Наиме, Цвијић није марио за архивске изворе, а ту грешку нису уочили и исправили ни његови следбеници. Сва научна методологија Цвијићеве антропогеографске школе, у области етногенезе, сводила се на „мнемо-технику“, и то у њеном најсведенијем виду. Сам рад на терену припадника ове школе изгледао је овако. На захтев истраживача, среске власти су налагале сеоским кметовима да одређеног дана у селу окупе најстарије чланове свих фамилија за које се знало да живе у селу. Истраживач би их онда испитивао редом о томе одакле су им и када дошли преци, која им је слава и колико има њихових кућа у селу. Успут би покупили и опште ствари о селу, атару, водотоцима, а записали би и које предање ... На основу тога су касније прављене велике, импресивне синтезе о метанастазији, етногенетским процесима, психичким типовима и варијететима.http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=247.msg720#msg720 (http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=247.msg720#msg720)
„Свакодневни живот није се могао регулисати без родословних сазнања па је и такозвани обични свет имао дебеле разлоге да памти генерацијске хронике свог рода. У питању су крупне потребе: избегавање рођачки блиских, инцестуозних бракова, уређивање имовинских односа у родној заједници или због, што данас звучи бизарно, крвне освете како би се прецизно одредио ’крвни еквивалент’ односно круг потенцијалних ’мета’. Код овог, поданичког слоја, родословна сазнања преносила су се усмено, с колена на колено“, тумачи Нишкановић.https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6395.msg164687#msg164687 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6395.msg164687#msg164687)
Друга битна ствар су антрополошка истраживања порекла становништва Јована Цвијића и његових следбеника. Она нам говоре о метанастазичким кретањима, тј. одакле је становиништво дошло и када.
За ова истраживања нисам нашао информације да ли је било оваквих истраживања код других народа (и да ли је код свих народа било потребе, с обзиром на околности у њиховим државама?), нарочито европских. На пример, Бугари и Грци (па и Румуни) су у сличним историјским околностима живели (мислим на турску управу у неким крајевима чак и до 20-ог века). Зна ли неко каква је код њих ситуација са антрополошким истраживањима?
Мислим да то има везе и са фреквентношћу подручја: што је неко подручје мање фреквентно, то се више зна о прошлости, па имамо у Црној Гори директна предања са средњим веком, у Шкотској, вероватно и на северу становници имају та сазнања и везе. Најјачу везу са пореклом и прошлошћу имају становници мање фреквентних подручја и племићке, аристократске породицеНа Балкану конкретно, мислим да порекло највише занима Србе, Албанце и санџачке Бошњаке...
Што се тиче специфичности истраживања порекла у Срба у односу на друге народе, ту је под број један, већа заинтересованост у односу на друге. А онда се траже везе у изворима и у бази података која је резултат веће заинтересованости. Срби то желе, а други се задовољавају самој припадности нацији којој припадају, не иду у лично породично порекло толико (тј. најдаље иду до места порекла свог оца, деде, прадеде која знају из породице, а даље их не занима толико као што нас занима).
