Аутор Тема: Сијерчићи I2a Dinaric South  (Прочитано 21741 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Сијерчићи I2a Dinaric South
« послато: Април 11, 2014, 07:52:26 пре подне »
У село "Драглица", које се налази на Златибору између Торника и Муртенице, давно су досељени од планине Златара Шуљагићи (Шишаци) од неких Лучића (Сиерчића), који сада живе потурчени на граници Босне и Херцеговине. Због Турака су и побегли. Славе Томин дан и од њих су Чумићи у Алин Потоку.

Љубомир Мићић, Златибор

Сијерчићи из днк пројекта такође славе Томиндан, а њима су веома блиски и Шуљагићи са истом славом. Шуљагићима је према подацима из днк пројекта, али и према предању, најсроднија породица Шишаковић (Св. Тома).

У златиборском крају Шуљагића има у Негбини (Нова Варош). Пореклом су из Босне, а раније презиме им је Шишаковић.

Матица Шишаковића је у Драглици (Нова Варош). Мештани их и данас зову Шишаци, а цео један превој тог дела Златибора се и данас зове Шишачка Коса.

Шишаци су истог рода као и Шуљагићи, а овде су досељени у првом миграционом таласу, у 18. веку, из Босне.

Претпоставља се да је ту негде био шанац војводе Шиша, а израз Шишаци и касније презиме Шишаковић дошло је по Шишовим устаницима.

Извор: Гласник, Етнографски музеј у Београду, 1977. године

Што се Сијерчића тиче, постоје индиције да су се у средњем веку презивали Лучић, или Лучевић.

Овој породици блиске су још неке породице из днк пројекта, пре свих Дукићи и Слијепчевићи.
« Последња измена: Април 11, 2014, 03:18:26 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #1 послато: Април 11, 2014, 08:58:10 пре подне »
Породица Шуљага доселила се на Златибор, у село Драглицу из Босне крајем XVII века. Од пописа 1863-ће године воде се као Шуљагићи. Православни су Срби, славе Светог Тому, а прислављавају Духовски уторак. Дали су чувене хајдуке. Најпознатији је био Петроније Шишо (погинуо на Равњу). По њему је настало презиме Шишаковић. И у старој постојбини Шуљаге су биле познате по хајдучији.
 
Најстарији забиљежени Шуљага на подручју Златибора био је Саватије. Живео је у другој половини XVIII вијека и од њега потичу све православне Шуљаге.
 
Међу познатијим члановима ове фамилије су:

1. Слободан Шуљагић, режисер
2. Страхиња Шуљагић, песник
3. Драгић Шуљагић, први српски рањеник у Балканским ратовима
4. Страјин Шуљагић, примаријус, ендокринолог
5. Сања Шуљагић, службени преводилац хрватских спортиста за енглески и јапански језик
6. Радивоје Шуљагић, носилац већег броја медаља у каратеу
7. Чедомир Шуљагић, помоћник србијанског министра науке
8. Љубомир Шуљагић, књижевник, директор гимназије у Пријепољу
 
Током златиборске историје, породица Шуљагића-Шишаковића дала је многе хајдуке, одметнике од тадашње власти. Одлазак у хајдуке био је традиционалан у овој фамилији и свака генерација је давала бар по једног хајдука. Неки од најистакнутијих златиборских хајдука из фамилије Шуљагића-Шишаковића били су Грујица Шуљагић, Милан Шуљагић-Шишаковић и Вукоман Шишаковић.
 
Шуљагићи - Шуљаге су у сродству са Лучићима у Суторини код Херцег Новог, Орашцу код Дубровника и онима у Ражани код Косјерића који славе светог Николу, У сродству су и са Сијерчићима (који су примили ислам и високо су рангирана босанска аристократија), Максимовићима из Коњевића код Чачка и Чумићима у Алином Потоку код Чајетине, а вјероватно и са Кнежевићима у Главској изнад Млина код Дубровника.

(Подаци са википедије)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #2 послато: Април 11, 2014, 09:24:37 пре подне »
Видимо да су Шуљагићи у сродству са Лучићима из Суторине код Херцег Новог.

У летопису породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930. године (Шпиро Лучић) постоји пуно података о овом презимену.

