Овај догађај сте пропустили, осим ако нисте вечерас били тамо.
Не говорим о фамозном концерту Рамштајна, што је главна тема ових дана у Београду. Рамштајн дошао, одрадио своје, па иду даље. Не разумем људе који слушају такву музику, ако се то уопште може назвати музиком. Град је ових дана препун сподоба налик епизодистима из футуристичких филмова ("Судија Дред" итсл), то је та публика. Хвала Богу, отићи ће већ сјутра...
Вечерас је на Дедињу сјајан концерт одржала новосадска рокенрол група
Обојени програм. Постоје преко 40 година. Слушао сам их 1990-их по београдским клубовима, нисам неки жешћи фан, али волим да их чујем. Иако већ 60-годишњак (а појавом као да има 20 година мање), вођа групе, легендарни Кебра (Бранислав Бабић) и његов бенд (гитариста, басиста, бубњар) отпрашили су сат и по времена одличне свирке.
Мој син рече: ово је рокенрол, без сценских ефеката, пиротехнике и сличних лудила, само бенд и добра свирка. Без неких посебних мера обезбеђења (било је укупно четворица људи обезбеђења који су се начисто сморили, пресели су на зидићу цео концерт), Кебра и екипа ту међу нама, публиком. Па онда помислим на концерте оних "звезда", где између публике и бине има 20 метара брисаног простора и кордон полиције...
Е, како је то тек изгледало пре 30 година у клубовима (КСТ, СКЦ, Академија...) кад смо и они и ми из публике били млади...
Публика, људи у 40-им и 50-им годинама, па и нешто старији. Пристојни, културни. Многи довели и децу, клинци се лепо забављали. Наравно да они нису разумели поруке Кебриних песама, али нема везе, била је добра бука и добра забава. Нас неколико хиљада и њих четворица на бини, потпуни угођај. Одушевиле су ме три млађе даме поред нас које су знале речи свих песама, заиста праве обожаватељке.
https://muzej-jugoslavije.org/program/otvaranje-leta-u-muzeju/https://www.mojnovisad.com/gradske-face/branislav-babic-kebra-obojeni-program-nikad-nismo-zasjali-ali-smo-sve-vreme-bili-tu-id13210.html