Пратећи овај модел, није искључено да још неки крајишки родови имају рођаке у виду ових влаха из 14. века. Само је питање да ли их данас тражити међу православнима, или католицима(?)
Павле Кожул Штрбац свакако је умро као католик. Његов успон на друштвеној љествици повлачио је за собом такво опредјељење. Међутим, још током 15. вијека имамо податке за неке од тих влашких катуна у Далмацији да су под душебрижништвом фрањеваца. Како је текао прелазак тих влашких групација на католицизам, и колико их су Турци по освајању затекли као православне,а колико као католике, можемо само нагађати. Да су средином 14. вијека били претежно православни говоре писма папа упућена мисијама фрањеваца у том периоду, у којима се помињу и Крбава и Врлика (Цетина) као подручја на којима је потребна изградња фрањевачких самостана како би се обраћали "шизматици". У једном од докумената наводе се власи сточари као ти шизматици које је потребно превести на римокатоличку вјеру.
Тај дио писама обрадила је Јелена Мргић у свом раду "Доњи Краји"
"Снажнија акција римске курије и босанске фрањевачке викарије осетила се седамдесетих година XIV века, када је папа поделио неке повластице фрањевачком реду, као што су вршење духовне службе, подизање самостана и прикупљање милостиње. Гргур XI je босанским фрањевцима исправом издатом јуна 1372. дозволио да подигну цркве, капеле, ораторије, гробља и друго што је добро за службу „у (Угарској), такоће Рашкој, Бесарабији (Влашкој) и другим крајевима који су у њиховој околини, где живе многи шизматици и јеретици. Затим је дозволио да преузму и оснују „у тргу Руднику који припада области племенитог мужа Николе Алтомановића под влашћу краља Србије два места, и у области Глажа под влашћу краља Угарске једно место, и других девет места у којим год градовима и крајевима поменуте Босне и Раше и Бесарабије,", „у којима су јеретици или шизматици", јер како каже „не постоји ни једна дијацеза". Истог месеца папа је упутио писмо свим провинцијалима, кустодима и гвардијанима фрањевачког реда у којем описује успехе босанског викара и фрањеваца и каже да
„у крајевима Босне, у којима живи мноштво шизматика и јеретика“, многе од њих су босански фрањевци преобратили.
Почетком наредне године, фебруара 1373, уследило је писмо папе у којем говори о томе да „у крајевима Босне живе скоро све шизматици и јеретици, осим оних који су милошћу божијом преобраћени“, али такође и „на границама Босне према Угарској, као и у месту званом Глаж и у многим другим местима, помешано живе како хришћани, тако јеретици и шизматици". У одговору на молбу викара и босанских фрањеваца, папа им је 1. јуна 1373. дозволио да, „пошто у крајевима Босне и Влашке и око граница Угарске, у којима боравите, проповедајући реч божију неверницима, обраћајући чак и шизматике на пут истине, у градовима као и у селима, у којима верници бораве, мало је плебана и ректора цркве,
такође и мећу Власима шизматицима, од којих неки станују на пашњацима и под шаторима", подигну шест нових места „у земљама, градовима или селима на границама Угарске око Себеша и Велике Влашке, и око граница Босне у Алшану
и у Крбави, чије год дијацезе католичке или шизматичке да постоје". Поименце су наведени Себеш, који Одговара данашњем Карансебешу, односно Турну Румени на Тамишу, и Алшан, чије се име сачувало у називу поља Машањ код Посавских Подгајаца, на левој обали Саве преко пута Брчког. Крбава је назив крашог поља и жупе, али и истоимене дијацезе католичке бискупије која је обухватала шири географски простор."
Викар и босански фрањевци упутили су 1372/ 73. године римској курији једну листу од двадесет и три питања — „сумњи“ (,,Dubia") која се тичу поступка према „шизматицима" и њиховим свештеницима, затим питање брака код босанских јеретика, о поступцима према католичком свештенству. У папским одговорима се јасно разликују три конфесионалности на територији босанске викарије: католици, „шизматици“ и јеретици, као што је то већ Рачки исправно уочио. О православним верницима на тлу босанске државе изричито товори одговор на осмо питање у којем су босански фрањевци замолили да прошире своје активности и „на границе и околину Босне, где је свештенство искварено и нису установљене провинције".
Папа је потврдно одговорио, „пошто у Босни са њеним границама односно укључујући земље и градове“, према његовим речима, „живе неверници и шизматици“.
Годину дана касније, јула 1374, фрањевци су добили папину дозволу да подигну своје самостане са црквама „
у области Книна и Врхрике такође и Врбаса и Саве (Сане?)", који би требало да послуже за придобијање и покрштавање „јеретика и шизматика". Неколико година касније (1378) папа је дао сагласност фрањевцима да преузму цркву у тврћави Модруш, у крбавској дијацези, која се налази
„близу шизматика и неверника", а у питању је данашње истоимено насеље код Огулина у Хрватској."
Вјерујем да је значајан број Штрбаца дочекао долазак новог вала српских досељеника као православан и да се стопио са истима. Уосталом Штрпци у Жумберку су првобитно били православни, као и практично сви Штрпци у крајини.