Мислим да то има везе и са фреквентношћу подручја: што је неко подручје мање фреквентно, то се више зна о прошлости, па имамо у Црној Гори директна предања са средњим веком, у Шкотској, вероватно и на северу становници имају та сазнања и везе. Најјачу везу са пореклом и прошлошћу имају становници мање фреквентних подручја и племићке, аристократске породице
Срби имају много бурнију историју него околни народи, па је свакако и то један од мотива.Да, поред области у којима људи живе дуго времена и где се сачувало предање (где је и мања фреквенстност), узрок је и велика фреквентност народа као последица бурне историје, и онда и у тим областима је веће истересовање самим тим што знају да су на неком подручју 200, 300 година, па их занима где су били пре тога (мада у Шумадији , иако је боравак отприлике толики, народ се задовољава тиме или неким магловитим предањем да су дошли из Црне Горе, па је мања заитересованост у Шумадији. У Шумадији мањој заинтересованости доприноси и нека врста колективног регионалног идентитета - Шумадинци, нека врста поноса на део Србије где се рађала модерна Србија и само осећање "бити Шумадинац" надјачава неко сазнање одакле су дошли пре тога. То је мој утисак, и кога год да се пита одакле је порекло, каже се више у "пролазу": "не знам тачно, ваљда однекуд из Црне Горе" и то је то, једва и то да каже, њега више не занима та прича, јер је он Шумадинац, тако се осећа, али исто тако, с обзиром да је већина становника из динарског подручја, постоји тај "поносити" ген, коме смета други "поносити" ген управо из оних области одакле су и сами дошли, па имамо у Шумадији случај да кажу "ма шта они Црногорци, само се "шире", а у ствари и Шумадинци воле да се "прсе" :) Просто последица неке врсте елитизма у оквиру Србије, што и има своју оправданост у историји, први, други устанак, балкански, па светски ратови)
Рекао бих да је у динарском појасу жеља за истраживањем порекла генерално израженија (нека оставштина Илира) ;) Код Крајишника је нпр. јако изрежена та свест о пореклу предака
Када се пореде србски исток и запад, бит ће, да је не мање значајна ствар то, да се западњаци учесталије скитају по Magna Germania и Terra Nova, паке им занедостаје завичаја, а и лагше им је приуштит истраживање. Исти ће узрок бит и зашто се од Хрвата чешће тестају Латини а од Арбанаса Амзелфелдери.
Што се тиче специфичности истраживања порекла у Срба у односу на друге народе, ту је под број један, већа заинтересованост у односу на друге.
Свест о пореклу се најдуже одржала тамо где и племеска организција. Дакле Црна Гора у данашњим границама, делови северне Албаније, итд. Код Крајишника је нпр. јако изрежена та свест о пореклу предака, а њих је Цвијић у неколико наврата упоредио управо са Црногорцима (психичке особине).
Напунила је и источна Србија Магна Германију, па их и даље не интересује толико порекло. ;)
Као евентуалну критику ових истраживања би могли да наведемо да нису коришћени архивски извори. Ево једне оштрије критике:
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=247.msg720#msg720 (http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=247.msg720#msg720)
Такође, изгледа да нису сви Цвијићеви следбеници користили ни доступне пописе становништва, јер има случајева да поједини родови у насељима нису пописани, па макар наведени са назнаком да није нађено ништа о њиховом пореклу. Ипак, морамо имати разумевања у каквим су условима радили ови истраживачи и ценити њихов рад, јер би без њиховог прегнућа истраживање порекла било многоструко теже за нас. :)
Једна од специфичности етнографског истраживања тог простора је та што су породице забележаване искључиво по родовским надимцима, а не и по постојећим презименима. Ова пракса је вероватно усвојена због тога што презимена нису била стална већ патронимска, али је то направило и одређене проблеме ако су људи у савременом добу заборавили који је био родовски надимак њихових предака, а презимена су се усталила тек у 20. веку па нису скоро ни од какве користи за истраживање порекла на том простору. Поједини аутори који су писали у другој половини 20. века су бележили и која презимена су присутна унутар којих родова, што је изузетно корисно и права је штета што то није постала устаљена пракса, јер су презимена у том периоду већ постала стална.Станоје Мијатовић у Белици и Ресави такође не бележи презимена а презимена у овим крајевима су установљена већ у другој половини 19. века. Данашњем читаоцу су родовски надимци проблем јер многи од њих су у међувремену заборављени и један род данас има више презимена а оквиру једног презимена може бити више породичних надимака јер готово свака кућа има свој надимак. Често ни слава не може да се препозна као веза јер се слава мењала, узимала се преслава као главна слава, када су се делила домаћинства старији брат је узимао "стару" славу, млађи "младу", када се наслеђивала земља по мајчиној линији често је наследник узимао славу ујака или деде по мајци и сл.
