Аутор Тема: Полимље у турским пописима  (Прочитано 18130 пута)

Ван мреже Radomir

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #20 послато: Септембар 25, 2016, 10:26:53 пре подне »
Истовремено, у Селцима, у оригиналним Климентама пописани су припадници племена Климента, чија се лична имена, и поред појединих словенских утицаја, знатно разликују од оних у Ругови. Посебно је интересантна учесталост имена Мартин, којег код Срба не налазимо.


Па и нису баш у питању поједини словенски утицаји. Има их барем десетак који имају лично и очево име са несумњиво словенским кореном, а у више случајева је то мешано. Ја сам издвојио рецимо Раденко, Милко, Новак, Ђура, Рајко, Радко, Вукић, Вучета итд. Има их доста са именом Вук или Вокес што је такође дискутабилно.
Ако неко може да нађе Млетачки попис( 1415 година?) из овога краја нека избаци, ту ћемо наћи још више имена са Словенским кореном.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #21 послато: Септембар 25, 2016, 12:51:42 поподне »
Синиша је поставио извод за 1485. годину, а ја ћу додати:

О средњевековном (па до пред крај 17. века) становништву Ругове писали су Дашић, Барјактаровић и Лутовац.

Цитираћу из рада Миомира Дашића о Шекулару:

„О томе да је Ругова, као и Шекулар, у средњем вијеку била насељена српским становништвом први је тврдио М. Барјактаровић, а касније су то недвосмислено посвједочили и турски пописни дефтери Скадарског санџака из 1484/85. и 1582/83. године.“

„Када је ријеч о односима Шекулара и Ругове, треба рећи да је и М. Лутовац сматрао да је српско сановништво Ругове све до велике сеобе Срба..., 1690, било етнички истовјетно са оним у Шекулару...“

„...прије него су Клименти и неки други родови малисорских племена (фисова) населили Ругову, послије сеобе старог српског становништва, концем 17. вијека и првих деценија 18. вијека.“

„Типична старосрпска антропонимија села Ругове, Штупеља и засеока Бјелопавлић (!!!), данашњи Лаз Бјелопаћ, с краја 15. вијека, као и имена пописаних домаћина... јасно свједоче да је ондје живјело српско становништво...“

Итд.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #22 послато: Септембар 25, 2016, 12:54:01 поподне »
Има сјајних историјских података о овом крају (Горње Полимље и околина) код Дашића. Видим да ову књигу немамо у дигиталној библиотеци Порекла. С обзиром да је имам у својој библиотеци, потрудићу се да је што пре доставим нашем Јовици на скенирање.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #23 послато: Септембар 25, 2016, 01:02:14 поподне »
Ако неко може да нађе Млетачки попис( 1415 година?) из овога краја нека избаци, ту ћемо наћи још више имена са Словенским кореном.

Млетачки попис Скадарског дистрикта из 1416/17. године не обухвата Клименте, који су тада (а и касније) били североисточније од скадарске области.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #24 послато: Септембар 26, 2016, 02:15:32 пре подне »
Mislim da taj Pulaha koji je to prevodio sa turskog nije dobro poznavao Rugovo i njegova sela. Ovde se navopdi Rugovo kao selo sto ono nikada nije bilo. Ovde je u pitanju selo Stupelj koje je najblize Peci i u kojem izmedju ostalih zivi i familja Ibrdemaj za koju se zna da su bili Srbi. Taj popis je vrsen 1415 a do 1690 ima 9 ili deset gereracija. Moje misljenje je da je Rugovo bilo uglavnom nenaseljeno i da su tamo poceli da dolaze Klimenti i ostali su vremenom. Dokaz za to su rusevine katolickih crkava koje postoje u skoro svakom rugovskom selu.

A ujedno kad smo otvorili ovu temu zamolio bih vas da mi nadjete jednu studiju o Rugovu koje sigurno ima u Narodnoj Biblioteci Srbije.
To je sudija o toponimiji u Rugovu a objavljena je u jednom naucnom casopisu.
Onda mozemo da analiziramo toponimiju po selima.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #25 послато: Септембар 26, 2016, 08:23:25 пре подне »
Moje misljenje je da je Rugovo bilo uglavnom nenaseljeno i da su tamo poceli da dolaze Klimenti i ostali su vremenom. Dokaz za to su rusevine katolickih crkava koje postoje u skoro svakom rugovskom selu.

