https://mostovikulture.files.wordpress.comГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА, Књ. 4 (2005) стр. 39-54
REVIEW OF REGIONAL MUSEUM, VOL 4 (2005), pp. 39-54
Гордана ТОМОВИЋ
Историјски институт
Београд
КРИЧАНИ И КРИЧАК
Кричан из лимске повеље данас је потес Крције у селу Добриловина, са свега неколико кућа, смештен испод узвишења Градина (1655 m) и засеока Дубоки До. Катуни Боровац и Борова глава вероватно су реликти имена планине Уборак,док се потес Крције налази управо тамо где хрисовуља смешта Кричан.
Оба назива, Кричан и Крције, односе се на исто становништво, а судећи по
правилима фонетике настали су готово у исто време, различитим преузима-
њем имена у словенској средини.
На то указује и пример промене имена Кричани у грчкој, по свој прилици изворној средини. Сводном повељом из 1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у околини Солуна. Данас је то село Критија, на турском Јени Кјој, северо-источно од Солуна.
Утицај грчког језика и византијске културе веома је рано
почео да прожима све видове живота у средњовековној српској држави. По-
ред природног, готово осмоског притиска више културне средине на примитивнију, постојао је такође природан ток привредних и етничких мешања
проузрокован сталним кретањима великих група сточара из Тесалије и дру-
гих делова Грчке ка планинским подручјима средњег Балкана.
У околини
Врања познат је средњовековни катун влаха Псодерци, данас село Содерце,
чије се порекло оправдано везује за влахо - клисурску групу грчких цинцар-
ских насеља југоисточно од града Лерина у северној Грчкој ?
Сточарска скупи-
на Кричани на планини Уборку, што је можда старије име планине Сињајевине, могла је такође настати расејањем грчких сточара из околине Солуна. Прво повремено, а потом сталније, засновали су своја станишта у Потарју, са обе стране реке, како на јужним границама прошћењског метоха Св.Петра на Лиму - код Крција на Сињајевини, тако и на северним међама истог црквеног поседа у данашњем пределу Кричак.
Име Кричана, као и код других влашких скупина, потиче од личног имена Кричан, које је имао оснивач матичног катуна, и које се, као последица
наследног старешннства, преноси на катун или групу катуна под именом
Кричани, Кричке, Кричи или Кричићи.
Очигледно способни, радни и успешни, Кричани су се брзо укључили у важне привредне и трговачке центре у средњовековној српској држави, без сумње преко оближњег рударског града Брскова.
Тако се у Котору око 1280 - 1330. године помиње породица Cricichi,
или de С пзсо.
Заједно са људима из влашких племена Дробњака, Матаруга
и Бањана, од почетка XIV века, Кричани су пословали са Дубровчанима,
бивали у споровима арбитри и кредитори, али још чешће отимали дубровач-
ку стоку. У дубровачким нотарским списима забележено је 7. августа 1318.
године да су Бранислав Кричић (Crichic), Првоје златар и Владоје Матаруг
одређени за проценитеље у спору између једног Дубровчанина и Прибе Ба-
бића, Влаха, који је томе Дубровчанину украо вола. Следеће године јемчили
су двојица Бањана за истог Бранислава, чије је презиме забележено као
Кричићовић (Cricichovich), када је оптужен да је од једног Дубровчанину
украо 30 шкопаца.10 Везе са Дубровником и Котором и касније се нису пре-
кидале, будући да су главни организатори караванске трговине између при-
морских градова и српског залеђа били Дробњаци. Упоредо са њима у ду-
бровачку караванску трговину били су укључени Кричани као поносници,
они који су на својим коњима преносили товар и наоружани луком и стре-
лом, мачем и штитом, обезбеђивали караван.
Тако су у једном судском спору у Дубровнику 17. септембра 1453. године оптужена браћа Добрија и Ђурађ Ненадићи из Кричка (de Crizche) да су са Хлапцем Богутовићем и људима Ивана Влатковића отели тројици Дубровчана осам брава и робу врм брава и робу вредну двадесет перпера.