
i ako se tome doda lista studenata/asistenata/doktoranata gore navedenih kao i osobe koje se bave proučavanjem samo jezika a ne i istorijom (katedre za osmanistiku), lista bi bila stvarno dugačka.

Dakle nama ne nedostaju istraživači već nam nedostaju finansijska sredstva za istraživanje, kao i plan na državnom nivou ali i određena doza saradnje među samim istraživačima.

Iako lista osmanista nije tako mala kada se uzme u obzir ukupan broj istoričara u Srbiji, oni su ipak u manjini i trude se da na svaki način i do krajnje mere iskoriste to svoje znanje jezika koje drugi nemaju (čast izuzecima).
Pojedini osmanisti (opet čast izuzecima) ljubomorno čuvaju neke važne izvore (tj kopije/fakismile istih) kao "lične feude"  i od toga javnosti dele samo "mrvice". Objavljuju sitne radove a ne rade na prevodu i izdanju celog izvora koji je veoma važan za ostale istoričare koji nemaju potrebno znanje jezika. To je još jedan razlog zašto je malo toga objavljeno do sada pored onog što je Miloš postavio od S.Katića.

Mene zanima da li neko zna šta je sa ovim : Помозите српским историчарима да обаве истраживање у турским архивима
http://www.poreklo.rs/2014/02/09/pomozite-srpskim-istoricarima-da-obave-istrazivanje-u-turskim-arhivima/

Da li je projekat napušten ili se još radi ?

Ван мреже Hannibal

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
Одг: Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе
« Одговор #9 послато: Децембар 13, 2017, 12:47:19 поподне »
Ovde je okačeno više prevoda osmanskih izvora iz raznih oblasti.

http://cosbelgrade.com/sr/bibliografija

симо

  • Гост
Одг: Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе
« Одговор #10 послато: Децембар 13, 2017, 01:25:34 поподне »
Ovde je okačeno više prevoda osmanskih izvora iz raznih oblasti.

http://cosbelgrade.com/sr/bibliografija

Има занимљивих наслова. Постоји један битан турски попис, за који немам податке да ли је доступан, а свакако није преведен. Ради се о попису Босанског Пашалука из 1620. године. За разлику од пописа из 1604. године, овај попис би требао обухватати и подручје крчко-личког санџака ( југозападни дио Босанске Крајине, Далмација западно до Крке и сва Лика и Крбава). То је попис управо у предвечерје највећих покрета становништва на аустријску и млетачку територију. У том попису би нпр. морали сигурно начи и Усорце и остале српске родове 17. вијека.

Једини извор који су историчари досад користили био је "Географско-статистички опис босанског пашалука" који је за 14. број Старина ЈАЗУ приредио Фрањо Рачки. Ради се о млетачком документу мање-више шпијунског карактера, али који је као извор користио управо поменути турски попис из 1620. године. Може да се нађе у нашој дигиталној библиотеци.

Уколико неко има информације о овом турском попису из 1620. године, да ли је сачуван, да ли је коришћен као извор, молио бих да напише.

симо

  • Гост
Одг: Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе
« Одговор #11 послато: Децембар 13, 2017, 01:57:42 поподне »
Рачки у својим прилозима помиње још један опис, али читавог европског дијела Турске из истог периода. ради се о географском опису турског географа Абдале Хаџи Калфе који је 1882. издат на њемачком језику и може да се нађе на сљедећем линку:

https://archive.org/stream/rumeliundbosnag00purgoog#page/n171/mode/2up

И ту су пописани санџаци, нахије и градови. Нама би најкориснији свакако био оригинални попис са именима људи.

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 78
Одг: Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе
« Одговор #12 послато: Децембар 13, 2017, 04:12:14 поподне »
Има занимљивих наслова. Постоји један битан турски попис, за који немам податке да ли је доступан, а свакако није преведен. Ради се о попису Босанског Пашалука из 1620. године. За разлику од пописа из 1604. године, овај попис би требао обухватати и подручје крчко-личког санџака ( југозападни дио Босанске Крајине, Далмација западно до Крке и сва Лика и Крбава). То је попис управо у предвечерје највећих покрета становништва на аустријску и млетачку територију. У том попису би нпр. морали сигурно начи и Усорце и остале српске родове 17. вијека.

Једини извор који су историчари досад користили био је "Географско-статистички опис босанског пашалука" који је за 14. број Старина ЈАЗУ приредио Фрањо Рачки. Ради се о млетачком документу мање-више шпијунског карактера, али који је као извор користио управо поменути турски попис из 1620. године. Може да се нађе у нашој дигиталној библиотеци.

Уколико неко има информације о овом турском попису из 1620. године, да ли је сачуван, да ли је коришћен као извор, молио бих да напише.