" Породица Лучића у Суторини у ондашње село звано Здоче први Лучић дошао је у Суторину 1680. год. Два су брата доселила из Дробњака Црна Гора Благоје и Петар, Благоје остане у Суторину под Турском царевином, а Петар оде у Конавле и настани се у село Братњице под Дубровачком репупликом исте 1680. год. Касније под силом прилика његови потомци примили су римску вјеру. Благоје је примљен у Суторину за кмета на Турску земљу у село тада звано Здоче а год. 1682. доведе своју жену Тијану од породице Ивановића из Дробњака са којом је изродио шестеро дјеце. Сва су дјеца умрли само му је осто син Лука кои се родио 1692. год. кои је пошље био свештеник и од њега су сви данашњи Лучићи. Благоје је нашо кад је дошо у Суторину пет породица у село Здоче и то Ковачи стали су ђе данас стоје Лучићи, Чворо у Чворовину, Голуб у Голубовину, Шабо у Шабовину, Миројевић кои је станово код данашњег врела Томина, све се ово пет породица истрачило ишчезли или се неђе одселили. Само је у село Здоче остала породица Лучића, па је пошље и село прозвала своим презименом мјесто Здоче сада се зове Лучића село. "

Неке породице са сличним хаплотипом као што су Дукићи и Слијепчевићи такође се могу повезати са Дробњацима, међутим не знам да ли се треба везивати за ове Лучиће. Треба испитати да ли постоји веза између Лучића (Херцег Нови) и Шуљагића (Златибор).

На основу података о беговима Сијерчићима, чини се да је раније презиме гласило Лучевић (Лучић?), а можда и Шијеринић. По свему судећи на ислам су прешли веома рано, одмах након турског освајања Босне.
« Последња измена: Април 11, 2014, 04:56:28 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #3 послато: Април 11, 2014, 09:42:55 пре подне »
Да су српски интелектуалци, последња два века, више бриге посвећивали својој нацији, историјска литература би била много богатија и друкчија – сврсисходнија националним интересима. Да су се, рецимо, младе генерације муслимана, у деветнаестом и двадесетом столећу, васпитавале на примеру Синан-паше Сијерчића из Горажда, сигурно је да хрватска пропаганда не би могла да их придобије у оноликом броју - у којем су се прикључили фашистичким јединицама 1941. године. А Синан-паша Сијерчић је, крајем 18. столећа, чинио све да муслиманима укаже на њихову припадност српској нацији. Свакако, у то време, био је то опасан корак за муслимана и високог достојанственика Турске. Но, Синан-паша се није обазирао на опасности. Штитио је православне Србе од разузданих турских зулумћара, најчешће придошлица из осталих крајева Турске. Помагао је обнављање православне цркве близу Горажда – задужбине Херцега Стефана, где је његов предак Радослав сахрањен. Синан-паша је неговао успомену на своје православне претке. Имао је писмене записе да су били српски племићи Шијеринићи у средњевековној Босни. Шијеринићи су огранак још познатије племићке породице Лучића. Кад је Синан-паша Сијерчић, као један од команданата у турској војсци, кренуо против српских устаника у Србији, блиским пријатељима је рекао да би желео да Турци буду поражени, па макар и сам главу изгубио. Жеља му је испуњена. Срби су победили на Мишару 1806. године, а Синан-паша Сијерчић је, у тој бици, погинуо.

Извор:

http://www.srpskapolitika.com/Izdvajamo/008.html
« Последња измена: Април 11, 2014, 06:00:04 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #4 послато: Април 12, 2014, 11:54:51 пре подне »
Према неки подацима, предак Сијерчића који је сахрањен у цркви Светог Ђорђа у Доњој Сопотници (Горажде) звао се Радослав Ширинић.

Три километра од Горажда низводно, на левој обали Дрине, у врло лепом пределу, у засеоку Доњој Сопотници код ушћа истоимене речице, стоји крај друма стара знаменита црквица Св. Ђорђа на Дрини. Ту је цркву саградио Херцег Стјепан 1446. године. На њој је споља над вратима, на каменој плочи (величине 130 х 30 цм), натпис: „у љето 6954 (1446) аз раб Христу Богу господин херцег Стефан воздвигох храм светаго великомученика Георгија, моле (се) јему да помолит се о мње грешном владице моему Христу“. Као задужбина тада моћнога Херцега Стјепана ова је црква постала и верски и културни центар целог тога краја, те је у њој од 1529. до 1531. г. била српска штампарија црквених књига, штампаних ћирилицом. Штета је што од књига из те штампарије ниједна није сачувана; помиње се само да су на њима радили јеромонах Теодор и ђакон Радоје.

