Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 909453 пута)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2600 послато: Август 16, 2019, 09:19:59 поподне »
Копљик-Купелник, стара жупа у којој постоји већи број словенских топонима, међу њима и сам Купелник, а ту се налази и Врака, једино преостало српско село у северној Албанији. С обзиром на то, овај резултат не треба претерано да чуди.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D1%83%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BA_(%D0%B6%D1%83%D0%BF%D0%B0)

 Изгледа да су традиције о поријеклу Љохје које је Едит Дарем (очито слабо сам читао од ње чим сам поменуо да је "написао" :) ) пренијела биле тачне јер 1485. у селу Љок (Љохја према Пуљахи) се спомиње више особа са родовски именом (јер је увијек друго име) "Шлака", доминирају албанска имена уз нека словенска, а друга велика концентрација тог рода је у селу "Доња Вороница", са једним у селима "Петар Широка" и "Петрашани Туз".

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2601 послато: Август 16, 2019, 09:32:43 поподне »
Изгледа да су традиције о поријеклу Љохје које је Едит Дарем (очито слабо сам читао од ње чим сам поменуо да је "написао" :) ) пренијела биле тачне јер 1485. у селу Љок (Љохја према Пуљахи) се спомиње више особа са родовски именом (јер је увијек друго име) "Шлака", доминирају албанска имена уз нека словенска, а друга велика концентрација тог рода је у селу "Доња Вороница", са једним у селима "Петар Широка" и "Петрашани Туз".

Занимљиво је да за порекло Шлакуа у књизи Роберта Елсија пише следеће:

"The earliest ancestor of the Shllaku, a certain Gabeti or Gabeta, is said to have come from Montenegro and was of Orthodox faith."

Такође, још један занимљив цитат из исте књиге:

"Edith Durham learned from Nopcsa that the Toplana came to their present site from Vasojević tribal territory. The Slavic Vasojević tribe is said to have shifted its ground from somewhere near Foča in Herzegovina to Medun, near Podgorica, and thence to its present site. In one of these shifts, she concludes, it probably drove Toplana out. She agreed, at any rate, that 'it is a very old tribe. Shlaku and Gashi are both offshoots of it."
« Последња измена: Август 16, 2019, 09:38:11 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2602 послато: Август 16, 2019, 09:44:15 поподне »
Занимљиво је да за порекло Шлакуа у књизи Роберта Елсија пише следеће:

"The earliest ancestor of the Shllaku, a certain Gabeti or Gabeta, is said to have come from Montenegro and was of Orthodox faith."

 Заборавих да је редислијед "к" и "л" другачији  :D, но ипак могуће да ту има везе јер је и сам "Шкала" ријетко презиме. Али у селу Љок их има чак 13 особа са овим презименом од укупно 54 особе, дакле ту је очито то племе било доминантно. Ту је и један (и једини) "Бурмад".

 Што се тиче "Шлаку", 1485. постоји само једна особа и то са личним именом "Shllaku" син Вујка у селу "Ђолић" гдје је именослов словенски. Могуће да је Shllaku од слов. "шиљак" или слично.

 Јављају се код Албанаца презимена Shllaku и Shkalla но јесте врло чудно да у истом селу 1485. доминирају Shkalla а да по традицијама половично су од Shllaku-а. јер то презиме Shkalla је присутно у само 4 села 1485. а Shllaku у ниједном.

 Па је могуће превелика коинциденција да је Љохја једини фис који изводи поријекло од Шлакуа (у Елсијевој књизи колико видим), мислим да је могуће овдје дошло до замјене, јер дефтер јасно указује на присуство племена "Шкала", дакле усљед сличности да су се Љохје "прибратиле" Шлаку.
« Последња измена: Август 16, 2019, 09:46:20 поподне Zor »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2603 послато: Август 18, 2019, 08:32:08 поподне »
Интересантан податак, хвала Зор.

