Аутор Тема: Албанци и Арбереши  (Прочитано 434622 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #660 послато: Март 25, 2017, 08:11:21 поподне »
Ако у свим словенским језицима постоји реч која садржи (кентумско или некентумско) "К" у речи "млеко", уместо очекиваног "С" као у речи "мусти", а од протоиндоевропског "мелг" (видимо типичну метатезу), тешко је прихватити да Словени, односно њихови преци, нису имали сопствену реч за млеко пре додира с Германима, а то не може бити раније од 3. века пре Христа, или да су сви прихватили германску кентумску варијанту наместо свог назива. Јер, не ради се о неком новоизмишљеном појму - оруђу, оружју, и сл, за које Словени нису имали сопствени назив, већ о једној од основних намирница коју су преци Словена користили хиљадама година раније.

Не бих да се упуштам у расправе где ће неки овде постављати цитате из радова ББ школе (не сумњам да тамо има објашњења за сваку причу о супериорности германске расе и језика), него само овако лаички кажем шта ми је нелогично у овој причи.

Несумњиво су имали неку домаћу реч за млеко, али су из неког разлога прихватили германску реч, а потиснули домаћу. Није то редак случај и у осталим језицима. Ево када већ говоримо о млеку, добар пример је управо албански, где је реч за млеко qumësht (старији дијалекатски облик klumësht) преузета од латинског clomostrum (прво млеко које се помузе од краве или неке друге животиње након што се отели, ојагњи, итд.); можемо само да нагађамо зашто су преци Албанаца, високопланински сточари, који су цео живот проводили у млекарском "занату", реч за један њима тако уобичајен појам као што је млеко преузели од Римљана, али то се несумњиво десило. Вероватно је слична ствар и са Прасловенима и Германима (највероватније Готима) и речју "млеко". Осим ове речи, у прасловенски су из готског ушли још и "хлеб", "кров" и још неке. Све ово не значи да Словени нису имали домаће речи за те појмове, већ су их позајмили из готског и потисли те своје домаће појмове. О разлозима можемо само да претпостављамо, али их никада нећемо сазнати. Слична ствар се може рећи и за турцизме у српском, од којих су неки потпуно потисли старе словенске речи (нпр. боја уместо цвет, бакар уместо мед, итд.). Готи су од 3. до краја 4. века имали јаку државу на северној обали Црног Мора и њеном залеђу, као и на простору римске провинције Дакије, често су угрожавали упадима Римско Царство и сматрани су за једног од главних њихових ривала, поред Персије, германских племена на Рајни и Дунаву и Пикта у Британији. У саставу те државе је сигурно био део словенског света, док је други део боравио при северној граници те творевине, или у независном или можда у некој врсти вазалског односа; долазак Хуна из Азије је разбио готску државу и на неки начин "ослободио" Словене њихове доминације, али су у вишевековном суживоту они сигурно извршили утицај на Прасловене, што се очитава и по том слоју готских позајмљеница у прасловенском.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #661 послато: Март 25, 2017, 09:08:39 поподне »
Код ових Источнохерцеговаца које знам није на првом, већ на другом, као у речи хармоника.
У праву си. Моја грешка.
 
У праву си. Другачије је у источнохерцеговачком. У Шекулару и већем делу Брда се углавном говори зетско-санџачким дијалектом. Нагласак је чешће на предпоследњем слогу.
Да, од Брђана једино Морачани и Ровчани говоре Источнохерцеговачким. У Зетско-јужносанџачком је акцентуализација иста као и у мом Косовско-ресавском дијалекту, тј. дијалекту који ја говорим. Само мислим да је Косовско-ресавски више измена претрпео због јачег утицаја званичног екавског дијалекта. Нарочито код "млађих" генерација које су рођене и живе у граду. Бар је тако у Поморављу. Оригиналнији дијалекат се може чути у Левчу и Ресави, него у околини Јагодине.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #662 послато: Март 25, 2017, 09:18:22 поподне »
На азерском језику реч за кобиље млеко је kumıs(fermented mare's milк) прилично савршено се са албанским qumësht слаже. На азерском фемили три пројекту подоста R1b Z2103 има.