Црква је више пута обнављана и мењана и по облику и у величини. На њеном је звонику и данас још камени крст из старог доба. Око ње су били конаци, калуђерске ћелије и зграда у којој је била штампарија. У 17. веку президана јој је препрата. Овако преправљена необична је за ове наше крајеве и слична је по изгледу и величини са малом црквом у Добруну, близу Вишеграда. Уместо данашњег иконостаса, по предању био је камени, но није познато да су од њега пронађени какви остаци. Ранији иконостас имао је само двоје двери и поред њих је била гробница у којој је сахрањен кнез Радослав. Кад је црква 1969. године била преправљена, та је гробница била празна, а плоча, која је тада била на њој, без натписа. Једна плоча пак с натписом „В име бога се лежи раб Божји кнез Радослав Ширинић“ нађена је недалеко од цркве. по величини њеној може се закључити да је она била на тој гробници у цркви. За кнеза Радослава мисли се да је био у сротству са Херцегом Стјепаном, јер га је овај једним документом огласио за наследника.

У Горажду и његовој околини живе потомци Сијерчића, босанског „војводе, господара Кулинове Босне“. Они су данас сви муслимани, али су одлично сачували све словенске особине. Није утврђено да ли ови Сијерчићи потичу од кнеза Ширинића сахрањеног у цркви, како би с могло веровати по сличности имена и по томе што је сва земља око цркве, па и преко Дрине с десне њене стране, припадала делом цркви, а делом породици Ширинића (па се и читав један крај зове „Ширинићима“). Та су имања доцније припадала муслиманима Сијерчићима, па би се моглио закључити да су Сијерчићи помухамедањени наследници кнеза Радослава Ширинића. Они и данас причају да је у цркви Херцег Стјепана гроб њиховог претка, који је био хришћанин и поносе се да су његови потомци.

Храм Светог Георгија подигнут је под утврђеним градом на брду Градини недалеко од Горажда у којем је Херцег често лети боравио.
Још 1379. године помиње се управо у Горажду први историји познати члан породице Косача.

Град се налазио у пограничном крају важном за односе Косача и Павловића, а након њиховог измирења срединoм 1439. године припао је војводи Стјепану Вукчићу. Нешто више од десет година пре изградње цркве Светог Ђорђа у Горажду се помиње Гојсав гост (1440-1441). Тај достојанственик цркве босанске вршио је, у извесном смислу, и неке функције локалне власти. Уз војводиног службеника (valiosus), он је, као писмен човек одобравао и надзирао кретање трговачких каравана у области у којој се налазила његова “хижа”. Дубровчани су се у више наврата почетком четрдесетих година XV века жалили на штете које имају од горажданских “патарена”.

Да је након подизања херцегове цркве у горажданском крају добијала на снази православна властела сведочило би то што је пред херцеговом црквом сахрањен кнез Радослав Ширинић. Чланови његовог рода помињу се у околини Горажда у другој половини XV века.

На надгробном камену кнеза Ширинића уклесан је натпис који гласи: "В име Б(ог)а се лежи раб божи кнез Радослав Ширинич". Овај надгробник је временом доста уништен, али је ипак остао сачуван натпис, иако у лошем стању.




Извор:

1. О надгробној плочи кнеза Радослава и о роду Ширинића, С. Косановић, Српске старине у Босни.    
2. Неколике белешке, Гласник СУД 12 (1871), 162;
3. Ђ, Мазалић, Херцегова црква код Горажда и околне старине, ГЗМ 52 (1940), 29, 35;
4. Марко Вего, Из хисторије средњовјековне Босне и Херцеговине, 270-271
5. Руварац, О натпису на цркви Херцега Стефана, 21
6. Др Драган Војводић, Ктиторска делатност Стјепана Вукчића Косаче
7. Хрестоматија из хисторије књижевног језика, Лејла Накаш

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #5 послато: Новембар 05, 2014, 05:30:29 поподне »
Раније смо говорили да је група родова у коју спадају Сијерчићи, Дукићи, Сремчевићи и остали (род Л на пројекту), веома блиска Шуљагићима I2a DS.

Шуљагићима је основна слава Томиндан, а код неких породица из рода "Л" појављује се ова, не тако честа слава.

У питању су породице: Сијерчић (Хан Пијесак), Милојковић (околина Параћина) и Мојсиловић (Гола Глава, Ваљево).

Занимљиво да су Мојсиловићи (Томиндан) у околину Ваљева дошли из Осата, у 18. веку. Близу Осата је и Хан Пијесак, одакле су Сијерчићи који славе исту славу. У њиховом случају поклапа се место порекла, крсна слава и генетика.

