Форум - Порекло

Ратници и страдалници => Жртве рата => Тему започео: ДушанВучко Октобар 21, 2020, 11:33:12 поподне

Наслов: 21. oктобар 1941.
Порука од: ДушанВучко Октобар 21, 2020, 11:33:12 поподне
Стрељање у Крагујевцу 21. октобра 1941. године представља један од највећих злочина немачке војске у II светском рату. Иако је те јесени у Србији било више случајева масовне одмазде над недужним становништвом, стрељање у Крагујевцу уздигло се до симбола свих тих страдања: начином извршења, делимично структуром стрељаних, реакцијом у јавности за време рата и односом према овој трагедији после рата, све до данашњих дана.
...
Мајор Паул Кениг, према подацима са којима данас располажемо, у ова три дана извео је на стрељање 2854 мушкарца и жене, од којих је 2794 стрељано, а 62. преживело. Међу стрељанима било је око 300 младића и ђака средњих школа, као и четрдесеторо деце од 12 до 15 година старости, махом Циганчића, малих чистача ципела.
https://www.spomenpark.rs/rs/muzej-21-oktobar/kragujevacka-tragedija-1941
(https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/22218216_1736148959770542_1245170891922496948_o.jpg?_nc_cat=101&_nc_sid=730e14&_nc_eui2=AeHhNLaT8kt4wv4sl_qLQUIaH6l6CdX-_cYfqXoJ1f79xoI7AqrlsW2zOeyYg45NFVgY9d-Z84muhEDcMUm7dRco&_nc_ohc=vO2DpFfxhnIAX_lXrU8&_nc_ht=scontent.fbeg4-1.fna&oh=b938898ca6cfe7699002796d181f3ebe&oe=5F9E8D2B)

(https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/44554478_10217744538155942_3989381940552663040_o.jpg?_nc_cat=101&ccb=2&_nc_sid=730e14&_nc_eui2=AeGVPt3MpBuq23Rwwi7opWz8eps-C_YGkH96mz4L9gaQf0Wla8tiRYmCdwHaDSy60fjAmoZtKQMDxnvABzk8mIAm&_nc_ohc=AajChZlH9DkAX9YSXX6&_nc_ht=scontent.fbeg4-1.fna&oh=06ba31143c0ea74a01944c7f8eadab66&oe=5FB72375)


(https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/122070679_10224342324816485_3863249020076495883_o.jpg?_nc_cat=102&ccb=2&_nc_sid=730e14&_nc_eui2=AeHGFLjlmM42q_vf0t3x6iOQOMWUx0LDoE44xZTHQsOgTuI9X-yhr-JM4ZsxaN2C_WMapvSYDVZpY-pD3G2d0bE1&_nc_ohc=WsPDwqvphUUAX8SqsCI&_nc_ht=scontent.fbeg4-1.fna&oh=6f9526d30a2ac2712a68ef5621fa08b8&oe=5FB52F90)

