Аутор Тема: Хрватска беспућа повијесне збиљности  (Прочитано 28241 пута)

Ван мреже Sirius

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 166
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #200 послато: Август 09, 2020, 08:57:15 поподне »
Počnimo s analizom jednog od srednjovekovnih dokumenata s pomenom Srba. To je "Franačka hronika", ili "Ajnhardov letopis" iz početka 9. stoleća. Ovde se spominju teritorije od jadranske obale do Drave, ali ni jednom rečju narod s hrvatskim imenom. Takođe, ne piše ništa ni o nekoj hrvatskoj zemlji. Spominju se samo Dalmacija i Slavonija, a od naroda Srbi, Guduščani, Timočani, druga slovenska plemena i Avari. Kad je reč o Dalmaciji, dokument navodi samo to da su u njoj Srbi.

Oslonimo se na osvrt prof. Relje Novakovića o ovom dragocenom istorijskom svedočanstvu:

"U opisu događaja pred sam početak Ljudevitog ustanka, Ajnhard navodi kako su 818. godine stigli u Heristal, gde je tada boravio franački car Ludvik, poslanici među kojima se spominje i Borna, ličnost koju istoriografija gotovo vez dvoumljenja smatra knezom Primorske Hrvatske i ne pitajući se da li je uopšte bilo moguće da se među izaslanicima u Heristalu nađe tada i knez Primorske Hrvatske... Postavlja se pitanje, zašto je učeni Ajnhard, koji je zbivanja opisao sa toliko detalja, nazvao Bornu samo knezom Guduskana, a ne knezom Hrvata? On spominje izaslanike Abordita, Guduskana, Timočana i Ljudevita, kao starešinu Donje Laponije, a o Hrvatima i Hrvatskoj, na tom mestu, po našem mišljenju neobično važnom, nema ni reči".

Prema profesoru Novakoviću, među izaslanicima kod franačkog cara, u Heristalu 818. godine, ne spominju se ni srpski predstavnici, ali Ajnhard navodi da je Ljudevit, u jednom trenutku, pobegao Srbima i oteo deo njihovih teritorija u Dalmaciji (tad se Dalmacijom smatrala teritorija od jadranske obale do reke Save). Rečeni Borna, od 818. do 821, napreduje od "vojvode Guduskana", preko "vojvode Dalmacije", do "kneza Dalmacije i Liburnije".

Kuda su nestali Avari iz Hrvatske

Franački vladar Karlo Veliki je upao u Panoniju 791. godine i tada je osnovao i avarsku marku. Kasnije, 805. godine, u vreme pokrštavanja stanovnika Panonije, pokršteni Sloveni su primorali i avarskog kagana Sabariana da prihvati hrišćanstvo 805. godine, odbaci svoje ime i uzme hrišćansko - Teodor. Tadašnje prisustvo Avara u delu Panonije upućuje na mogućnost da se otklone nedoumice oko činjenice da "Franačka hronika" ne spominje ni Hrvate, ni hrvatske oblasti, na Saboru u Heristalu 818. godine.

Odgovor na taj "propust" je, možda, u nastavku "Franačke hronike" - u delu o Saboru u Frankfurtu, održanom četiri godine kasnije - 822. godine. Ajnhard navodi da su tada na Saboru bili predstavnici ovih naroda: Abodrita, Soraba, Vilaca, Bohema, Moravaca, Predenecenata i Avara. Vidi se, letopisac Ajnhard ponovo beleži Srbe (Sorabe) - ranije kao stanovnike Dalmacije, a Hrvate, po drugi put, ne spominje. No, on nabraja među predstavnicima naroda i predstavnike Avara.

Mada prof. Novaković ne objašnjava šta je razlog nepominjanju Hrvata ni na jednom od dva sabora kod franačkog cara, čini se da bi razlog mogao da bude u tome što su na Sabor u Frankfurtu pozvani Avari. Ovaj dokument sadrži podatke o događajima iz vremena u kojem je živeo njegov tvorac - Ajnhard, pa je mnogo pouzdaniji od, recimo, tekstova cara Porfirogenita, koji je opisivao događaje dvesto-tristo godina pre svoga rođenja. Sad se postavlja pitanje, kako Ajnhard ne spominje Hrvate u devetom, a to čini car Porifirogenit u 10. stoleću.