Требају нам дужи хаплотипови ових породица, не би ли потврдили везу са Шуљагићима. 



Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #6 послато: Новембар 05, 2014, 05:55:19 поподне »
Ја намеравам да се тестирам на више маркера у скорије време, волео бих знати са којим породицама смо у блиској вези и који су били правци насељавања. Правац би могао ићи из Лике или Далмације, будући да највише потпуних поклапања на 17 маркера имам са особама из Јужне Хрватске, нажалост не знам која су презимена у питању. Са горепоменутим породицама разлика је на по једном маркеру.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #7 послато: Новембар 05, 2014, 06:21:22 поподне »
Ја намеравам да се тестирам на више маркера у скорије време, волео бих знати са којим породицама смо у блиској вези и који су били правци насељавања. Правац би могао ићи из Лике или Далмације, будући да највише потпуних поклапања на 17 маркера имам са особама из Јужне Хрватске, нажалост не знам која су презимена у питању. Са горепоменутим породицама разлика је на по једном маркеру.

Одлична вест. Видим да су Шуљагићи/Шишаковићи тестирани само на 17 маркера, што значи да ће бити тешко донети неки закључак, али у сваком случају поздрављам потез.

Од ових породица из "Л" групе, Дукићи воде порекло из Лике. Досељени су управо из Далмације после 1699. године.

На 17 маркера имају потпуно поклапање са две породице из Хрватске, али и једном из Финске:



Иако славе исте крсне славе и имају сличне хаплотипове, тек ће дубља генетска испитивања утврдити да ли је предање о вези Сијерчића и Шуљагића/Шушаковића истинито.


Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #8 послато: Новембар 05, 2014, 07:08:40 поподне »
Занимљиво је ово поклапање из Финске, вероватно неки наш досељеник, ја иначе имам још потпуно поклапање са Ждановићем из Белорусије. Невоља је што у роду "Л" нема никога ко слави Ђурђиц или барем Ђурђевдан, па да ми то буде путоказ. Моји су се изгледа доселили у Срем око 1730., будући да су тада први пут убележени у пописима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #9 послато: Новембар 05, 2014, 07:49:29 поподне »
Невоља је што у роду "Л" нема никога ко слави Ђурђиц или барем Ђурђевдан, па да ми то буде путоказ. Моји су се изгледа доселили у Срем око 1730., будући да су тада први пут убележени у пописима.

Не знам да ли може бити од помоћи, али Дукићи у Лици и Далмацији поред Св. Стевана масовно славе и Ђурђевдан.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #10 послато: Новембар 06, 2014, 06:43:39 пре подне »
Хвала на информацији, може бити од помоћи.

Острогорић

  • Гост
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #11 послато: Новембар 06, 2014, 05:01:32 поподне »
Ђурђевдан – Аранђеловдан/Митровдан, Томиндан

Без обзира на недовољан број маркера, можда не треба одбацити и разматрање кластера Д из опште групе И2 Динарик. 
Добрић и Докић из Далмације славе Ђурђевдан. Небојша је навео да и Дукићи славе Ђурђевдан; Сремчевић слави Ђурђиц.

Овде постоји повезаност на основу  славе Св. Арханђел.
Грачанин и Ивановић славе Аранђеловдан; Божовићима је то била славе пре него што су почели да славе Митровдан. Један део Тасића слави Аранђеловдан.
Из рода Л, Авдаловићи су пре Илиндана највероватније славили Аранђеловдан.
Интересантна је и могућа веза између Ивановића из Доње Баљковице код Зворника (Аранђеловдан) и  Филоповића и Јоношевића (‘Аврамијештавци’) из Узовнице. 
Узовница је око 40 км од Баљковице. Међу Аврамијештавцима су само четири И2 Динарик, која је највероватније у скорије време припојена Р1а Аврамијештавцима лоцираним око Дрине. Могуће је да су Аврамијештавци из рода Д славили раније Аранђеловдан и дошли из Далмацији. Нешто слично наводи и Млађо тврдећи да су Јаношевићи огранак Филиповића који су дошли у Узовницу из икавског говорног подручја.

Такође, постоји генетска сличност између рода Л и рода Шуљагић и заједничка (не тако честа) слава Томиндан.
Интересантно је то да нико из ова два рода и из кластера Д не слави Никољдан или Јовањдан, једне од најчешћих слава у Срба.