Када се пореде србски исток и запад, бит ће, да је не мање значајна ствар то, да се западњаци учесталије скитају по Magna Germania и Terra Nova, паке им занедостаје завичаја, а и лагше им је приуштит истраживање. Исти ће узрок бит и зашто се од Хрвата чешће тестају Латини а од Арбанаса Амзелфелдери.
Станоје Мијатовић у Белици и Ресави такође не бележи презимена а презимена у овим крајевима су установљена већ у другој половини 19. века. Данашњем читаоцу су родовски надимци проблем јер многи од њих су у међувремену заборављени и један род данас има више презимена а оквиру једног презимена може бити више породичних надимака јер готово свака кућа има свој надимак. Често ни слава не може да се препозна као веза јер се слава мењала, узимала се преслава као главна слава, када су се делила домаћинства старији брат је узимао "стару" славу, млађи "младу", када се наслеђивала земља по мајчиној линији често је наследник узимао славу ујака или деде по мајци и сл.
Нисам баш сигуран да је код нас Срба већа заинтересованост за родословље у односу на друге народе. Негде сам прочитао да је генеалогија други или трећи најчешћи хоби у САД, а у Шкотској и Ирској је такође изузетно интересовање за истраживање порекла. Већина кланова је и детаљно генетички испрофилисана. Код Јевреја да и не причамо.Да, Срби свакако нису први на тој светској листи заинтересованости, али у односу на окружење сигурно предњаче, па и у европским оквирима су сигурно у врху (уз Шкоте, Ирце, можда и Скандинавци и Баскијци имају сличан ниво интересовања)...Јевреји су својом директном везом са старозаветним временима некако природно упућени на прошлост. Верујем да су и Јапанци у светским оквирима у врху, постоје и тамо родови, кланови, који се прате много векова уназад. Ту бих се опет вратио на претпоставку најбољег познавања породичне прошлости у местима која су у неку руку изолована , мање фреквентна и где родови живе у континуитету дуго, а што се тиче осталих западних народа, то интересовање је више присутно код старих породица, некада племићких, који имају добро покривене изворе, док код обичног народа је то интересовање мање него код нас (поменуо си Словенце, тај пример од 55 000 имена у родословном стаблу се односи вероватно на неки род који је покривен изворима од средњег века, али није то просек Словенаца у смислу интересовања за порекло, него вероватно наслеђивање извора код појединих родова...један колега из Словеније ми је помињао да је његов род био аристократски некада, презива се Херцог). Код Американаца је опет други мотив интересовања, јер су они мешавина свих, па желе да сазнају ком делу слагалице припадају што се тиче порекла.
Знам и да је у Словенији родословно друштво врло активно, познајем и неке људе који одржавају "монструозно" велика родословна стабла, са 55.000 људи, али руку на срце матичне књиге тамо "добацују" много даље у прошлост, па је и истраживање унеколико лакше.
Наравно, код нас итекако постоје специфичности истраживања порекла, предања, дефтери, феномен крсне славе, истраживања и публикације Цвијића и његових ученика која су непроцењиво благо и заоставштина, али не бих баш рекао да смо као генерално као народ посебно заинтересовани за порекло, осим у неким регионима где је то традиционално део културног идентитета (Црна Гора, Херцеговина...)
На пример, Европа и Медитеран на YFull-у ( дакле укључени су и резултати из научних студија).
Добра би била нека студија, колико процентуално је који народ тестиран, тј, колико је интересовање код разних народа.