Možemo pretpostaviti da su se u 9. stoleću Hrvati tek formirali kao narod i da su im neslovenska plemena bila značajna brojčana masa za tako nešto. Među njima i Avari, koje Ajnhard spominje. Možda su Avari bili pozvani na frankfurtski sabor (822) kao predstavnici te mešavine naroda, koja će kasnije preuzeti zajedničko ime - Hrvati. Istoričari navode da je prvi pomen Hrvata iz 852. godine, a posle tog vremena više se ne spominju Avari na područjima srednjovekovnih južnoslovenskih država. Nije teško pretpostaviti da je hrvatsko ime, negde tokom 9. stoleća, moglo da zameni avarsko, hunsko i poneko drugo neslovensko i slovensko ime.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #201 послато: Август 10, 2020, 01:08:08 пре подне »
Možemo pretpostaviti da su se u 9. stoleću Hrvati tek formirali kao narod i da su im neslovenska plemena bila značajna brojčana masa za tako nešto. Među njima i Avari, koje Ajnhard spominje. Možda su Avari bili pozvani na frankfurtski sabor (822) kao predstavnici te mešavine naroda, koja će kasnije preuzeti zajedničko ime - Hrvati. Istoričari navode da je prvi pomen Hrvata iz 852. godine, a posle tog vremena više se ne spominju Avari na područjima srednjovekovnih južnoslovenskih država. Nije teško pretpostaviti da je hrvatsko ime, negde tokom 9. stoleća, moglo da zameni avarsko, hunsko i poneko drugo neslovensko i slovensko ime.

Што се тиче првог помена Хрвата у писаним врелима, о томе је писао Ћосић у претходној објави:

О можда најстаријем помену хрватског имена.
https://www.matica.hr/vijenac/291/hrvatski-nacionalni-dan-na-expou-u-japanu-9037/
https://core.ac.uk/download/pdf/14457953.pdf

Дакле у питању је црква Св. Марте у Бијаћима код Трогира. Натпис је датован у крај 8. или почетак 9. века.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #202 послато: Август 31, 2020, 09:05:50 поподне »
"Teško je u modernoj Evropi naći dve sličnije nacije. Ako zanemarimo Srbe i Crnogorce, Hrvati i Srbi su dve najsličnije sa najvećim brojem dodira".

https://www.ozonpress.net/politika/milanovic-hrvati-i-srbi-su-najblizi-video/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Sirius

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 166
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #203 послато: Септембар 03, 2020, 03:51:27 поподне »
Што се тиче данашњих хрвата он то најбоље зна. Што се тиче некадашњих, не бих рекао



Професор Невен Будак са Универзитета у Загребу, катедра за историју:

Цитат
In order to systematize our sources according to their origin, we should
classify them into several groups: Byzantine, Italian (namely Venetian), and
Norman, western, that is Lombard and Carolingian, and Dalmatian.

The most important of the earliest descriptions of Dalmatia and its
inhabitants is contained in De administrando imperio. This work was written
shortly before 950, although some of the information included in it was taken
from earlier reports.

Chapters 32 through 36 describe other Slavic nations in Dalmatia, namely
Serbs, Zachlumi, Terbounites, Kanaliti, Arentanians or pagani, and Dioclitans,
always repeating the story about the Romans being defeated by the Avars and
the specific Slavic nation coming under protection of Heraclius and taking its
part of Dalmatia. The author usually refers to Chapter 31 and the story of the
Croats coming first. Yet these chapters, excluding the one on Dioclia, suggest a
more complex structure of identities: Constantine relates smaller Slavic nations
to the Serbs in one way or another. For example, he writes that ‘the Zachlumi
are Serbs from the time of that prince who claimed the protection of the
Emperor Heraclius’,
and the same is said about the pagani. In the case of the
Terbouniotesand Kanalites, the explanation is more complex:
[They] descended from the unbaptized Serbs, from the time of that prince who
came out of unbaptized Serbia and claimed the protection of the emperor