Али ако се мало боље погледа, видеће се да су ове две славе далеко мање заступљене међу И2 Динарик (поготово јужна) у поређењу са осталим хаплогрупама.
Можда ово можемо узети као маркер релативне блиске генетске повезаности припадника И2 Динарик, или као промењљиву која одваја ову хаплогрупу од других.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #12 послато: Новембар 06, 2014, 06:27:12 поподне »
Видим да постоје и Вранићи у Крајини који славе како Ђурђевдан, тако и Аранђеловдан. То говорим због тестираног Франића који припада роду "Л", пошто се презимена Франић и Вранић можда могу довести у везу. Само нагађам.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #13 послато: Новембар 06, 2014, 10:34:40 поподне »
Видим да постоје и Вранићи у Крајини који славе како Ђурђевдан, тако и Аранђеловдан. То говорим због тестираног Франића који припада роду "Л", пошто се презимена Франић и Вранић можда могу довести у везу. Само нагађам.

Далматински Франићи I2a DS из рода "Л" су по свему судећи пореклом од православних Франића из Поповог Поља.

Наиме, Франићи у Требимљи (Попово) су огранак Батинића (Св. Лука) из Чваљине. Батинићи су према предању пореклом из Риђана, а звали су се Драгојевићи.

Презиме Драгојевић упућује на Озриниће, што је занимљиво ако се узме у обзир да још једна породица из рода Л води порекло из ових крајева. У питању су Авдаловићи из Гацка и Невесиња, који су досељени са Чева (Озринићи).

Читао сам раније дело Ђорђа Вукотића "Племе Чевљани или Озринићи" и нисам могао да не приметим да се слава Св. Илија често јавља у овом племену. Авдаловићи празнују управо Св. Илију.

 

Острогорић

  • Гост
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #14 послато: Новембар 07, 2014, 04:33:57 пре подне »
Цитат
--- Цитат: Синиша Јерковић  јул 25, 2013, 12:39:08 поподне ---Петре,
тачно је да су подаци за Авдаловиће преузети са y search-a. Међутим, сад сам видио да су на y search-u два тестирана Авдаловића. Један се зове Петар, а други Небојша. Не знам да ли си ти тај Петар што је поставио податке? Ако јеси, онда твоје податке нисмо унијели у српски ДНК пројекат, већ Небојшине. Оба Авдаловића су тестирана на 37 маркера и на 37 маркера се разликују на три маркера. Ја сад не знам који је из Невесиња, а који из Гацка, јер ни за једног не знамо мјесто поријекла.

Авдаловићи по предању потичу од Озринића, славе и исту крсну славу Аранђеловдан. Генетика потврђује ово предање, али је веза Авдаловића и Озринића ипак мало старија него што предање каже.

--- Крај цитата ---

Хвала на брзом одговору. Очигледно да генетика потврђује моју претпоставку да је веза Авдаловића и Озринића старија од претпостављене. И ја и Небојша смо поријеклом из Невесиња. Осим нас урађена је анализа за још два Авдаловића, али на 12 маркера. И сви смо из Невесиња. Небојша и друга двојица Авдаловића имају на 12 маркера 100% поклапање. Намјера ми је да узмем узорке и за некога од Авдаловића из Гацка и да их упоредим са подацима невесињских Авдаловића.

Иначе Невесињски Авдаловићи славе св. Илију, док Гатачки Авдаловићи славе Аранђеловдан. Авдаловићи из Гацка су раније славили св. Илију али су пред крај XIX вијека почели славити Аранђелов дан због неког несретног случаја. Потврда да су раније славили Илиндан лежи у чињеници да потомци Јакше Гачанина Авдаловића и данас славе Св. Илију, а познато је да је он из Гацка одселио крајем XVIII vijeka.

Једини податак да Авдаловићи воде поријекло од Гардашевића нашао сам у необјављеним дјелимна Андрије Лубурића у Архиву Србије и то у исказу једног Гардашевића везано за породицу Гардашевић. У том запису се наводи да су од те фамилије Апрцовићи из Пиве и Авдаловићи. Апрцовићи такође славе св. Илију.

Интересантно је фамилијарно предање Апрцовића да су раније славили Аранђеловдан, али да су такође због неког несретног случаја промијенили славу у Илиндан. То ме наводи на претпоставку да је предак Авдаловића и Апрцовића исти и да је са Чева одселио крајем XVII или почетком XVIII вијека.

Нејасно је коју су славу Авдаловићи прво славили, Аранђеловдан или Илиндан. Очигледно постоје две хипотезе.
Јерковић је навео да Авдаловићи по предању потичу од Озринића, славе и исту крсну славу Аранђеловдан.
Сви тестирани из рода Озринић такође славе Аранђеловдан.

