Интересантно је како се нечија перспетктива мијења када се мало одмакне од дневне политке и свог непосредног окружења. Прије неких 20-сетак година сам послом често путовао у Албанију, не тако дуго након рата на Косову. Морам рећи да су ме Албанци одушевили својим гостопримством, срдачношћу али и поносом на оно што јесу. Наравно, осјете се подјеле на Геге и Тоске, на муслимане и хришћане, Косоваре и Албанце из Албаније, али на крају сви они само једно, Албанци. Питао сам неке од њих, како наког свега ви гледате на Србе, какав је ваш традиционлни однос према српском народу. Једном ми један Албанац рече: "Знаш, за нас сте сви ви Срби, Македонци, Муслимани (Бошњаци), Црногорци једно, Словени, не-Албанци са којима се вијековима отимамо ако земље, пасишта за стоку, са којима некада живимо, a некада ратујемо, али сте ви увијек они "други". Често размишљам о о том одговору, и волио бих да су га моји пријатељи и земљаци могли чути.