M. Glibota u svom radu TURSKI KATASTARSKI POPIS (DEFTER) IZ 1623. GODINE http://www.franjevci-split.hr/pdf/vrgorac_bozic_2011_64.pdf na 23. stranici kaže da je nedavno u Istanbulu pronađen defter Hercegovačkog sandžaka iz 1623. godine. Vjerovatno su istovremeno popisani i okolni sandžaci kako je bio slučaj i u ranijim popisima, a ostaje pitanje da li su i sačuvani.

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе
« Одговор #13 послато: Децембар 13, 2017, 04:13:59 поподне »
Има занимљивих наслова. Постоји један битан турски попис, за који немам податке да ли је доступан, а свакако није преведен. Ради се о попису Босанског Пашалука из 1620. године. За разлику од пописа из 1604. године, овај попис би требао обухватати и подручје крчко-личког санџака ( југозападни дио Босанске Крајине, Далмација западно до Крке и сва Лика и Крбава). То је попис управо у предвечерје највећих покрета становништва на аустријску и млетачку територију. У том попису би нпр. морали сигурно начи и Усорце и остале српске родове 17. вијека.

Једини извор који су историчари досад користили био је "Географско-статистички опис босанског пашалука" који је за 14. број Старина ЈАЗУ приредио Фрањо Рачки. Ради се о млетачком документу мање-више шпијунског карактера, али који је као извор користио управо поменути турски попис из 1620. године. Може да се нађе у нашој дигиталној библиотеци.

Уколико неко има информације о овом турском попису из 1620. године, да ли је сачуван, да ли је коришћен као извор, молио бих да напише.

Да, жалосно је колико се томе не придаје значаја. Овом списку може се придодати још Александар Јаковљевић из Историјског института.

На листи сарадника Центра за османистичке студије Београд налази се име Александра Јаковљевића , ([email protected]) , такође сарадника Историјског института Београд, на кога је указао Број 1  августа 2017., а коме бих, са достојном пажњом, додао и указао на име и рад  др Невена Исаиловића, научног сарадника ИИБ.

Заједно су доприњели у напору код превођења и објављивања османске архивске грађе, као и обради сродне литературе и извора:

https://www.academia.edu/7112821/Popis_nahije_Kosovo_iz_1574._godine
https://www.academia.edu/4862767/Popis_nahije_Petrovo_Polje_iz_1574._godine
https://www.academia.edu/3704208/Srednjovjekovno_Bre%C4%8Devo_i_Polje_Kanjane_jo%C5%A1_jedan_poku%C5%A1aj_ubikacije
https://www.academia.edu/1347375/%C5%A0ah_Melek_-_Prilog_istoriji_turskih_upada_u_Bosnu_1414-1415._godine

Мишљења сам да овога тренутка нема боље адресе за сва питања о турском попису Босанског Пашалука из 1620. године од поменуте двојице наших врсних младих научника.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе
« Одговор #14 послато: Децембар 13, 2017, 05:42:39 поподне »
Има занимљивих наслова. Постоји један битан турски попис, за који немам податке да ли је доступан, а свакако није преведен. Ради се о попису Босанског Пашалука из 1620. године. За разлику од пописа из 1604. године, овај попис би требао обухватати и подручје крчко-личког санџака ( југозападни дио Босанске Крајине, Далмација западно до Крке и сва Лика и Крбава). То је попис управо у предвечерје највећих покрета становништва на аустријску и млетачку територију. У том попису би нпр. морали сигурно начи и Усорце и остале српске родове 17. вијека.

Једини извор који су историчари досад користили био је "Географско-статистички опис босанског пашалука" који је за 14. број Старина ЈАЗУ приредио Фрањо Рачки. Ради се о млетачком документу мање-више шпијунског карактера, али који је као извор користио управо поменути турски попис из 1620. године. Може да се нађе у нашој дигиталној библиотеци.

Уколико неко има информације о овом турском попису из 1620. године, да ли је сачуван, да ли је коришћен као извор, молио бих да напише.

ако је сачуван вероватно га има оријентални институт у Сарајеву, мада је доста тога уништено у последњем рату

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе
« Одговор #15 послато: Децембар 13, 2017, 08:03:52 поподне »
Исцрпна листа објављених османских катастарских пописа на неочекиваном мјесту  :) , страница UCONN - University of Connecticut (https://uconn.edu/)

List of Published Ottoman Tax Registers (Tahrir Defterleri)

На листи се налазе радови Аличића, Бузовљеве, Цвиковљеве, Ђурђева, Хаџибегића, Ханџића, Катићеве, Купусовићеве, Моачанина, Новаковића, Пулахе, Шабановића, Соколоског, Спаха, Стојаковића, поред мноштва турских и других аутора.

симо

  • Гост
Одг: Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе
« Одговор #16 послато: Децембар 13, 2017, 10:00:23 поподне »
M. Glibota u svom radu TURSKI KATASTARSKI POPIS (DEFTER) IZ 1623. GODINE http://www.franjevci-split.hr/pdf/vrgorac_bozic_2011_64.pdf na 23. stranici kaže da je nedavno u Istanbulu pronađen defter Hercegovačkog sandžaka iz 1623. godine. Vjerovatno su istovremeno popisani i okolni sandžaci kako je bio slučaj i u ranijim popisima, a ostaje pitanje da li su i sačuvani.

