Аутор Тема: Ћаћа  (Прочитано 6958 пута)

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Ћаћа
« послато: Април 30, 2019, 12:09:03 пре подне »
Некако падеми на памет карактер употребе ријечи Ћаћа (отац).
У првом реду ово ми личи да је специфично за Далмацију.
Хајде ви који боље познајете језик дајте своје мишљење.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Ћаћа
« Одговор #1 послато: Април 30, 2019, 11:36:15 пре подне »
Често и код нас у јужној Херцеговини, као и турцизми даиџа, даиница, аџе за стрица. Само стрина увијек кажемо по српски.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Ћаћа
« Одговор #2 послато: Април 30, 2019, 12:44:55 поподне »
Некако падеми на памет карактер употребе ријечи Ћаћа (отац).
У првом реду ово ми личи да је специфично за Далмацију.
Хајде ви који боље познајете језик дајте своје мишљење.
Није ми јасно зашто се Т променило у Ћ...Тата - Ћаћа ...имамо и турцизам "Тас" што је посуда и "Ћаса" што је тањир (да ли се и ту променило из Т у Ћ? )
Tata је изворно, користи се и у Чешкој и Словачкој:  tato • tata • tatko • tatíčko • tatík • tatuško... али је постало "ћаћа", па није само везано за Далмацију, већ и у Србији у сленгу "Ћале"
Исправка, код свих словенских језика се користи "тата":
Proto-Slavic[edit]
Etymology[edit]
From Proto-Indo-European *tata-.

Compare Baltic: Lithuanian tė̃tis, tėtýtis, tė̃tė, Latvian tētis, Old Prussian thetis.

Indo-European: Sanskrit ततस् (tatás), तातस् (tā́tas), Ancient Greek τατᾶ (tatâ), τέττα (tétta), Latin tata, Cornish tat, Albanian tatë.
Descendants[edit]
East Slavic:
Belarusian: та́та (táta)
Russian: тя́тя (tjátja), dial. та́та (táta), та́той (tátoj)
Ukrainian: та́то (táto), та́тко (tátko)
South Slavic:
Bulgarian: та́то (táto) : та́тко (tátko), та́те (táte)
Macedonian: татко (tatko)
Serbo-Croatian:
Cyrillic: та̏та
Latin: tȁta
Slovene: táta
West Slavic:
Czech: táta
Polish: tata, tatko
Slovak: tata
Sorbian:
Upper Sorbian: tata
Lower Sorbian: tata
« Последња измена: Април 30, 2019, 12:55:41 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Ћаћа
« Одговор #3 послато: Април 30, 2019, 01:20:43 поподне »
Није ми јасно зашто се Т променило у Ћ...
А можда се није променило , ако се изворно изговарало као меко Т, које је постало Ћ:
Russian: тя́тя (tjátja)
У словачком се често Т изговара између Т и Ћ (као код Пироћанаца) (Браћислава, уместо Пијештани кажу Пијешћани)
« Последња измена: Април 30, 2019, 01:22:20 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Ћаћа
« Одговор #4 послато: Април 30, 2019, 01:29:14 поподне »
I ovi odgovori su korisni, mada mojom krivicom nisam dobro formulisao pitanje. Više me zanimalo gdje se izraz koristi. Gegrafska rasprostranjenost to je  trebalo da bude pravo pitanje.

Ван мреже Бадин

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Ћаћа
« Одговор #5 послато: Април 30, 2019, 01:32:49 поподне »
Ћаћа је  се говори у Далмацији, деловима Лике и деловима Босне који гравитирају ка Далмацији и који су повезани миграцијама са Далмацијом у прошлости (околина Ливна, Гламоча и Босанаског Грахова).

У Далмацији је ова реч више типична за унутрашњост, него за приморски део (мада је има и у приморју). У приморском делу средње и северне Далмације укључујући острва се за оца каће Папе.

У Дубровнику се изгледа каже Ћаће, тако је приказано у филму "Окупација у 26 слика."

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
Одг: Ћаћа
« Одговор #6 послато: Април 30, 2019, 01:55:45 поподне »
Ова ријеч користи се и на Банији.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Ћаћа
« Одговор #7 послато: Април 30, 2019, 02:15:52 поподне »
Вероватно је уопштено везано за источнохерцеговачко- крајишки и западнохерцеговачко-приморски дијалект
« Последња измена: Април 30, 2019, 02:18:53 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Ћаћа
« Одговор #8 послато: Април 30, 2019, 03:59:30 поподне »
И у Славонији се каже - ћаћа.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Ћаћа
« Одговор #9 послато: Април 30, 2019, 04:00:31 поподне »
Можда долази од старословенског башта = отац.