Кога има највише на YFull-у, ради поређења.Кинези и Индијци такође воде рачуна о породичном пореклу, мада вероватно већина нема пара за ДНК тестове.
https://phylogeographer.com/eleven-j-l283-lineages-of-poland/
YFull sampling per capita relative to world average, all haplogroups
(https://phylogeographer.com/wp-content/uploads/2020/03/Europe-sample-rates.png)
На пример, Европа и Медитеран на YFull-у ( дакле укључени су и резултати из научних студија).Кинези и Индијци такође воде рачуна о породичном пореклу, мада вероватно већина нема пара за ДНК тестове.Статистика је комплексна дисциплина, али и ова мапа потврђује оно што сам претпоставио да Срби, Албанци, Шкоти, Ирци и Скандинавци предњаче у Европи по интересовању...
| Paternal Origin | Tested | Percentage |
| Unknown Origin | 93705 | 43.85% |
| England | 13444 | 6.29% |
| Ireland | 10207 | 4.78% |
| Germany | 8413 | 3.94% |
| Scotland | 7450 | 3.49% |
| United States | 7330 | 3.43% |
| Saudi Arabia | 6471 | 3.03% |
| Russian Federation | 4938 | 2.31% |
| United Kingdom | 4649 | 2.18% |
| Sweden | 3729 | 1.74% |
| Finland | 3610 | 1.69% |
| France | 3141 | 1.47% |
| Poland | 3133 | 1.47% |
| Italy | 3083 | 1.44% |
| Spain | 2310 | 1.08% |
| Norway | 1829 | 0.86% |
| Switzerland | 1536 | 0.72% |
| Ukraine | 1495 | 0.70% |
| Iraq | 1371 | 0.64% |
| Northern Ireland | 1222 | 0.57% |
| Netherlands | 1149 | 0.54% |
| Kuwait | 1124 | 0.53% |
| Wales | 1075 | 0.50% |
| India | 1048 | 0.49% |
| Hungary | 933 | 0.44% |
| Yemen | 885 | 0.41% |
| Turkey | 884 | 0.41% |
| China | 864 | 0.40% |
| Portugal | 856 | 0.40% |
| United States (Native American) | 852 | 0.40% |
| Mexico | 834 | 0.39% |
| Lithuania | 822 | 0.38% |
| Czech Republic | 777 | 0.36% |
| United Arab Emirates | 766 | 0.36% |
| Belarus | 710 | 0.33% |
| Greece | 702 | 0.33% |
| Denmark | 671 | 0.31% |
| Armenia | 574 | 0.27% |
| Indonesia | 572 | 0.27% |
| Austria | 552 | 0.26% |
| Romania | 465 | 0.22% |
| Mongolia | 442 | 0.21% |
| Lebanon | 440 | 0.21% |
| Syrian Arab Republic | 437 | 0.20% |
| Qatar | 424 | 0.20% |
| Belgium | 417 | 0.20% |
| Japan | 417 | 0.20% |
| Canada | 416 | 0.19% |
| Bulgaria | 403 | 0.19% |
| Ghana | 398 | 0.19% |
| Slovakia | 393 | 0.18% |
| Egypt | 351 | 0.16% |
| Bahrain | 349 | 0.16% |
| Iran | 337 | 0.16% |
| Georgia | 313 | 0.15% |
| Kazakhstan | 306 | 0.14% |
| Oman | 269 | 0.13% |
| Algeria | 259 | 0.12% |
| Sudan | 251 | 0.12% |
| Libya | 249 | 0.12% |
| Palestinian Territory | 245 | 0.11% |
| Philippines | 230 | 0.11% |
| Morocco | 229 | 0.11% |
| Cameroon | 228 | 0.11% |
| Jordan | 207 | 0.10% |
| Serbia | 198 | 0.09% |
| Croatia | 196 | 0.09% |
| Latvia | 187 | 0.09% |
| Azerbaijan | 182 | 0.09% |
| Bosnia and Herzegovina | 173 | 0.08% |
| Uzbekistan | 171 | 0.08% |
| Brazil | 165 | 0.08% |
| Albania | 145 | 0.07% |
| Puerto Rico | 144 | 0.07% |
| Slovenia | 143 | 0.07% |
| Tunisia | 140 | 0.07% |
| Israel | 137 | 0.06% |
| Pakistan | 137 | 0.06% |
| Iceland | 135 | 0.06% |
| Estonia | 121 | 0.06% |
| Sri Lanka | 120 | 0.06% |
| Korea, Republic of | 120 | 0.06% |
| Nigeria | 114 | 0.05% |
| South Africa | 101 | 0.05% |
| Kenya | 93 | 0.04% |
| Montenegro | 93 | 0.04% |
| Australia | 92 | 0.04% |
| Macedonia | 90 | 0.04% |
| Benin | 88 | 0.04% |
| Vietnam | 80 | 0.04% |
| Taiwan, Province of China | 78 | 0.04% |
| Papua New Guinea | 77 | 0.04% |
| Moldova | 73 | 0.03% |
| ... | ... | ... |
| TOTAL | 213718 | 100% |
Тема је специфичност истраживања порекла у Срба у односу на друге народе, а не нужно масовност/популарност, али кад смо већ код популарности, тј. заинтересованости за генетичку генеалогију, ево рецимо FTDNA статистике BigY тестираних по земљи порекла најстаријег познатог мушког претка.
