Науке и научне дисциплине > Језикословље

Утицај матерњег језика на црте лица и облик вилице

(1/3) > >>

VeljkoDj:
Поздрав свима! Први пут отварам тему на овом форуму, па вас молим да опростите ако нешто није у реду или ако се ова тема преклапа са неком постојећом.
Наиме желио бих да дискутујемо о једној теми на коју сам наишао на страним форумима али мислим да би одговарала и овом одјељку Језикословље.
Интересантно ми је да ли можда постоји утицај матерњег језика на формирање црта лица и облика вилице? Ту постоји више мишљења.
Прво, у вези ког сам доста скептичан, је да матерњи језик заиста утиче на ове карактеристике. Ја сам мишљења да је ипак генетика та која је заслужна за разлике у цртама лица међу географски блиским народима. Међутим, треба размотрити и ову прву могућност.
Друго, по мени вјероватније објашњење је да, постојање различитих гласова и положаја усана и језика при изговору, доприноси овој “илузији” различитих карактеристика лица. Сам говорим четири језика, укључујући матерњи српски, од којих су два балканска и два са географски удаљенијих простора.
Имам доста добар изговор и акцентовање страних језика и примијетио сам на неким снимцима да при изговору појединих, доста другачије изгледам.
Раније сам негдје чуо, можда баш на овом форуму, за појам “социјална мимика”, можда и у радовима Цвијића, исправите ме ско гријешим, тешко је сјетити се. Углавном, то је феномен да, када живиш окружен другим народом дуг период, и сам почнеш да личиш на њих, гестикулацијом и начином облачења.
Да ли сте и ви некад размишљали о овоме?

ДушанВучко:
Мени се чини да различити језици носе пре различита темпа говора и мимикрије, па зато исти говорник различитих језика може да има другачији израз (уколико на сличном нивоу зна више језика). Словачки има мало мирнији темпо, тамо сам приметио на себи да имам другачији темпо говора и израз у комуникацији са њима (него када сам разговарао са нашим људима), а њима се чинило да када ми Срби између себе разговорамо, да је то мало агресивније, са више емоција , некада као да се свађамо, иако то није. Чешки је мало бржи од словачког, "врцавији", и ту сам по себи приметио да ме је говор тог језика несвесно подстицао на изражајније покрете лица, очију За драмску уметност је чешки много погоднији него словачки, па је било у Чехословачкој напр словачких глумаца који већи израз и утисак пружали глумећи на чешком него на словачком језику

ДушанВучко:
Тада сам размишљао о томе и питао се, да ли језик може утицати и на неки општи карактер говорника тог језика (мимо индивидуалних карактеристика својствених свакој индивидуи понаособ)? Код Чеха и Словака чини ми се то можда има утицај, чешки хумор и склоност ка шали, која можда проистиче из бржег говора, код Словака мало већа интровертност у односу на Чехе (спорији говор, мања склоност ка "вицу", прилично обичније и једноставније конверзације у односу на Чехе). Мађарски не знам, али код њих ми њихов језик вуче на дело и акцију, конкретност (једнолична интонација са брзином и оштрином у говору). Они као да генерално мимоилазе неке дилеме и упуштају се у директно решавање проблема (у војсци су Мађари били можда и највреднији када је требало нешто да се одради лопатом, ашовом, најбрже би се латили алата када је требало неки радни задатак да се обави и ћутке су то радили, концентрисано и предано, без размишљања,док би се ми прво питали зашто се то ради, који је смисао тога, па тек онда би се латили алата)

НиколаВук:

--- Цитат: ДушанВучко  Април 14, 2024, 11:14:39 поподне ---Тада сам размишљао о томе и питао се, да ли језик може утицати и на неки општи карактер говорника тог језика (мимо индивидуалних карактеристика својствених свакој индивидуи понаособ)? Код Чеха и Словака чини ми се то можда има утицај, чешки хумор и склоност ка шали, која можда проистиче из бржег говора, код Словака мало већа интровертност у односу на Чехе (спорији говор, мања склоност ка "вицу", прилично обичније и једноставније конверзације у односу на Чехе). Мађарски не знам, али код њих ми њихов језик вуче на дело и акцију, конкретност (једнолична интонација са брзином и оштрином у говору). Они као да генерално мимоилазе неке дилеме и упуштају се у директно решавање проблема (у војсци су Мађари били можда и највреднији када је требало нешто да се одради лопатом, ашовом, најбрже би се латили алата када је требало неки радни задатак да се обави и ћутке су то радили, концентрисано и предано, без размишљања,док би се ми прво питали зашто се то ради, који је смисао тога, па тек онда би се латили алата)

--- Крај цитата ---

То је генерално особина Срба, да се о свему и свачему распитују и дају своје мишљење, чак и у ситуацијама када то није потребно или пожељно.  :)

VeljkoDj:

--- Цитат: НиколаВук  Април 15, 2024, 10:28:08 пре подне ---То је генерално особина Срба, да се о свему и свачему распитују и дају своје мишљење, чак и у ситуацијама када то није потребно или пожељно.  :)

--- Крај цитата ---
>

Да нисмо такви, не бих отварао ову тему ;D. Генерално, мислим да то највише зависи од гласовне структуре језика, положаја језика и усана приликом говора, па даје неки привид да говорници истог језика личе једни на друге. Зато рецимо, странцима тешко пада изговор наших ријечи, јер нам је језик доста тврд, док је руски, доста мек и код њих се сугласници стапају и умекшавају прије самогласника, што захтијева специфичан положај језика.
Исто тако и ми Срби генерално имамо проблем са изговором појединих гласова у страним језицима, као што су th i dh (енглески, албански, грчки). Интересантно је да, рецимо, велики број људи из Србије не зна да изговори оно црногорско “сј”, а притом знам доста људи који су учили руски језик, гдје је глас «щ» 90% подударан са црногорским “сј”, а опет не умију да га изговоре.
Е сад, да ли често стављање језика, зуба и у специфичне положаје може имати неки дугорочни утицај, заиста не знам.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна