Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2480970 пута)

Đorđo

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #60 послато: Фебруар 05, 2014, 08:38:22 поподне »
Наговарајте гастарбајтере да се више тестирају, они имају пара

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #61 послато: Фебруар 06, 2014, 08:27:14 поподне »
Наговарајте гастарбајтере да се више тестирају, они имају пара

Работа се по том питању, Ђорђе.
Сѣти се само Млађа.  :-) А и други раде на том.

Што се слика са узорцима тиче, мислим да знам на шта мислиш, али я йу не умѣм направити.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

mladjo

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #62 послато: Фебруар 09, 2014, 01:47:57 пре подне »
Љубојевић, Петковац, Петрињa, Банија  - слава: Ђурђевдан, хаплогрупа R1a.
« Последња измена: Мај 11, 2015, 09:19:50 поподне млађо »

robert w.

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #63 послато: Фебруар 09, 2014, 07:38:13 пре подне »
Љубојевић, Петковац, Петриње, Банија  - слава: Ђурђевдан, хаплогрупа R1a.

Ovo su rezultati mog ujaka.
Ljubojevići na Baniji žive u dva sela, Starom Selu i Petkovcu, oba u opštini Petrinja. Postoji shvatanje o zajedničkom poreklu, jer slavimo istu slavu i sela su relativno blizu, ali ne postoji sećanje na zajedničkog pretka. Prvi Ljubojević koji se spominje na Baniji je Atanasije Ljubojević, dabrobosanski vladika, koji je nakon proterivanja iz Like došao na Baniju. Tad je sa njim, po nekim zapisima , došao i deo naroda koji je preveo iz Bosne na ličku stranu. U Počitelju i Medaku ostali su neki pripadnici porodice Ljubojević sve do zadnjeg rata. Moguće je da su tad na Baniju došli i moji preci.
Sedište dabrobosanske episkopije bilo je u manastiru Banja kod Priboja, u Starom Vlahu. U tom kraju i danas ima Ljubojevića, pa je verovatno i on bio odatle.
Druga teorija o doseljavanju Ljubojevića na Baniju je o doseljavanju iz Potkozarja i Bosanske krajine, nakon povlačenja austrijske vojske, nakon Austro-turskog rata 1699. U tom delu Bosne i danas ima dosta Ljubojevića.
Nakon Atanasija, Ljubojevići se sledeći put pominju u popisu viših i nižih oficira, redova itd u drugoj banskoj regimenti od 1754, i to Gajo i Nikola Ljubojević u Starom Selu i Stevan Ljubojević u Petkovcu (Slavko Gavrilović:"Građa za istoriju Vojne granice u 18. veku-Banska krajina 17-18 vek; knjiga druga" str 383 i 387)
Od moje porodice prvi se spominje Petar Ljubojević, moj čukundeda. On je bio oženjen Sofijom Pavlović. imali su četiri sina i tri ćerke. Moj pradeda, Sava Ljubojević bio je oženjen Marom Radišević i imali su dva sina i četiri ćerke. Moj deda Miloš Ljubojević bio je oženjen Danicom Radulović, Brezno, opština Drežnica. Imali su tri sina i jednu ćerku.

U Hrvatskoj Ljubojevića, osim u delu oko Gospića i Petrinje, ima i u selu Trnjani kod Slavonskog Broda, u Vinkovcima i u okolini Osijeka. U okolini Novske i Moslavini žive i Ljubojevići katolici.
U Bosni, Ljubojevića ima svuda sem u Hercegovini. Ima ih u B. krajini, Potkozarju, oko Sarajeva, oko Bijeljine itd.
U C. Gori Ljubojevića ima u okolini Pljevalja i Bijelog Polja, verovatno kao deo starovlaških Ljubojevića
Na kraju, u Srbiji, Ljubojevići sa prostora Starog Vlaha. Za celu priču oni su sigurno najvažniji. Verujem da, ako ne svi a ono sigurno najveći deo Ljubojevića potiče od njih. Na žalost o njima znam najmanje i voleo bih kad bi se javio neko ko bi dopunio ovaj tekst. Koliko znam javljaju se pre 1600 na prostoru oko Priboja, po nekima kao deo migracija sa Kosova.