Башта - баћа - ћаћа.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Ћаћа
« Одговор #10 послато: Април 30, 2019, 05:08:21 поподне »
Код мене у кући се говорило ћаћа док су деда и баба били живи (западно-босански).
Догодине у Холштајну!

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Ћаћа
« Одговор #11 послато: Април 30, 2019, 05:27:50 поподне »
Russian: тя́тя (tjátja)
Можда су ти меки гласови који су присутни код Словена, довели и до ијекавице:
Чешки:mléko, словачки: mlieko
А меко Т је могло да пређе у Ћ...Напр. Тјерати је прешло у Ћерати, меко Тата у Ћаћа...Па можда и меко Л у Љ: Лешник, Лијешник, Љешњак
« Последња измена: Април 30, 2019, 05:34:49 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Бадин

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Ћаћа
« Одговор #12 послато: Април 30, 2019, 06:07:48 поподне »
Код мене у кући се говорило ћаћа док су деда и баба били живи (западно-босански).

Доста Срба из Босанске Крајине су потомци досељеника из Далмације у XVIII веку XIX, па можда одатле потиче израз Ћаћа у Босанској Крајини. Мислим да се овај израз није користио источно од Врбаса.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Ћаћа
« Одговор #13 послато: Април 30, 2019, 06:16:00 поподне »
Доста Срба из Босанске Крајине су потомци досељеника из Далмације у XVIII веку XIX, па можда одатле потиче израз Ћаћа у Босанској Крајини. Мислим да се овај израз није користио источно од Врбаса.
Абсолутно, моја фамилија потиче из Плавна код Книна.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Попов

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Ћаћа
« Одговор #14 послато: Септембар 27, 2020, 08:59:34 поподне »
У Банату се каже и ћаћа, посебно у псовци, али се користило и баба.

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 138
Одг: Ћаћа
« Одговор #15 послато: Септембар 29, 2020, 04:44:07 поподне »
На Кордуну се такође за оца каже ЋАЋА, а за стрица ЋИЋА.

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 138
Одг: Ћаћа
« Одговор #16 послато: Септембар 29, 2020, 04:50:56 поподне »
Можда долази од старословенског башта = отац.

Башта - баћа - ћаћа.

У околини Књажевца се и данас у говору старих људи може чути БАШТА када је реч о изразу који значи отац.
Такође један израз за мушкараца и данас може тамо да се чује, а то је МУЖ, МУЖИНА (једнина) или МУЖЈЕВИ (множина) и односи се на све одрасле мушкарце и ожењене и не ожењене.

Ван мреже Миодраг

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 86
Одг: Ћаћа
« Одговор #17 послато: Септембар 29, 2020, 06:21:47 поподне »
У околини Књажевца се и данас у говору старих људи може чути БАШТА када је реч о изразу који значи отац.
Такође један израз за мушкараца и данас може тамо да се чује, а то је МУЖ, МУЖИНА (једнина) или МУЖЈЕВИ (множина) и односи се на све одрасле мушкарце и ожењене и не ожењене.

U generaciji ljudi rođenih do otprilike 1920-ih u Negotinskoj Krajini još je poneko, naročito starije žene sa sela koje nikad nisu putovale, oca nazivao "bača" s kratkosilaznim na prvom "a". Ili bi se pred drugima koristilo "otac" ali u obraćanju svom ocu "bačo". Dakle, ne "baća" kao u Bačkoj ili "bašta" kao u Bugarskoj i torlačkom kraju nego "bača". Naravno, sva ta tri oblika na "bat-" su srodni s indoevropskom reči od koje je latinsko "pater" i englesko "father".

Za "muž" u jednini koje bi značilo "muškarac" nisam siguran, ali množina od "čovek" je regularno bila "muži" (dugi akcenat, silazni u nominativu, uzlazni u kosim padežima). Međutim na kosovsko-resavski dijalekat u poslednjih 50-ak godina TV učinio dosta jak uticaj u smislu usvajanja književnih oblika (iako skoro nikad i akcenata), tako da sumnjam da danas više neko tako govori.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Ћаћа
« Одговор #18 послато: Септембар 29, 2020, 08:30:47 поподне »
У Банату се каже и ћаћа, посебно у псовци, али се користило и баба.

Сећам се у завичају моје мајке (Славонија) честе псовке - ћаћа те ….  :D

У Банату се каже и ћаћа, посебно у псовци, али се користило и баба.

Турцизам. У западним и јужним крајевима и - бабо.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Ћаћа
« Одговор #19 послато: Септембар 29, 2020, 08:40:29 поподне »
На Кордуну се такође за оца каже ЋАЋА, а за стрица ЋИЋА.

То одговара називу ЧИЧА у Србији и КИКА / КИКО на Сјеверу Црне Горе (за стрица).
"Наша мука ваља за причешћа"