Western sources give us a different picture of the identities in Dalmatia.
After showing no interest in the events in Dalmatia for more than a century,
chroniclers began to report on Charlemagne's successes against the Avars and
later on, against the Byzantines in Dalmatia. In 799, the earliest information in
The Royal Frankish Annals concerns the death of Erich, Duke of Friuli, in a
battle against the inhabitants of the castrum Tarsaticain Liburnia.
(Liburnia
was the westernmost part of Dalmatia, and during the Ostrogothic rule it was
treated as a separate province).
Einhard’s Life of Charlemagnementions only
this event related to Dalmatia, albeit without naming the citizens of Tarsatica.
More detailed reports are related to the uprising of Ljudevit, Duke of Lower
Pannonia, because Borna, Duke of Dalmatia and Liburnia, was engaged in
suppressing the revolt as a Frankish vassal and ally.

When writing about Borna's
province, The Royal Frankish Annals use only the names of Dalmatia and
Liburnia and a short list of peoples living there. Apart from the Dalmatians, also
designated as Romans — who were Byzantine subjects — the chronicler only
knows of Slavs in general and there are only two cases where he mentions specific
names. First, he stresses that Borna was also a dux Guduscanorum,

and that these
Guduscani abandoned him during a battle against Ljudevit, but that he later
managed to subdue them once again. From this, we can conclude that the
otherwise unknown Guduscaniwere a smaller group within the borders of later
Croatia, and that their name was mentioned only because their treason could have
endangered the Frankish vassal. The other case was that of the Sorabi, for whom
the annalist mentions that they were said to have governed much of Dalmatia — a
statement that can be supported by Constantine’s description of the sclaviniae.

These same events were also described in Astronomus’ Life of Louisin which he
narrates only about Dalmatia, Dalmatians, Romans and Slavs, and the Guduscani,

Julijan Medini, ‘Provincia Liburnia’, Diadora

Let us now examine a source written in Venice, a city that had close contacts
to the opposite coast of the Adriatic. John the Deacon, living around the year
1000, was often concerned with the wars between Venice and the eastern Adriatic
Slavs, who endangered the sailing route between the lagoons and Constantinople.
His chronicle is therefore a valuable source for the history of the Croats and the
Narentanians from 817 to 998. John makes a more or less clear distinction
between the Slavs in Croatia and those in Narentania and mentions their
respective rulers. Yet while describing events from the ninth century, he never
refers to the Croats by name and instead calls them simply Slavs.
Inhabitants of
Narentania were defined as Narentanian Slavs or Slavs from the Narentanian


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #204 послато: Септембар 03, 2020, 03:57:57 поподне »
У Далмацији на више локалитета (нпр. Нин-Ждријац) постоје скелетне паганске некрополе које се датују у 8. и прву половину 9. века, да би касније исто становништво наставило да се на њима сахрањује али по хришћанском обреду. Ове некрополе се у археолошкој литератури обично називају "старохрватским".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Sirius

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 166
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #205 послато: Септембар 03, 2020, 07:18:37 поподне »
Да ли су у тим археолошким налазиштима нађени аварски и франчаки предмети и остаци обичаја?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #206 послато: Септембар 03, 2020, 07:45:56 поподне »
Да ли су у тим археолошким налазиштима нађени аварски и франчаки предмети и остаци обичаја?

Франачки предмети су свакако налажени у гробовима који потичу из прве половине 9. века. За аварске нисам сигуран. Колико се сећам, материјална култура старијих гробова, из 8. века, је типична словенска уз византијске и локалне утицаје. Као што сам већ написао, нема прекида континуитета у њиховом коришћењу, што показује да их је користило исто становништво и у 8. и у 9. веку, мислим да се неке од њих користе и након 9. века.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Sirius

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 166
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #207 послато: Септембар 04, 2020, 12:21:44 поподне »
Колико знам ово се нашло,

Цитат
Meanwhile, it appears that
no archaeological evidence exists of a new population arriving in Dalmatia in
the early 7th century. On the contrary, the region seems to have experienced
a dramatic population decline during the first half of the 7th century, with
only coastal towns surviving. The earliest burial assemblages that have been
attributed to the Croats cannot be dated before the year 700.17But can those
assemblages support Margetić’s idea of a later migration? To be sure, the sudden appearance of inhumation cemeteries with weapon burials and the first
elements of the so-called “Old Croat” culture has been interpreted as an entirely new phenomenon, with no links to the previous period. Since the earliest
phase of those cemeteries is dated between ca. 800 and ca. 850, the appearance of the “Old Croat” culture has been taken as an indication of migration.18
However, most elements of the “Old Croat” culture are in fact symbols of social
status, and many are either of Frankish origin or imitations of artifacts from
the core areas of the Frankish kingdom (later empire). Huw Evans has rightly
concluded that instead of a sudden appearance of a new group of population,
the evidence points to the rise of a clearly differentiated elite.

