Аутор Тема: Архив Србије  (Прочитано 23264 пута)

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Архив Србије
« Одговор #40 послато: Април 19, 2018, 10:00:10 поподне »
Хвала на одговору Платин. Обавезно ћу пробати код њих.
Уз констатацију да и ја знам о њему доста тога, осим јединице у којој је био. А с обзиром да му отац није био жив, чисто сумњам да је ико из његових савременика знао у којој јединици је био ...
Још само да нагласим да је третман у војном архиву најстрожији... Посете су могуће, колико знам, тек једном недељно.
Тамо нисам ишао, остале архиве јесам посећивао.

Ван мреже spahibija

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 153
Одг: Архив Србије
« Одговор #41 послато: Мај 03, 2018, 10:18:43 поподне »

Jeste, Ćosić je u pitanju. Koliko znam, ziveo je u Barbertonu, Ohajo, a baka mi kaze da misli da je jedno vreme bio i u Cikagu. Vratio se u Martince 1946. godine, u Martincima je i sahranjen 1957. S tim da ja nisam sigurna za njegovu godinu rodjenja jer na spomeniku pise da je ziveo 74 godine, ali koliko je i to tacno. Za brod nisam sigurna ali mislim da je Hannover, baka kaze da je sve bilo zabelezeno u toj knjizi koju je on doneo kad se vratio.
Na sajtu Ellis Island sam pronasla podatke o njegovoj prvoj zeni, Zorki, ali od njega ni traga.
Hvala u svakom slucaju.
Као што је горе речено, најбоље да потражиш на сајту www.familysearch.org. Тамо сам брзинском претрагом наишао на неколико Стевана Ћосића. Само је потребно да се улогујеш и онда ће ти бити доступна претрага.

Ван мреже serbsky

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 21
Одг: Архив Србије
« Одговор #42 послато: Фебруар 06, 2020, 01:05:50 поподне »
Зна ли ко када су рађени пописи становништва Краљевине Србије, након српско-турских ратова и ослобођења Јабланице и Топлице, дакле после 1978...(те територије ме занимају, у литератури се наводе само број домаћинстава по селима, број мушких и женских глава, али без имена и презимена)

Да ли су подаци сачувани и релевантни?! Каква су искуства, вреди ли ићи до Архива?

Архив Лесковац, наводно поседује црквене књиге из периода 1879-1912, што ми звучи ко научна фантастика, али видећу шта је преживело...



Ван мреже Антонин

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 213
  • J2 > J-Z1043
Одг: Архив Србије
« Одговор #43 послато: Фебруар 06, 2020, 01:51:13 поподне »
Пописи су рађени мање-више на сваких пет година.
Једини поименични попис који је сачуван јесте онај из 1863. године.
За попис из 1884/5 сачувано је нешто микро података, за нека села око Пирота и Чачка (да ја знам), али то је у суштини 5% укупног пописа.
Сви други пописи нису сачувани поименично, па чак ни пописи у Југославији.

Ван мреже serbsky

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 21
Одг: Архив Србије
« Одговор #44 послато: Фебруар 06, 2020, 02:00:02 поподне »
Захваљујем!  ;)

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Архив Србије
« Одговор #45 послато: Јул 07, 2022, 10:58:12 поподне »
Možda nisam najbolje odabrao u koju temu da se obratim, ali moram da pitam.

U koje su dokumente preci umrli pre 1910. godine, morali biti upisani sa imenom svoga oca, a da nije reč o matičnim knjigama i slično? I gde se mogu naći ti i takvi dokumenti?

Zahvaljujem u napred.
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Архив Србије
« Одговор #46 послато: Септембар 11, 2022, 03:01:44 поподне »
Moguće da nisam najadekvatnije odabrao temu, ali...

Ima li arhiva i gde, izdatih ličnih karti u Srbiji, u periodu od 1930.-ih godina?
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Архив Србије
« Одговор #47 послато: Септембар 12, 2022, 02:12:02 поподне »
Moguće da nisam najadekvatnije odabrao temu, ali...

Ima li arhiva i gde, izdatih ličnih karti u Srbiji, u periodu od 1930.-ih godina?