(https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/122119748_10224497307562708_6102808276109339142_n.jpg?_nc_cat=110&ccb=2&_nc_sid=8bfeb9&_nc_eui2=AeEh6l9mh8gk40z1H-5ghMui5Ppc39A2Kjzk-lzf0DYqPG7czw5XhT6VT0-Rk0fsx769IEjxXGPlLYYbaBrikElG&_nc_ohc=RKQhZ2ebFrAAX8kVUlD&_nc_ht=scontent.fbeg4-1.fna&oh=f2eae2a6f5cfcc058c561be63fa180d2&oe=5FB50309)
(https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/122114925_10224342324416475_3772986908617421099_o.jpg?_nc_cat=100&ccb=2&_nc_sid=730e14&_nc_eui2=AeEI9S5amfsAVXKUCy3S7x1GUeaGNjVkR2tR5oY2NWRHa55SD-79K83ouLtPMFru5f6Zl6FCPolhfWtbJl3XdDFl&_nc_ohc=bV0NDa-FlmAAX96f19K&_nc_ht=scontent.fbeg4-1.fna&oh=b887e23e8280408b3ce43a306ccabbb6&oe=5FB5EB87)
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: ДушанВучко Октобар 22, 2020, 12:20:47 пре подне
Ликови из "Крваве бајке"
(https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/122094900_3766644196720998_7574868476991689316_n.jpg?_nc_cat=109&ccb=2&_nc_sid=825194&_nc_eui2=AeHRdGPrLUXGPNn81jqSXfw942PBwBMahNrjY8HAExqE2ifCmEHhX9nnIZq0DKqjkJmRhHaqhTMo7ww50b3Xvtr8&_nc_ohc=ThtpdxYEuJwAX_V79uL&_nc_ht=scontent.fbeg4-1.fna&oh=2e03012c2b82acc4d62465d3d1279235&oe=5FB57AD0)
https://www.youtube.com/v/4v00pGXrTWU
Krvava bajka (Ceo film) Prvi deo i drugi deo
https://www.youtube.com/v/G3LBPRSEi8Q
https://www.youtube.com/v/wVe9vhL1Lq4
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: ДушанВучко Октобар 22, 2020, 01:17:48 пре подне
Стрељање у Крагујевцу 21. октобра 1941. године представља један од највећих злочина немачке војске у II светском рату.
Правим именом насловљено, не "фашистичке" ни "нацистичке" војске...Крагујевац памти Немце, не "фашисте и нацисте" и тако ће остати! (чак не постоји ни "немачки нацисти", само - Немци)
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: Ojler Октобар 22, 2020, 11:59:04 пре подне
Правим именом насловљено, не "фашистичке" ни "нацистичке" војске...Крагујевац памти Немце, не "фашисте и нацисте" и тако ће остати! (чак не постоји ни "немачки нацисти", само - Немци)

А богами памти Крагујевац и да је Српски добровољачки корпус заједно са Немцима спроводио рацију и одводио ухапшени народ у Топовске шупе.
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: drajver Октобар 22, 2020, 01:02:23 поподне
А богами памти Крагујевац и да је Српски добровољачки корпус заједно са Немцима спроводио рацију и одводио ухапшени народ у Топовске шупе.

Треба разлучити историјске факте од комунистичке ратне и послијератне пропаганде. Нема доказа да је СДК учествовао у рацији и стрељању крагујевачких цивила. Напротив, Љотић и Недић су заслужни што су ти злочини заустављени.
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: Ojler Октобар 22, 2020, 01:30:44 поподне
Треба разлучити историјске факте од комунистичке ратне и послијератне пропаганде. Нема доказа да је СДК учествовао у рацији и стрељању крагујевачких цивила. Напротив, Љотић и Недић су заслужни што су ти злочини заустављени.

У стрељању нијсу али у рацији јесу. Било је до скора живих људи из Крагујевца који су томе сведочили, није то било пре 1000 година. О томе су писали и историографи блиски ЈВуО а не само комунистичка ратна пропаганда. Једини ко тврди супротно је Ђоко Слијепчевић и слични њему, који би да оперу савест Љотићеваца.
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: gillle Октобар 22, 2020, 01:36:20 поподне


Ојлере, добро ти је написао драјвер. Или ти можда знаш боље него истраживачи који су читав свој радни век, тј. живот, посветили томе?
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: gillle Октобар 22, 2020, 01:41:05 поподне


Једина ствар која мени лично смета је што се у задњих подоста година на Великом школском часу не чује Немац или Немачка...
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: drajver Октобар 22, 2020, 01:45:14 поподне
У стрељању нијсу али у рацији јесу. Било је до скора живих људи из Крагујевца који су томе сведочили, није то било пре 1000 година. О томе су писали и историографи блиски ЈВуО а не само комунистичка ратна пропаганда. Једини ко тврди супротно је Ђоко Слијепчевић и слични њему, који би да оперу савест Љотићеваца.

Искрено, не читам ни једне ни друге ни треће, већ покушавам да истину сазнам на основу рад објективних и непристрасних историчара који су дано питање провјеравали и у архивској грађи. Ево дијелова из књиге "Српски савезници Хитлера" који се односе на то питање:

(https://i.postimg.cc/SxB5dPqf/kragujevac.png)
(https://i.postimg.cc/nrhwMbYp/nedic.png)

Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: drajver Октобар 22, 2020, 01:54:22 поподне
Ово није апологија ни Недића ни Љотића, већ само покушај да се изађе из обрасца идеолошке комунистичке послијератне историографије. Ствари се морају сагледавати у свој својој сложености. Било је појединаца који су се додворавали Нијемцима и који су радили ствари на своју руку и са којима су и Љотић и Недић имали отворене сукобе. Кад се ради о Крагујевцу треба прочитати и о Страхињи Јањићу и тзв. српском Гестапу. Таквих ликова је било још.

