Аутор Тема: Употреба фемининатива данас у стандардном српском језику  (Прочитано 3807 пута)

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Употреба фемининатива данас у стандардном српском језику
« Одговор #40 послато: Јун 13, 2021, 01:23:38 поподне »
Поштовани Војиславе,
има код Хрвата понекад и нечег позитивног.

На пример: шта тражи у српском језику реч фудбал?
Зар није много примеренији духу нашег језика реч ногомет? Кад већ имамо рукомет.


Шта траже у нашем језику латинизирани изрази за месеце у години кад већ српски језик има корен у словенским језицима који имају своје називе за месеце у години?

Е, сад ако смо хтели да будемо друштвено и историјски коректни онда је коришћење тих назива за месеце у години који имају корен у латинском језику прихватљиво. Све, ово наравно имајући у виду да је генетика показала да је српска нација данас једна прилично уравнотежена словенско - староседелачка мешавина. Дочим се Хрвати показују у значајнијој мери и данас као нација (оно што се успело докучити) која је сачувала више ту словенску компоненту у себи (што се види и у очувању језика).
Ово је апсолутно тачно и чак ми се чини да је утицај германског на хрватски језик много мањи од утицаја турског на српски с тим што је говор у Далмацији препун романизама...чисто лаичко размишљање...

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Употреба фемининатива данас у стандардном српском језику
« Одговор #41 послато: Јун 13, 2021, 01:31:59 поподне »
Ово је апсолутно тачно и чак ми се чини да је утицај германског на хрватски језик много мањи од утицаја турског на српски с тим што је говор у Далмацији препун романизама...чисто лаичко размишљање...

Ограђујемо се од тога ко су и шта су Хрвати генетски јер они као и Италијани објављују генетске резултате (статистику)  по регијама, а Хрвати нешто и "на кашичицу".

Али, овде говорим о стандардизацији хрватског језика

А, они никоме не бране да чувају и користе своје "дијалектизме".

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Употреба фемининатива данас у стандардном српском језику
« Одговор #42 послато: Јун 13, 2021, 02:24:37 поподне »
Хрватски језички пуризам и српски парадокси
      
Хрвати имају склоност да избегавају турцизме. Они нпр. не кажу „ћебе” попут Срба, него „дека”. Претпостављајући германизам у односу на турцизам, они јасно показују ком цивилизацијском кругу желе да припадају. Хрвати избегавају и директне грецизме. Стога је разумљиво што не кажу „хиљаду” него „тисућу”. Срби се не устручавају од овог грецизма, иако би и они могли са исто толико права да користе словенску реч „тисућу”. Хрвати избегавају и интернационализме. На први поглед то изгледа чудно, јер су интернационализми често латинизми, а Хрвати су римокатолици. Но, неотпорност Срба на интернационализме последица је много чинилаца, а првенствено Вукове реформе. Тако ће Срби без устезања користити интернационализме, а Хрвати славенизме. Ево неколико примера: авион (зракоплов), адвокат (одвјетник), апостроф (изоставник), апотека (љекарна), артиљерија (топништво), библиотека (књижница), веш машина (перилица рубља), вокал (самогласник), географија (земљопис), голман (вратар), дигитрон (рачунар), директор (равнатељ), дисциплина (стега), едукација (одгој), економија (господарство), експеримент (покус), ефекат (учинак), ефикасност (учинковитост), офсајд (залеђе), инструкција (напутак), историја (повијест), касарна (војарна), компјутер (рачунало), композитор (складатељ), композиција (складба), консонант (сугласник), корнер (кут), лексикон (рјечник), лингвистика (језикословље), манастир (самостан), материја (твар), машина (строј), миленијум (тусућљеће), монах (редовник), морал (ћудоређе), музика (глазба), одвијач (шрафцигер), опозиција (опорба), официр (часник), парадајз (рајчица), парламент (сабор), пасош (путовница), пензионер (умировљеник), пензија (мировина), перон (колодвор), пијаца (тржница), полицајац (редарственик), портпарол (гласноговорник), пропаганда (промиџба), протест (просвјед), регија (жупанија), секретар (тајник), сексуалност (сполност), секта (сљедба), селектор (изборник), терминологија (називље), хиљаду (тисућу), универзитет (свеучилиште), фабрика (творница), фактор (чимбеник), филозофија (мудрословље), фирма (твртка), фискултура (тјеловежба), фрижидер (хладњак), фронт (бојиште), фамилија (обитељ), фудбал (ногомет), функционер (дужносник), школа (училиште) итд. Најочитији пример хрватског пуризма представљају називи месеца. Док Срби користе интернационализме (јануар…), Хрвати користе славенизме (сијечањ…). Хрватски лингвисти својом склоношћу ка пуризму – коју спроводе често дословним превођењем страних речи (калкирањем) – фактички раде на чишћењу српског језика. Стефан Немања, отац Светог Саве, носио је титулу великог жупана. Дакле, он је био господар велике жупе или жупаније. А како Хрвати данас називају области деловања свештеника? Жупама! Ми Срби их називамо парохијама, што је грецизам. О склоности Срба да ниподаштавају пуристичке склоности код Хрвата сведочи и њихов обичај да на рачун хрватског пуризма причају вицеве. „Како Хрвати кажу кравата? – Окловратни допупак!” „Како Хрвати кажу петао?” – „Зороклик!” „Како Хрвати кажу кокошка? – Зрнозоб?” Како Хрвати кажу олук? – Околокућно водопишало!”. Хрвати раде на изградњи своје националне свести.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Употреба фемининатива данас у стандардном српском језику
« Одговор #43 послато: Јун 13, 2021, 04:11:38 поподне »
Хрватски језички пуризам и српски парадокси
      