Дакле, овде су убројани само они најскупљи, BigY тестови, док је број STR тестираних вероватно за ред величине већи, а о аутозомалним тестовима (који су генерално најпопуларнији) да и на причамо. Табела није комплетна, одсекао сам "дно" због ограничења поруке на 6000 знакова.
Paternal Origin Tested Percentage Unknown Origin 93705 43.85% England 13444 6.29% Ireland 10207 4.78% Germany 8413 3.94% Scotland 7450 3.49% United States 7330 3.43% Saudi Arabia 6471 3.03% Russian Federation 4938 2.31% United Kingdom 4649 2.18% Sweden 3729 1.74% Finland 3610 1.69% France 3141 1.47% Poland 3133 1.47% Italy 3083 1.44% Spain 2310 1.08% Norway 1829 0.86% Switzerland 1536 0.72% Ukraine 1495 0.70% Iraq 1371 0.64% Northern Ireland 1222 0.57% Netherlands 1149 0.54% Kuwait 1124 0.53% Wales 1075 0.50% India 1048 0.49% Hungary 933 0.44% Yemen 885 0.41% Turkey 884 0.41% China 864 0.40% Portugal 856 0.40%
Paternal Origin Tested Percentage Unknown Origin 93705 43.85% England 13444 6.29% Ireland 10207 4.78% Germany 8413 3.94% Scotland 7450 3.49% United States 7330 3.43% Saudi Arabia 6471 3.03% Russian Federation 4938 2.31% United Kingdom 4649 2.18% Sweden 3729 1.74% Finland 3610 1.69% France 3141 1.47% Poland 3133 1.47% Italy 3083 1.44% Spain 2310 1.08% Norway 1829 0.86% Switzerland 1536 0.72% Ukraine 1495 0.70% Iraq 1371 0.64% Northern Ireland 1222 0.57% Netherlands 1149 0.54% Kuwait 1124 0.53% Wales 1075 0.50% India 1048 0.49% Hungary 933 0.44% Yemen 885 0.41% Turkey 884 0.41% China 864 0.40% Portugal 856 0.40% United States (Native American) 852 0.40% Mexico 834 0.39% Lithuania 822 0.38% Czech Republic 777 0.36% United Arab Emirates 766 0.36% Belarus 710 0.33% Greece 702 0.33% Denmark 671 0.31% Armenia 574 0.27% Indonesia 572 0.27% Austria 552 0.26% Romania 465 0.22% Mongolia 442 0.21% Lebanon 440 0.21% Syrian Arab Republic 437 0.20% Qatar 424 0.20% Belgium 417 0.20% Japan 417 0.20% Canada 416 0.19% Bulgaria 403 0.19% Ghana 398 0.19% Slovakia 393 0.18% Egypt 351 0.16% Bahrain 349 0.16% Iran 337 0.16% Georgia 313 0.15% Kazakhstan 306 0.14% Oman 269 0.13% Algeria 259 0.12% Sudan 251 0.12% Libya 249 0.12% Palestinian Territory 245 0.11% Philippines 230 0.11% Morocco 229 0.11% Cameroon 228 0.11% Jordan 207 0.10% Serbia 198 0.09% Croatia 196 0.09% Latvia 187 0.09% Azerbaijan 182 0.09% Bosnia and Herzegovina 173 0.08% Uzbekistan 171 0.08% Brazil 165 0.08% Albania 145 0.07% Puerto Rico 144 0.07% Slovenia 143 0.07% Tunisia 140 0.07% Israel 137 0.06% Pakistan 137 0.06% Iceland 135 0.06% Estonia 121 0.06% Sri Lanka 120 0.06% Korea, Republic of 120 0.06% Nigeria 114 0.05% South Africa 101 0.05% Kenya 93 0.04% Montenegro 93 0.04% Australia 92 0.04% Macedonia 90 0.04% Benin 88 0.04% Vietnam 80 0.04% Taiwan, Province of China 78 0.04% Papua New Guinea 77 0.04% Moldova 73 0.03% ... ... ... TOTAL 213718 100%