То је исто као кад Недићу приписују убиства београдских Јевреја,а Недић је из кућног притвора изашао и почео сарадњу са Нијемцима, у вријеме кад су сви београдски Јевреји већ били похватани, затворени и добрим дијелом погубљени. Узгред су смјештани на Сајмиште које се налазило на територији НДХ. И какве је везе Недић имао са свим тим? Али данас се често може као уобичајену тезу прочитати да је Недићева полиција прва очистила један европски град и државу од Јевреја.

Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: Ojler Октобар 22, 2020, 02:01:35 поподне
Ово није апологија ни Недића ни Љотића, већ само покушај да се изађе из обрасца идеолошке комунистичке послијератне историографије. Ствари се морају сагледавати у свој својој сложености. Било је појединаца који су се додворавали Нијемцима и који су радили ствари на своју руку и са којима су и Љотић и Недић имали отворене сукобе. Кад се ради о Крагујевцу треба прочитати и о Страхињи Јањићу и тзв. српском Гестапу. Таквих ликова је било још.

То је исто као кад Недићу приписују убиства београдских Јевреја,а Недић је из кућног притвора изашао и почео сарадњу са Нијемцима, у вријеме кад су сви београдски Јевреји већ били похватани, затворени и добрим дијелом погубљени. Узгред су смјештани на Сајмиште које се налазило на територији НДХ. И какве је везе Недић имао са свим тим? Али данас се често може као уобичајену тезу прочитати да је Недићева полиција прва очистила један европски град и државу од Јевреја.

Бањица није била у НДХ...
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: Ojler Октобар 22, 2020, 02:10:40 поподне

Ојлере, добро ти је написао драјвер. Или ти можда знаш боље него истраживачи који су читав свој радни век, тј. живот, посветили томе?

Наравно gille, ништа ја не знам и јако сам наиван, па наседам на комунистичку пропаганду. Такође ми је јасно да не могу о овој теми овде водити расправу. Овде су увек партизани највећи зликовци и издајници, док су љотићевци и недићевци српске мајке и свеци. Мода је таква, а људи воле да су у тренду, као што су то волели да буду и од 1945. до деведесетих. Зато је најбоље гурнути дубоко у ормар ружне ствари које нису модерне, а извадити оне које су тамо биле закопане. Штета само што су неки имали и чланове породица које су побили ти исти недићевци и љотићевци, па памте и другачије истине, иначе би слика о српској мајци била идеална. Али и то ће се заборавити за једно сто, двеста година, па неће бити препреке да се Милан и Димитрије канонизују ;)   

Нећу више да скрнавим ову тему, која је посвећена стрељању невиних Крагујевчана.
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: drajver Октобар 22, 2020, 02:13:57 поподне
Бањица није била у НДХ...

Ја и написах да ово није апологија ни Недићу ни Љотићу, већ покушај да им се не приписује све онако у пакету без провјеравања чињеница и да се не ствара општа слика која није заснована на чињеницима.

Руски аутор Тимофејев је то веома добро сажео у једној реченици написавши да је њихов циљ била "егзистенцијална мисија"-обезбјеђења преживљавања Срба у тешким условима нацистичке експанзије у Европи. При томе Тимофејев  у својој књизи нимало не штеди ни Недића ни Љотића, чак видим да су га из тих кругова и нападали. Дакле, свакако се не може сматрати прољотићевским и пронедићевским аутором.
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: Одисеј Октобар 22, 2020, 02:16:42 поподне
Било какво изједначавање непостојеће "Недићеве Србије" са и те како постојећом НДХ управо тјера воду на млин хрватским шовинистима који на тај начин "амортизују" своје злочине.
Исто то постижемо и тврдњом како НДХ није била држава.