(Izvinjavam se što nisam bolje obradio Bosnu. Rezultate sam dobio u petak, pa sam se uglavnom zabavljao tražeći genetske srodnike preko baza podataka, dok sam manje pažnje obratio na istoriju i migracije)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #64 послато: Фебруар 09, 2014, 09:03:15 пре подне »
Љубојевић, Петковац, Петриње, Банија  - слава: Ђурђевдан, хаплогрупа R1a.

Мислим да су ови Љубојевићи на Банији заправо рођаци владике Атанасија Љубојевића. Његовим кретањем донекле може да се прати и кретање самих Љубојевића. За Атанасија Љубојевића се каже да је још за турског владања Далмацијом, прије Велике Сеобе био постављен за митрополита дабробосанског и да је био духовни пастир Срба у Босанској Крајини, Поуњу, Лици и сјев. далмацији. Из Босанске крајине је прешао у Котаре на млетачку територију. Одатле вјероватно Љубовићи у Кистањама и Биовичином селу са славом Ђурђевдан. Послије ослобођења Лике 1689. прелази на аустријску територију у околину Госпића, и ту исто имамо у пописима Љубојевиће у Метку за које пише да су досељени из Далмације. Прогоњен од сењског бискупа прелази на Банију и послије великих тешкоћа добија царску потврду као банијско-зринопољски владика. Одатле вјероватно Љубојевићи на Банији.

За њега се иначе каже да је рођен око 1630. у Поповом Пољу у Херцеговини. Не знам да ли је повезан са познатом херцеговачком беговском породицом Љубовићима.

Иначе скраћивање презимена типа Љубојевић-Љубовић, Предојевић-Предовић, Кресојевић-Кресовић је доста честа појава код српских презимена у Крајини.

Сеоба Љубојевића показује и устаљени правац сеобе крајишника: Херцеговина-Босанска Крајина-Далмација-Лика- евентуално Банија.

robert w.

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #65 послато: Фебруар 09, 2014, 11:58:24 пре подне »
Мислим да су ови Љубојевићи на Банији заправо рођаци владике Атанасија Љубојевића. Његовим кретањем донекле може да се прати и кретање самих Љубојевића. За Атанасија Љубојевића се каже да је још за турског владања Далмацијом, прије Велике Сеобе био постављен за митрополита дабробосанског и да је био духовни пастир Срба у Босанској Крајини, Поуњу, Лици и сјев. далмацији. Из Босанске крајине је прешао у Котаре на млетачку територију. Одатле вјероватно Љубовићи у Кистањама и Биовичином селу са славом Ђурђевдан. Послије ослобођења Лике 1689. прелази на аустријску територију у околину Госпића, и ту исто имамо у пописима Љубојевиће у Метку за које пише да су досељени из Далмације. Прогоњен од сењског бискупа прелази на Банију и послије великих тешкоћа добија царску потврду као банијско-зринопољски владика. Одатле вјероватно Љубојевићи на Банији.

За њега се иначе каже да је рођен око 1630. у Поповом Пољу у Херцеговини. Не знам да ли је повезан са познатом херцеговачком беговском породицом Љубовићима.

Иначе скраћивање презимена типа Љубојевић-Љубовић, Предојевић-Предовић, Кресојевић-Кресовић је доста честа појава код српских презимена у Крајини.

Сеоба Љубојевића показује и устаљени правац сеобе крајишника: Херцеговина-Босанска Крајина-Далмација-Лика- евентуално Банија.

Doseljavanje u pratnji moćnog rođaka  :)) je i za mene najverovatnija opcija.
Hteo bih da dodam da to ne znači da Ljubojevići u Bosanskoj krajini nisu starovlaškog porekla. Ljubo, Ljuboje je bilo rašireno ime, pa je po njemu sigurno dosta potomaka dobilo prezime.Prezime Ljubojević se dosta se spominje u zaleđu Dubrovnika i u samom Dubrovniku u 14 i 15 veku, no nakon 1700 ga nisam nalazio na tom području.
U vezi njegovog mesta rođenja pominju se i Popovo polje (u JLZ Općoj enciklopediji i kod Jovana Radojčića u njegovom Biografskom leksikonu Srba u Hrvatskoj) ali i Sarajevo (čini mi se kod Manojla Grbića, a i kod nekih drugih):

Цитат
Atanasije Ljubojević (1681-1688. g.), rodom iz Sarajeva, zvao se je "Mitropolit Bosni i zrinskom polju". Bio je čitava života energičan arhijerej, pobjegao je u Ugarsku, Dalmaciju i Hrvatsku prije Arsenija Š.
http://srpska-pravoslavna-crkva.blogspot.com/2009/07/mitropoliti.html
s tim što autor greši. Atanasije je otišao pre Arsenija Čarnojevića a ne Šakabente.

