Кричи J2b-M205>Y22066

[Небојша]

Achaemenid (Persian) Empire (550 – 330 BC): founded by Cyrus the Great in Iran, the empire expanded to eventually rule over significant portions of the ancient world, which at around 500 BC stretched from parts of the Balkans (Bulgaria–Pannonia) and Thrace–Macedonia in the west, to the Indus Valley in the east, making it the largest empire the world had yet seen.The Empire would eventually control Egypt as well. It was ruled by a series of monarchs who unified its disparate tribes and nationalities by constructing a complex network of roads. It is easy to imagine a major east/west expansion and dispersion of both J2a and J2b lineages (as well as R1a) in this time.

Баш сам пре неки дан направио мапу заступљености M205 на основу анонимних истраживања. Чињеница је да се распоред доста добро уклапа у границе персијског царства. Само ширење M205 по Европи вероватно није из истог извора. Претпостављам да ту има и Феничана и грчке колонизације, затим сеоба у време Рима, итд.

Extent of the first Persian Empire, the Achaemenid Empire

[Dalmati]

Srbi ubjedljivo drže najveći procenat grupe, dok možda Iranci imaju najveću populaciju iste.

[Предраг56]

Баш сам пре неки дан направио мапу заступљености M205 на основу анонимних истраживања. Чињеница је да се распоред доста добро уклапа у границе персијског царства. Само ширење M205 по Европи вероватно није из истог извора. Претпостављам да ту има и Феничана и грчке колонизације, затим сеоба у време Рима, итд.

Слажем се са тобом.  Ово ми је било прегледно као један историјска нит.
Али ако се задржимо само на Achaemenid (Persian) Empire (550 – 330 BC) култури, мада ради се о много старијем култу, опет крајње фасцинантно је и то да се у неком релативно малом простору Балкана, не тако удаљеном,  у питању су три подручја Кричим (пловдивска област Бугарска), Дурмитор (Црна Гора) и Јајце  (БиХ), јављују "светилишта" (да тако условно кажем) посвећена култу Митре, што указује на културно наслеђе  истока (Персије).

Утврдили смо да су на Дурмитору пребивали Кричи, за град Кричим у Бугарској не знамо да ли има било какве везе са Кричима (видох да  и Бугари појма немају одакле тај назив, нешто нагађају, види http://apollon.blog.bg/izkustvo/2009/10/16/zagadkata-na-imeto-na-grad-krichim-proizhod-i-etimologiia-kr.417227), а у Босни имамо Кричиће-Јејиће.

Дурмитор (Црна Гора)
http://www.nparkovi.me/sajt/lever-tara-durmitor
Lever Tara - Vrijedna arheološka svjedočanstva o žiteljima Lever Tare iz perioda praistorije pružaju tumuli (grobne humke), sa lokaliteta Žugića gumno, uz samu obalu rijeke Tare. U blizini Gradine nalazi se žrtvenik - ara, sa uklesanim votivnim natpisom, posvećena orjentalmom Božanstvu Mitri (čiji je kult u I i II vijeku poštovan širom rimskog carstva). Mitreum je smješten pored puta koji je u antičko doba povezivao Pljevlja (municipijum S) i Nikšić (Anderba). Selo je dobilo ime po stražarima Leverima (Neferima) koji su obezbjeđivali stari rimski prolaz Lever Tara.

Кричим (Бугарска)
http://apollon.blog.bg/photos/27883/original/Mitra.jpg
Изключително ценно изображение на бог Митра от римската епоха, намерен в земите на Община Кричим - в землището на село Куртово Конаре, III век от новата ера.
url=https://postimg.org/image/c1w6mxadr/][/url]free upload

Јајцe (БиХ)
http://www.expeditio.org/gallery/index.php?option=com_content&view=article&id=305&catid=81&Itemid=410&lang=en
Jedan od najpotpunije osvijetljenih tragova tog davnog vremena je Hram boga Mitre, otkriven tridesetih godina prošlog vijeka. Mnogi su mišljenja da ovaj hram spada među najznačajnije spomenike antičkog doba na području BiH.