Српски колаборационисти су били обични "шалтераши", обични пиони који су слушали наређења нацистичке окупационе администрације.
У Србији је важио закон "100 за једног", док у НДХ није. НДХ је имала суверенитет који је искључиво био ограничен њемачким националним интересима. Доказ томе је да је у НДХ погром над Србима био искључиво одлука усташке врхушке (само је покољ над Јеврејима и Ромима био директива из Берлина), Павелић је чак одбио да послуша нацистичког изасланика који му је савјетовао да престане с тим како не би ојачао комунистички покрет, који је у првој фази рата највише врбовао управо Србе из НДХ.
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: dko Октобар 22, 2020, 02:28:04 поподне
drajeveru, mislim da je prilicno jasno ucesce ljoticevaca u raciji... pitanje je samo, kakvo je to ucesce bilo? drugim recima, da li su ljoticevci samo pokusavali da vec vidjeno i vec odluceno (od strane nemaca) ucine manje strasnim? odrastao sam u los andjelesu, medju politickom emigracijom, i citao i ljoticevska i cetnicka svedocanstva. marisav petrovic svedoci da je pokusao koliko je mogao da umanji stradanje. blaza bozic, kog sam upoznao u los andjelesu, direktno optuzuje marisava da je kriv za smrt njegovog oca, svestenika bozica. ako dubinski ne poznajemo situaciju na terenu - tesko da mozemo da sagledamo kako je to izgledalo? da li se neko setio da pohvata cigane pa da tako dodje do nekog broja i da strada manji broj srba... da li je neko medju ljoticevcima iskoristio priliku da se osveti pro-cetnickim elementima... da li su ljoticevci bukvalno tog jutra saznali za nemacku odluku? po svedocanstvima izgelda da je tako, iako je mera 100 za jednog donesena meseca dana ranije...
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: gillle Октобар 22, 2020, 02:40:54 поподне
Том мирољубивом Немачком народу је и у Првом и у Другом светском рату своја земља била мала, те су хетли пола света...

Они су дошли у Крагујевац и прописали квоту 100 за убијеног и 50 за рањеног, нису им то ни појединци из Крагујевца, којих је било, ни "власти" у Србији сугерисали...

Ојлере, овде се ради о жртвама недужних грађана а не о платформи коју си сам изнео, а ја сам је , можда, наслутио...

Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: Nenad M Октобар 22, 2020, 05:55:44 поподне
Немам ништа против да се за окупаторе каже Немци, а не нацисти. Проблем је у томе што су у пословима око тог злочина учествовали и Срби, ма како минорна та улога била. Маршал Петен је много задужио Француску у Првом светском рату. После Другог светског рата стрељан је као колаборациониста. У Француској нису били комунисти на власти. То је платформа коју ја подржавам.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: ДушанВучко Октобар 22, 2020, 06:18:21 поподне
Много је компликовано то питање колаборационизма код нас, а нове власти су све оне који нису били део партизанског покрета ставиле у један кош ( на тај начин су све ставили на неку "златну средину" по питању одговорности и злочина, а у суштини, умањили одговорност напр. Усташа, а сатанизовали ЈВО...то виђење је доминантно напр. код Хрвата данас, где они изједначавају Усташе и Четнике, имају ту матрицу, и на тај начин оправадавају то у смислу "па нисмо само ми, имали сте и ви итд", а ради се о државном организованом геноциду). А став да су 21. октобра поред Немаца ту учествовали и Срби, ми личи као када би рекли да су у Аушвицу поред Немаца, у злочину против Јевреја, учествовали и Јевреји (пошто су Немци имали логистичку помоћ од јеврејских колаборациониста у оквиру самог логора)...У суштини, не знам поенту тог навођења "па нису само Немци"...Баш ме занима за друга стратишта, као Аушвиц напр., да ли неко каже "па нису само Немци"
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: Nenad M Октобар 22, 2020, 06:30:10 поподне


Много је компликовано то питање колаборационизма код нас, а нове власти су све оне који нису били део партизанског покрета ставиле у један кош ( на тај начин су све ставили на неку "златну средину" по питању одговорности и злочина, а у суштини, умањили одговорност напр. Усташа, а сатанизовали ЈВО...то виђење је доминантно напр. код Хрвата данас, где они изједначавају Усташе и Четнике, имају ту матрицу, и на тај начин оправадавају то у смислу "па нисмо само ми, имали сте и ви итд", а ради се о државном организованом геноциду). А став да су 21. октобра поред Немаца ту учествовали и Срби, ми личи као када би рекли да су у Аушвицу поред Немаца, у злочину против Јевреја, учествовали и Јевреји (пошто су Немци имали логистичку помоћ од јеврејских колаборациониста у оквиру самог логора)...У суштини, не знам поенту тог навођења "па нису само Немци"...Баш ме занима за друга стратишта, као Аушвиц напр., да ли неко каже "па нису само Немци"

