Аутор Тема: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)  (Прочитано 1005223 пута)

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #2020 послато: Јануар 04, 2019, 07:12:28 поподне »
Мада видим да се у Отроцима спомиње овај род:

"Доцићи (Манојловићи, Мијаиловићи, „Црепуљари“), Јовањдан и:

-Главчићи, Никољдан – прекада Св. Мојсило, су од старине исти род. Овамо се први доселио Мијаило Доцић „Црепуљар“ из Новог Села у Трстеничком срезу и донео синовца Манојла на леђима. Главчићи су се међутим недавно доселили од Главчића из Грачаца „на имање“ у Вукомановиће."

Видим да ту има и Ердоглија са Врачима. Ако је Мијајловић од овог рода што слави Јовањдан, то може значити да је I2-M223 заступљена код више родова из тог краја. То не би било ништа чудно, него смо се ми фокусирали на Ковачане када је ова хаплогрупа у питању.

Отроци, Вукушица и још неколико села у Подибру су претежно насељена становништвом које је мањим делом насељено из Метохије, а већим из Ибарске долине после Првог и Другог српског устанка  тако да је врло могуће да је поред Ковачана I2-M223 било и других њима блиских родова, ако не и генетских сродника који славе друге славе који су се у истом периоду расељавали из исте области по Подибру.

Ја Ковачане не бих третирао као родовски феномен јер су досадашња ДНК испитивања оповргла Урошевићеву тези о Ковачанима као јединственом роду.

Сам термин више означава један развојни период током кога су прошли огранци више различитих генетских родова, који сасвим сигурно имају своје огранке у Ибарско-копаоничкој и другим областима и који носе нека друга друштвена обележја.
То се већ назире код Ковачана - Точанаца, који се за сада чине блиски Божовићима (Митровдан) из Придворице код Зубиног Потока, као и Караџићима (Аранђеловдан) за које је потврђено да су Z17855 и чији хаплотип је врло близак хаплотипу Ковачана - Точанаца.

Јеленићи (I2-M223) заиста јесу забележени у Отроцима - поп Васо Јеленић се иселио тамо после Првог српског устанка, међутим према мојим истраживањима, у Отроцима више нема Јеленића, што може значити да су или променили презиме или се цео род иселио у Топлицу после 1879. године.
У МКУ цркве у Великој Плани ( Прокупље) је 1879. године забележен Васо Јеленић, који је преминуо у Кончићу, где су се населили Јеленићи из Лешка.

Да ме неко не би погрешно разумео, не предлажем да се Ковачани као друштвени феномен занемаре јер су врло интересантан одраз прилика свог времена и тога како је долазило до својеврсне акултурације, друштвене асимилације и стварања једног друштвеног идентитета. Само мислим да друштвене одреднице не треба да утичу на наша тумачења јер сваки ковачански род представља континуитет неког генетског рода са којим можда не дели исте друштвене карактеристике попут крсних слава, обичаја и слично.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #2021 послато: Јануар 05, 2019, 09:47:20 пре подне »


Ламбета, Херцеговина, I2-S17250

- Ламбете су старином из околине Требиња, воде порекло нод неке старе породице Лула која је живала близу Хума у шуми требињској.

Ламбете са 23andme су ипак из Дубровника пореклом. Због историјске везе, није искључено да су исто са онима из Херцеговине.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #2022 послато: Јануар 05, 2019, 09:56:59 пре подне »
Брујић, Никољдан, Вргинмост, I2-S17250


потврда за Брујиће о којима је овде било више речи:

Брујић, Ђурђевдан, Голиња, Вргинмост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS19=17, DYS458=18 и посебно DYS456=16. Ову комбинацију маркера има тестирани Добрић из Доброљубаца код Бенковца. Са њим има 3 разлике на упоредивих 23 маркера, али на DYS481 чак четвороструко нижу вредност. Можда им је близак и Векић из Ервеника. Сви славе Ђурдевдан.