Utvrđeno je da se kult boga Mitre vremenom širio među narodima Bliskog istoka i juga Evrope. Svetilište u Jajcu, za koje se donedavno uopšte nije znalo da postoji, potiče s kraja 3. ili početka 4. vijeka. Podignuto je na skrovitom, stijenama okruženom lokalitetu, nedaleko od sadašnjeg urbanog jezgra grada. Pronađeni ostaci su u relativno dobrom stanju. Najbolje je očuvan fragment stijene sa uklesanim kamenim reljefom u unutrašnjosti hrama. Na reljefu je prikazan lik "nepobjedivog Boga Sunca" kako ubija svetog bika.

Да нe мисли нeко да ја сматрам да су Кричи ово свe оставили као траг свог постојања на Балкану. Ово су само нeка моја запажања...

[Dalmati]

Nekoliko izvora kaže, da je Persijsko carstvo tada brojalo oko 45% svjetske populacije.

[Небојша]

Srbi ubjedljivo drže najveći procenat grupe, dok možda Iranci imaju najveću populaciju iste.

Тако изгледа. Бар на основу анонимних истраживања.

Nekoliko izvora kaže, da je Persijsko carstvo tada brojalo oko 45% svjetske populacije.

<a href="https://www.youtube.com/v/5VglQ5QJSTI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/5VglQ5QJSTI</a>

Како су изгледали они чувени Бесмртни?

Achaemenian Elite Persian Immortal Heavy Armor - Ardeshir Radpour

[Dalmati]

Баш сам пре неки дан направио мапу заступљености M205 на основу анонимних истраживања. Чињеница је да се распоред доста добро уклапа у границе персијског царства. Само ширење M205 по Европи вероватно није из истог извора. Претпостављам да ту има и Феничана и грчке колонизације, затим сеоба у време Рима, итд.

Extent of the first Persian Empire, the Achaemenid Empire

Da, pokrivenost M205 je baš u granicama Persijskog carstva, što možda i ne mora ništa da znači, ali je lijepo za vidjeti. Već sam ti pomenuo da ovi M205 u Arabiji se uglavnom nalaze u provinciji Assir, koja je dobila ime po Asircima iz Irana.
Hvala za mapu Nebojša.

[Предраг56]

Опeт сe враћам на eнциклопeдију Станоја Станојeвића. Аутори нису имали податкe о хаплогрупама, али ипак дају пуно података баш на тeми о Илирима као да су имали та сазнања. Посeбно јe то интeрeсантно за припадникe И хаплогрупа по мушкој линији, а нама осталима по жeнској линији. Мислим да им ипак измичe нeшто о  јeзику Илира и да он нијe био јeдинствeн и да сe ту нeшто скрива од припадника овог говорног подручја (нeкадашња Југославија). Мислим да су Илири били савeз (али само у ратовима) различитих плeмeна, да јe, као и данас, вeћина говорила словeнским јeзицима (отуда прeдањe о њима као свeтлијим (винчанско писмо и ћирилица), да су имe  Илири добили од других, по плeмeну којe јe највишe сачувало лeгeнду о Илиру, сину Кадма, али да то плeмe нијe било словeнског порeкла (свe док сe нe рајасни и до танчина одвајањe Ј и И хаплогрупe и којe су културe билe носиоци И хаплогрупа (посeбо динарик) нeћeмо имати свe одговорe. А ја јучe прочитах нeки рад наших "сусјeда" Y kromosom i genetsko podrijetlo Hrvata1 о доласку И хаплогрупe наравно на подручјe Хрватскe прe 25.000 година (А гдe би другдe?) ЗАПРАВО из истог правца одаклe долази и Ј хаплогрупа. Па мe то буни. Тај правaц доласка!  http://www.draganprimorac.com/wp-content/uploads/2011/08/Y-kromosom_web.pdf. Са свe картом.

А у eнциклопeдији Станоја Станојeвића наилазимо и на оваквe записe о Илирији.

http://arhiva.unilib.rs/unilib/repozitorijum/ostalo/digi/Enciklopedija_Stanoja_Stanojevica/UBSM-II-55026-2-001-250.pdf