https://www.familytreedna.com/public/Azerbaijan/default.aspx?section=yresults

 https://azerdict.com/english/milk

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #663 послато: Март 25, 2017, 09:32:56 поподне »
На азерском језику реч за кобиље млеко је kumıs(fermented mare's milк) прилично савршено се са албанским qumësht слаже. На азерском фемили три пројекту подоста R1b Z2103 има.

https://www.familytreedna.com/public/Azerbaijan/default.aspx?section=yresults

 https://azerdict.com/english/milk

Кумис је општетуркијска реч за ферментисано кобиље млеко, не само азерска. И мени се у почетку чинило да qumësht има везе са кумисом, међутим оригинални туркијски облик ове речи, без руског посредства, је kımız, а такође не објашњава старији облик у албанском klumësht (развој би био klumësht-kiumësht-qumësht), дакле ни глас L ни глас T на крају. Вулгарнолатинско *clomostrum, с друге стране, савршено објашњава албански  klumësht-qumësht, што је потврђено и од највећих лингвистичких ауторитета за етимологију албанског језика (Владимир Орел нпр.).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #664 послато: Март 25, 2017, 09:52:04 поподне »
Meni je kod takvih hipoteza problem nedostatak argumentacije kako je do toga došlo. Ok,  reč je preuzeta od Germana ali kako, u kojim okolnostima, zašto. To je ono što takve teorije čini vrlo klimavima, bez obzira na obrazloženje koje zvuči naučno. Nedostaje linija dokaza koja prati reč iz pra germanskog u slovenski

Несумњиво су имали неку домаћу реч за млеко, али су из неког разлога прихватили германску реч, а потиснули домаћу. Није то редак случај и у осталим језицима. Ево када већ говоримо о млеку, добар пример је управо албански, где је реч за млеко qumësht (старији дијалекатски облик klumësht) преузета од латинског clomostrum (прво млеко које се помузе од краве или неке друге животиње након што се отели, ојагњи, итд.); можемо само да нагађамо зашто су преци Албанаца, високопланински сточари, који су цео живот проводили у млекарском "занату", реч за један њима тако уобичајен појам као што је млеко преузели од Римљана, али то се несумњиво десило. Вероватно је слична ствар и са Прасловенима и Германима (највероватније Готима) и речју "млеко". Осим ове речи, у прасловенски су из готског ушли још и "хлеб", "кров" и још неке. Све ово не значи да Словени нису имали домаће речи за те појмове, већ су их позајмили из готског и потисли те своје домаће појмове. О разлозима можемо само да претпостављамо, али их никада нећемо сазнати. Слична ствар се може рећи и за турцизме у српском, од којих су неки потпуно потисли старе словенске речи (нпр. боја уместо цвет, бакар уместо мед, итд.). Готи су од 3. до краја 4. века имали јаку државу на северној обали Црног Мора и њеном залеђу, као и на простору римске провинције Дакије, често су угрожавали упадима Римско Царство и сматрани су за једног од главних њихових ривала, поред Персије, германских племена на Рајни и Дунаву и Пикта у Британији. У саставу те државе је сигурно био део словенског света, док је други део боравио при северној граници те творевине, или у независном или можда у некој врсти вазалског односа; долазак Хуна из Азије је разбио готску државу и на неки начин "ослободио" Словене њихове доминације, али су у вишевековном суживоту они сигурно извршили утицај на Прасловене, што се очитава и по том слоју готских позајмљеница у прасловенском.

То је оно што је, по мени, главна замерка оваквим теоријама:
Не зна се ни кад, ни како, ни зашто, али – тако је.

Ствар је у оштрој подели. Ако у сатему протоиндоевропско „Г“ даје „С“, а у кентуму „К“, закључак је да реч са гласовном променом Г у К не може бити изворно из сатем језика, већ су сатемски Словени реч узели од најближих кентумских суседа, а то су Германи. Крај. То постаје аксиом. „Ко друкчије каже, клевеће и лаже“.
Мислим да у време формирања језика већих група народа у Европи, то није ишло баш тако стриктно.

Турцизама у србском језику има доста, али не за неке основне појмове. Млеко је остало млеко, и поред векова турске власти. Хљеб је хљеб, а не екмек, човек је човек, а не инсан, итд.