Предања неких Y22059 са простора Црне Горе упућују на подручје око Скадра, али су она толико далека и магловита, да ово може бити и случајност. Нпр., Ћировићи из Затарја су, пре Мораче, из Враке код Скадра, дробњачки Годијељи су наводно из Годиња у Црмници, итд.

Појављивао се раније и резултат (без маркера, изгледа) извесног Ђенашија, из околине Бара.

Углавном, било би добро видети маркере тестираног. Знали би онда да ли је ближи групи из Затарја, или је Y22063 (веће су шансе за ово друго, с обзиром на распоред подгране). Дакле, тренутно имамо двојицу Албанаца Y22059, али обојица су некако ван оног најупечатљивијег алрбанашког корпуса (Геге). Хазирији из околине Гњилана су, према литератури, поарбанашени Срби, а и овај је из крајева у којима је некада било значајнијег српског утицаја. Занимљиво је ово предање које је НиколаВук пренео. По томе може бити реч о некој сеоби из, или преко Полимља.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2604 послато: Август 20, 2019, 05:17:49 поподне »
Било би лепо доћи до књиге Растка Јоветића, "Вељи Јади".



Јоветић је забележио приче које је слушао од правих народних приповедача. Разврстао их је у неколико циклуса. Поред ове, написао је и књигу: "Четерес чуда - приче из Црне Горе".

неки одлмоци:









Ову традицију борбе против Турака, наставили су касније и исељени Кричи, односно крајишки Усорци :)

"Оточац, Гацко Поље (некад Вилићко поље) насељени су 1658, из крајева око Усоре, из Босне. Каквога су менталитета ови Усорци-Срби били, видећете из ове војничке оцене: “ове Усорце хвале ми са свију страна моји стари Граничари, што су под мојом управом, и веле да су то витешки и најпоштенији људи између свих крајишника, што их je под Турцима", коју написа за цара барон Алберт."
« Последња измена: Август 20, 2019, 06:49:28 поподне Небојша »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2605 послато: Август 20, 2019, 08:04:21 поподне »
Било би лепо доћи до књиге Растка Јоветића, "Вељи Јади".

Ићи ћу до краја недеље до библиотеке, па ћу потражити, ако имају доћи ћемо до ње. ;)



Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2606 послато: Август 20, 2019, 11:59:34 поподне »
Одлична књига, читао сам је. Бранко, молим те, потруди се да је нађеш и унесеш у дигиталну библиотеку.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2607 послато: Септембар 06, 2019, 08:41:20 поподне »
Ажурирана мапа распрострањености J2b-M205>Y22066 (Y22059)




извор:

- Српски ДНК пројекат
- Бугарски ДНК пројекат (FTDNA)
- анонимне Y-STR базе
- YSEQ

Ван мреже Окир

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 19
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2608 послато: Септембар 07, 2019, 10:44:08 поподне »
Банија (J2b1-M205>Y22059)

- Божић, Перна (Вргинмост), Стевањдан
- Владетић, Бојна (Глина), Василијевдан
- Гвоић, Доње Селиште (Глина), Никољдан
- Демић, Бијеле Воде (Глина), Ђурђевдан/Ђурђиц
- Демић, Горњи Класнић (Глина), Ђурђевдан
- Кривошија, Бојна (Глина), Јовањдан
- Мрђеновић, Зут (Двор), Јовањдан
- Мркобрада, Двор (Двор), Аранђеловдан
- Муиџа, Доњи Класнић (Глина), Ђурђевдан
- Радојчић, Љубина (Двор), Јовањдан
- Стојаковић, Љубина (Двор), Ђурђевдан