О Брујићима ће нешто више рећи Петар.

Брујићи су потврђени у Голињи још 1772. године, када се у списковима хусара Прве банске регименте помиње Антонија Брујић из Голиње. Видимо да је рођен и да је живио у Голињи (задруга бр. 16), да је грчке вјере, да је био стар 28 година (рођен око 1744. године) и да је служио као хусар већ годину дана (од 1771. године).


У крајишким списковима Прве банске регименте из 1807. године пописана су чак тројица Брујића из Голиње, сви из исте задруге (бр. 8 ). На основу распореда осталих задруга (прије свега Арбутина, Велемировића и Мравовића), очито је да је ријеч о истој задрузи у којој је пописан Антонија 1772. године и да је из неког разлога дошло до промјене бројева задруга. Дакле, те 1807. године пописани су:
1) Дамјан Брујић
Дамјан је био стар 31 годину (рођен је око 1776. године), био је регрутован 1793. године и те 1807. године није имао потомство.
2) Марко Брујић
Марко је био стар 30 година (рођен је око 1777. године), био је регрутован 1796. године и те 1807. године имао је три сина и три кћери. Његови синови били су Тодор (стар 15 година, рођен око 1792. године), Пава (стар 12 година, рођен око 1795. године) и Петар (стар 10 година, рођен око 1797. године), док су његове кћери биле Марта (стара 8 година, рођена око 1799. године), Макивија (стара 6 година, рођена око 1801. године) и Стоја (стар 6 мјесеци, рођена око 1807. године).
3) Никола Брујић
Никола је био стар 21 годину (рођен је око 1786. године), био је регрутован 1805. године и те 1807. године имао је два сина и једну кћер. Његови синови били су Сава (стар 3 године, рођен око 1804. године) и Петар (стар 1 годину, рођен око 1806. године), док је његова кћер била Дева (стара 1 и по годину, рођена око 1806. године).

У крајишким списковима Прве банске регименте из 1819. године пописан је један Брујић из Голиње. Ријеч је о Пави Брујићу, старом 24 године (рођен је око 1795. године), који је био регрутован 1812. године и који је те 1819. године имао једну кћер. Његова кћер била је Ана (стара 6 мјесеци, рођена око 1819. године). Пава Брујић је пописан у задрузи број 10 и како је то била задруга Мравовића, биће да је дошло до грешке приликом пописивања јер је очито да је овдје ријеч о Пави Брујићу који се помиње као син Марка Брујића 1807. године.

На основу ових података можемо закључити да су Брујићи били присутни у Голињи још током прве половине XVIII вијека и да су се сви развили из једне задруге. Упитно је јесу ли сви они потомци Антоније Брујића (познато нам је да су задруге биле бројне и да су имале више чланова), али су добре шансе да јесу пошто би Дамјан, Марко и Никола по годинама свакако могли бити његови синови.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #2023 послато: Јануар 05, 2019, 03:55:07 поподне »
Гверић, Бања Лука, I2-M423


Вуковић, Мостар, Херцеговина, N-P189.2
« Последња измена: Јануар 05, 2019, 05:25:05 поподне Небојша »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #2024 послато: Јануар 06, 2019, 12:15:24 пре подне »
Глувачевићи из БиХ су искључиво Срби из околине Босанског Шамца

Уско су локализовани на подручју општине Босански Шамац, присутни су у неколико села, а матица би требало да им је у месту Црквина јер их ту по попису из 1991. године највише има. У Обудовцу код Шамца крсна слава им је Марковдан, вероватно то славе и у осталим местима у којима су пописани.
« Последња измена: Јануар 06, 2019, 12:18:45 пре подне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #2025 послато: Јануар 07, 2019, 02:45:54 поподне »
Напијало, Јовањдан, Војнић, Кордун, I2-PH908>Z16983

У Крајини овој подграни припадају Меселџије са истом славом, као и још једна породица са Баније, па можда ту постоји нека веза.


