83. Благовчанин, Лучиндан, Благовац/Вогошћа
Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније роду Никшића. Од Никшића по хаплотипу су му најближе породице из Драговољића у Жупи, Вујичићи и Матијашевићи, на 2/23 разлике, али остале породице које посједују DYS439=12 и DYS389-II=30. Посједује и нешто рјеђу вриједност DYS533=14.
На основу славе, предање, хаплотипа основано се може претпоставити припадност Никшићима, питање је само ком њиховом огранку припада. Мислим да би за почетак било добро да се провјери Y189944, јер су му најближи Никшићи позитивни на овај SNP.
Преносим податке из етнографске литературе о Благовчанима:
"Благовчани (7 к. 12 пор.; Лучин дан) су се први населили на Благовцу. Било их је више браће, од којих су неки остали овдје а други отишли на Планиницу. Пок. С. Трифковић узгред помиње на једном мјесту за Благовчане, да су старином од Призрена у Старој Србији. (С. Е. 3. Х1, 254), али то неће бити тачно. Њихови рођаци на Славини и Планиници (Вељанчићи, Лазаревићи, Тончићи, Пантићи и др.) врло су многобројни, и од њих сам сазнао, да су старином Миобратовићи из Херцеговине (С. Е. З. ХЏП, 583—584); по испитивањима Ј. Дедијера они воде даље поријекло од Требјесе код Никшића (С. Б. 3. V, 852). Г. Гашић је врло опширно писао о поријеклу Благовчана и о њиховој генеалогији. По њему су они старином Брадаре, и пранђедови су им доселили из „Кулашина“, па се два брата населила на Благовцу а два на Планиници; међу собом су били рођаци. Његовим подацима додао је доскорашњи парох г. Трнинић исправку, да је старо презиме Благовчана Божовићи а садашње у Црној Гори Миобратовићи и да су се Брадарама звали зато, што је један од предака носио браду. Благовчана има сада још по Доњој Вогошћи и у Сарајеву."
Овдје треба смао поменути да род Милобратовића у Херцеговини, укључујући и поменуте Божовиће не припада генетичком роду Никшића, нити хаплогрупи I2-PH908. Можда више треба обратити пажњу на онај дио предања који говори о досељавању из "Кулашина".