Хрвати имају склоност да избегавају турцизме. Они нпр. не кажу „ћебе” попут Срба, него „дека”. Претпостављајући германизам у односу на турцизам, они јасно показују ком цивилизацијском кругу желе да припадају. Хрвати избегавају и директне грецизме. Стога је разумљиво што не кажу „хиљаду” него „тисућу”. Срби се не устручавају од овог грецизма, иако би и они могли са исто толико права да користе словенску реч „тисућу”. Хрвати избегавају и интернационализме. На први поглед то изгледа чудно, јер су интернационализми често латинизми, а Хрвати су римокатолици. Но, неотпорност Срба на интернационализме последица је много чинилаца, а првенствено Вукове реформе. Тако ће Срби без устезања користити интернационализме, а Хрвати славенизме. Ево неколико примера: авион (зракоплов), адвокат (одвјетник), апостроф (изоставник), апотека (љекарна), артиљерија (топништво), библиотека (књижница), веш машина (перилица рубља), вокал (самогласник), географија (земљопис), голман (вратар), дигитрон (рачунар), директор (равнатељ), дисциплина (стега), едукација (одгој), економија (господарство), експеримент (покус), ефекат (учинак), ефикасност (учинковитост), офсајд (залеђе), инструкција (напутак), историја (повијест), касарна (војарна), компјутер (рачунало), композитор (складатељ), композиција (складба), консонант (сугласник), корнер (кут), лексикон (рјечник), лингвистика (језикословље), манастир (самостан), материја (твар), машина (строј), миленијум (тусућљеће), монах (редовник), морал (ћудоређе), музика (глазба), одвијач (шрафцигер), опозиција (опорба), официр (часник), парадајз (рајчица), парламент (сабор), пасош (путовница), пензионер (умировљеник), пензија (мировина), перон (колодвор), пијаца (тржница), полицајац (редарственик), портпарол (гласноговорник), пропаганда (промиџба), протест (просвјед), регија (жупанија), секретар (тајник), сексуалност (сполност), секта (сљедба), селектор (изборник), терминологија (називље), хиљаду (тисућу), универзитет (свеучилиште), фабрика (творница), фактор (чимбеник), филозофија (мудрословље), фирма (твртка), фискултура (тјеловежба), фрижидер (хладњак), фронт (бојиште), фамилија (обитељ), фудбал (ногомет), функционер (дужносник), школа (училиште) итд. Најочитији пример хрватског пуризма представљају називи месеца. Док Срби користе интернационализме (јануар…), Хрвати користе славенизме (сијечањ…). Хрватски лингвисти својом склоношћу ка пуризму – коју спроводе често дословним превођењем страних речи (калкирањем) – фактички раде на чишћењу српског језика. Стефан Немања, отац Светог Саве, носио је титулу великог жупана. Дакле, он је био господар велике жупе или жупаније. А како Хрвати данас називају области деловања свештеника? Жупама! Ми Срби их називамо парохијама, што је грецизам. О склоности Срба да ниподаштавају пуристичке склоности код Хрвата сведочи и њихов обичај да на рачун хрватског пуризма причају вицеве. „Како Хрвати кажу кравата? – Окловратни допупак!” „Како Хрвати кажу петао?” – „Зороклик!” „Како Хрвати кажу кокошка? – Зрнозоб?” Како Хрвати кажу олук? – Околокућно водопишало!”. Хрвати раде на изградњи своје националне свести.

Лепо сте ово изанализирали. Нисам једино разумео повезаност са употребом фемининатива?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Употреба фемининатива данас у стандардном српском језику
« Одговор #44 послато: Јун 13, 2021, 05:02:19 поподне »
Лепо сте ово изанализирали. Нисам једино разумео повезаност са употребом фемининатива?


Само је дао одговор на мој коментар његовог коментара од јутрос (ако не грешим у погледу датовања г. Војислављевог коментара).


Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Употреба фемининатива данас у стандардном српском језику
« Одговор #45 послато: Јун 13, 2021, 05:24:48 поподне »

Само је дао одговор на мој коментар његовог коментара од јутрос (ако не грешим у погледу датовања г. Војислављевог коментара).

Свеједно, лепо је то господин Ананић срочио. Могао би од овога направити и ауторски чланак за портал Порекла.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Употреба фемининатива данас у стандардном српском језику
« Одговор #46 послато: Јун 13, 2021, 06:04:01 поподне »
Колико се сећам, то је већ објављено у Пореклу 4. фебруара 2015. године под насловом "Хрватски језички пуризам и српски парадокси", а аутор је Владислав Ђорђевић. Ја сам само одабрао и поставио тај текст.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Употреба фемининатива данас у стандардном српском језику
« Одговор #47 послато: Јун 14, 2021, 04:44:25 пре подне »
 vojislav.ananic
Члан Друштва
Истраживач
*****
Поруке: 1316

Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #85 послато: Децембар 10, 2017, 06:05:42 пре подне »
http://www.nspm.rs/kulturna-politika/hrvatski-jezicki-purizam-i-srpski-paradoksi.html?alphabet=l

Одличан текст (још из 2015. године), само када би још био без једне слике. Кад прочитате текст, обавезно погледајте и пристигле коментаре (222) у доњем десном углу. А и обично, ми Срби смо олако спремни да прихватамо туђице (данас су то англицизми), а заборављамо наше изворне речи.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Употреба фемининатива данас у стандардном српском језику
« Одговор #48 послато: Јун 14, 2021, 06:26:50 пре подне »
Као што се види, овај текст је објављен још 2015. године (у Пореклу 2017-те). И онда нисмо водили бригу о нашем језику, а шта ли ће тек бити након усвајања Закона о родној равноправности уколико опстане, сам Бог зна.