А колико знам старије што се и нађе вуче на Аваре.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #208 послато: Септембар 04, 2020, 12:51:03 поподне »
Колико знам ово се нашло,

А колико знам старије што се и нађе вуче на Аваре.

Колико се сећам, нема карактеристичних аварских налаза у тим гробовима, нити су сахране налик аварскима, иако су скелетне. Овај цитат сам себи "скаче у уста" јер прво наводи да се гробови "не могу датовати пре 700. године, а затим наводи да је најстарија фаза некропола између 800. и 850. године. Не, најстарија фаза некропола је 8. век, дакле од 701. до 800. године. Нема никаквог прекида континуитета почетком 9. века нити било какве промене материјалне културе која би сведочила о доласку неке нове популације.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #209 послато: Октобар 28, 2020, 09:26:12 пре подне »
Мало о тзв. Црвеним Хрватима:

https://hrcak.srce.hr/218014
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже herceg

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 120
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #210 послато: Октобар 28, 2020, 10:18:51 пре подне »
Standardni narativ. Ako su katolici, onda su Hrvati. I to još crveni, jer drugih nema tamo. Činjenica je da u Primorju zaista ima Hrvata i to pravih, doseljenih nakon bitke kod Klisa. Očigledno su mitovi i legende draži od potrage za saznanjima.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #211 послато: Фебруар 23, 2021, 05:16:07 пре подне »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #212 послато: Фебруар 23, 2021, 10:47:01 пре подне »
Да ли неко зна порекло назива ових места и имају ли некакве везе с Книном?
https://cs.wikipedia.org/wiki/Nov%C3%BD_Kn%C3%ADn
https://vdp.cuzk.cz/vdp/ruian/obce/540901
https://www.muzeum-pribram.cz/en/gold-museum-novy-knin/from-history/
https://cs.wikipedia.org/wiki/Star%C3%BD_Kn%C3%ADn

Постоје две теорије о етимологији града Книна, према једној, његово име потиче од имена илирског (делматског) насеља Ninia, док је према Петру Скоку корен изведен од старословенског глагола *tьn- ("сећи"), односно да је првобитно значење могло бити "предео где је исечена шума" или нешто слично. Његов средњовековни назив је био Тнин, Tinum на латинском.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #213 послато: Фебруар 10, 2022, 06:07:14 пре подне »
Првобитно намењено расправи на Форум - Порекло »ДНК порекло »Народи и њихова генетика »Хрвати https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=146.460 , али видим да је тема закључана, ваљда ће одговарати да буде овде.

Када је реч о генетици босанскохерцеговачких Хрвата треба узети у обзир да је средином XVIII века у БиХ живело око 40000 католика ( од тога у Херцеговини око 10000), а после тога су још пострадали од куге, тако да су у генетичком погледу прошли кроз тзв. "уско грло". Добар део данашњих Хрвата у БиХ су и потомци досељеника из јужне Далмације у XVIII и XIX веку, слично оним Србима у Босанској Крајини чији преци су се у исто време досељавали из северне Далмације.

Када је реч о нечијем етничком идентитету, мислим да је коректно ( не политички, већ људски) поштовати нечије самоизјашњавање. Дакле, ако се неко изјашњава као Србин, он је Србин. Ако се неко изјашњава као Хрват, он је Хрват.