Некако, не звучи ми природно да један велики и бројан народ прихвати туђинску реч за једну од основних намирница, за коју има сопствени древни назив. Прихватам да усвоји речи туђина везане за ратовање и војну опрему, нарочито ако је тај туђински народ ратнички, као што су били Готи. Па онда усвоје речи попут „шлем“, или сл. Али, да је реч млеко примљена од Германа, ту не видим логику…
 
Но, добро, лингвистика ми није струка, па нека буде како кажу учени људи. Своје мишљење о њима задржаћу за себе  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #665 послато: Март 25, 2017, 09:57:01 поподне »
А што се тиче старине Албанаца у њиховој данашњој земљи, препоручујем свима рад Александра Ломе "Словени и Албанци до 12. века у светлу топономастике". Сјајна анализа и упоредни осврт на ранија мишљења.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #666 послато: Март 25, 2017, 10:01:51 поподне »
Кумис је општетуркијска реч за ферментисано кобиље млеко, не само азерска. И мени се у почетку чинило да qumësht има везе са кумисом, међутим оригинални туркијски облик ове речи, без руског посредства, је kımız, а такође не објашњава старији облик у албанском klumësht (развој би био klumësht-kiumësht-qumësht), дакле ни глас L ни глас T на крају. Вулгарнолатинско *clomostrum, с друге стране, савршено објашњава албански  klumësht-qumësht, што је потврђено и од највећих лингвистичких ауторитета за етимологију албанског језика (Владимир Орел нпр.).

Владимир Орел је у својој надахнутој конструкцији преневидео једну битну ставку - наиме као што у мојој предпоследњој поруци опис доминиканског монаха из 1304. године наведох, у коме он Албанце као номадско-ратничко-пљачкашки народ види који под шаторима обитава.

Номадски ратници пљачкаши за за собом неводе краве - неко коње тј. кобиле


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #667 послато: Март 25, 2017, 10:13:07 поподне »
Владимир Орел је у својој надахнутој конструкцији преневидео једну битну ставку - наиме као што у мојој предпоследњој поруци опис доминиканског монаха из 1304. године наведох, у коме он Албанце као номадско-ратничко-пљачкашки народ види који под шаторима обитава.

Номадски ратници пљачкаши за за собом неводе краве - неко коње тј. кобиле

Шта је писац хтео да каже?  :o
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #668 послато: Март 25, 2017, 10:16:29 поподне »
Шта је писац хтео да каже?  :o

Разумео си то веома добро :)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #669 послато: Март 25, 2017, 10:39:42 поподне »
То је оно што је, по мени, главна замерка оваквим теоријама:
Не зна се ни кад, ни како, ни зашто, али – тако је.

Ствар је у оштрој подели. Ако у сатему протоиндоевропско „Г“ даје „С“, а у кентуму „К“, закључак је да реч са гласовном променом Г у К не може бити изворно из сатем језика, већ су сатемски Словени реч узели од најближих кентумских суседа, а то су Германи. Крај. То постаје аксиом. „Ко друкчије каже, клевеће и лаже“.
Мислим да у време формирања језика већих група народа у Европи, то није ишло баш тако стриктно.

Турцизама у србском језику има доста, али не за неке основне појмове. Млеко је остало млеко, и поред векова турске власти. Хљеб је хљеб, а не екмек, човек је човек, а не инсан, итд.

Некако, не звучи ми природно да један велики и бројан народ прихвати туђинску реч за једну од основних намирница, за коју има сопствени древни назив. Прихватам да усвоји речи туђина везане за ратовање и војну опрему, нарочито ако је тај туђински народ ратнички, као што су били Готи. Па онда усвоје речи попут „шлем“, или сл. Али, да је реч млеко примљена од Германа, ту не видим логику…
 
Но, добро, лингвистика ми није струка, па нека буде како кажу учени људи. Своје мишљење о њима задржаћу за себе  :D

У науци је много тога такво нажалост - не може се прокљувити узрок, али је последица очевидна.   ;)