Сви ови родови, осим Владетића и Кривошија, потврђени су на подручју Банске крајине прије аустријско-турског рата од 1788. до 1791. године. Бојна, из које су Владетићи и Кривошије, није постојала као насељено мјесто прије поменутог рата. Имамо по двојицу тестираних Демића из Горњег Класнића (Глина) и по двојицу тестираних Стојаковића из Љубине (Двор).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2609 послато: Септембар 23, 2019, 04:29:19 поподне »
Истраживање: The Genetic Landscape of Serbian Populations through Mitochondrial DNA Sequencing and  Non-Recombining Region of the Y Chromosome Microsatellites, 2017 (n=67)

Хаплогрупа J2b-M205>22059 у оквиру српског просека (око 3%). У Нишу, на узорку од 38 тестираних, J2b-Y22059 износи 5,3%. Обојица тестираних, судећи по Y-STR вредностима, припадају млађој подграни Y22063 (TMRCA 800 год.). У околини Сврљига, као и у области Понишавља (и у Шоплуку), има прилично ове хаплогрупе, тако да резултати не чуде толико.

Ван мреже Miloš Stojković

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 83
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2610 послато: Септембар 28, 2019, 10:17:19 поподне »
Драги пријатељи, одавно се нисам оглашавао, будући да сам неко време на раду у иностранству. Међутим редовно пратим наше ”кричке” активности, те претурајући по неким стварима по нашој (Порекло) библиотеци наиђох на интересантну књигу Горана Миланова - Насеља општине Босилеград. На страни 532 говорећи о насељу Горња Љубата каже се следеће:



Ово је јако интересантно будући да су се моји преци преселили негде почетком 19.-ог века из села Горња Љубата (махала Колчина Гарина) у село Нови Глог. Један од надимака који су они имали по доласку у Нови Глог је био управо Латини :-)
« Последња измена: Септембар 29, 2019, 07:47:59 пре подне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2611 послато: Септембар 28, 2019, 10:19:59 поподне »
Драги пријатељи, одавно се нисам оглашавао, будући да сам неко време на раду у иностранству. Међутим редовно пратим наше ”кричке” активности, те претурајући по неким стварима по нашој (Порекло) библиотеци наиђох на интересантну књигу Горана Миланова - Насеља општине Босилеград. На страни 532 говорећи о насељу Горња Љубата каже се следеће:



Ово је јако интересантно будући да су се моји преци преселили негде почетком 19.-ог века из села Горња Љубата (махала Колчина Гарина) у село Нови Глог. Један од надимака који су они имали по доласку у Нови Глог је био управо Латини :-)

Поздрав, друже

не види се цитат. :)

Ван мреже Miloš Stojković

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 83
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2612 послато: Септембар 28, 2019, 10:23:36 поподне »
Одрадио сам print screen али не знам зашто није убацио. Може ли мала помоћ?  ;D

« Последња измена: Септембар 28, 2019, 10:30:35 поподне Miloš Stojković »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2613 послато: Септембар 28, 2019, 11:34:15 поподне »
Одрадио сам print screen али не знам зашто није убацио. Може ли мала помоћ?  ;D



Треба прекопирати линк између ових img угластих заграда.



Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2614 послато: Септембар 29, 2019, 09:38:03 пре подне »
Драги пријатељи, одавно се нисам оглашавао, будући да сам неко време на раду у иностранству. Међутим редовно пратим наше ”кричке” активности, те претурајући по неким стварима по нашој (Порекло) библиотеци наиђох на интересантну књигу Горана Миланова - Насеља општине Босилеград. На страни 532 говорећи о насељу Горња Љубата каже се следеће:



Ово је јако интересантно будући да су се моји преци преселили негде почетком 19.-ог века из села Горња Љубата (махала Колчина Гарина) у село Нови Глог. Један од надимака који су они имали по доласку у Нови Глог је био управо Латини :-)

Занимљиво Милоше!

Остала је енигма ко су били ти Латини и Грци у Србији и Црни Гори.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2615 послато: Септембар 29, 2019, 10:41:00 пре подне »

Могу ли се Кричи довести у везу са Пирустима?