Погледати свакако шта имају у Архиву Србије, мада то ће бити друга зграда, не она у центру која покрива старији период. Постоји фонд Министарство унутрашњих дела.

Ипак, сумњам да се било где могу пронаћи саме личне карте или спискови евиденције. За подручје Београда препоручујем да се прегледају картони житеља, доступни после бесплатне регистрације на дигиталном репозиторијуму на сајту Архива Београда.

Где год да сам по другим архивима питао за картоне житеља или слично... гледали су ме и нису знали о чему причам. Нигде није било сличних докумената.
Можда је Београд посебан зато што поседује такву масу докумената па их нису бацили него дали архиву. Код осталих то изгледа није дошло до изражаја.
Свакако је право место за сва питања полиција, али они су најмање љубазно место и најмање излазе у сусрет при оваквим питањима.


Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Архив Србије
« Одговор #48 послато: Април 14, 2023, 12:16:27 поподне »
Pozdrav svima.

Ima li kakav god popis ljudstva ili vlasnika domaćinstava iz Srbije, iz perioda 1839 - 1859 godine?

Pregledao sam svu teftersku građu (1824 - 1839), popis stoke (1859) i oba popisa (1863, 1884/85)... Ali rezultati istraživanja su slabiji i pomalo kontradiktorni.

Tražim rodonačelnika Ješića (umro između 1847. i 1859. godine...).

U tefterima za moje mesto (Vlakča, Kragujevac) se pominju dvojica Ješa. Jedan je Ješa hadži-Pavlov Simeunović (1797-1832), otac Adžić Mijaila - Mike (1817-), Milovana (1823-) i Radoja (1829-), a drugi je Ješo Teodorov Smiljanić - Petrović (1797- posle 1839), koji je imao sina Milana (1829-?).

Popis stoke (1859) pominje Novaković Novaka, koji je bez sumnji moj predak Ješić Novak (1833-1905). U popisima su se uveliko potpisivali kao Ješići. U MKU se pominje jedan Alempije Novaković, umro 1893. godine u 37 godina, a Ješić Novakov sin prvenac beše Alempije (1855- umro pre 1927). Najverovatnije je tako upisan da bi ostalo upamćeno prethodno prezime, a treba znati da su imena Alempije i Novak bila ne tako česta u selu, tokom 19. veka, naprotiv.

Do nastanka toga popisa u selu beše jedna porodica Novaković, rod braće Marka (1807- pre 1859) i Janka (1816-1858), ali ta porodica se od polovine 19. veka preziva po njima dvojici. Markovi sinovi Miloš (1831-1897) i Živko (1833-) i njihovi potomci su Markovići, a Jankovi sinovi Stevan (1849-) i Vladimir (1853-) i njihovi potomci su Jankovići. Oni, Marko i Janko, su bili sestrići vožda Karađorđa (1766-1817), od sestre mu Marije. Ješići sa njima nisu ni rođ niti u srodstvu.

Nekadašnji Kotraža sajt imao je sliku iscrtanog tabelarnog rodoslova  moje porodice.
Na njemu su bili pomenuti Ješić Novak, majka, brat i sestra mu, njegove dve supruge, snaja za bratom i njegova i bratova deca, dok pored Novakove majke nije upisano ime oca. Administratori sajta nisu znali napisati ko mu je otac, a pored slike su napisali - Rodoslov je u izradi. Novak je upisan kao Novak Simić Ješić.
Smatram da mu otac beše Simeun - Sima, a deda Novak, kao i on.

Tražim izvore u kojima se mogao pominjati njihov otac i njegovi sinovi sa njegovim pravim imenom, imenom njihovog oca. Zanima me iz kojih izvora su administratori sajta pročitali ono - Simić... Ja isti ne nađoh i ne pregledah.

Zahvaljujem unapred na svakoj pomoći.
« Последња измена: Април 14, 2023, 12:23:27 поподне Ješo »
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже ДушанПан

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
  • Панић - Сирдија, Осечина I2-PH908
Одг: Архив Србије
« Одговор #49 послато: Април 14, 2023, 12:58:54 поподне »
Pozdrav svima.