Поједини историчари и лингвисти су претпостављали постојање неког данас изумрлог кентум језика у непосредном суседству Словена; чак су се у том контексту спомињали антички Венеди, који би према тој теорији били извор многих кентум појмова који су позајмљени у прасловенском; за ту тврдњу постоје многе индиције, али нема довољно непосредних доказа за тако нешто (што није ни чудо, с обзиром да је тај хипотетички језик изумро и никада није записан, ако је икада и постојао). С друге стране, у прасловенском се јавља и низ речи које су потврђене у готском, који је био писани језик (чувени Улфила и његов превод Светог писма на готски); по облику тих речи и њиховим везама са сродним речима у другим германским језицима, види се да су то оригиналне готске речи, а не позајмљенице из прасловенског; дакле утицај је ишао од Гота ка Прасловенима, а не обрнуто (чини ми се да у готском писаном материјалу није пронађена никаква прасловенска позајмљеница). Дакле нису лингвисти олако дали оцену да су те речи позајмљене из германског (готског) језика, већ тек после детаљне анализе материјала. Постоје у прасловенском позајмљенице и из неког другог, неготског источногерманског језика (вандалски?) као и горе поменуте за које неки претпостављају да припадају хипотетичном кентум-венедском, али су готске позајмљенице најзначајније, између осталог зато што су проверљиве (због готског писаног материјала).

Мени је још нелогичније да Протоалбанци прихвате реч за млеко од својих суседа из низије, Романа, али и то се десило. Додуше, задржали су своја изворна имена за млекарске производе (нпр. hirrë за сурутку, dhallë за млаћеницу, необрано млеко и djathë за сир; иначе се реч dhallë јавља и у румунском у облику zară и са истим значењем, с тим што је румунски задржао протоалбанско Z које је у албанском прешло у dh и дошло је до типичне румунске промене L у R, као у речи basilica->biserică, црква), али конкретну реч за млеко су узели из вулгарнолатинског. Можда су га доста продавали у низијама, па им ушло у говор.  ;) Ко зна...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #670 послато: Март 25, 2017, 10:44:32 поподне »
Разумео си то веома добро :)

Жико, прво научним аргументима побиј горе наведену етимолошку реконструкцију једног стручњака за историјски развој албанског језика, па онда настави да машташ о кобиљем млеку...врло неозбиљно испадаш са тим неким твојим аматерским конструкцијама. Али као што то обично иде са људима површно поткованим знањем, што мање знају то више мисле да су позвани да креирају неке "револуционарне" идеје којих се нико пре њих није сетио.  ::) Зато књигу у шаке и образуј се, ово ти најдобронамерније кажем (али не са литературом сличних "стручњака" као што си ти, јер онда си дубоко заглибио).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #671 послато: Март 26, 2017, 12:11:06 пре подне »
Жико, прво научним аргументима побиј горе наведену етимолошку реконструкцију једног стручњака за историјски развој албанског језика, па онда настави да машташ о кобиљем млеку...врло неозбиљно испадаш са тим неким твојим аматерским конструкцијама. Али као што то обично иде са људима површно поткованим знањем, што мање знају то више мисле да су позвани да креирају неке "револуционарне" идеје којих се нико пре њих није сетио.  ::) Зато књигу у шаке и образуј се, ово ти најдобронамерније кажем (али не са литературом сличних "стручњака" као што си ти, јер онда си дубоко заглибио).

НиколаВуче не бих те мењао :) Твој горе наведен одговор одише академским духом, свака част :). Занима ме, да ли ти или Орел et al. уопште знате(ли), шта је Colostrum? Ако не - прочитај. Извођење qumësht из латинског Colostrum мени као непоткованом "стручњаку" делује у најмању руку веома натегнуто и несувисло.  :o

Да будем искрен, више верујем (чак) и пристрастном доминиканцу с почетка 14.века и његовом опису Албанаца и њиховог начина живота (номадско-ратничког), него академској ex-cathedra догми - бар што се албанске речи за млеко тиче.

Имам ја разумевање за тебе НиколаВуче, делује (можда грешим) да пошто по сваку цену пропагирараш трачко-беско-романско наслеђе данашњих Албанаца, да очигледно неку публикацију на ту тему спремаш?  Самим тим све што ти се не уклапа у њу одбацујеш и подсмеваш.

Понављам: азерско/туркофонско kumıs плус резултати са азерског ДНА пројекта више подржава истоветну основу са qumësht него Орелову et al.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #672 послато: Март 26, 2017, 12:57:43 пре подне »
НиколаВуче не бих те мењао :) Твој горе наведен одговор одише академским духом, свака част :). Занима ме, да ли ти или Орел et al. уопште знате(ли), шта је Colostrum? Ако не - прочитај. Извођење qumësht из латинског Colostrum мени као непоткованом "стручњаку" делује у најмању руку веома натегнуто и несувисло.  :o

Да будем искрен, више верујем (чак) и пристрастном доминиканцу с почетка 14.века и његовом опису Албанаца и њиховог начина живота (номадско-ратничког), него академској ex-cathedra догми - бар што се албанске речи за млеко тиче.