Ово би могло имати смисла !
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2616 послато: Септембар 29, 2019, 11:33:26 пре подне »
Ово би могло имати смисла !

Интересантна теорија. И П. Влаховић се осврнуо на верзију по којој су Кричи можда потомци старих Саса, који су својевремено радили као рудари у Брскову, али и у рудницима у околини Пљеваља.

Стога је занимљив и овај Милошев налаз о Латинима, који су се бавили рударством управо у крајевима где има ове Y22059 (видети мапу).



На простору североисточне Македоније, где може бити матица за један део јужноморавских Y22059, било је такође познатих рудника кроз историју. Проблем је што у случају J-Y22059 за Сасе недостаје генетска потврда, а за Пирусте фали већа старост рода. Мада лично верујем да је она осетно већа од тренутних 1000 година.

У сваком случају, ове области (север Црне Горе и југоисточна Србија) су још познатије по сточарству, па можда не треба да чуди висока концентрација ове хаплогрупе, која се пре свега може везати за остатке влашког становништва на Балкану.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2617 послато: Септембар 29, 2019, 06:39:57 поподне »
Интересантна теорија. И П. Влаховић се осврнуо на верзију по којој су Кричи можда потомци старих Саса, који су својевремено радили као рудари у Брскову, али и у рудницима у околини Пљеваља.

Стога је занимљив и овај Милошев налаз о Латинима, који су се бавили рударством управо у крајевима где има ове Y22059 (видети мапу).



На простору североисточне Македоније, где може бити матица за један део јужноморавских Y22059, било је такође познатих рудника кроз историју. Проблем је што у случају J-Y22059 за Сасе недостаје генетска потврда, а за Пирусте фали већа старост рода. Мада лично верујем да је она осетно већа од тренутних 1000 година.

У сваком случају, ове области (север Црне Горе и југоисточна Србија) су још познатије по сточарству, па можда не треба да чуди висока концентрација ове хаплогрупе, која се пре свега може везати за остатке влашког становништва на Балкану.

Небојша, надам се да ће Вам овај чланак помоћи да ријешите неке дилеме:
https://hrcak.srce.hr/file/8549 или индиректно преко https://hrcak.srce.hr/5414


Sažetak
Osvajanje Dacije dovelo je brojne pridošlice iz šireg područja Rimskoga carstva u ovu pokrajinu bogatu prirodnim mogućnostima, rudarstvom i poljoprivredom. Među njima u epigrafskoj ostavštini rimske provincije Dacije nalazimo sačuvana imena ilirskih Delmata i Pirusta. Vrijedi ustanoviti njihovo podrijetlo i krajeve iz kojih su došli u Daciju, jer ih oni spominju u svojim natpisima.

Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Miloš Stojković

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 83
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2618 послато: Октобар 06, 2019, 05:46:08 поподне »
Интересантна теорија. И П. Влаховић се осврнуо на верзију по којој су Кричи можда потомци старих Саса, који су својевремено радили као рудари у Брскову, али и у рудницима у околини Пљеваља.

Стога је занимљив и овај Милошев налаз о Латинима, који су се бавили рударством управо у крајевима где има ове Y22059 (видети мапу).



На простору североисточне Македоније, где може бити матица за један део јужноморавских Y22059, било је такође познатих рудника кроз историју. Проблем је што у случају J-Y22059 за Сасе недостаје генетска потврда, а за Пирусте фали већа старост рода. Мада лично верујем да је она осетно већа од тренутних 1000 година.

У сваком случају, ове области (север Црне Горе и југоисточна Србија) су још познатије по сточарству, па можда не треба да чуди висока концентрација ове хаплогрупе, која се пре свега може везати за остатке влашког становништва на Балкану.

