Форум - Порекло
Порекло становништва => Србија => Тему започео: Atlantische Фебруар 21, 2019, 09:57:00 поподне
-
Мартиновић, Јевстатијевдан, Брусница, Горњи Милановац
Припада хаплогрупи G2a-L497>L42>YSC33>Z39501>Y128028.
Нисам написао а требало је. Овим резултатом се демантују нека (новокомпонована) предања попут тога да су Мартиновићи сродни E1b Мартиновићима са Цетиња, као и то да су пореклом од ''Орловића'' (шта год они представљали у тој легенди). Такође, нејасно је шта је писац хтео да каже тиме да су црногорски (цетињски?) Мартиновићи пореклом из Теочина, села северозападно од Бруснице.
Ево шта је записано о Мартиновићима у књизи Брусница под Рудником, Михаило Кале Миловановић, 2000.
(https://i.imgur.com/Qaz2siY.png)
-
Милим да је писац хтео да каже да Павле Орловић потиче из Теочина ::)
И, ето, игром судбине, његови потомци се вратише у постојбину...
-
Милим да је писац хтео да каже да Павле Орловић потиче из Теочина ::)
И, ето, игром судбине, његови потомци се вратише у постојбину...
;D
Не знам колико би било реално да су ови Мартиновићи иселили из Брда, односно да су сродни са Војиновићима из Трепче код Андријевице (који по свему судећи славе Светог Јевстатија српског, 17. јануара, за разлику од Светог Јевстатија којег славе Мартиновићи, 3. октобра по грегоријанском календару).
Ово говорим због тога што се Обреновићи (да ли директни потомци Обрена Мартиновића или Теодора Михаиловића) доводе у везу са Братоножићима, чија се племенска територија налази јужније од Трепче. Наравно, за овакву хипотезу би требао генетски доказ, а за сада га у Брдима нема (изузев резултата једне исламизоване беговске породице из Рожаја из студије САНУ). Хоћу рећи, са оваквим модалним хаплотипом и најближим поклапањима која би на већем броју маркера ''отпала'' нисам сигуран где би се требало тражити раније место порекла Мартиновића.
-
Војиновиће из Трепче би заиста требало тестирати чим се укаже прилика. Важе за најстарије братство у Горњем Полимљу, а како имају врло ретку славу, врло је могуће да ће бити сродни Мартиновићима. То би посебно било занимљиво јер је матица G2a-Y128028 рода вероватно у Корјенићима (некадшња жупа Врм) који су били у саставу области Војиновића од којих наводно потичу Војиновићи из Трепче у Васојевићима.
-
Војиновиће из Трепче би заиста требало тестирати чим се укаже прилика. Важе за најстарије братство у Горњем Полимљу, а како имају врло ретку славу, врло је могуће да ће бити сродни Мартиновићима. То би посебно било занимљиво јер је матица G2a-Y128028 рода вероватно у Корјенићима (некадшња жупа Врм) који су били у саставу области Војиновића од којих наводно потичу Војиновићи из Трепче у Васојевићима.
Иване, колико су ови Мартиновићи блиски Шаботићима? Видим на Бошњачком ДНК пројекту да их повезују са Мартиновићима из Бајица.
-
Иване, колико су ови Мартиновићи блиски Шаботићима? Видим на Бошњачком ДНК пројекту да их повезују са Мартиновићима из Бајица.
Шаботићи су исти род са Зоговићима (припадају грани G2а-S9591), а како Зоговићи имају предање о пореклу од Мартиновића из Бајица, на Бошњачком ДНК пројекту су закључили да и Шаботићи потичу од Мартиновића. Међутим, испоставило се да је предање Зоговића нетачно и да нису сродни Мартиновићима који припадају грани Е-Z19851 (што је релативно скоро утврђено), па самим тим ни Шаботићи не могу бити од Мартиновића.