Чолић, Србија, R1b-U106>CTS2509


Санковић, Србија, R1b-Z2103>CTS9219


Калаба, Србија, J2b-M241>L283


Гутић, муслиман, ЦГ? E-V13


Милијашевић, Србија, J2b-M241>L283

Милијашевићи би требало да су Крајишници. Није ми познато да их је било у Централној Србији.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #2026 послато: Јануар 07, 2019, 04:51:45 поподне »
Калаба, Србија, J2b-M241>L283


Не знам да ли има неких Калаба пореклом из Србије. По подацима са сајта, присутни су само у западној Босни и на Банији.

https://www.poreklo.rs/tag/kalaba/
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #2027 послато: Јануар 07, 2019, 07:01:39 поподне »
Мишчевић, Кордун, I2-M423

Мишчевић је навео више локација на Кордуну. Тамо су Мишчевићи славили Јовањдан, Никољдан и Св. Василија.


Шкорић, Хрватска, R1a-Z280>CTS3402

Судећи по осталим породичним презименима (Кесић, Бубало), вероватно Личани.


Бећировић, Црна Гора? I2-S17250

претпостављам да су ови Бећировићи у питању:

БЕЋИРОВИЋИ

(живе у Горњој Бијелој)

"Бећировићи су се у Горњу Бијелу доселили из Љевишта -дошао је Новица Неђељков 1910. године. Бећировићи су поријеклом од Требјешана, гдје су се презивали Кљајићи. Из Требјесе су се, послије разуре 1789. године, населили у Вражегрмце, а 1792. прешли у Љевишта, у Горњу Морачу. Станиша се истакао као добар јунак и хајдучки харамбаша; опјеван је у народним пјесмама. Имао је два сина – Дуку и Јездимира, који је имао надимак „Бећир“. Од Дуке нема потомства, а Бећир је имао синове Рада и Петра. Бећир погине код Драгилова вира, на планини Лукавици 1825. године, од руке Фазла Ибричића Љуце, а освети га његов син Раде око 1847. године, погубивши Фазла Иберичића у Буковичкој гори. Презиме Бећировић његови потомци су добили по Бећиру.

У комитском покрету 1916-1918. године налазио се Радован Бећировић из Бијеле, најпознатији творац јуначких народних пјесама, који се потписивао као Хаџи Радован Бећировић – Требјешки.

Милован Новичин је погинуо на Пљевљима 1. Децембра 1940. године, а Милијана као активна омладинка и припадник НОП-а погинула је као борац Дурмиторског омладинског ударног батаљона код Мојковца 1942. године.

Славе Лучиндан, а прислужују Петровдан."


Купрешаковић, БиХ? R1b-U152>L2

Презиме, и у варијанти Купрешак, присутно код Срба и Хрвата из Посавине. Тестирани је вероватно из Добоја.


Милић, Србија, I1-P109

тестирани је навео буквално све градове од Неготина до Ивањице, па није сигурно одакле је тачно


Карић, муслиман, БиХ, I1-P109


Добрић, непознато, I1-P109

није искључено да су ово неки од крајишких Добрића


Љуцовић (Луцај), Црна Гора, G-M406


Болобанић, католик, Далмација, J2b-M241>L283



Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #2028 послато: Јануар 07, 2019, 07:17:24 поподне »
Не знам да ли има неких Калаба пореклом из Србије. По подацима са сајта, присутни су само у западној Босни и на Банији.

https://www.poreklo.rs/tag/kalaba/

Срба их по попису из 1991. године има и у околини Добоја, Босанског Брода и Прњавора. Има и муслимана Калаба у Посавини као и у источној Херцеговини по истом попису, мада су убедљиво најбројнији у околини Гламоча и Босанског Петровца где су искључиво Срби. Ту их изгледа има са две крсне славе, Стевањданом и Јовањданом, па су самим тим вероватно и разнородни.
« Последња измена: Јануар 07, 2019, 07:40:17 поподне Amicus »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #2029 послато: Јануар 07, 2019, 07:25:43 поподне »
Бећировић, Црна Гора? I2-S17250

