Pozdrav Zor,
Gde se nalaze ovi rezultati? Gledao sam ovaj rad, ali se pominje samo I1, kao opšta HG.
Nikola
https://www.researchgate.net/publication/221889294_Croatian_national_reference_Y-STR_haplotype_database Овај кластер је присутан у свим регијама осим сјеверне.
Госп.Зор у средњем веку посебно током 15 и 16века скоро сва села у Старом Влаху су била дербенџијска,
Свакако да би тадашњи житељи вољели да су сви били дербенџије.
Но према дефтерима, у 16. в. су дербенџијска села влаха Барче само Понорац, Радохна, Ерчеге и сама Нова Варош. Уз још пар села из нахија које су се одвојиле од Барче (Требна, Моравица).
Изворно према подацима нити једно од ових села није било дербенџијско јер према попису из 1468/69 само су три села која су из нахије Сјеница (а не Барча) добила дербенџијски статус а власи Сјенице/Барче су били дербенџије у њима. Ова села и до пописа 1604. задржавају засебан статус (одвојено су пописивани и од самих тих села и од војнука у њима).
Да ли су у средњем вијеку ту неки власи обезбјеђивали кланац, мислим да непосредних извора нема. Дербенџијски правни статус је нешто што је чини се више везано за долазак Османлија, постојао је и дербенџијски закон. Не знам да су власи имали такву функцију у средњевјековној Србији.
Сасвим сигурно да велики број села влаха Барче/Сјенице у 15. в. и раније није ни постојао. То се види по великом броју "других имена" код тих села, али и чињеници да је чини се њихово изворно упориште било село Урсуле, по важности тог села за старије кнезове Барче. Неки су ове Урсуле повезивали са власима Урсуловцима додијељеним манастиру Бањани (то је један од главних контекста јављања влаха у то доба), но знам да има и нека пуно ближа убикација за њих од сјеничких Урсула.
Што се тиче хаплогрупе I1Z63-Y13946-51867 неко њено извориште у Херцеговини је Требињска шума,Површ и Попово поље,Захумље,одакле су је Срби,могуће посрбљени Латини-Морлаци ширили,одлазили северније у Далмацију и из Старе Херцеговине у Стари Влах,Рашку област.Могли су то бити и потомци познатих влашких катуна из 12-15века из околине Дубровника,из Поповог поља.Ја сам био и поставио питање дали се конкретно ова хаплогрупа-подграна могла налазити и код припадника најстаријег Влашког слоја у Старом Влаху,романиз.Келти(келтиз.германи)предсловенски Власи жупе Барче и Радохна,Власи Номади,или се I1Z63-Y13946везује само за касније досељенике из околине Требиња,16,17век Срби -власи, или Власи из Тесалије,Македоније11-14века.Мислим да су ову нашу хаплогрупу могли да имају и староседеоци Старог Влаха а не само досељеници од Требиња.Молим за мишљење.
Мислим да су главни слој влаха Сјенице чинили R-Z2705 то се види како по генетским резултатима тако и код јављања код влаха Барче личног имена
Аранид, од тога двојица су примићури. Што може бити одраз управо протоалбанског поријекла R-Z2705.
Јавља се ту још неких хг., нпр. E-FGC11450, па и гране J-L283, но што се тиче Y13946 очито да је она јака у Херцеговини, а према приложеном изгледа да прије 500 г. јесте била миграција и влаха из Херцеговине у Барчу, и то осјетна миграција (1468. непостојеће село скаче на 155 кућа и 7 баштина 1530). У том смислу логичан избор је нека грана јака у Херцеговини а која се јавља и у Старом Влаху. Мислим да то R-Z2705 није, а ни остали.
Примјећујем да се јављају и крајишки/лички родови Y13946, ту се очито ради о влашким миграцијама чију су окосницу чинили управо Херцегови власи. Обзиром да је то широк појам (сви власи Херцеговине) можда би се дало исконструисати које би то евентуално заједнице биле..
Свакако да су власи Сјенице били и Власи (етнички) дакле некад говорници романског дијалекта, но упитно је да је таква енклава постојала више од 1000 г. на том подручју.. До антике то већ није вјероватно, посебно ако се рачуна да је влашки феномен нешто што је лингвистички дошло са истока у развијеном средњем вијеку.