Ван мреже Пеца

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 104
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #15 послато: Новембар 07, 2014, 02:40:54 поподне »
Гатачки Авдаловићи су престали да славе Св. Илију и почели да славе Аранђеловдан средином 19. вијека. По предању попу Авдаловићу је гром убио жену на Илиндан, па је промијенио славу. Породично предање је да потичемо са Чева, а у прилог томе иде и документ који сам нашао у Архиву Србије у необјављеним дјелима Андрије Лубурића, а ради се о исказу неког Гардашевића да смо ми Авдаловићи и Апрцовићи од њих.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #16 послато: Новембар 07, 2014, 02:58:08 поподне »
Гатачки Авдаловићи су престали да славе Св. Илију и почели да славе Аранђеловдан средином 19. вијека. По предању попу Авдаловићу је гром убио жену на Илиндан, па је промијенио славу. Породично предање је да потичемо са Чева, а у прилог томе иде и документ који сам нашао у Архиву Србије у необјављеним дјелима Андрије Лубурића, а ради се о исказу неког Гардашевића да смо ми Авдаловићи и Апрцовићи од њих.

Слично је и код гатачких Новаковића - пореклом су из Озринића, славе Аранђеловдан, а преслављају Св. Илију. Као што рекох, налетео сам на пуно оваквих примера читајући монографију о Озринићима. Иначе, припадници овог племена исељавали су се махом у источну Херцеговину.

Проблем са нашим I2a DS хаплотиповима је то што су сви релативно блиски. Постоје чак и неки родови у оквиру различитих кластера, који имају идентично предање о пореклу.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #17 послато: Новембар 08, 2014, 08:16:24 пре подне »
Далматински Франићи I2a DS из рода "Л" су по свему судећи пореклом од православних Франића из Поповог Поља.

Наиме, Франићи у Требимљи (Попово) су огранак Батинића (Св. Лука) из Чваљине. Батинићи су према предању пореклом из Риђана, а звали су се Драгојевићи.

Презиме Драгојевић упућује на Озриниће, што је занимљиво ако се узме у обзир да још једна породица из рода Л води порекло из ових крајева. У питању су Авдаловићи из Гацка и Невесиња, који су досељени са Чева (Озринићи).


Колико се сјећам, Шобајић када описује корјенићке Аранђеловштаке такође повезује племе Риђана са Озринићима. Мислим да је та веза ту негдје само је још нисмо распетљали до краја.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #18 послато: Новембар 08, 2014, 03:37:25 поподне »
Колико се сјећам, Шобајић када описује корјенићке Аранђеловштаке такође повезује племе Риђана са Озринићима. Мислим да је та веза ту негдје само је још нисмо распетљали до краја.

Тако је. Исти аутор помиње и породицу Миловић из Грахова. Миловића у Грахову има преко 50 домова и они добро знају, да су пореклом с Чева и да су потомци Озрови. Славе и прислужују као и Озринићи — Аранђеловдан и Илиндан.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #19 послато: Новембар 08, 2014, 04:28:02 поподне »
На досељавање Херцеговаца у Семберију утицали су, поред осталих фактора, и власници земље. Мирко Филиповић истиче да су херцеговачки бегови Сијерчићи, Љубовићи, Ченгићи, вероватно и други, држали "много земље" у Семберији. Они су из Херцеговине доводили у овај крај своје кметове (чифчије). Првенствено своје познанике. Сматра се да је насеље Ченгића код манастира Тавна добило име по херцеговачким беговима Ченгићима.

Сијерчићи у Рогатици, огранак су старог властеоског рода из Горажда. Према једној верзији, из народног предања, пореклом су из села Сијерци са Гласинца, где су се у средњем веку звали Лучићи. Према другој верзији, то би се можда могло односити на Сијерчиће са Понора, а не и на Сијерчиће из Горажда, који су у исламизацији овог краја, према предању, везани за њиховог претка - великог властелина Радослава Шијеринића.

Литература:

"Прилози етнолошком познавању североисточне Босне", Миленко С. Филиповић
"Рогатица", Месуд Бранковић, 1966. год.

Мени се и даље чини да постоји нека веза између Шуљагића и Сијерчића из днк пројекта. У предањима ових породица помиње се стари род Лучића. Такође, обе фамилије данас славе Томиндан, а на 17 маркера разлика је -1.