Шаботићи нису повезани ни са Мартиновићима из Бруснице јер припадају различитим гранама G2a хаплогрупе.
-
Војиновиће из Трепче би заиста требало тестирати чим се укаже прилика. Важе за најстарије братство у Горњем Полимљу, а како имају врло ретку славу, врло је могуће да ће бити сродни Мартиновићима. То би посебно било занимљиво јер је матица G2a-Y128028 рода вероватно у Корјенићима (некадшња жупа Врм) који су били у саставу области Војиновића од којих наводно потичу Војиновићи из Трепче у Васојевићима.
Значи да треба прећи у акцију и пронаћи Војиновића вољног за тестирање. 8)
-
Не знам колико би било реално да су ови Мартиновићи иселили из Брда, односно да су сродни са Војиновићима из Трепче код Андријевице (који по свему судећи славе Светог Јевстатија српског, 17. јануара, за разлику од Светог Јевстатија којег славе Мартиновићи, 3. октобра по грегоријанском календару).
У књизи Јова Медојевића Православно становништво Бијелог Поља и њихове крсне славе за Војиновиће пише да славе Јевстатија 3. октобра по грегоријанском односно 20. септембра по јулијанском календару. Уколико би се нашао кандидат од Војиновића вољан за тестирање био би мој кандидат, и наравно, уколико би било потребно финансијски бих помогао тестирање.
-
Допуна написаном, са теме о славама.
Војиновићи из Трепче код Берана славе Св. Јевстатија
Р. Вешовић, Племе Васојевићи, репринт из 1935., стр. 144; А. Јовићевић, Плавско – Гусињска област, Београд, 1921. стр. 541; М. Лутовац, Бихор и Корита, Београд, 1967. стр. 99.
Војиновићи из Трепче у Васојевићима су остатак становништва које старину доводи од ''косовских Војиновића''; казују да су се доселили с Косова одмах иза пораза кнеза Лазара и пропасти српске државе. Према предању, Васојевићи су по досељењу у Трепчу, прије 9 пасова, нашли њихове три куће. Због сукоба, 2 куће су се одселиле у Стару Србију за Пештер, а 1 кућа која је остала, окумила се са Васојевићима (сада 2 к.).
У Трепчи су се Војиновићи слабо размножавали; једна некад двије, највише три куће (запажена особина старосједиоца једног мјеста да се не множе, или изумиру). Од остатака негдашњег старог насеља овдје постоје: црквина са развалинама и стари зарасли гробови на тераси Јастаће на излазу из Трепче к Виницкој. У народу веле да је та црква (по некима манастир) била посвећена св. Јевстатију (слави Војиновића у Трепчи, примједба Р.Б.) и отуда назив мјеста Јастаће.
У Јагочу, селу у долини Годушке ријеке, насељени су између осталих и Војиновићи (8 к., славе св. Јефстатија); рано су досељени из Трепче.
Из Трепче су и Бјелановићи прешли у Велику. Одвојили су се прије 7 – 8 пасова од рођака Војиновића; даља им је старина из Црне Горе. Због сукоба са Турцима и Арнаутима, неки су се селили по Србији и Пештери. Има их 13 кућа. Славили су св. Јефстатију (20. септ.); сада славе св. Николу, а св. Јефстатија послужују. До Бјелана који се први доселио, има, без Бјелана, пет пасова, односно најмање 150 година.
Уколики је некадашња црква/манастир била посвећена св. Јевстасији Плакиду поставља се питање због чега је данас посвећена Јевстатију I српском? Најлогичније ми делује могућност да је Јевстатије српски који је рођен на територији Будимљанске жупе као монашко име узео име Јевстатија Плакиде коме је тада била посвећена црква/манастир, а у скорашње време (2013. године) је у Трепчи подигнута нова црква, посвећена Јевстатију српском. Онда је у питању огромна случајност између истоимене славе (другог светитеља) трепчанских Војиновића и новоподигнутог храма.