Аутор Тема: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар  (Прочитано 2753 пута)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1835
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #20 послато: Октобар 11, 2021, 05:16:44 поподне »
Бузови су настали од Вукушича, католика.

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #21 послато: Октобар 12, 2021, 11:25:28 пре подне »
Да. Тако стоји и у катастру Баљака.

Од родова који славе Лазареву суботу, у Баљцима су 1711. године земљу имали Миланковићи, Клисурићи и Јошићи.
Остаје још само питање поријекла Гегића. Презиме је настало послије 1755. године.

У катастрима 1711. и 1755. године спомињу се и Вучевићи. Данас их нема у Баљцима. Презиме може да се доведе у везу са Вукчевићима из Жегара и Крупе. Ако се ради о истом роду, онда је сасвим могуће да Вукша, син Милишића није из Суховара, тј. да су родови који славе Лазареву суботу дошли у Баљке из сјеверне Далмације. Јер сумњам да би се Вукшино име укоријенило у Баљцима, ако је он већ 1550. године био примићур Жажвића.

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #22 послато: Октобар 13, 2021, 10:07:53 пре подне »
Поред Жегара и мезре Моври, џемату Вукше, сина Милишића, припадала су 1550. године и села "Горица и Каси", у оквиру нахије Островице. Ради се у неубицираном локалитету (контам да се, можда, налази у Надводи).

Жегар и Горица и Каси налазили су се 1540. године исто у нахији Островици, са назнаком да припадају Зрмањи. Тада је у Горици и Каси пописан "Лукша, син Милића", док је у Жегару наведен "Владко, син Милише".
Овај "Лукша" је највјероватније Вукша, син Милишића. И Вукша и Влатко су 1550. године пописани у Жажвићу као "Вукоје, син Милишића", примићур" и "Владко, син Милише".
Већ знамо да је овдје погрешно уписано име Вукоје, зато што се на другом мјесту наводи да је примићур Жажвића био Вукша.

У попису 1528. године Жегар(?) и "Горица и Каси" припадали су џемату чове који је наведен као "Islade Livoye", у оквиру нахије Зрмања. Он је био главар села Жегар(?) (Jikri), Горице и Каси, Lubnice(?), Богатника, Билишана и Брштана (Bristani).
За то вријеме (1528) Жажвић (Cacvice) је припадао нахији Островица - џемат "Girgor Bratil"-a.

Немам попис Жажвића из 1540. године, али се види да је Вукша, син Милишића те године пописан у Жегару.
Оно што ту упада у очи је да су се Жегар (ако је Jikri Жегар) и Горица и Каси 1528. године налазили у нахији Зрмања, док су 1540. године пописани у оквиру нахије Островице, са назнаком да припадају Зрмањи. Ово на неки начин сигурно има везе са Жажвићем.

У попису 1604. године џемат Вукше, сина Милишића је обухватао села 1. Жегар, 2. Горицу и Каси, 3. Моври, 4. Осиште(?) и Грухина (?Брухе)/Униште и Просине(?) из 1574, 5. Љубнић, 6. Страњане, 7. Челопек, друго име Голубић и можда 8. Голубић (не наводи се да припада Вукшином џемату).

Иначе, захваљујем Аргу на подацима и преводу дијелова дефтера из 1604. године.

На мрежи drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2648
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #23 послато: Октобар 13, 2021, 11:27:37 пре подне »
Поред Жегара и мезре Моври, џемату Вукше, сина Милишића, припадала су 1550. године и села "Горица и Каси", у оквиру нахије Островице. Ради се у неубицираном локалитету (контам да се, можда, налази у Надводи).

Жегар и Горица и Каси налазили су се 1540. године исто у нахији Островици, са назнаком да припадају Зрмањи. Тада је у Горици и Каси пописан "Лукша, син Милића", док је у Жегару наведен "Владко, син Милише".
Овај "Лукша" је највјероватније Вукша, син Милишића. И Вукша и Влатко су 1550. године пописани у Жажвићу као "Вукоје, син Милишића", примићур" и "Владко, син Милише".
Већ знамо да је овдје погрешно уписано име Вукоје, зато што се на другом мјесту наводи да је примићур Жажвића био Вукша.