Рушевине католичких или ће прије бити православних цркава?

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #26 послато: Септембар 26, 2016, 09:59:13 пре подне »
A ujedno kad smo otvorili ovu temu zamolio bih vas da mi nadjete jednu studiju o Rugovu koje sigurno ima u Narodnoj Biblioteci Srbije.
To je sudija o toponimiji u Rugovu a objavljena je u jednom naucnom casopisu.
Onda mozemo da analiziramo toponimiju po selima.
Да ли мислите на студију Милице Грковић о топониму Ругова објављену у Ономастичким прилозима бр. 3?

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 240
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #27 послато: Септембар 26, 2016, 07:09:19 поподне »
Mislim da taj Pulaha koji je to prevodio sa turskog nije dobro poznavao Rugovo i njegova sela. Ovde se navopdi Rugovo kao selo sto ono nikada nije bilo. Ovde je u pitanju selo Stupelj koje je najblize Peci i u kojem izmedju ostalih zivi i familja Ibrdemaj za koju se zna da su bili Srbi. Taj popis je vrsen 1415 a do 1690 ima 9 ili deset gereracija. Moje misljenje je da je Rugovo bilo uglavnom nenaseljeno i da su tamo poceli da dolaze Klimenti i ostali su vremenom. Dokaz za to su rusevine katolickih crkava koje postoje u skoro svakom rugovskom selu.

A ujedno kad smo otvorili ovu temu zamolio bih vas da mi nadjete jednu studiju o Rugovu koje sigurno ima u Narodnoj Biblioteci Srbije.
To je sudija o toponimiji u Rugovu a objavljena je u jednom naucnom casopisu.
Onda mozemo da analiziramo toponimiju po selima.

Kako znas da su katolicke, a ne pravoslavne?

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #28 послато: Септембар 26, 2016, 09:26:28 поподне »
Да ли мислите на студију Милице Грковић о топониму Ругова објављену у Ономастичким прилозима бр. 3?

То су две студије објављене у часопису Коха.
Toponimia e Rugovës.-V / 1982, 5-6, 699-720
Antroponimia e Rugovës.-VI / 1983, 4, 441-469

Обе студије је написао Хасан Мујај

Ја их немам у мојој библиотеци а кад сам био у Приштини нисам могао да их нађем.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #29 послато: Септембар 26, 2016, 09:28:06 поподне »
Рушевине католичких или ће прије бити православних цркава?

Олтар је другачије окренут код католичких цркви тако да се по томе зна.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #30 послато: Септембар 26, 2016, 09:41:06 поподне »
Олтар је другачије окренут код католичких цркви тако да се по томе зна.

Прије 18. вијека  и досељавања Климената бесмислено је говорити о било каквом католичанству у Руговској клисури, у којој је уосталом центар српског православља Пећка Патријаршија, која је управо у периоду од 1557. до 1690. не само духовни већ и политички центар Срба. Поменути турски пописи то јасно и показују.

Тако да мислим да је та твоја тврдња, најблаже речено, нетачна.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #31 послато: Септембар 26, 2016, 09:51:30 поподне »
Прије 18. вијека  и досељавања Климената бесмислено је говорити о било каквом католичанству у Руговској клисури, у којој је уосталом центар српског православља Пећка Патријаршија, која је управо у периоду од 1557. до 1690. не само духовни већ и политички центар Срба. Поменути турски пописи то јасно и показују.

Тако да мислим да је та твоја тврдња, најблаже речено, нетачна.

1) Патријашија није у Ругову него близу Ругова.
2) Не постоје никакви турски пописи за тај период који навидиш.
3) Сама имена која имају словенски изглед не значи да је и тај човек био Словен (односно Србин).

Не слажем се са тобом око тога.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #32 послато: Септембар 26, 2016, 10:04:15 поподне »
1) Патријашија није у Ругову него близу Ругова.
2) Не постоје никакви турски пописи за тај период који навидиш.
3) Сама имена која имају словенски изглед не значи да је и тај човек био Словен (односно Србин).

Не слажем се са тобом око тога.

Добро знамо како ствари стоје, ствар је само у томе да ли је неко спреман истину да прихвати.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #33 послато: Септембар 26, 2016, 10:04:45 поподне »
Олтар је другачије окренут код католичких цркви тако да се по томе зна.