Ima li kakav god popis ljudstva ili vlasnika domaćinstava iz Srbije, iz perioda 1839 - 1859 godine?

Pregledao sam svu teftersku građu (1824 - 1839), popis stoke (1859) i oba popisa (1863, 1884/85)... Ali rezultati istraživanja su slabiji i pomalo kontradiktorni.

Tražim rodonačelnika Ješića (umro između 1847. i 1859. godine...).

U tefterima za moje mesto (Vlakča, Kragujevac) se pominju dvojica Ješa. Jedan je Ješa hadži-Pavlov Simeunović (1797-1832), otac Adžić Mijaila - Mike (1817-), Milovana (1823-) i Radoja (1829-), a drugi je Ješo Teodorov Smiljanić - Petrović (1797- posle 1839), koji je imao sina Milana (1829-?).

Popis stoke (1859) pominje Novaković Novaka, koji je bez sumnji moj predak Ješić Novak (1833-1905). U popisima su se uveliko potpisivali kao Ješići. U MKU se pominje jedan Alempije Novaković, umro 1893. godine u 37 godina, a Ješić Novakov sin prvenac beše Alempije (1855- umro pre 1927). Najverovatnije je tako upisan da bi ostalo upamćeno prethodno prezime, a treba znati da su imena Alempije i Novak bila ne tako česta u selu, tokom 19. veka, naprotiv.

Do nastanka toga popisa u selu beše jedna porodica Novaković, rod braće Marka (1807- pre 1859) i Janka (1816-1858), ali ta porodica se od polovine 19. veka preziva po njima dvojici. Markovi sinovi Miloš (1831-1897) i Živko (1833-) i njihovi potomci su Markovići, a Jankovi sinovi Stevan (1849-) i Vladimir (1853-) i njihovi potomci su Jankovići. Oni, Marko i Janko, su bili sestrići vožda Karađorđa (1766-1817), od sestre mu Marije. Ješići sa njima nisu ni rođ niti u srodstvu.

Nekadašnji Kotraža sajt imao je sliku iscrtanog tabelarnog rodoslova  moje porodice.
Na njemu su bili pomenuti Ješić Novak, majka, brat i sestra mu, njegove dve supruge, snaja za bratom i njegova i bratova deca, dok pored Novakove majke nije upisano ime oca. Administratori sajta nisu znali napisati ko mu je otac, a pored slike su napisali - Rodoslov je u izradi. Novak je upisan kao Novak Simić Ješić.
Smatram da mu otac beše Simeun - Sima, a deda Novak, kao i on.

Tražim izvore u kojima se mogao pominjati njihov otac i njegovi sinovi sa njegovim pravim imenom, imenom njihovog oca. Zanima me iz kojih izvora su administratori sajta pročitali ono - Simić... Ja isti ne nađoh i ne pregledah.

Zahvaljujem unapred na svakoj pomoći.

Био сам у Архиву пре две недеље и чини ми се да је ово што си навео све што је доступно тренутно. Можда неко упућенији зна нешто више.

Јеси ли погледао црквене матичне књиге? Доступне су у локалним архивима. Почеле су да се воде од 1837. за територију ондашње Кнежевине Србије.
« Последња измена: Април 14, 2023, 01:03:53 поподне ДушанПан »

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Архив Србије
« Одговор #50 послато: Април 14, 2023, 02:56:57 поподне »
Био сам у Архиву пре две недеље и чини ми се да је ово што си навео све што је доступно тренутно. Можда неко упућенији зна нешто више.

Јеси ли погледао црквене матичне књиге? Доступне су у локалним архивима. Почеле су да се воде од 1837. за територију ондашње Кнежевине Србије.


Da, to bih i ja rekao, na osnovu dosadašnjeg iskustva...