Оно што је још интересантно додати да у скоро свим легендама у овом делу Србије када је реч о ”Латинима” и њиховој судбини, увек се помиње њихово истребљење и велика погибија:

https://www.trazimo.info/poreklo-prezimena-selo-palja-surdulica/
https://www.pmf.ni.ac.rs/download/master/master_radovi_geografija/2018/2019/master-rad-2019-02-11.pdf
https://www.srbijanac.rs/grad.php?grad=166&pismo=lat

Још један интересантан извор који скоро нађох је књига ”Власина и Власинци” аутора Бранислава А. Михајловића који на стр. 32 каже следеће:

”Латини су према неким изворима доживели ”велику погибију” када су ови крајеви већ крајем 9.-ог века, како је у историји записано, ”ушли у састав велике Самуилове државе и у њој остали све док је византијски цар Василије Други 1018. године није потпуно уништио и учврстио своје царство и на овим просторима”.”

Ово горе око Самуилове државе и 9.-ог века је можда нека омашка, веровано се мислило на 10. век. Или можда на бугарског цара Симеона ако се држимо 9.-ог века. Било како било, мишљења сам да је на ову групацију веома трауматичан исход имало досељавање и ширење Бугара и Словена у овим крајевима. Тачније у скоро 3 века дугим окршајима на овим пограничним подручјима (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8) засигурно да је староседелачко становништо претрпело огромне губитке.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2619 послато: Октобар 06, 2019, 06:45:22 поподне »
Оно што је још интересантно додати да у скоро свим легендама у овом делу Србије када је реч о ”Латинима” и њиховој судбини, увек се помиње њихово истребљење и велика погибија:

https://www.trazimo.info/poreklo-prezimena-selo-palja-surdulica/
https://www.pmf.ni.ac.rs/download/master/master_radovi_geografija/2018/2019/master-rad-2019-02-11.pdf
https://www.srbijanac.rs/grad.php?grad=166&pismo=lat

Још један интересантан извор који скоро нађох је књига ”Власина и Власинци” аутора Бранислава А. Михајловића који на стр. 32 каже следеће:

”Латини су према неким изворима доживели ”велику погибију” када су ови крајеви већ крајем 9.-ог века, како је у историји записано, ”ушли у састав велике Самуилове државе и у њој остали све док је византијски цар Василије Други 1018. године није потпуно уништио и учврстио своје царство и на овим просторима”.”

Ово горе око Самуилове државе и 9.-ог века је можда нека омашка, веровано се мислило на 10. век. Или можда на бугарског цара Симеона ако се држимо 9.-ог века. Било како било, мишљења сам да је на ову групацију веома трауматичан исход имало досељавање и ширење Бугара и Словена у овим крајевима. Тачније у скоро 3 века дугим окршајима на овим пограничним подручјима (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8) засигурно да је староседелачко становништо претрпело огромне губитке.

У вези са овим, занимљив је цитат из првог поглавља књиге Павла Ивића "Српски народ и његов језик":

"Још двадесетих година овог века изашао је холандски слависта ван Вејк (уап УЛјк) с теоријом о томе да су у раном средњем веку Срби од Бугара били одвојени појасом у којем је живело румунско становништво. Тек доцније, кад су Ру- муни делом одлутали у друге крајеве, а делом подлегли аси- милацији, дошле су у непосредан додир западна и источна грана Јужних Словена. Ово гледање савршено' хармонира са налазима лингвистичке географије која је, као што смо ви- дели, констатовала (тек много после ван Вејка) веома јаку концентрацију изоглоса дуж демаркационе линије између двају великих блокова јужнословенског етникума. Језичка пу- котина зато и јесте дубока што су се обе стране обликовале посебно, па су тек накнадно, већ изразито издиференциране, дошле у географски додир."

Међутим, делује да је Y22059 ипак западнијег порекла и да се ширила ка истоку заједно са ширењем српске средњовековне државе, а такав сценарио би подупрло и то што Y22059 није констатована међу Румунима, Цинцарима, итд.
Чињеницама против самоувереног незнања.