U pojedinim prehistorijskim epohama vidimo u Iliriku ovo: U neolitsko doba imamo tjelesne ljudske ostatke iz
Lenđela u Panoniji, Ljubljanske bare,Vučeđola, Babske u Srijem u i Vinče kraj Beograda. Prema tim osteološkim ostacima bilo je tadašnje stanovništvo Ilirika nježnije konstitucije, na granici između srednjeg i
niskog ’uzrasta, izduženog oblika mozga i u pogleđu kompleksije, po svoj prilici tamno. Lubanje su bile
mahom izduženog oblika (dolihoidne).Ukoliko ti neolićani naših krajeva nisu bili autohtoni, mogli su se doseliti
s j'uga i jugoistoka i  biti uglavnom hamitskog podrijetla. Sačinjavali su jednu rasnu komponentu za etnološki amalgam , koji su Grci kasnije nazivali Pelazgima. Svakako se neolitska populacija Ilirika ođlikovala ljubavlju za agrik'ulturu, imala je i umjetničkog osjećaja, o čemu svjedoči ukusno ukrašena keramika iz Ljubljanske bare, Butmira i Vučidola, vjerojatno iz vremena propasti drugog naselja na Hisarliku (oko 2500 p rije K r.).

Iz bakrenog doba otkriveni su ostaci bakrenog oruđa u slijedećim mjestima: Prestraneku u Kranjskoj, Boljun u Istri, Brekinjska u Hrvatskoj, Vukovar, Ivozarac, Ripanj, Bor, Jelašnica u Srbiji. Uz bakreno oruđe spomenutlh nalazišta nisi nađeni osteološki ostaci tadasnjeg stanovništva, no ovo doba identificiraju neki arheolozi sa takozvanom eneolitskom epohom; prema tome bi, na pr. iz Ljubljanske bare bile karakteristične za doba  prve pojave b a k r a u Iliriku .

Brahikeialna lubanja ima široko čelo, debelekosti, i smatra se kao mješavina između staro sjeđilaca i osvajača sa istoka. U Vinči, blizu Beograđa nisu otkriveni nikakvi skeleti u kulturnim slojevima brončanog doba, no im a
statueta iz pečene zemlje, crne boje, i njihove glave pokazuju hetitski tip, sa naprijed isturenim srednjim licem,položenim čelom i donekle natrag povinutom bradom . Uz ove statuete otkopani su u Vinči 1913 idoli, slični ili identični onim a iz prednje Azije, koji  predstavljaju hetitska božanstva Tešhuba i Išharu. Možda nećemo pogriješiti ako tvrdimo, da je Balkansko Poluostrvo 2500—1500 prije Kr. stajalo pod jakim utjecajem prednje Azije u fizioetničkom i kulturnom pogledu, i da je mnogo toga ostavilo traga sve do današnjeg doba.


Oko 1500 uzmakoše Jermeni i Mizici, pred navalom Tračana, preko Bospora i Helesponta u Malu Aziju, avangarde pak Grka, Danajci i Jonjani, zauzeli su Atiku i Argolidu. Posljednja straža  Grka bili su Makedonci
i Dorci, koji su na sjeveru potiskivani od Ilira, tako da su sve više uzmicali na jug, dok se u 11 vijeku
prije Krista „ dorskom seobom", nisu sredile etničke prilike i stvorila ravnoteža među plemenima. Gospodari zapadnog' dijela balkanskog’ trupa ostali su Iliri, a istočnog Tračani.

Kultura brončanog doba prešla je u željezno doba, bez jakih trzavica i poremećenja ravnoteže među narodima
Ilirika.

[П]

Међу мојим FTDNA поклапањима (33/37, 61/67) појавио се вечерас извјесни Драган Радовић.
Нажалост, човјек није оставио податке о мјесту поријекла.

[Небојша]

Међу мојим FTDNA поклапањима (33/37, 61/67) појавио се вечерас извјесни Драган Радовић.
Нажалост, човјек није оставио податке о мјесту поријекла.

Видим да Радовић на 12 маркера има поклапање са Кричком из Дрниша

12 23 15 10 15-18 11 15 12 12 12 28

Ово је теби најближи M205 са наших простора. Свега 6 разлика на 67 маркера. Чекамо да јави место порекла.

[П]

Радовић је поријеклом из Булога код Сарајева.
Крсна слава Радовића је Аранђеловдан, а по предању су дошли од Колашина средином XIX вијека.

Потврђени су у шематизму Дабробосанске митрополије из 1882. године. Радовићи са крсном славом Аранђеловдан забиљежени су само на подручју рогатичког (парохија Гласинац) и сарајевског (парохија Пале и парохија Сарајево) протопрезвитерата.

Од свих тестираних Крича, географски најближи Радовићима су Печенице из Праче код Сарајева (њих имамо тестиране преко 23andMe), а поклапа им се и крсна слава.