Pregledao sam starije matične knjige, ali nema starijih od 1873. godine.
Samo MKR: 1873-; MKV: 1896-; MKU 1884-1915, 1918- . Najverovatnije su se sve počele voditi ~1870., ali nisu preživele požare, rat, vreme i sl.
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже ДушанПан

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
  • Панић - Сирдија, Осечина I2-PH908
Одг: Архив Србије
« Одговор #51 послато: Април 14, 2023, 03:23:03 поподне »
Чудно да само од 1873. постоје сачуване књиге.

Јеси ли прегледао друге парохије? Можда је дошло до промене у парохијама, па су се житељи Влакче уписавали у другој цркви. Нагађам само.  :)

Рецимо, архив у Ваљеву има сачуване књиге из 1837. године, откад је и почела да се води евиденција. Није читав фонд сачуван, али има књига из тих година.

http://istorijskiarhiv.rs/fondovi-i-zbirke/a-arhivski-fondovi-drzavnih-organa-ustanova-organizacija-i-drugih-institucija/a-8-verske-ustanove-i-organizacije/

Крагујевац је, као и Ваљево био део Кнежевине Србије. Да нису књиге из ранијих периода уништене можда?


Ван мреже Антонин

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 213
  • J2 > J-Z1043
Одг: Архив Србије
« Одговор #52 послато: Април 14, 2023, 05:13:45 поподне »
Можда ће питање звучати помало глупо, али да ли си проверавао и под имњном Јеврем? Трафиционално, Јеша је надимак од Јеврем, као Јаша од Јаков.
Од других извора сем ових које си поменуо мислимда ништа конкретно не постоји - својевремено сам за своју породицу нашао неке податке у Министарству финансија - велика збирка полунесређене грађе - претражује се преко великих плавих каталога који постоје у читаоници. То је баш тражење у мутном додуше - све у нади да се нађе неки порески списак.
Видим да у Влакчи постоје и неки Аџићи - могуће је да је Јеша Хаџу Павлов њихов предак - једино да саставиш њиххово стабло па да видиш да ли се поклапају нека имена.

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Архив Србије
« Одговор #53 послато: Април 14, 2023, 06:44:49 поподне »
Видим да у Влакчи постоје и неки Аџићи - могуће је да је Јеша Хаџу Павлов њихов предак - једино да саставиш њихово стабло па да видиш да ли се поклапају нека имена.

Dragi Antonine,
najpre zahvaljujem ti za to što si mi poslao popis vlasnika stoke...
A zatim i da ti kažem da mi se stvarno sviđa kako razmišljaš...

Pre izvesnog vremena sam dobrim delom uradio to što predlažeš i do sada su ovo rezultati... Kad kupim nov monitor za kompjuter, mogu ga i dovršiti, što se tiče tefterske građe...




POREKLO VLAKČANA.