У попису 1528. године Жегар(?) и "Горица и Каси" припадали су џемату чове који је наведен као "Islade Livoye", у оквиру нахије Зрмања. Он је био главар села Жегар(?) (Jikri), Горице и Каси, Lubnice(?), Богатника, Билишана и Брштана (Bristani).
За то вријеме (1528) Жажвић (Cacvice) је припадао нахији Островица - џемат "Girgor Bratil"-a.

Немам попис Жажвића из 1540. године, али се види да је Вукша, син Милишића те године пописан у Жегару.
Оно што ту упада у очи је да су се Жегар (ако је Jikri Жегар) и Горица и Каси 1528. године налазили у нахији Зрмања, док су 1540. године пописани у оквиру нахије Островице, са назнаком да припадају Зрмањи. Ово на неки начин сигурно има везе са Жажвићем.

У попису 1604. године џемат Вукше, сина Милишића је обухватао села 1. Жегар, 2. Горицу и Каси, 3. Моври, 4. Осиште(?) и Грухина (?Брухе)/Униште и Просине(?) из 1574, 5. Љубнић, 6. Страњане, 7. Челопек, друго име Голубић и можда 8. Голубић (не наводи се да припада Вукшином џемату).

Иначе, захваљујем Аргу на подацима и преводу дијелова дефтера из 1604. године.

Да ли ово значи да је у периоду од 1528.  до 1540. године дошло до неке смјене становништва у Жегару и насељима која се са њим налазе у истом џемату? Ово питам јер се џемат у ком је Жегар помиње 1528. године у саставу нахија Влаха Истрије, док је у каснијем периоду у саставу џемата којим управља Вукша.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1835
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #24 послато: Октобар 13, 2021, 12:47:49 поподне »
Аутори "Петровог поља у врелима османског раздобља" сматрају да је Петрово поље било "расадник" становништва даље на запад током турске експанзије.

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #25 послато: Октобар 13, 2021, 01:17:41 поподне »
Да ли ово значи да је у периоду од 1528.  до 1540. године дошло до неке смјене становништва у Жегару и насељима која се са њим налазе у истом џемату? Ово питам јер се џемат у ком је Жегар помиње 1528. године у саставу нахија Влаха Истрије, док је у каснијем периоду у саставу џемата којим управља Вукша.

До промјене становништва у то вријеме долазило је у читавој сјеверној Далмацији. Негдје су биле постепене, негдје нису. Премјештали су се и "Истријани" и "Неистријани", тако да мислим да је касније "истријански" назив у нахијама задржан форме ради.

Примјер флуктуације становништва: Захача као средишње село једног џемата у нахији Зрмања Истрија:
1528. налази се у џемату Јакова Поропата;
1540. у џемату кнеза Херака, сина Радице;
1550. примићур Степан, син Радована (уз то, комплетно промијењен састав становника села у односу на 1540).

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #26 послато: Октобар 13, 2021, 01:50:16 поподне »
Једна занимљивост. У попису 1550. године наводи се сљедеће:

"Selo Čelopek, pripada Zrmanji Istriji. U starom defteru je u ovome selu bilo upisano šest Vlaha nemuslimana. Kad je izvršena kontrola ustanovljeno je da nijednog od njih ovdje nema i da su ranije svi odbjegli, a njihove zemlje su ostale puste. Primićur sela Žežević Vukša, sin Milišića doveo je nekoliko nomada koji su ranije bili izvan deftera. Oni su osposobili dva zapuštena mlina i tražili da plaćaju njihove poreze po 30 akči. Pošto su za državnu blagajnu platili tapijsku pristojbu 600 akči, upisani su u defter.

Radojina, sin Berasava
Radojina, sin Dragiše
Stepan, sin Marka

Mlin, u ruci Maričina, jedan mlin
Mlin, u ruci Đurice Porobana, jedan mlin

kuća: 3
mlinova: 2 po 30, pristojba 60"

Значи, пописано је 6 кућа 1540. године
Ти људи су у међувремену одбјегли и Вукша је тамо населио "nekoliko nomada koji su ranije bili izvan deftera. Oni su osposobili dva zapuštena mlina".
Овдје се види да је Вукша населио тројицу номада (три куће). И та тројица су оспособили два млина.
Један млин био је у руци Ђурице Поробана (Поропата?).
Ово је значило да је млин раније био у посједу Ђурице Поробана, а њега 1550. године тада није било у Челопеку. Није га тамо, ни у Захачи било ни 1540.

