Занимљиво је што се у попису Херцеговине (1475-1477) помињу три имена која су у вези са Годијељима.
Сва три имена се јављају на потезу Никшић - Шавник - Жабљак, тако да можемо сасвим сигурно рећи да Годијељи нису добили име по Годињу у Црмници, из кога су наводно дошли око 1690. године.
1. Годиља, лично име (страница 62)
- у нахији Комарница, коју држе војнуци, у џемату Радивоја, сина кнеза Херака, као један од четворице неожењених момака, помиње се Богдан, син Годиље.
2. Годиље, мезра (страница 66)
- у нахији Грачаница (Никшићи), у џемату војводе Батрића, помиње се запуштена мезра Годиље, која је била у власништву хришћанина Радоње Влатковића.
3. Годиљ, мјесто (страница 156)
- Годиљ се помиње као једно од мјеста у којима зимује џемат војводе Ђураша, за који није јасно наведено је ли припадао Грачаници, Оногошту или Доњој Морачи. Изгледа да су данашњи Годијељи код Шавника добили име баш по овом Годиљу.
Дакле, отворено је питање ко су Годијељи и одакле су дошли.
Томић и Лубурић их повезују са Годињем у Црмници, на први поглед на основу имена. Ипак, не мислим да би људи њиховог кова написали нешто на своју руку. Такву причу морали су чути у Годијељима.
Пејановић, који је и сам Годијељ, тврди да су поријеклом из Предиша у Бјелицама. По његовој причи, из Предиша су се иселиле четири породице - двије у Добрско Село, једна у Херцеговину, једна у Дробњаке. Име добијају по селу у коме су се настанили.
На основу првог предања могли бисмо закључити да су Годијељи дошли под тим именом у Дробњаке, док бисмо на основу другог предања могли закључити да су Годијељи то име добили у Дробњацима, по селу у коме су се настанили.
Извјесно је да је у Дробњаке дошао Пејан око 1690. године, око тога нема спора.
Подаци из пописа Херцеговине (1475-1477) иду у прилог предању које нам преноси Пејановић.