У средњем веку је и код католичких и код православних цркви олтар био окренут ка истоку.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже rajo

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 148
  • E-BY14160
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #34 послато: Септембар 26, 2016, 10:44:14 поподне »
Добро људи, ако су Клименте у Ругови пре него што су прешле на ислам били католици, зашто не би било у Ругови рушевина католичких цркава? Све да су то прерађене православне цркве, опет су батаљене као католичке.
Овде видим да долази до неслагања о времену досељавања Климената у Ругово, и дајте ако имате неке податке и једни и други на ту тему, а какве су биле цркве и када - није ни битно. Сви се слажемо да су Срби живели у Ругову пре Албанаца, то није спорно.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #35 послато: Септембар 26, 2016, 10:52:49 поподне »
Добро људи, ако су Клименте у Ругови пре него што су прешле на ислам били католици, зашто не би било у Ругови рушевина католичких цркава? Све да су то прерађене православне цркве, опет су батаљене као католичке.
Овде видим да долази до неслагања о времену досељавања Климената у Ругово, и дајте ако имате неке податке и једни и други на ту тему, а какве су биле цркве и када - није ни битно. Сви се слажемо да су Срби живели у Ругову пре Албанаца, то није спорно.

Проблем и јесте тврдња Руговца да су Клименте у Ругови живјеле прије 1690. године, иако се добро зна кад су дошли. Чуди ме од њега, јер досад је био прилично реалан.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #36 послато: Септембар 27, 2016, 12:08:50 пре подне »
Ја сам реалан. Нико не спори да су у Штупељу били Срби, а то је село у Доњој Ругови најближе Пећи, али постоји још 12 села, која су била насељена пре 1690 и то Климентима. Братства која су досељена касније као Вукљи и Никчи су много малобројнија.

Није могуће да има толико Љајића у Ругову и по Санџаку да су дошли 1690. Сама бројност показује да смо ту много дуже.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #37 послато: Септембар 27, 2016, 10:01:50 пре подне »
Ја сам реалан. Нико не спори да су у Штупељу били Срби, а то је село у Доњој Ругови најближе Пећи, али постоји још 12 села, која су била насељена пре 1690 и то Климентима. Братства која су досељена касније као Вукљи и Никчи су много малобројнија.

Није могуће да има толико Љајића у Ругову и по Санџаку да су дошли 1690. Сама бројност показује да смо ту много дуже.
Већа бројност врло често не мора да буде показатељ тога да је неко старији у одређеној области, чак шта више. У већини случајева  код племена брда и Црне Горе старинци су врло брзо били надјачавани бројношћу новодосељених. На бројност одређених братстава утиче мноштво природних фактора, као и стицаја околности.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #38 послато: Септембар 27, 2016, 01:10:41 поподне »
Ниси у праву. До 1960 број  чланова унутар једне фамилије био је исти и код Албанаца и код Црногораца. Тада код већине Црногораца/Срба пада а код нас остаје исти а код доста и расте.
Taко да није ок да бројност потврђује да су Шћекићи одавно у Полимљу док бројност није критеријум код Љајића или Мурића. Будимо објективни.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #39 послато: Септембар 27, 2016, 01:19:28 поподне »
Ниси у праву. До 1960 број  чланова унутар једне фамилије био је исти и код Албанаца и код Црногораца. Тада код већине Црногораца/Срба пада а код нас остаје исти а код доста и расте.
Taко да није ок да бројност потврђује да су Шћекићи одавно у Полимљу док бројност није критеријум код Љајића или Мурића. Будимо објективни.
Када сам то рекао мислио сам пре свега на мноштво примера као нпр. што је на Чеву, где су Озринићи као новодосељени успели управо наталитетом да потисну староседелачки слој, исто тако и Бјелопавлићи Лужане, Васојевићи Србљаке. Ја чак мислим да су Клименти тј. Руговци сигурно били већ снажно и оформљено братство када су населили Ругову, и да су били и бројни, али да су сигурно имали и јаку племенску свест и организацију којом су највероватније постепено потиснули и оно мало староседелаца који су ту остали након велике сеобе. По том истом рецепту одвијао се процес преузимања територије и код готово свих других брдских и Црногорских племена. Старинци су готово по неписаном правилу углавном били потискивани.