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #27 послато: Октобар 14, 2021, 09:33:06 пре подне »
У попису становништрва копненог дијела задарског окружја из 1610. године могу се препознати нека презимена са подручја Жегара и Ервеника.

У селу Љубач пописан је Gregorиo Chorchut. Коркути из Жегара наводе се у једном документу из 1699. године, у катастру из 1709. године, као и у жегарским матицама 19. вијека.

Због овог Коркута из Љупча, можда се Paulo Mitrouich из истог села може довести у везу са жегарским Митровићима.

Ту je Luca Bollulouich. Особа сличног презимена биљежи се у Жегару 1709. године: Tadia Bulanlouich qu:m Marco.

У Љупчу је 1610. године пописан и Surco Poropatich. Ту је и презиме Томичић, исто карактеристично за подручје Ервеника из тог периода.

У Ражанцу 1610. спомиње се Paulo da Xegar.

У раду у којем је попис објављен стоји:
Ivna Anzulović iznijela je pretpostavku da je Ljubač s obzirom na priličan broj stanovnika mogao biti jedno od sabirališta za prebacivanje stanovništva u Istru, čemu se zbog strateškog značaja Ljupča priklanjaju Magaš i Radoš. Za područje Posedarja i Ražanca navodi se da je stanovništvo iseljavalo u dva navrata, 1605. godine pod vodstvom Jurja Rukavine, a 1627. godine pod vodstvom Mate Kovačevića.
https://hrcak.srce.hr/230727

На мрежи drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2648
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #28 послато: Октобар 14, 2021, 10:23:26 пре подне »
У попису становништрва копненог дијела задарског окружја из 1610. године могу се препознати нека презимена са подручја Жегара и Ервеника.

У селу Љубач пописан је Gregorиo Chorchut. Коркути из Жегара наводе се у једном документу из 1699. године, у катастру из 1709. године, као и у жегарским матицама 19. вијека.

Због овог Коркута из Љупча, можда се Paulo Mitrouich из истог села може довести у везу са жегарским Митровићима.

Ту je Luca Bollulouich. Особа сличног презимена биљежи се у Жегару 1709. године: Tadia Bulanlouich qu:m Marco.

У Љупчу је 1610. године пописан и Surco Poropatich. Ту је и презиме Томичић, исто карактеристично за подручје Ервеника из тог периода.

У Ражанцу 1610. спомиње се Paulo da Xegar.

У раду у којем је попис објављен стоји:
Ivna Anzulović iznijela je pretpostavku da je Ljubač s obzirom na priličan broj stanovnika mogao biti jedno od sabirališta za prebacivanje stanovništva u Istru, čemu se zbog strateškog značaja Ljupča priklanjaju Magaš i Radoš. Za područje Posedarja i Ražanca navodi se da je stanovništvo iseljavalo u dva navrata, 1605. godine pod vodstvom Jurja Rukavine, a 1627. godine pod vodstvom Mate Kovačevića.
https://hrcak.srce.hr/230727

Може ли се на основу извора претпоставити вјерска припадност ових раних жегарских исељеника у моменту исељавања. Конкретно, ових у Љупчу.

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #29 послато: Октобар 14, 2021, 12:04:22 поподне »
Све би било нагађање. али по антропонимији, у Љупчу су 1610. године (ако већ нагађам) у великој већини били католици.

Такође, ми не знамо ни када када су ти људи дошли из Жегара у Љубач или Ражанац.
Треба имати у виду да у попису Љупча има старосједилаца, који би требало да претежу у коначном збиру.

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #30 послато: Октобар 14, 2021, 01:26:27 поподне »
У документу из 1699. године спомиње се код Поседарја Митар Коркутовић из Жегара.
У катастру 1709. године у Кашићу је имао земљу Митар Коркутовић из Жегара. Није живио тамо, па би зато требало да буде пописан у Жегару. У Жегару тада нису пописани Коркутовићи, а једини Митар који је наведен у катастру је Митар Гужвица.
Гужвице, иначе, славе Лазареву суботу.

На мрежи drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2648
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #31 послато: Октобар 14, 2021, 02:44:40 поподне »
У документу из 1699. године спомиње се код Поседарја Митар Коркутовић из Жегара.
У катастру 1709. године у Кашићу је имао земљу Митар Коркутовић из Жегара. Није живио тамо, па би зато требало да буде пописан у Жегару. У Жегару тада нису пописани Коркутовићи, а једини Митар који је наведен у катастру је Митар Гужвица.
Гужвице, иначе, славе Лазареву суботу.