Порекло је сасвим друга ствар, јер не зависи од нечијег изјашњавања, већ од изјашњавања његових предака. Подаци о томе су, што се више враћамо у прошлост, ретки и непоуздани. Генетика и историјски извори упућују на то да добар део Хрвата у БиХ и Далмацији потиче од народа који Порфирогенит назива Срби. Да ли је то тачно, можда ћемо знати када будемо имали гомилу средњовековних археогенетских узорака са Балкана, Карпата, Лабе, Висле итд.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #214 послато: Фебруар 10, 2022, 09:54:07 пре подне »
Генетика и историјски извори упућују на то да добар део Хрвата у БиХ и Далмацији потиче од народа који Порфирогенит назива Срби. Да ли је то тачно, можда ћемо знати када будемо имали гомилу средњовековних археогенетских узорака са Балкана, Карпата, Лабе, Висле итд.
Апсурд је управо то са чим се данас сусрећемо, али мислим да нам овде и нису толико потребни археогенетски резултати за некакву верификацију веза тамошњих Хрвата и Срба које Порфирогенит описује, довољно је само да се у будућности ти Хрвати мало одваже за WGS тестове и добићемо доста јаснију и потпунију генетску слику, сигурно би се са њима посложиле неке коцкице које нама недостају. Наравно, међу њима као и међу нама постоје и они које ће генетика повезати са поменутим Карпатима, другим миграторним путевима и осталим јужнословенским племенима, Тимочанима, Гудушчанима, Морављанима и тд. такве везе су одавно приметне у погледу бројних, заједничких раносредњовековних мутација са Бугарима, оне се просто не могу игнорисати.
« Последња измена: Фебруар 10, 2022, 10:04:24 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #215 послато: Фебруар 10, 2022, 01:24:33 поподне »
Апсурд је управо то са чим се данас сусрећемо, али мислим да нам овде и нису толико потребни археогенетски резултати за некакву верификацију веза тамошњих Хрвата и Срба које Порфирогенит описује, довољно је само да се у будућности ти Хрвати мало одваже за WGS тестове и добићемо доста јаснију и потпунију генетску слику, сигурно би се са њима посложиле неке коцкице које нама недостају. Наравно, међу њима као и међу нама постоје и они које ће генетика повезати са поменутим Карпатима, другим миграторним путевима и осталим јужнословенским племенима, Тимочанима, Гудушчанима, Морављанима и тд. такве везе су одавно приметне у погледу бројних, заједничких раносредњовековних мутација са Бугарима, оне се просто не могу игнорисати.

Veći deo tih plemena je ušao u hrvatski korpus iz srpskog.

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #216 послато: Фебруар 10, 2022, 01:29:12 поподне »
Дотични аутор ових речи очигледно није чуо да и Хрвати гуслају, посебно у Херцеговини.

https://www.index.hr/vijesti/clanak/drugi-covjek-matice-hrvatske-dok-smo-mi-imali-kulturu-srbi-su-imali-gusle-i-rakiju/2338437.aspx

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #217 послато: Фебруар 10, 2022, 02:54:41 поподне »
Ниси разумио. Нико не спори право босанским и херцеговачким католицима да се изјашњавају као Хрвати, него је ријеч о томе да они ту националну свијест нису имали до друге половине 19.вијека. Обичан католички народ у данашњој БИХ је имао само вјерску и завичајну свијест.
Не пишем ово ко из каквог револта, нити сам шовиниста, чисто сам објективан.
Не негирам хрватско осјећање данашњих БИХ католика, већ њихово хрватско поријекло. Као што негирам српско патрилинеарно поријекло Иване Жигон, Матеје Кежмана и Гоце Тржан, не зато што ишта имам против тих људи нити што сматрам да ја имам веће право на српски идентитет него они, него зато што се за директне мушке претке тих људи поуздано зна да нису били Срби.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #218 послато: Фебруар 10, 2022, 06:00:24 поподне »
...него је ријеч о томе да они ту националну свијест нису имали до друге половине 19.вијека. Обичан католички народ у данашњој БИХ је имао само вјерску и завичајну свијест.
Можда нису хтјели да је имају.
Имамо и данас, сличне "свијести", и то у времену кад су доступне информације и кад је писменост на завидном нивоу.

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #219 послато: Фебруар 10, 2022, 08:50:59 поподне »
Ниси разумио. Нико не спори право босанским и херцеговачким католицима да се изјашњавају као Хрвати, него је ријеч о томе да они ту националну свијест нису имали до друге половине 19.вијека. Обичан католички народ у данашњој БИХ је имао само вјерску и завичајну свијест.
Не пишем ово ко из каквог револта, нити сам шовиниста, чисто сам објективан...