[Небојша]

Радовић је поријеклом из Булога код Сарајева.
Крсна слава Радовића је Аранђеловдан, а по предању су дошли од Колашина средином XIX вијека.

Потврђени су у шематизму Дабробосанске митрополије из 1882. године. Радовићи са крсном славом Аранђеловдан забиљежени су само на подручју рогатичког (парохија Гласинац) и сарајевског (парохија Пале и парохија Сарајево) протопрезвитерата.

Од свих тестираних Крича, географски најближи Радовићима су Печенице из Праче код Сарајева (њих имамо тестиране преко 23andMe), а поклапа им се и крсна слава.

Код Миленка Филиповића (Гласинац) се помињу само једни Радовићи са овом славом. Подроманија, село Орашани, дошли из Гучева крај Рогатице, порекло - Пива. Иначе је читаво село насељено управо струјом из источне и старе Херцеговине.

Може бити да су то ови Радовићи, Булози нису далеко. У сваком случају, Радовића са овом славом, према подацима с краја 19. века, има само у околини Сарајева и Рогатице.

Интересантно да место истог имена (Булози) постоји и код Рогатице. Очито да су име селу дали досељеници из ове области.
https://www.google.rs/maps/place/Bulozi,+Bosnia+and+Herzegovina/@43.6319903,18.9110558,10.82z/data=!4m5!3m4!1s0x4758f346781119ef:0xd40c3dc8f4e9e3b7!8m2!3d43.7269724!4d18.8815081

Радовић, Аранђеловдан, Булози, Република Српска, хаплогрупа J2b1-M205

12 23 15 10 15-18 11 15 12 12 12 28

[Небојша]

Ерих Кош, сrпски писац јеврејског порекла, у књизи "Зашто да не, чланци и памфлети" говори (или преноси нечије приче) о Кричима. Чини то на крајње чудан начин, као да је и сам део овог старог "народа". Посебно је чудно то што потенцира на кричком идентитету. Овим чином аутор можда жели да укаже на неке друге "проблеме" на овим просторима, а можда је и у питању само "песничка слобода".

Није доступан рад у целости, па се могу поставити само одломци са google books-а. Волео бих да прочитам тај рад, па би можда разумео шта је разлог за овај крички сепаратизам.

Наш вредни Љуба је успео да дође до ове књиге. Морам рећи да је занимљива за читање. Посебно кога занимају легенде и мистерије.

Иначе је прича настала у једној кафани, а саговорник је један учитељ, Крич пореклом. Човек је годинама истраживао о овом роду, његовој посебности, старини на овим просторима, итд.

Занимљиво да као Криче помиње и неке породице за која се тек данас, помоћу генетике, установило да су заиста M205 (необјављена истраживања).

Интересантан је и податак да неки Кричи и данас тешко изговарају поједине гласове. Тако нпр., по њему, уместо Х Кричи често убацују глас К и сл.

Његова теорија, заснована на доступним информацијама и дугогодињшем истраживању, јесте та да су Кричи потомци Келта и да би према томе требали имати рођаке на северу Италије и у Бугарској (Скордисци). Генетски није омашио пуно, али остаје и даље та мистерија око доласка на Балкан.

Ако неког од Крича (или не-Крича) занима овај рад, могу му послати на мејл. 

Стиче се утисак да је овај разговор у кафани текао у полу-напетој атмосфери, а сам наслов поглавља гласи - "Проклети Крич".

[Дробњак]

Интересантан је и податак да неки Кричи и данас тешко изговарају поједине гласове. Тако нпр., по њему, уместо Х Кричи често убацују глас К и сл.

Занимљива констатација. У Дробњаку старији људи имају обичај да кажу виђок, уместо виђох, узек, уместо узех, урадик, изједок, помузок. Заправо тај глас на крају је нека мешавина к и г. Може имати везе са овим горе што си написао, а можда је само случајност. Можда и није карактеристично само за Дробњак, не знам.

[Radomir]

Занимљива констатација. У Дробњаку старији људи имају обичај да кажу виђок, уместо виђох, узек, уместо узех, урадик, изједок, помузок. Заправо тај глас на крају је нека мешавина к и г. Може имати везе са овим горе што си написао, а можда је само случајност. Можда и није карактеристично само за Дробњак, не знам.