001.) KRSMANOVIĆI i JOKSIMOVIĆI – Porodica Jovana Radomirovića (1762–18) i njegovih sina: Jovanović KRSMANA (1815–), JOKSIMA (1817–) i Timotija (1828–). Slava: Sv. Jovan.
002.) RADENKOVIĆI, BORIĆI, JOVANOVIĆI, TOMIĆI, PETROVIĆI, KOSTIĆI, ALEKSIJEVIĆI i SIMIĆI – Radoje Grudonja je imao sine: Radojević Branka (1762–18), RADENKA (1772–18), BORISAVA BORU (1787–1857) i JOVANA (1787–18). Branko Radojević se odselio u Božurnju i tamo živeše njegovi potomci. Radenko Radojević je imao Radenković TOMU (1810–), Kuzmana (1813–1857) i PETRA (1829–1861). Petar Radenković beše deda prvog srpskog pilota, Mihaila Miloševog Petrovića (1884–1913). Borisav Bora Radojević je imao Borić Gligorija (1813–1846), Arkadija (1815–1898), Damjana (1827–1862) i Petra (1833–1911). Jovan Radojević imao je Jovanović KOSTU (1809–), Pavla (1811–), ALEKSIJA (1814–) i SIMU (1817–). Slava: Sv. Vrači.
003.) NEDELJKOVIĆI i PETROVIĆI – Porodica Sime Ilića Marića (1792–1846) i njegovih sina: Simić NEDELJKA (1819–18) i Lazara (1821–). Slava: Sv. Vrači.
004.) HADŽIĆI, ILIĆI, JOVANOVIĆI, FILIPOVIĆI, PANTIĆI, TOŠIĆI, MIKIĆI, MILANOVIĆI i ŽIVANOVIĆI – Porodica Milivojević HADŽI–Mojsila (1797–), ILIJE (1807–), i pop Jakova (1795–)... I njihove braće od striča: Timotijević JOVANA (1791–), Velička (1796–) i Maksima (1801–) i Simeunović Hadži–Pavlovog Jelisija Ješe (1797–1832). Mojsilo je imao Radoja (1825–), Radojicu (1827–) i Milivoja (1829–). Mojsilov brat Ilija imao je Jelisija (1829–).
Jelisije Ilijev Milivojević beše deda generala Miloja V. Ilića Jelisijevića (1876–1938). Jovan Timotijev imao je FILIPA (1815–), PANTELIJU PANTU (1817–) i Vićentija (1824–). Veličko Timotijev imao je Sretena (1817–) i TEODORA TOŠU (1822–). Sin Simeunović Pavla (1753–1836), Ješa, imao je sine: MIJAILA MIKU (1817–), MILOVANA MILANA (1823–) i Radoja (1829–). Slava: Sv. Ilija.
005.) ĐORĐEVIĆI, RADOJKOVIĆI i MILOVANOVIĆI – Porodica Nedeljka Neška koji imaše sine: Marka, Janka i ?. Marko Neškov je imao ĐORĐA (1782–). Janko Neškov je imao Nedeljka (1777–), Petra (1787–) i Marka (1797–). Đorđe Marka Neškovog je imao Radoja (1811–), RADOJKA (1815–), Krstu (1821–) i Stevana (1829–). Nedeljko Janka Neškovog imao je Ćiru, Jovana i Andriju. Petar Janka Neškovog imao je sina Živana (1817–). Marko Janka Neškovog je imao sina MILOVANA (1824–). Slava: Sv. Jovan.
006.) MILOVANOVIĆI, ĆIRKOVIĆI i SIMIĆI – Porodica Milovanović ĆIRE (1782–) i braće mu Radovana (1791–), Đorđa (1797–) i Nikole (1809–). Ćiro je imao sine Milutina (1813–) i Pantu (1817–). Radovan je imao sine Đorđa (1815–), Antonija (1819–) i Arsenija (1830–). Đorđe (1797–) je imao sina Radojicu (1825–). Slava: Sv. Aranđel.
007.) NIKOLIĆI, GAJIĆI i STEFANOVIĆI – Porodica NIKOLE Niketića (1771–1831), Simeuna Niketića (1770–1831), GAVRILA GAJE Nikolovog Niketića (1805–) i STEFANA Simeunovog Niketića (1812–1), Nikolovog bratanca. Slava: Sv. Nikola.
008.) PAVLOVIĆI, ĐURĐEVIĆI i PETROVIĆI – Porodica Minić Dragutinovih PAVLA (1777–1849) i ĐURĐA (1782–) i njihovog bratanca Dragutinović – Minić Milosavovog PETRA (1802–). Slava: Sv. Nikola.
009.) KARIĆI – Porodica KARA–PAVLA Marjanovića (1777–18) i njegovih sina: Ignjata (1817–1898) i Gligorija (1829–1). Slava: Sv. Nikola.
010.) JEŠIĆI –  Slava: Sv. Dmitar.
011.) LUKIĆI – Porodica Mijaila Radojevog Dragovića (1759–1832) i njegovih sina: Mijailović Jakova (1792–18), Miloja (1792–1832) i Radoja (1810–1832). Jakov je imao sine: Jovana (1828–) i LUKU (1833–1871), a Miloje Milovana (1815–). Slava: Sv. Luka.
012.) PANIĆI – Porodica PANTE PANE Vlaha (1797–18), domazeta Radivoja Radovanovića (1757–1832) i njegovih sina: Petra (1829–), Velje (1831–), Milana (1833–1861),  Petronija (1839–1899) i Ilije (1844–1). Slava: Sv. Petka.
013.) NEDELJKOVIĆI – Porodica NEDELJKA Bugarina (1767–18). Slava: Sv. Aranđel.
014.) AVRAMOVIĆI – Porodica AVRAMA Petrovića (1787–1849) i njegovih sina: Stefana (1815–), Đorđa (1817–) I Miloša (1826–). Slava: Sv. Đorđe.
015.) VUČKOVIĆI – Porodica braće Radovanović Radisava (17–) i VUČKA (1802–). Pajo Rakitov došao je od Sjenice u Grivac (Knić). Milutinovići iz Koletine, potomci MILUTINA Midže Ilića (1809–1853), su njihovog roda. Slava: Sv. Joakim i Ana.
016.) ĆIRIĆI – Porodica Jovana Ćirića koji imaše sine: Maksima, Stevana, Timotija i Milana. Slava: Sv. Mrata.
017.) ANDREJIĆI – Porodica Andrejić Mihaila (1797–) i brata mu Milovana (1809–).
018.) KOSTIĆI – Porodica KOSTE Jovanovića Osaćanina (1804–1865). Slava: Sv. Lazar.
019.) ROSIĆI – Slava: Sv. .
020.) MARKOVIĆI i JANKOVIĆI – Porodica Novaka i Marije Petrović, sestre vožda Kara–Đorđa i njihovih sina: Novaković MARKA (1807–18) i JANKA (1816–1858). Marko je sa Đurđijom (1810–1868) imao Marković Miloša (1831–1897) i Živka (1833–), a Janko sa Anđelijom (18–1) Stevana (1849–) i sa Smiljanom (18–1) Vladimira (1853–). Janko beše oženjen i Jovanom (1823–1911), sa njom nije imao dece. Slava: Sv. .
021.) TADIĆI – Porodica TADIJE Stojšovog Milivojevića (1792–1845) i sina mu Tadić Jovana (1824–). Slava: Sv. .
022.) OBRADOVIĆI i JEREMIĆI – Porodica OBRADA Mihailovića (1756–) i njegovih sina: Obradović Timotija (1788–) i JEREMIJE (1796–). Slava: Sv. Nikola.
023.) KOLAROVIĆI i VUČKOVIĆI – Porodica Lazara Stojčića (1757–18), KOLARA, i njegovih sina: VUČKA (1802–1829) i Đorđa (1815–). Vučko L. Stojčić (1802–1829) imao je sina Milana (1829–). Slava: Sv. Nikola.
« Последња измена: Април 14, 2023, 06:46:25 поподне Ješo »
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Архив Србије
« Одговор #54 послато: Април 14, 2023, 08:14:09 поподне »
Чудно да само од 1873. постоје сачуване књиге.