претпостављам да су ови Бећировићи у питању:

БЕЋИРОВИЋИ

(живе у Горњој Бијелој)

"Бећировићи су се у Горњу Бијелу доселили из Љевишта -дошао је Новица Неђељков 1910. године. Бећировићи су поријеклом од Требјешана, гдје су се презивали Кљајићи. Из Требјесе су се, послије разуре 1789. године, населили у Вражегрмце, а 1792. прешли у Љевишта, у Горњу Морачу. Станиша се истакао као добар јунак и хајдучки харамбаша; опјеван је у народним пјесмама. Имао је два сина – Дуку и Јездимира, који је имао надимак „Бећир“. Од Дуке нема потомства, а Бећир је имао синове Рада и Петра. Бећир погине код Драгилова вира, на планини Лукавици 1825. године, од руке Фазла Ибричића Љуце, а освети га његов син Раде око 1847. године, погубивши Фазла Иберичића у Буковичкој гори. Презиме Бећировић његови потомци су добили по Бећиру.

У комитском покрету 1916-1918. године налазио се Радован Бећировић из Бијеле, најпознатији творац јуначких народних пјесама, који се потписивао као Хаџи Радован Бећировић – Требјешки.

Милован Новичин је погинуо на Пљевљима 1. Децембра 1940. године, а Милијана као активна омладинка и припадник НОП-а погинула је као борац Дурмиторског омладинског ударног батаљона код Мојковца 1942. године.

Славе Лучиндан, а прислужују Петровдан."

Ако је тестирани из Црне Горе и ако је православне вероисповести, онда су ти Бећировићи у питању.

Купрешаковић, БиХ? R1b-U152>L2

Презиме, и у варијанти Купрешак, присутно код Срба и Хрвата из Посавине. Тестирани је вероватно из Добоја.

По попису из 1991. године, Купрешаковићи су искључиво Хрвати из околине Босанског Брода и Сребреника.
« Последња измена: Јануар 07, 2019, 07:27:59 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #2030 послато: Јануар 07, 2019, 07:37:10 поподне »
Ако је тестирани из Црне Горе и ако је православне вероисповести, онда су ти Бећировићи у питању.

Поклапања су једног Србина са севера Црне Горе, па верујем да су у питању баш ти Бећировићи.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #2031 послато: Јануар 07, 2019, 07:41:07 поподне »
Напијало, Јовањдан, Војнић, Кордун, I2-PH908>Z16983

У Крајини овој подграни припадају Меселџије са истом славом, као и још једна породица са Баније, па можда ту постоји нека веза.

Мишчевић, Кордун, I2-M423

Мишчевић је навео више локација на Кордуну. Тамо су Мишчевићи славили Јовањдан, Никољдан и Св. Василија.

На Кордуну (у данашњим границама), на узорку од 40-ак тестираних, хаплогрупа I2-Y3120 износи 51%. Не кажем да ће то бити коначно стање, пошто има још пуно родова за тестирати, само наводим као занимљивост. :)

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #2032 послато: Јануар 07, 2019, 07:42:21 поподне »
Zna li se koji su ovo Ljucovići i ima li neko do sad testiran kod nas ili okruženju sa ovom haplogrupom?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #2033 послато: Јануар 07, 2019, 07:48:58 поподне »
Zna li se koji su ovo Ljucovići i ima li neko do sad testiran kod nas ili okruženju sa ovom haplogrupom?

У Брдима има неке G2a на 23andme

Нпр. Рудовић и Гољо (Бијело Поље) су G2a-PF3296. Верујем да су и Љуцовићи исти род

стабло G-M406
https://www.yfull.com/tree/G-M406/

за Љуцовиће Миљанићи кажу следеће:

"Ljucović, Doljani (srodnici Drekalovića-Ivanovića), Koći i Zatrijebač (Kuči) ogranak Purišića, jedni i kao: Ljuca i Ljucaj. Od njih su u Plavu, Nikšiću, Podgorici i Rastišu."