Имам ја разумевање за тебе НиколаВуче, делује (можда грешим) да пошто по сваку цену пропагирараш трачко-беско-романско наслеђе данашњих Албанаца, да очигледно неку публикацију на ту тему спремаш?  Самим тим све што ти се не уклапа у њу одбацујеш и подсмеваш.

Понављам: азерско/туркофонско kumıs плус резултати са азерског ДНА пројекта више подржава истоветну основу са qumësht него Орелову et al.

У реду, Жико, велики лингвистички стручњаче, које су то твоје монографије и научна дела којим заслужујеш да преиспитујеш светски признате лингвисте? Да видимо шта си ти написао, објавио, рецензије твојих научних дела о овоме што пишеш и тврдиш? Пошто не покушаваш ти овде да побијеш моје тврдње, него од људи који се тиме баве и ту материју познају много боље од мене, а нарочито од тебе. Кључна је овде реч верујем, дакле још један примерак некога ко жели да верује у нешто што је умислио, него да зна како се нешто заиста збило. И опет ниси пружио никакво утемељење за своју тврдњу, научно потковано, нити си иједним словцетом побио реконструкцију речи, осим што си написао да то теби делује врло натегнуто и сувисло?! Па хајде онда, појасни то мало, не можемо само да ти верујемо на реч Жико, своје тврдње мораш и да докажеш на методолошко утемељен начин... Ипак ништа? Дакле, остају ти само ad hominem напади на моју адресу, твоји лични утисци и веровања...прилично слабо за било какву аргументовану расправу... Ја када нешто не знам, о томе више прочитам и пратим шта о томе пишу људи који су о тој ствари информисанији од мене, не бламирам се као ти са фантазмагоричним "теоријама" пред свима, гордо мислећи да сам позван да о свакој теми "знам" све. Више нећу одговарати на твоје прозивке, јер не желим да губим време са незналицама или полуобразованим самозваним "зналцима".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #673 послато: Март 26, 2017, 12:51:45 поподне »
Владимир Орел је у својој надахнутој конструкцији преневидео једну битну ставку - наиме као што у мојој предпоследњој поруци опис доминиканског монаха из 1304. године наведох, у коме он Албанце као номадско-ратничко-пљачкашки народ види који под шаторима обитава.

Номадски ратници пљачкаши за за собом неводе краве - неко коње тј. кобиле

Пиcao caм o тoмe нa дpугoj тeми, гдe ce jacнo види дa ce paди o тpaнcxумaнтним cтoчapимa, ca зимcким и лeтњим иcпaшaмa. Дaклe ниje peч o нoмaдимa, вeћ o пoлу-нoмaдимa. Koбилe ce нe cпoмињу...