Po meni, najverovatnije je rođen u Starom Vlahu, blizu manastira Banja gde mu je kasnije bilo vladičansko sedište.

Postoji još jedna stvar kod Ljubojevića. Često dolazi do njihovog mešanja sa Ljubibratićima. U drugoj knjizi "Građe za istoriju Vojne krajine- Banska krajina" Slavko Gavrilović donosi jedan dokument u kome se episkopu Atanasiju Ljubibratiću poklanja neka zemlja na uživanje iako je jasno da se radi o Atanasiju Ljubojeviću. Na jednom drugom forumu na kome se govorilo o grbu porodice Ljubojević nalazio se opis tog grba. Kad sam ga prepričao momku kog zanima heraldika, otvorio je jednu knjigu i pokazao mi grb Ljubibratića. Na moje pitanje da li ipak postoji neka veza između njih dobio sam glatko "Ne!"

 



Окир СРБ

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #66 послато: Фебруар 17, 2014, 11:18:53 поподне »
Колико случајности, мени је тетка удата у Петковац. :)

Обрадићу детаљно Љубојевиће у сриједу или четвртак.

robert w.

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #67 послато: Фебруар 18, 2014, 12:00:15 поподне »
Колико случајности, мени је тетка удата у Петковац. :)

Обрадићу детаљно Љубојевиће у сриједу или четвртак.

Kažem ja da je ovo forum pozitivnih iznenađenja.  :)
Kad su počeli da "iskaču" J2b1 M205 po Baniji, pomislio sam da bi i moji (sa majčine strane) mogli da pripadaju toj grupi, posebno jer se i Demići pominju na prostoru odakle bi mogli poticati Ljubojevići, iz manje ili veće blizine Starog Vlaha. No očito je geneološka slika Banije složenija nego sam pomislio.
Hvala, voleo bih pročitati nešto više o tom kraju

Đorđo

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #68 послато: Фебруар 22, 2014, 09:34:25 поподне »
Мислим да овога нема на српском днк пројекту а има га на и2а пројекту фтдна, вероватно је Србин

264676 Nikolic       Bosnia and Herzegovina   I2a   13   23   16   10   14-16   11   13   14   13   11   32   


Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #69 послато: Фебруар 22, 2014, 09:39:02 поподне »
Цитат
вероватно је Србин

Да ли је навео место? Може бити и босански католик.
Икавац

mladjo

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #70 послато: Фебруар 25, 2014, 09:32:14 пре подне »
Стевић, Горњи Локањ, Зворник, РС - слава: Јовањдан, хаплогрупа R1a М458 L1029.
« Последња измена: Мај 11, 2015, 09:20:11 поподне млађо »

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #71 послато: Фебруар 27, 2014, 06:33:57 поподне »
Будановић, околина Суботице, I2a
Икавац

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #72 послато: Фебруар 27, 2014, 06:40:55 поподне »
Будановић, околина Суботице, I2a

Буњевци?

mladjo

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #73 послато: Фебруар 28, 2014, 12:23:56 поподне »
Филиповић, Јасеница, Зворник, РС - слава: Аврамијевдан, хаплогрупа R1a Z280 L1280.

Опширније на теми о Аврамијевштацима.
Аврамијевдан ”Порекло.рс”: О св.Аврамију Затворнику
« Последња измена: Мај 11, 2015, 09:20:25 поподне млађо »

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #74 послато: Фебруар 28, 2014, 10:35:40 поподне »
Милан Глибота - ''Повијест Доње Неретве и први млет.катастри'':
Презиме Будановић се помиње у граду Дријеву (дан. Габели) као домаћа трговачка породица у периоду 1401. до 1449. године. У раном средњем веку област је припадала тзв. Паганији.
У млет. катастрима с почетка 18. века, нема Будановића.

Јован Ердељановић - ''О пореклу Буњеваца'':
БУДАНОВИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год.; у Бајмаку. У Сењу се 1551.год. помиње као војник Стипан Будановић, а 1644.год. Будановићи, Иван и Лука. У северној Далмацији има католичко село Буданови.
Вероватно се ради о неком засеоку Буданови, а не посебном и већем селу.


