Већ неко време размишљам да напишем нешто на ову тему али генерално не бих написао ништа што досад није речено и написано али ме је господин Руговац мало потстакао да ипак и ја нешто напишем. Тренутно нисам код куће па неке податке нећу ножда тачно изнети или нешто пропустити али они који се баве историјом разумеће ме. Прво да се изјасним да не мрзим никога и да ово није уперено против никога, волим своју земљу и свој народ и то не значи да мрзим све кохи то нису. Већ десетак година истражујем и пишем о моме селу, знате већ Неродимљу, на Косову, а када се бавите таквим послом морате да знате и цели тај регијон или бар ближу околину, јер историја једном места је увек некако повезана и са другим, тако да могу рећи да сам доста читао и белешио историјска дешавања за јужно Косово, тачније од Липљана па до Качаника. У тим мојим истраживањима схватио сам да је долазило до јаких асимилијација становништва и прелазака из једног у други корпус, у зависности од тренутних интереса и безбедности. Кад говоримо о том простору сви већ знамо да је у средњем веку био насељен Србима, или Словенским православин живљем, што потврђују и документа из тог периода и сакрални остаци, споменика и топонима које говоре о томе ко је насељацао тај простор у том периоду, и мислим да је сувишна свака дискусија на ту тему, на крај крајева, ја то не волим да кажем али Турски попис из 1455 је то потврдио. После великих сеоба Срба дошло је до смањења броја становника и напуштена села, те је нормално на такво подручје долази неко други. Те друге ми ја зовем Арнаути а други их називају Албанци, зато што су дошли са простора Албаније. То ставништо није било Албанско у дањашњем смислу речи, већ сво оно становништво којем је требала та земља. То су били Власи, Словени, Арбанаси, и сви су били хришћани, с тим што велика већина је била православна и иста као оно становништво које их је дочекло. Међутим то досељавање није било плански и као у сеоба насељавано већ појединачно или мањим породичним групама, и такав вид досељацања на Косово и Метохију из Албаније је трајао све до рата 1999. године. У то време Турска покушава да изврши исламизацију освојених територија, па је тако дошао ред и на област о којем пишемо. Та исламизација није захватила само оне који су дошли из Албаније већ на све које су ту живели, па су тако ислам примили и они који су дошли и они који суна овај или онај начин морали. Ми данас немамо ни један документ да се долазило до сукоба староседелаца са новодосељеним ставништвом, скоро цели 17, па и 18. век је без сукоба. Прелажење на ислам и добијање разних привилегија почели су јачати ти наши муслимани . Поред привилегија многи су у ислам отишли из страха и због сигурности, с мишљењу да ће када се ослободе од Турака опет да се врате у стару веру. Време је пролазило, генерације су се промениле, већ унуци оних који су примили ислам су рођени као муслимани. Због Турских ратова са Аустријом и на неки начин обавезним регрутовањем многи ти новопечени муслимани учествују у њима и добијају због заслуга у рату веће привилегије, новац, земљу, власт и већа права. Поред тога да бих смањили хришћански утицај Турска порта још подупире муслимансли живаљ да утиче на хришћане или да се и они укљуће у исти или да се на овај или онај начин осиромаше, униште, понизе и на крају на силу потурче. У то време прећи у другу веру, одбацили би их цела фамилија, пријатељи и родбина и тиме терала са својих огњишта, а они немајући куд одлазили код муслимана тамо се насељавали и трајно прелазили у ислам. Несумњиво је да је у тим досељавањима било много људи који данас говоре Албанским језиком, и да је најлакше било превести у ислам управо њих јер су они већ побегли са својих огњишта. Ови који су постепено прелазили у ислам врло брзо су били прихваћени и давала су им се иста права као и старијима и улазили су у те њихове фисове и брзо научили њихов језик. Албаници, како их зову на Косову су то ти Албанци, а они су укратко, сви они који су током Турске окупације примили ислам и касније се од њих ствара Албанска нација. Касније, већ средином 18. века доста је ојачао муслимански елемент на том простору и дала се велика слобода истима, па су почели показивати све већу нетрпеливост према православном живљу. Већ касније почели су правити своја имања мжна којима су као робови радили православни за неки део од добијеног плода. То је почело да се омасовљава и већ почетком 19. века видимо да на Косову врло мало православних имају своју земљу, земља им је узета и на исту ту земљу су морали да раде и да плодове дају њиховим агама. Све то је додатно утицало на многе или да напусте то и побегну негде или да и они сами пређу у ислам и спасу се. Све то време Турска порта још помаже таквима и још им даје потпору за такво понашање. Такво несносно стање по православне траје све до одловођење Косова 1913. године. После Првог светског рата тадашња Србија је имала прилику да се или протера или побије све Арбанасе али то није хтела. Краљ Александар је арграрном реформом покушао да врати Србима достојанства али је то све трајало до 1941. године и Другог светског рата, кадс опет као и пре Срби буду понижавани, протеривани, убијани, мучени. После Другог светског рата долази Комунизам и забрана повратка расељеним Србима на КиМ а Арбанасима опет дозвољено скоро па све. Све то траје до доласка Слободана Милошевића на место председника када су Срби на КиМ могли да дигну бар мало главу, већ 1998 и 1999 знате шта је било, и од тада до дан данас ужзнате шта се дешава. Тако да обако збрда здола хтедох рећи да не можрзим друге али да не дам да се моје понижава и вређа, да се Косовски бој проглашава Албанским бојем, да је Скендер бег био Албанац и да су српки манастири и цркве били Албански али да си их Срби окупирали и отели им их и да се прекаља историја народа који је много, много векова живео ту...Хвала на разумевању и поздрав свима...