Питање колаборационизма је, кад је о Марисаву реч, просто као пасуљ. Он је помагао стрељање у Крагујевцу. Нема разлога да се прича шири и релативизује, ако причамо о 21. октобру '41. у Крагујевцу и улози Љотићеваца у томе.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: ДушанВучко Октобар 22, 2020, 06:32:32 поподне
Немам ништа против да се за окупаторе каже Немци, а не нацисти.
Апсолутно, јер онда би и сами Немци могли да се "оперу" са тврдњом "па и ми у Немачкој смо патили од нациста"...Битно је то што је то био режим који су Немци бирали, па сад, и да су патили од свог режима, то би и мањи био проблем што су они патили од тог режима, све до оног момента док није кренуло то ван граница Немачке. Самим тим што су прешли своје границе, они су као такви, по мени само Немци...пре рата могу да се назову као нацисти, све док су у својој држави...На крају, у земљама бившег источног блока, нико не говори кад су дошли Совјети, него кад су дошли Руси ... Па нема потребе ни Немце скривати иза нацизма (а Совјети су мање били Руси него што су нацисти били Немци)
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: Exiled Октобар 22, 2020, 06:42:41 поподне
Апсолутно, јер онда би и сами Немци могли да се "оперу" са тврдњом "па и ми у Немачкој смо патили од нациста"...Битно је то што је то био режим који су Немци бирали, па сад, и да су патили од свог режима, то би и мањи био проблем што су они патили од тог режима, све до оног момента док није кренуло то ван граница Немачке. Самим тим што су прешли своје границе, они су као такви, по мени само Немци...пре рата могу да се назову као нацисти, све док су у својој држави...На крају, у земљама бившег источног блока, нико не говори кад су дошли Совјети, него кад су дошли Руси :) Па нема потребе ни Немце скривати иза нацизма
Postoji režim u zemlji,nazovimo je Stradija,i nisam siguran da je legitiman,a da li su svi Stradisti zaslužni za sve uspjehe Stradije?Ne bih reko,za uspjeh iste su zaslužni samo odabrani a za neuspjehe,ah ko će se na to osvrtati...Ja predlažem da naciste nazovemo pravim imenom,recimo "smradovi",da ne idemo baš u sitna crevca,zaustavimo se na debelom,mislim crevu...
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: dko Октобар 23, 2020, 01:22:08 пре подне
nenade m,
velika greska - peten NIJE strelan. iz zatvora prebacen u bolnicu a onda kuci da umre, u dubokoj starosti. osudjen na smrt, ali nije bilo realne volje da se strelja peten... u srbiji to malo drugacije funkcionise, pogotovo kad vlada hrvat...
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: Nenad M Октобар 23, 2020, 01:35:42 пре подне
nenade m,
velika greska - peten NIJE strelan. iz zatvora prebacen u bolnicu a onda kuci da umre, u dubokoj starosti. osudjen na smrt, ali nije bilo realne volje da se strelja peten... u srbiji to malo drugacije funkcionise, pogotovo kad vlada hrvat...
У реду, јесте грешка, није стрељан, мада јесте првобитно осуђен на смрт. То ипак не значи да га треба поредити са једним Марисавом. Ја сам га навео као екстреман пример; кад су Французи могли свог Лава Вердена да осуде на смрт, шта ми да причамо о љотићевској багри. Има у снимку Мије Алексића леп пример како су они "спашавали".