Ова табела заправо више приказује где је у Европи/свету најбољи стандард, а не толико где се интересују за порекло и генетику. Из искуства знам да ти силни Французи и шеици раде велике тестове, а да не знају ни зашто.
Замишљам шта би било да су код нас Црногорци, Крајишници, Шумадинци и остали у стању да одраде такав тест, а да не осете. :)
Ево рецимо, ако је до животног стандарда, како објашњаваш да Бугарска има дупло више дубински тестираних иако је упоредива са Србијом и по броју становника и по животном стандарду? Или једна Белорусија која има маргинално више становника од Србије и нижи животни стандард, а три и по пута више дубински тестираних? Можда ипак имамо помало нереалну перцепцију да ми Срби имамо посебно велико интересовање за истраживање порекла, у односу на друге народе.
Научне студије подразумевају финансирање не од стране тестираних, па је ту побољшана статистика других, богатијих земаља...Има ту много фактора...Затим, богатије земље западне Европе су у зеленој боји, што значи слабије интересовање упркос бољим економским приликама њених грађана...Ово је само Yfull уз помоћ научних студија (претпостављам у богатијим државама)...Али и овде може да се види зелена боја код Мађара, Хрвата, Немаца, Француза, Шпанаца, Украјинаца, па још лошија плава код Аустријанаца, Румуна, Молдаваца...А светло црвена код Србије, БиХ, и црвена код ЦГ је највећим делом од СрбаНаучне студије уствари мало поправљају однос богатих и сиромашних земаља у тестирању, јер сиромашне земље често немају ни пара ни средстава за таква истраживања, али се појављују у онима која финансирају научне институције из богатих. Већина тестираних на Yfull-у из Африке су из научних студија.
Мислим да је ту реч о свима који су урадили било који SNP тест.
Дакле, овде су убројани само они најскупљи, BigY тестови, док је број STR тестираних вероватно за ред величине већи, а о аутозомалним тестовима (који су генерално најпопуларнији) да и на причамо.
Discover the countries of origin and surnames for each branch of the world’s largest Y-DNA Haplotree. As of July 1, 2021, the tree includes more than 45,891 branches, 426,336 variants, and 200,000 SNP-tested users from our Y-DNA database.Специфичност истраживања порекла у Срба јесте Порекло, методе и таблица коју користи. Да је то истраживање текло као на другим FTDNA пројектима, не само да би било мање оних који су урадили BigY, већ би био много мањи и број пронађених подгрупа.
Мени је овде занимљиво колико је BigY из Румуније, а код нас влада уврежено мишљење како се они уопште не тестирају. Такође је овде битнији процентуални однос тестираних према бројности те популације. Ирци свакако доминирају.https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/J;name=J-M267