Занимљиво је да се још у 16. вијеку на подручју Стоца и Невесиња помиње муслиманска породица Коркут, а на том подручју забиљежен је и топоним Коркутовина. Не кажем да нужно има везу са далматинским Коркутима (ипак се ради о труцизму који се могао корисити независно), али везе са истим подручјем у Херцеговини постоје и за Кубате, још једну жегарску породицу која слави Лазареву суботу, преко топонима Кубатовине и херцеговачких муслимана Кубата.

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #32 послато: Октобар 15, 2021, 11:11:48 поподне »
Презиме Клисурић из Баљака се некако истиче, због ријетког имена од којег је презиме настало - Клисура.
Ту су и Клисурићи из Жумберка.
Коинциденција или не, али међу власима Приерацима у Херцеговини (попис 1477) забиљежено је име Клисура и то у џемату који је зимовао код Степена. Огранак ових влаха били су Бунчићи, чије средиште би требало да буде у херцеговачким Баљцима.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1835
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #33 послато: Октобар 16, 2021, 12:16:48 пре подне »
Давно сам писао на форуму да је презиме Баљак врло битно, а има га у више села Далмације. Нажалост, нико није тестиран. У Мушковцима, Исламу Грчком, Кистањама и Ђеврскама (Баљковић) славе Лазареву суботу, што је повезано са селом Баљцима. Али има их и који славе друге славе. У Житнићу славе Никољдан и то једини у селу, што значи да не би требали бити призећени, а зна се је на катастру 1709. земљу у Житнићу имао Јован Баљак, главар из Баљака. Тако пише на катастру из Житнића, док је истовремено на катастру у Баљцима уписан главар Јован Бешевић, очигледно иста особа. Јован Баљак-Бешевић и иста слава Никољдан код оба презимена. С друге стране имамо ове с презименом Баљак који славе Лазареву суботу у западнијим подручјима. Дакле, у Баљцима имамо два битна огранка - они који славе Лазара и требало би да су сви од истог претка и Бешевићи са Никољданом, од којих је настало доста презимена. Њих немамо тестиране, а било би занимљиво. Могуће да су сви ови који славе Лазара настали од Клисурића, мада 1711. већ осим њих постоје Миланковићи и Јошићи.

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #34 послато: Октобар 17, 2021, 02:40:28 поподне »
Тешко да је овај Клисура директни предак Клисурића из Баљака, али појава или учесталост одређених имена у некој популацији може да послужи бар као путоказ.
Становништво Бречевића и Суховара највјероватније води поријекло из нахије Благај, гдје се у изворима другe половинe 15. вијека биљеже Доњи Мириловићи.

Што се спахије Радивоја Бусовића тиче, поколебао ме онај спомен Вакуфа везан за Бибиће, јер сам раније био увјерен да су Бусовићи поријеклом из Унца.
Поново сам провјерио изворе, и спахија Радивој Бусовић заиста потиче из Унца или подручја око Унца. Вакуф који се спомиње у вези Бусовића је Кулен Вакуф.

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #35 послато: Октобар 18, 2021, 09:23:37 поподне »
Давно сам писао на форуму да је презиме Баљак врло битно, а има га у више села Далмације. Нажалост, нико није тестиран. У Мушковцима, Исламу Грчком, Кистањама и Ђеврскама (Баљковић) славе Лазареву суботу, што је повезано са селом Баљцима. Али има их и који славе друге славе. У Житнићу славе Никољдан и то једини у селу, што значи да не би требали бити призећени, а зна се је на катастру 1709. земљу у Житнићу имао Јован Баљак, главар из Баљака. Тако пише на катастру из Житнића, док је истовремено на катастру у Баљцима уписан главар Јован Бешевић, очигледно иста особа. Јован Баљак-Бешевић и иста слава Никољдан код оба презимена. С друге стране имамо ове с презименом Баљак који славе Лазареву суботу у западнијим подручјима. Дакле, у Баљцима имамо два битна огранка - они који славе Лазара и требало би да су сви од истог претка и Бешевићи са Никољданом, од којих је настало доста презимена. Њих немамо тестиране, а било би занимљиво. Могуће да су сви ови који славе Лазара настали од Клисурића, мада 1711. већ осим њих постоје Миланковићи и Јошићи.