Овакав случај постоји и у Пиви, такође се користи код старијих људи глас између к и г  на крају речи уместо х. Понекад се користи и на почетку речи, мени је остало упечатљиво код моје покојне бабе Каг уместо Хаг 

[Бакс]

Занимљива констатација. У Дробњаку старији људи имају обичај да кажу виђок, уместо виђох, узек, уместо узех, урадик, изједок, помузок. Заправо тај глас на крају је нека мешавина к и г. Може имати везе са овим горе што си написао, а можда је само случајност. Можда и није карактеристично само за Дробњак, не знам.

Моја бака каже "ал' се уморик", уместо "ал' се уморих".
Њени су из Матаваза на северозападу Босне - чини ми се назападнија тачка Републике Српске.

[Дробњак]

...мени је остало упечатљиво код моје покојне бабе Каг уместо Хаг 

Да, да. И то сам чуо. Штета што не може да се напише онако како се изговара. За ове што нису упућени. Сличан глас постоји у персијском језику и код њих је то једна од варијанти гласа х.

[Полић]

Занимљива констатација. У Дробњаку старији људи имају обичај да кажу виђок, уместо виђох, узек, уместо узех, урадик, изједок, помузок. Заправо тај глас на крају је нека мешавина к и г. Може имати везе са овим горе што си написао, а можда је само случајност. Можда и није карактеристично само за Дробњак, не знам.

или кад се легне или седне мало да се одмори:
оооооок мене 

[Дробњак]

или кад се легне или седне мало да се одмори:
оооооок мене 

Да, да. Оооок мене. Сједи дрво на дрво 

[Небојша]

Занимљива констатација. У Дробњаку старији људи имају обичај да кажу виђок, уместо виђох, узек, уместо узех, урадик, изједок, помузок. Заправо тај глас на крају је нека мешавина к и г. Може имати везе са овим горе што си написао, а можда је само случајност. Можда и није карактеристично само за Дробњак, не знам.

Звучи логичније да је то нека специфичност тог краја, пре него самих Крича. Пренапумпао је мало причу тај учитељ, све у жељи да укаже на посебност Крича. Ево тог дела:

[Предраг56]

Наш вредни Љуба је успео да дође до ове књиге. Морам рећи да је занимљива за читање. Посебно кога занимају легенде и мистерије.

Иначе је прича настала у једној кафани, а саговорник је један учитељ, Крич пореклом. Човек је годинама истраживао о овом роду, његовој посебности, старини на овим просторима, итд.

Његова теорија, заснована на доступним информацијама и дугогодињшем истраживању, јесте та да су Кричи потомци Келта и да би према томе требали имати рођаке на северу Италије и у Бугарској (Скордисци). Генетски није омашио пуно, али остаје и даље та мистерија око доласка на Балкан.

Ако неког од Крича (или не-Крича) занима овај рад, могу му послати на мејл. 

Стиче се утисак да је овај разговор у кафани текао у полу-напетој атмосфери, а сам наслов поглавља гласи - "Проклети Крич".

Небојша ја сам заинтересован за ту књигу. Волео бих да ми је пошаљеш на мој маил. Покушаћу да ти проследим приватну поруку. Још ја то нисам све савладао.

Иначе не видим код Крича за сада келтско порекло (мада све је могуће).

Не видим Криче ни као засебан етнос, пре свега јер немају више свој језик.

Не видим себе другачије до ли као србина, ни у другом до ли у српском народу.
Уосталом припадаш оном народу чије те ране боле. И за који би дао свој живот.

Ја лично сам неразмрсива мешавина колико Крича толико и Дробњака (највероватније),али и других са ових простора. Већ сам писао о томе и ставио и слике. Мој отац,  ја, и мој син сви смо у детињству били изузетно плави, а вала и "кабасти" (громадни) . Однекуд је то морало доћи.

Али су ми Кричи толико "егзотични" и "енигматични" да ћу, све и да ми није даље порекло по мушкој линији од Крича, а јесте, истраживати све у вези њих.
 
А да вам право кажем. Па многима су и бабе од Крича и других медитеранаца. И данас у Шумадији "не цене" баш девојку или момка плаве косе, зову их бели или бело, а појам лепоте им је црномањаст момак или девојка. "Где сам се ја својевремено нашао веома погођеним".  А ха ха  ха