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: Филипчић Октобар 23, 2020, 07:26:40 поподне
Како је стрељан Драгољуб Миловановић Бена у Крагујевцу са освртом на Марисава Петровића:
https://www.ikragujevac.com/kultura/55320-ak-j-str-ljan-drag-ljub-mil-van-vic-b-na-u-raguj-vcu-2.html (https://www.ikragujevac.com/kultura/55320-ak-j-str-ljan-drag-ljub-mil-van-vic-b-na-u-raguj-vcu-2.html)

Иначе једна улица носи Бенино име у Крагујевцу, а ја добијем оспице кад неко ту улицу назове Бенетова.
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: Nenad M Октобар 23, 2020, 07:34:09 поподне
Како је стрељан Драгољуб Миловановић Бена у Крагујевцу са освртом на Марисава Петровића:
https://www.ikragujevac.com/kultura/55320-ak-j-str-ljan-drag-ljub-mil-van-vic-b-na-u-raguj-vcu-2.html (https://www.ikragujevac.com/kultura/55320-ak-j-str-ljan-drag-ljub-mil-van-vic-b-na-u-raguj-vcu-2.html)

Иначе једна улица носи Бенино име у Крагујевцу, а ја добијем оспице кад неко ту улицу назове Бенетова.
Само да кажем, за сваки случај, да нисам у сродству са Драгољубом-Беном.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: Азот Октобар 24, 2020, 07:28:38 поподне
Испод ове фотографије је писало да су одбили да очисте чизме
(https://i.postimg.cc/zvpsW7hX/122183622-1898864240255087-869177239597266983-n.jpg)
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: Amicus Октобар 24, 2020, 09:32:29 поподне
Испод ове фотографије је писало да су одбили да очисте чизме
(https://i.postimg.cc/zvpsW7hX/122183622-1898864240255087-869177239597266983-n.jpg)

Зна ли се где је ово?
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: ДушанВучко Октобар 24, 2020, 10:10:46 поподне
Зна ли се где је ово?
To се дешавало у Крагујевцу, тог дана када је било стрељање... Чистачи ципела су одбили да очисте Немцима чизме, и стрељани су...то су била ромска деца и ово је споменик посвећен њима у Шумарицама:
(https://mapio.net/images-p/11322204.jpg)
https://mapio.net/pic/p-11322204/
Сама слика коју је Азот поставила, не знам да ли је из тог времена или из филма...ово је фотографија из филма "Крвава бајка" (рекао бих да је индентична, с обзиром на детаље на одећи деце) :
(https://saznajlako.com/wp-content/uploads/2014/09/Krvava-bajka.jpg)
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: Nenad M Октобар 24, 2020, 10:18:28 поподне
To се дешавало у Крагујевцу, тог дана када је било стрељање... Чистачи ципела су одбили да очисте Немцима чизме, и стрељани су...то су била ромска деца и ово је споменик посвећен њима у Шумарицама:
(https://mapio.net/images-p/11322204.jpg)
https://mapio.net/pic/p-11322204/
Сама слика коју је Азот поставила, не знам да ли је из тог времена или из филма...ово је фотографија из филма "Крвава бајка" (рекао бих да је индентична, с обзиром на детаље на одећи деце) :
(https://saznajlako.com/wp-content/uploads/2014/09/Krvava-bajka.jpg)
Ово је из филма, 100%.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: Amicus Октобар 24, 2020, 10:20:02 поподне
То је баш снажна прича и порука.
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: gillle Октобар 24, 2020, 10:45:49 поподне
Додао бих и то да је известан број Немачких војника, учесника стрељања у Крагујевцу 19. 20. и 21. октобра 1941. године, умно пореметио. Неке од тих војника власти су послале на опоравак на Авалу, док су теже случајеве као трајно неспособне  вратили одакле су дошли. Било је и оних војника који су одбили да пуцају, па су им кости остале "у једној земљи сељака".
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: Exiled Октобар 24, 2020, 11:01:56 поподне
Додао бих и то да је известан број Немачких војника, учесника стрељања у Крагујевцу 19. 20. и 21. октобра 1941. године, умно пореметио. Неке од тих војника власти су послале на опоравак на Авалу, док су теже случајеве као трајно неспособне  вратили одакле су дошли. Било је и оних војника који су одбили да пуцају, па су им кости остале "у једној земљи сељака".
Bilo je ,izgleda,ljudi među njima...
Наслов: Одг: 21. oктобар 1941.
Порука од: ДушанВучко Новембар 18, 2021, 02:39:25 пре подне
https://www.politika.rs/scc/clanak/492303/Cudom-izbegao-streljanje-u-Kragujevcu