Могуће да међу носиоцима презимена Баљак има више хаплогрупа, тј. ко зна, можда ови родови који славе Лазареву суботу нису (или не морају нужно бити) поријеклом од рода по којему је названо село код Дрниша. Можда су то Бешевићи.

Већина Баљака из сјеверне Далмације, чини се, води поријекло од браће Радоја, Вука и Драгоја Баљака, покојног Манојла из Лапца, који се спомињу у једном документу из 1650. године (Десница, "Стојан Јанковић и ускочка Далмација").

Вука Баљака помиње и Андрија Качић Миошић, али иако он пише да је Вук био активан и у Кандијском и у Морејском рату, о њему нема спомена послије 1650. године у изворима. Нема ни његове браће.

До 1709. године спомињу се само Јован/Иван и Милија (покојног Стојана) Баљак, вјероватно родоначелници Баљака у Поличнику, односно Бргуду.
Поред њих, у катастру из 1709. године, ту је и Радојица Баљак из Завањана (Мушковци, рекао бих) који је имао земљу у Билишанима. (Не ради се о Радоју из 1650. године, јер је он већ тада имао 50 година.)


Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #36 послато: Октобар 19, 2021, 06:38:47 поподне »
Богумил Храбак ("Влашка и ускочка кретања") пише о походу сењских ускока на челу са Ђуром Даничићем на Жегар 1582. године.
Том приликом Сењани су заробили 80 људи међу којима је био и "Никола Вукшић, чувени старешина мартолоса".

Ово би била потврда да су Вукша, син Милишића и његови људи заиста били мартолоси.

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #37 послато: Октобар 23, 2021, 08:20:34 поподне »
До промјене становништва у то вријеме долазило је у читавој сјеверној Далмацији. Негдје су биле постепене, негдје нису. Премјештали су се и "Истријани" и "Неистријани", тако да мислим да је касније "истријански" назив у нахијама задржан форме ради.

Примјер флуктуације становништва: Захача као средишње село једног џемата у нахији Зрмања Истрија:
1528. налази се у џемату Јакова Поропата;
1540. у џемату кнеза Херака, сина Радице;
1550. примићур Степан, син Радована (уз то, комплетно промијењен састав становника села у односу на 1540).

На поједина опустјела подручја сјеверне Далмације Османлије су насељавале ново становништво, једним дијелом поново из Истре.
Клемен Пуст је у раду "Vpliv osmanskih vpadov na migracijev Istri (15.–16. stoletje)" навео случај Николе Милоканића који се око 1550. године преселио из Истре у сјеверну Далмацију и вратио у Истру 1591. године:

Izseljevanje z območja Istre na osmansko ozemlje se je nadaljevalo tudi še sredi 16. stoletja, kot izvemo iz pričanja Nikole Milokanića, 70-letnega bivšega Osmana iz Banpolja v sandžaku Lika. Vrhovni nadzornik v Dalmaciji Ferigo Nani je namreč 16. aprila leta 1591 poročal, da je med zaslišanjem Milokanić povedal, da se je rodil v Istri in že pred 40 leti, torej okrog leta 1550 odšel v osmansko državo, kjer se je oženil, tedaj pa se je skupaj s 184 sorodniki in ostalimi somišljeniki odločil vrniti se v Istro. Na ta način se je ta nekdanji renegat, ki se je z beneškega ozemlja preselil pod osmansko oblast, na stara leta vrnil v svojo prvotno domovino, skupaj z večjo skupino Morlakov.

"Hoggi doppo hauer scritto alla Serenita Vostra e uenuto in questa Citta Nicolo Milocanich suddito Turchesco habitante in Badanego luoco sottoposto alla giurisdittione del Sanzacco di Lica, il quale, per quanto dice, desidera uenir sotto l’ombra de quel Serenissimo Dominio, etandar ad habitar cum molte anime nell’Istria per liberarsi dalla tiranide turchesca [...] Nicolo Milocanich q. Vido huomo d’eta de anni 70., come affirmo alpresente habita in Banadego suddito Turchesco, uenuto hoggi in questa citta come disse per andar in Istria a trouarsi habitatione, et condurui la sua famiglia, et altri di quel paese al numero di cento e ottanta quattro anime, con li quali ha posto ordine di partirsi di quel Paese per non star piu sogetto al Turco."