Јеси ли прегледао друге парохије? Можда је дошло до промене у парохијама, па су се житељи Влакче уписавали у другој цркви. Нагађам само.  :)

Рецимо, архив у Ваљеву има сачуване књиге из 1837. године, откад је и почела да се води евиденција. Није читав фонд сачуван, али има књига из тих година.

http://istorijskiarhiv.rs/fondovi-i-zbirke/a-arhivski-fondovi-drzavnih-organa-ustanova-organizacija-i-drugih-institucija/a-8-verske-ustanove-i-organizacije/

Крагујевац је, као и Ваљево био део Кнежевине Србије. Да нису књиге из ранијих периода уништене можда?


Ne znam, možda je bilo nekih promena do komunističkog doba... Ali ne verujem. Do pre neka doba se deo Kotraže sahranjivao na starom groblju. Pretpostavljam da je deo knjiga stradao u oba Svetska rata.
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже ДушанПан

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
  • Панић - Сирдија, Осечина I2-PH908
Одг: Архив Србије
« Одговор #55 послато: Април 14, 2023, 08:43:51 поподне »

Ne znam, možda je bilo nekih promena do komunističkog doba... Ali ne verujem. Do pre neka doba se deo Kotraže sahranjivao na starom groblju. Pretpostavljam da je deo knjiga stradao u oba Svetska rata.