Кад човек сам себе прогласи објективним  није лако опонирати...

Ипак, објективности ради, имајући у виду социјалне, технолошке, економске и политичке факторе који су владали у Европи од антике до друге половине 19-ог века,  треба констатовати  следеће:

-национална свест какву данас познајемо (и у задњих 150 -200  година)  код практично свих народа Европе (осим, можда, донекле, Холанђана, Енглеза  и Француза) - до почетка 19-ог века  није постојала. Погледајмо карту Европе до Наполеона: немачка конфедерација  је подељена на 38  малих држава и Пруску (узгред,  имамо Хегела и Гетеа који навијају за Наполеона, а против "својих"), територија данашње  Италије је подељена  на 20-ак државица; народи живе у мање-више уређеним феудалним империјама уз периодичне ратове  или живе  феудалним међусобно завађеним државицама и војводствима; транспорта и комуникације готово да нема, путовања су опасна, посебно за трговце,   већину народа чини неписмено сеоско становништво  чији се  живот своди на свакодневну борбу са недаћама и оскудицом, и то у оквиру уских граница завичаја ограниченог обично на границе феуда,  па не чуди да људи овог доба  у првом реду имају свест о завичају, о вери, припадности сталежу, припадности феуду; или, у брдима Балкана,  имају свест  о племенској и братственичкој припадности,   а немају "велику слику" о својој  "славној нацији и држави".   

 У том смислу, велике заслуге Наполеона, као историјске личности, јесу  "растурање" феудалног поретка који је постојао у Европи  од распада Рима и  промена политичких граница. На фону тих политичких промена, које су кулмнинирале револуцијама у многим регионима Европе - (1848 г. - у  Венецији, Сицилији, Пијемонту, Пруској, у Бохемији, у Мађарској, у Келну, Франкфурту, Минхену, Паризу; дакле не у   Италији, Немачкој, Чешкој, јер ове државе не постоје у то време)  почиње индустријска револуција: развој железнице, трговине и машиноградње,  ширење штампе, књига, новина, образовања...

 Народи који су живели столећима у оквиру империја као прост живаљ, потчињен феудалним и сталешким законима,  почињу, овим друштвеним  променама, да стичу самосвест о свом националном идентитету тј. о  заједничком  језику, заједничкој историји, култури, религији.  Резултат тих процеса су романтичарско-националистички  покрети диљем Европе који нуде одговоре на те политичке и друштвене промене, охрабрујући људе да се заинтересују за своје културно наслеђе: за традицију,  фолклор, митове, легенде, народне игре и песме, да се политички уједине и  остваре романтично-национално јединство  у оквиру  националне  државе. (Ова идеологија  Хердеровог "Volkgeist-a" (јединственог "народног духа" насталог из народне традиције) кулминираће у Хитлеровој Немачкој). Стварају се, под утицајем Мацинијиа и Хајнеа групе "Млади Италијани", "Млади Немци", "Млади Пољаци", "Млада Босна"...

Резултат ових процеса јесте уједињење Италије 1861  и Немачке 1867, уз стварање (лабавог!?) новог националног идентитета и стварања националних европских држава у периоду 1878-1919.  (Чувена је изјава Гарибалдија: "Направили смо Италију, још да направимо Италијане". И још су ти завичајни идентитети јаки: сарађивао  сам са  моного  Италијана, сви  су  били са севера Италије (и симпатизери Лиге за север) и  негативно су  се односили  према "јужњацима". 

Имајући све ове околности у виду, српско-хрватски-бошњачки  аргументи и контрааргументи у погледу "одсуства националне свести" којима обилују многи  интернет-форуми  изгледају ми злонанамерни и тенденциозни -  са циљем поништавања оних "других"  а у корист свог националног идентитета. Ако и нису постојали у то време, постојале су, свакако,  неке "клице идентитета" које су врло брзо довеле до кристализације нација онаквих каквим их данас знамо.

У том смислу, сматрам да су приговори ове врсте - тенденциозни и неутемељени.