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #2034 послато: Јануар 07, 2019, 07:58:46 поподне »
У Брдима има неке G2a на 23andme

Нпр. Рудовић и Гољо (Бијело Поље) су G2a-PF3296. Верујем да су и Љуцовићи исти род

стабло G-M406
https://www.yfull.com/tree/G-M406/

за Љуцовиће Миљанићи кажу следеће:

"Ljucović, Doljani (srodnici Drekalovića-Ivanovića), Koći i Zatrijebač (Kuči) ogranak Purišića, jedni i kao: Ljuca i Ljucaj. Od njih su u Plavu, Nikšiću, Podgorici i Rastišu."
Ova haplogrupa nema veze sa pretpostavljenom bukumirskom? Koliko vidim najvise je zastupljena u maloj aziji, grčkoj i italiji.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #2035 послато: Јануар 07, 2019, 08:05:22 поподне »
Ova haplogrupa nema veze sa pretpostavljenom bukumirskom? Koliko vidim najvise je zastupljena u maloj aziji, grčkoj i italiji.

Дуловићи из Брда су та подграна. Овде се Атлантид кратко осврнуо на порекло одређених пдограна G2a
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=21.msg44322#msg44322

симо

  • Гост
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #2036 послато: Јануар 07, 2019, 08:54:28 поподне »
Болобанић, католик, Далмација, J2b-M241>L283

Значајан резултат, јер је оповргнуо неке моје раније претпоставке. Овдје се ради о породици Болобанић са острва Олиба, јер се у оваквом облику презиме једино ту јавља. Болобанићи су на Олиб прешли ,ако се добро сјећам 1485. године, као вође сеобе народа са подручја око ријеке Цетине. По неким описима добро су се уклапали у цетинско влашко становништво. Због тога сам претпостављао да је могућа веза са православним Балабанима у Крајини, што овај резултат оповргава. Постоје још једни католички Балабани у Жумберку, тамо насељени у 16. вијеку из околине Бихаћа. Надам се да ће се неко и од њих тестирати.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #2037 послато: Јануар 07, 2019, 09:08:09 поподне »
Дуловићи из Брда су та подграна. Овде се Атлантид кратко осврнуо на порекло одређених пдограна G2a
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=21.msg44322#msg44322


Hvala. Ova haplogrupa nije mnogo prisutna ni kod Albanaca ni Srba. U suštini je mediteranska a prisutna je i kod aškenzi Jevreja.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #2038 послато: Јануар 07, 2019, 09:30:18 поподне »
Мишчевић, Кордун, I2-M423

Мишчевић је навео више локација на Кордуну. Тамо су Мишчевићи славили Јовањдан, Никољдан и Св. Василија.

Вјерујем да је ријеч о Мишчевићима са подручја Вргинмоста.
Они су потврђени у селима Буковица, Гређани и Пониквари почетком XIX вијека. Од овог рода је и сликар Богдан Мишчевић (Гређани):
http://www.bogdanmiscevic.com

Мишчевића је било и у Обљају код Глине, гдје су потврђени у другој половини XVIII вијека и гдје су славили Ивањдан.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #2039 послато: Јануар 07, 2019, 09:36:20 поподне »
Мишчевића је било и у Обљају код Глине, гдје су потврђени у другој половини XVIII вијека и гдје су славили Ивањдан.

Ови Мишчевићи, с обзиром на неке податке из необјављених истраживања, највероватније нису повезани са тестираним Мишчевићем са 23andme, макар не по мушкој линији. С обзиром да се помињу као слављеници различитих крсних слава на подручју Баније и Кордуна, то и не би требало да чуди.
« Последња измена: Јануар 07, 2019, 09:40:43 поподне Лука »