Нашао сам ово: https://exyugenealogy.net/pregled-po-arhivima/arhivi-u-srbiji/ia-sumadije-kragujevac/

Ty може да се види списак сачуваних књига и где се налазе.

Могуће је да оне које тебе интересују нису, нажалост, сачуване. Ово је за Страгаре и Влакчу:

https://i.postimg.cc/bJsZhfsK/image-2023-04-14-204045051.png


Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Архив Србије
« Одговор #56 послато: Април 14, 2023, 09:42:18 поподне »
Нашао сам ово: https://exyugenealogy.net/pregled-po-arhivima/arhivi-u-srbiji/ia-sumadije-kragujevac/

Ty може да се види списак сачуваних књига и где се налазе.

Могуће је да оне које тебе интересују нису, нажалост, сачуване. Ово је за Страгаре и Влакчу:

https://i.postimg.cc/bJsZhfsK/image-2023-04-14-204045051.png


E da, to je potencijalno dobar podatak...

Što se tiče MK Vlakče, o tome sam sve rekao, a prethodno se uverio i lično u to. Ali, u MKU Vlakče su popisivani i ljudi iz Kotraže i Ovsišta, tako da sa te tačke gledišta postoji nade za rešenje mog problema u Stragarima... Svaka čast, ideja je bar za sada svakako dobra.
Nadam se da imaju šta tražim.

Samo koliko znam, manastir je ženski. Ali ako ima neka žena iz arhiva koja bi videla knjige, mogla bi da mi učini uslugu za pare.
Ne tražim mnogo, samo da pregleda MKU i pronađe pretka umrlog 1845-1859 godine i proveri datum smrti Ješić Milene, njegove supruge i datum rođenja Ješić D. Živojina (1869-1945), njihovog unuka. Bukvalno, to je sve.
« Последња измена: Април 14, 2023, 09:44:59 поподне Ješo »
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже ДушанПан

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
  • Панић - Сирдија, Осечина I2-PH908
Одг: Архив Србије
« Одговор #57 послато: Април 14, 2023, 10:06:54 поподне »

E da, to je potencijalno dobar podatak...

Što se tiče MK Vlakče, o tome sam sve rekao, a prethodno se uverio i lično u to. Ali, u MKU Vlakče su popisivani i ljudi iz Kotraže i Ovsišta, tako da sa te tačke gledišta postoji nade za rešenje mog problema u Stragarima... Svaka čast, ideja je bar za sada svakako dobra.
Nadam se da imaju šta tražim.

Samo koliko znam, manastir je ženski. Ali ako ima neka žena iz arhiva koja bi videla knjige, mogla bi da mi učini uslugu za pare.
Ne tražim mnogo, samo da pregleda MKU i pronađe pretka umrlog 1845-1859 godine i proveri datum smrti Ješić Milene, njegove supruge i datum rođenja Ješić D. Živojina (1869-1945), njihovog unuka. Bukvalno, to je sve.

Извињавам се на забуни.

Тек сад видим да је ово списак књига које се налазе у Историјском Архиву Шумадије. Дакле, већ су преузете од цркава/манастира. Најбоље би било да контактираш Архив и питаш их која су места била под манастирском надлежношћу.

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Архив Србије
« Одговор #58 послато: Април 15, 2023, 09:47:38 пре подне »
Извињавам се на забуни.

Тек сад видим да је ово списак књига које се налазе у Историјском Архиву Шумадије. Дакле, већ су преузете од цркава/манастира. Најбоље би било да контактираш Архив и питаш их која су места била под манастирском надлежношћу.


Zahvaljujem!

Sve smo dobro promislili što beše do nas. Još nadam se samo da nije uzaludan trud.

Pozdrav.
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Архив Србије
« Одговор #59 послато: Април 15, 2023, 10:23:10 пре подне »
Uzgred... Ako ovo ne bude od pomoći i slično, svako ko zna za neke dokumente pored onih koje sam ovde pomenuo i ja i ljudi sa kojima sam komunicirao u ovoj temi najskorijih dana, neka mi se slobodno javi. Ovde u ovoj temi ili u privatnoj poruci.
Pozdrav svima.
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.