Да, то би требао бити попис који наводи Глибота. По референци коју оставља изгледа ми као да је користио директно турски архив Basbakanlik Osmanli Arhivi, Istanbul, MD, 746. Тражио сам у листи њихових онлине издања на турској латиници да ли постоји нешто објављено, али нисам успио наћи. Оно што је објављено углавном се налази на сљедећим линковима, а задњи датуми су отприлике око 2013. године

https://en.devletarsivleri.gov.tr/icerik/3071/osmanli-arsivi-daire-baskanligi-yayinlari/
https://en.devletarsivleri.gov.tr/icerik/3087/elektronik-yayinlar-basili-olmayan/

И ови пописи у виду регистра на турској латиници су прилично корисни. За наше крајеве су посебно добро покривени они из 16. вијека. Сем тога ту су и тематске збирке турских докумената везаних за Хрватску и Босну. Босанска верзија чак има и сажетке на српском:

https://en.devletarsivleri.gov.tr/assets/content/Yayinlar/osmanli-arsivi-yayinlar/OSMANLI%20BELGELER%C4%B0NDE%20BOSNA%20HERSEK.pdf
https://en.devletarsivleri.gov.tr/assets/content/Yayinlar/osmanli-arsivi-yayinlar/osmanli_belgelerinde_hirvatistan.pdf

Међутим, нема овог пописа из 1623. године којег помиње Глибота. Не знам да ли је сачуван само дио који се односи на херцеговачки санџак, али тим пописом из 1623. године су судећи по млетачком опису Рачког, обухваћени сљедећи санџаци: Херцеговачки, Зворнички, Босански, Бихаћки, Клишки, Лички, Цернички, Пожешки. Практично сво српство западних страна.


На листи сарадника Центра за османистичке студије Београд налази се име Александра Јаковљевића , ([email protected]) , такође сарадника Историјског института Београд, на кога је указао Број 1  августа 2017., а коме бих, са достојном пажњом, додао и указао на име и рад  др Невена Исаиловића, научног сарадника ИИБ.

Заједно су доприњели у напору код превођења и објављивања османске архивске грађе, као и обради сродне литературе и извора:

https://www.academia.edu/7112821/Popis_nahije_Kosovo_iz_1574._godine
https://www.academia.edu/4862767/Popis_nahije_Petrovo_Polje_iz_1574._godine
https://www.academia.edu/3704208/Srednjovjekovno_Bre%C4%8Devo_i_Polje_Kanjane_jo%C5%A1_jedan_poku%C5%A1aj_ubikacije
https://www.academia.edu/1347375/%C5%A0ah_Melek_-_Prilog_istoriji_turskih_upada_u_Bosnu_1414-1415._godine

Мишљења сам да овога тренутка нема боље адресе за сва питања о турском попису Босанског Пашалука из 1620. године од поменуте двојице наших врсних младих научника.

Настојаћу да контактирам Јаковљевића и Исаиловића, некако имам осјећај да попис из 1623. године постоји код нас у некој форми. Највише због овог горе Глиботиног цитирања на које је Арго упутио.


ако је сачуван вероватно га има оријентални институт у Сарајеву, мада је доста тога уништено у последњем рату

Погледао сам и тамо, Ђорђо, али у задње вријеме нису нешто претјерано активни, иако вјерујем да тамо постоји сва та грађа непреведена и необрађена. На сајту турског архива стоји скорашња вијест о потписивању споразума са Архивом Србије. Надам се да ће архив Србије бити заинтересован да преузме грађу не само подручја данашње Србије већ и за све крајеве гдје Срби живе или су живјели.

https://en.devletarsivleri.gov.tr/icerik/3094/protocol-on-cooperation-in-the-field-of-archives-between-turkey-and-serbia/



Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе
« Одговор #17 послато: Децембар 14, 2017, 12:32:39 пре подне »
Негдје на интернету чуо сам за дјело "Писмо једног јаничара". Зна ли неко нешто о томе?
Хвала!
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе
« Одговор #18 послато: Децембар 14, 2017, 12:39:02 пре подне »
Негдје на интернету чуо сам за дјело "Писмо једног јаничара". Зна ли неко нешто о томе?
Хвала!

Да није "Јаничарева хроника", од Константина Михаиловића?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе
« Одговор #19 послато: Децембар 14, 2017, 12:43:31 пре подне »
Да није "Јаничарева хроника", од Константина Михаиловића?

Нисам сигуран, давно сам налетио на текст који поминје такво дјело. Наводно га пише исламизирани Сас и можда је на пољском језику али треба имати на уму да је податак са интернета и да може бити и нека жешћа глупост.
Evropa je jedna velika porodica.