Икавац

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #75 послато: Март 03, 2014, 09:29:53 поподне »
Дукић, Дерингај, Грачац (Лика), слава Св. Стеван, хаплогрупа I2a

Маркери:

DYS456
15

DYS389I
13

DYS390
24

DYS389II
30

DYS458
17

DYS19
16

DYS385a
14/15

DYS393
13

DYS391
11

DYS439
13

DYS635
22

DYS392
11

YGATAH4
11

DYS437
15

DYS438
10

DYS448
19

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #76 послато: Март 04, 2014, 01:03:13 поподне »
Дукић, Дерингај, Грачац (Лика), слава Св. Стеван, хаплогрупа I2a

Маркери:

DYS456
15

DYS389I
13

DYS390
24

DYS389II
30

DYS458
17

DYS19
16

DYS385a
14/15

DYS393
13

DYS391
11

DYS439
13

DYS635
22

DYS392
11

YGATAH4
11

DYS437
15

DYS438
10

DYS448
19

По попису Лике из 1712. у Грачацу је било доста Дукића. За једног од њих се наводи да је прије годину и по (дакле 1709) дошао из принципове земље, тј. Далмације. Дукиће налазимо и у Далмацији и то са славама Ђурђевдан, Никољдан и Стевањдан.

Стевањдан су славили у Задру и Биљанама Горњим.

Милан Карановић Дукиће спомиње као дио шире групе породица које су славиле св. Стевана: Добријевић, Миљевић, Шикман и др.

Са друге стране, имамо већ тестираног Миљевића који је Р1б, па ова веза није вјероватна.

Иначе Дукић припада хаплогрупи I2a dinaric South, има потпуно поклапање са још једном крајишком породицом, Слијепчевић са Баније. Не знам коју славу славе ови Слијепчевићи (Петар је негдје прије писао о њима), али еј интересантно да Дукићи у Далмацији славе различите славе. Било би занимљиво кад би се могла наћи веза између њих и банијских Слијепчевића, на коју генетика указује.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #77 послато: Март 04, 2014, 01:07:37 поподне »
У табелу Срспког ДНК Пројекта унесени су:

1. Марсенић, Аранђеловдан, Беране, Црна Гора , хаплогрупа Е-V13
2. Хаспергер, беречки Костањевац, Хрватска, хаплогрупа G1

Интересантно је да се Марсенићи, који су иначе Васојевићи Лопаћани, потпуно уклапају у Васојевићки кластер Е-V13. Додуше, и они су Васојевићи Лопаћани. Било би добро кад би се неко од Васојевића из других грана тестирао.
« Последња измена: Март 04, 2014, 01:12:47 поподне админ »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #78 послато: Март 04, 2014, 01:33:15 поподне »
Дукићи су у Лику свакако дошли из Далмације, где их има са истом славом.

Карановић не помиње конкретно Дукиће "стефањштаке", али наводи да сви крајишки родови који славе Св. Стевана припадају племену Добријевића. 

Занимљиво је то што се Дукићи поклапају баш са Слијепчевићима. Наиме, једни Дукићи из околине Срба (Грачац) верују да су пореклом из Самобора крај Гацка и да су огранак Слијепчевића. Ови гатачки Слијепчевићи су даљим пореклом из Дробњака, од братства Косовчића. Огранци овог рода у Херцеговини славе Св. Саву.

Банијски Слијепчевићи славе Св. Јована.

Андрија Лубурић, Дробњаци:

" Од СЛИЈЕПЧЕВИЋА из Самобора су РАШОВИЋИ у селу Бијељини, код Невесиња, и у селу Нареву, код Сарајева, БАЈОВИЋИ у Херцеговини и Босни и ДУКИЋИ у Ужицу. Даље, ДЕСПИЋИ у Сарајеву су од Риста Слијепчевића, чији потомци узеше презиме по некој удовици Деспи, код које се Ристо доселио. "

 

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #79 послато: Март 04, 2014, 01:55:57 поподне »
Иначе Дукић припада хаплогрупи I2a dinaric South, има потпуно поклапање са још једном крајишком породицом, Слијепчевић са Баније. Не знам коју славу славе ови Слијепчевићи (Петар је негдје прије писао о њима), али еј интересантно да Дукићи у Далмацији славе различите славе. Било би занимљиво кад би се могла наћи веза између њих и банијских Слијепчевића, на коју генетика указује.
Знамо ли нешто више о Слијепчевићу, осим то да је са Баније?