Иначе, Пуст у свом раду говори о разлозима привременог или трајног исељавања становништва Истре у 15. и 16. вијеку.

Ван мреже Посо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #38 послато: Октобар 24, 2021, 07:20:06 пре подне »
Главни догађај који је утицао на велико помјерање становништва у сјеверној Далмацији прије 1540. године, а самим тим и на долазак Вукшиних мартолоса у Жегар, био је млетачко-османски рат 1537-39:

U proleće 1539. godine 200 vlaških porodica prešlo je Mlečanima koji su ih odmah smestili u Istru da tamo rade kao koloni. Tokom ranije godine Advize Badoer je učinio da sa teritorije ranijeg Banadega (bivše ugarskohrvatske banovine) pređu pod mletački suverenitet 5000 Morlaka, koji su isto tako prebačeni u Istru; tu, međutim, nije bilo trave i vode za njihova stada kao u starim staništima. Jula 1539. nastala je užasna glad, od koje se umiralo u zadarskom kraju čak i ujesen 1540. Tome treba pribrojati štete od senjskih uskoka i sredinom aprila 1540. (Б. Храбак, "Влашка и ускочка кретања")

Као и у Вукшином случају, овај рат био је разлог досељавања Угарака на шире подручје око каснијег Модриног Села: кнез нахија Зрмања и Попина, Вукосав, син Вукмана Угарка (из 1550), пописан је 1540. године у Старој Билини, међу власима Истрије у нахији Островица.

На мрежи drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2648
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #39 послато: Октобар 24, 2021, 01:40:33 поподне »
Главни догађај који је утицао на велико помјерање становништва у сјеверној Далмацији прије 1540. године, а самим тим и на долазак Вукшиних мартолоса у Жегар, био је млетачко-османски рат 1537-39:

Везано за овај рат који помињеш, треба споменути и сеобу Влаха Истрије из Мушковaца код Обровца на Купу (Прилишће, Росопајник) 1538. године. Краљ Фердинанд је 6. новембра 1538. године овој групи издао привилегије, исте оне које је претходно дао Србима у Жумберку. Оно што је најинтересантније јесте како Беч у том тренутку види једну и другу групу. За ијекавске Србе претходно насељене у Жумберку (1530-1538) нема дилеме да се ради о Србима и у својој привилегији их тако и назива: "Seruianis et Rascianis". Међутим, ове влахе насељене на обалама Купе одваја од Срба и назива "Valachos illos, quos lingua croatica siue seruiana antiquos Romanos et uulgariter Zytschy apelitant" и наводи мјесто поријекла "Obrouatz in Istria". Овдје је очигледно да се ради о Власима Истрије са простора сјеверне Далмације. Назив Истрија су добили због свог претходног боравка у Истри.

Али ко су ти "Стари Римљани" како их назива бечки двор? То су заправо они власи који су на простор краљевине Угарске прелазили током 14. вијека и били присутни око Цетине, Зрмање, задарског и трогирског залеђа, Велебита, Крбаве. Поријеклом су били из српског краљевства одакле су и донијели свој влашки статус и етнички се у почетку вјероватно нису разликовали од касније пристиглих Срба у влашком статусу.

Међутим, они су већ читава два вијека провели међу чакавском католичком популацијом сјеверне Далмације и не треба да чуди да је и њихов језик претрпио одређене измјене тј. да су причали неком штокавско-чакавском мјешавином (каква се и очувала у насељима на Купи, и у Истри). Добар дио њих је свакако прешао на католичанство. Ови на Купи сасвим сигурно.

Питање је само да ли су ови "Alt Romeri" (како их аустријски извори назива на њемачком) учествовали у етногенези и крајишких Срба, тј. да ли су се неке заједнице Влаха Истрије утопиле у већинско православно становништво сјеверне Далмације од половине 16. вијека.

Колико се сјећам један од могућих припадника ових Старих Влаха би могао бити и Кожул Штрбац, који се баш тако и означава у изворима (antiquos Romanos).

Вјерујем да се управо о овим Старим Власима говори у попису Лике из 1712. године, када се користи овај назив. Без обзира на овај назив "Alt Romeri" јасно да је да то није романофоно становништво, јер и сам извор из 1538. године наводи да говоре "lingua croatica siue seruiana."

Овој групи припада штокавско-чакавско становништво Истре познато и под називом Ћићи.
« Последња измена: Октобар 24, 2021, 04:05:38 поподне drajver »