Велики број историчара који су се бавили средњовековним Арбанасима сматра да су они насељени на Пелопонез у време владавине деспота Манојла (1349-1380). Они су на Пелопонезу унапредили земљорадњу, али се никада нису стопили са Грцима и увек су остали страни елемент. Други историчари су мишљења да је насељавање Албанаца из каснијег периода, тачније из последњих година живота деспота Теодора I Палеолога, који је умро 1407. године. Узима се година 1405. када је Етолијом и Акарнанијом завладао Карло Токо и тиме приморао Албанце да крену према југу, тачније Пелопонезу. Прве вести о насељавању Арбанаса на Пелопонез даје говор цара Манојла II Палеолога, посвећен брату Теодору I, који је до смрти 1407. године управљао Пелопонезом. Он говори да су у сукобу деспота са Млечанима 1394. године, Илири, каоко их он назива, односно Албанци, понудили њему своје услуге. Они су пристали на Коринтску превлаку, са све женама и децом. Било их је на десетине хиљада. Разапели су шаторе и колибе. Одатле су упутили своје услуге деспоту Теодору. Деспот је то прихватио без било каквих гаранција, јер је дата реч Арбанаса била довољна. Деспот је убедио своје сараднике да прихвате услуге Арбанаса, јер су они испољавали три важне особине: верност, храброст и умешност у борби и гађању. Осим што је добио добру војску, Теодор је добио и плодну земљу, јер су Арбанаси крчили шуме и претварали их у плодно земљиште. Населили су Арголиду, североисточни део Пелопонеза. „Кратка хроника“, настала у периоду од 1440. до 1524. године, говори нам да је 4. јуна 1395. године, Димитрије Раул Палеолог, са војском састављеном од Албанаца и Ромеја, победио војску ахајског кнеза. Од тада почиње историја Албанаца на Пелопонезу, о којима има доста вести од касновизантијских историчара, али и других извора. Грци нису били наклоњени дошљацима, па их Георгије Схоларије у својим молитвама за спас Пелопонеза од Албанаца, назива подлим племеном. Касновизантијски историчар Георгије Сфранцес каже да су Албанци “најгори и најневернији народ, који два пута недељно мења господара“.Анонимна беседа царевима Манојлу II и Јовану VIII Палеологу, описују Арбанасе на Пелопонезу, као поданике Византије, које је у зиму 1426. године напао тадашњи господар Кларенце, Карло Токо. Запленио је том приликом велики број стоке, коју су Арбанаси водили на испашу у равницама Елиде. То нам говори да су Арбанаси и на Пелопонезу живели полуномадским животом, односно да им је главна грана привређивања било трансхумантно сточарење, а да се мањи број бавио земљорадњом. С друге стране били су и добри ратници, који су то доказали током XV века, борећи су у многим ратовима на Пелопонезу.  Најпознатија је побуна из 1453. године, када су се Арбанаси на Пелопонези дигли против деспота Димитрија и Томе Палеолога. Устанак је трајао читаву годину, а Арбанаси су за свога вођу изабрали деспота Манојла Палеолога, највероватније унука Матије Кантакузина.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #674 послато: Март 26, 2017, 01:39:28 поподне »
У реду, дај онда гласовне и парадигматске подударности између албанског и туркијских језика. То што су двије ријечи сличног или идентичног значења фонетски блиске, то не значи ништа, чак ни у случају да се не ради о посуђеницама. Ако се гласовне и парадигматске подударности не могу успоставити, закључујемо да сродност та два језика НИЈЕ ДОКАЗИВА (не да нису сродни, јер постоји теоретска могућност да су сви језици свијета потекли од једног, већ да та сродност није доказива). Албански бројеви су индоевропски, парадигме су индоевропске, личне замјенице су индоевропске, предлози су индоевропски, укратко - индоевропског су поријекла сви ти елементи који се јако ријетко или никад не позајмљују из језика у језик.

Даље, облик, KLUMËSHT и даље постоји у дијалектима гдје се палатализација није одвила, и не потиче директно од латинског КОЛОСТРУМ, него преко посвједоченог вулгарнолатинског КЛОМОСТРУМ. Као што шпанска ријеч ПАЛОМА не потиче од изворног латинског КОЛУМБА, него од вулгарнолатинског ПАЛУМБА. Исто тако и ријеч GJUHË (језик) и дан данас се у бројним дијалектима чува без палатализације, тј. као GLUHË, a тај облик се гласовним законима без икаквих проблема изводи из индоевропске основе *голхсо, одакле потиче српско ГЛАС, руско ГОЛОС, литванско ГАЛСАС, енглеско CALL.

Компаративна лингвистика је наука, њу занима само истина, а не политичке интерпретације истине. И овдје, опет понављам, није ријеч о томе јесу ли Албанци аутохтони на подручју данашње Албаније. Врло је могуће да су они поријеклом из континенталних области оног што се конвенционално зове "Балканско полуострво", па да су тек касније мигрирали ка приморским предјелима. А исто тако је могуће да они и јесу старосједиоци у данашњој Албанији, али да због номадског сточарства као доминантног начина живота нису оставили топониме у првом миленијуму у тим областима.
То никад нећемо ни сазнати, на крају крајева. Оно што је 100% сигурно јесте да је албански језик индоевропски. Јако иновативан у сваком смислу, поготово у односу на латински, балтословенске језике, грчки и санскрит, али индоевропски, без икакве сумње.


Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #675 послато: Март 26, 2017, 05:02:30 поподне »
Ево још албанских речи које очигледно нису индоевропског порекла (нисам нашао асличности ни везу ни са једним индоевропским језииком) !!!
ЦРВЕН - албански KUQ https://sq.wikipedia.org/wiki/Ngjyra_e_kuqe
СНЕГ - албански DËBORA https://sq.wikipedia.org/wiki/Dëbora
ЗИМА - албански DIMRI https://sq.wikipedia.org/wiki/Dimri
МАСТ - албански YNDYRA https://sq.wikipedia.org/wiki/Yndyra
УСТА - албански GOJA https://sq.wikipedia.org/wiki/Goja
ХРАНА - албански USHQIMI https://sq.wikipedia.org/wiki/Ushqimi
БРАДА - албански MJEKRA https://sq.wikipedia.org/wiki/Mjekra  Могућа је веза са аварским, на аварском брада се каже МЕГЕЖ https://av.wikipedia.org/wiki/Мегеж
ЈЕЗИК (орган) - албански GJUHA https://sq.wikipedia.org/wiki/Gjuha_(organ)

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #676 послато: Март 26, 2017, 05:14:44 поподне »
Ево још албанских речи које очигледно нису индоевропског порекла (нисам нашао асличности ни везу ни са једним индоевропским језииком) !!!
ЦРВЕН - албански KUQ https://sq.wikipedia.org/wiki/Ngjyra_e_kuqe
СНЕГ - албански DËBORA https://sq.wikipedia.org/wiki/Dëbora
ЗИМА - албански DIMRI https://sq.wikipedia.org/wiki/Dimri
МАСТ - албански YNDYRA https://sq.wikipedia.org/wiki/Yndyra
УСТА - албански GOJA https://sq.wikipedia.org/wiki/Goja
ХРАНА - албански USHQIMI https://sq.wikipedia.org/wiki/Ushqimi
БРАДА - албански MJEKRA https://sq.wikipedia.org/wiki/Mjekra  Могућа је веза са аварским, на аварском брада се каже МЕГЕЖ https://av.wikipedia.org/wiki/Мегеж
ЈЕЗИК (орган) - албански GJUHA https://sq.wikipedia.org/wiki/Gjuha_(organ)
друже напоран си само избацујеш те речи и замараш људе да ти објашњавају а кад ти објасне ти настављаш по старом са неким новим речима као да се ништа није десило

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #677 послато: Март 26, 2017, 05:30:55 поподне »
друже напоран си само избацујеш те речи и замараш људе да ти објашњавају а кад ти објасне ти настављаш по старом са неким новим речима као да се ништа није десило
Значи и тебе боли чињеница да Албанци нису палео-балканског односно европског порекла!!!  Никаква ја објашњења нисам добио, него само смешне покушаје спајања неспојивог, као на пример немачки WASSER и енглески WATER са албанским UJI. 
Нико ме не може да ме убеди да су Албанци код којих доминирају не-индоевропске хаплогрупе E-V13 и J2b потомци индоевропских Илира и Трачана.  Не постоје линвистички, археолошки, историјски и генетички докази о трачком или илирском пореклу Албанаца!

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #678 послато: Март 26, 2017, 05:36:49 поподне »
Предлажем свима да га игноришу, а он нека настави са својим лапрдањем до судњега дана ако треба...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #679 послато: Март 26, 2017, 05:56:19 поподне »
Значи и тебе боли чињеница да Албанци нису палео-балканског односно европског порекла!!!  Никаква ја објашњења нисам добио, него само смешне покушаје спајања неспојивог, као на пример немачки WASSER и енглески WATER са албанским UJI. 
Нико ме не може да ме убеди да су Албанци код којих доминирају не-индоевропске хаплогрупе E-V13 и J2b потомци индоевропских Илира и Трачана.  Не постоје линвистички, археолошки, историјски и генетички докази о трачком или илирском пореклу Албанаца!
АЛБАНЦИ СВИ И СВУДА!  То је твој став.  :'(   У недостатку аргумената тражиш да ме сви игноришу!!! ;D ;D ;D  Ајде паметњаковићу, дај ми објашљење да су ове речи које сам навео ипак индоевропског порекла!  Само се мало боље потруди јер твоја досадашња објашњења  су смешна, а може се рећи и жалосна.
Може да ме игнорише било ко, али ја од свог става нећу одступити.  Чак и ако којим случајем нисам у праву (а сугуран сам да јесам), имам право на сопствене заблуде и то право ми нико не може одузети.