Аутор Тема: Банатски обичаји - народни, свадбени, верски, ратни  (Прочитано 2637 пута)

Ван мреже Бранислав Илијин Радојичин

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30
Банатски обичаји - народни, свадбени, верски, ратни
« послато: Јун 01, 2018, 01:05:02 поподне »
Пошто сам приметио да нема ове теме, реко' 'ајде да ми ово буде првенац у темама.  :)
Писаћу повремено неке обичаје, праксе, песме, традиције везане за Банат. Неке су искључиво карактеристиче за југ Баната који је мало богатији обичајима од северног дела. Позивам и све остале ко зна нешто нека се прикључи.  :)

Када дете тек прохода, да може само да направи бар десетак корака без ичије помоћи, постави се ниска клупа или хоклица на коју се ставе камџија, оловка и нешто од алата. Обично деда стане са друге стране и зове дете да дође. Кад дете приђе скреће му се пажња на ове предмете и гледа се шта ће прво да узме од њих. Ако узме камџију - биће паор. Ако узме оловку - биће адвокат, писар или тако неки учен човек. Ако узме алат - биће занатлија.

Раније су се углавном надали да ће дете изабрати камџију, с обзиром да је пољопривреда била главно занимање. На радост мојих, и ја сам тада узео камџију.

Најгоре шта може тад да се деси је да дете не узме ништа и оде. То је тумачено као лош знак, говорило се да ће бити нерадник, пијанац и бећар  :D
Шарен кожув с концима,
'Ди ћеш, царе, с момцима?
Водићу и' до Пијаве,
нек' изгубе главе, шалај!

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Банатски обичаји - народни, свадбени, верски, ратни
« Одговор #1 послато: Јун 01, 2018, 01:30:30 поподне »
Права тема на правом месту у право време. ;) Ја сам танак што се тиче оваквих предања  што је Бане навео јер нисам имао од кога да их чујем а нисам нажалост ни много читао о томе.
Ипак оно што бих могао да кажем се тиче свадбе у Банату.Не знам какви су били обичаји у другим српским крајевима али у Банату и Срему се свадба одржавала у месту где је била млада и у матицама тог места се уписивао цео догађај.Не знам постоји ли разлог за ово,само знам да доста може да отежа истраживање породичног порекла. :D
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Банатски обичаји - народни, свадбени, верски, ратни
« Одговор #2 послато: Јун 01, 2018, 01:46:23 поподне »
Када дете тек прохода, да може само да направи бар десетак корака без ичије помоћи, постави се ниска клупа или хоклица на коју се ставе камџија, оловка и нешто од алата. Обично деда стане са друге стране и зове дете да дође. Кад дете приђе скреће му се пажња на ове предмете и гледа се шта ће прво да узме од њих. Ако узме камџију - биће паор. Ако узме оловку - биће адвокат, писар или тако неки учен човек. Ако узме алат - биће занатлија.

У Барањи, тај се обичај назива поступача, вероватно је слично и даље.

Кад сам ја проходао, мени су моји правили поступачу, и ја сам прво узео оловку.

Иначе, нисам знао да је међу предметима била и камџија? Једна од ретких сачуваних ствари из мог најранијег детињства је и мала дечија камџија. Можда је купљена баш за ту прилику.



Ван мреже Бранислав Илијин Радојичин

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30
Одг: Банатски обичаји - народни, свадбени, верски, ратни
« Одговор #3 послато: Јун 01, 2018, 03:56:08 поподне »
У Барањи, тај се обичај назива поступача, вероватно је слично и даље.

Кад сам ја проходао, мени су моји правили поступачу, и ја сам прво узео оловку.

Иначе, нисам знао да је међу предметима била и камџија? Једна од ретких сачуваних ствари из мог најранијег детињства је и мала дечија камџија. Можда је купљена баш за ту прилику.

Аха, а овамо поступача је кад дете дође у доба кад би требало само да прохода, а није још увек, онда се изнад његове главе раскомада погача и подели старијој деци која ту чекају и онда се они разбеже по улици. То би као требало да помогне да прохода овај што касни.

Па је л' тај избор оловке био тачан, је л' се обистинило?  :D

Неко уместо камџије користи и клип кукуруза, али за то се остали буне јер као није оруђе, већ производ. Од како се бавим истраживањем углавном сам наилазио да користе камџију, ретко корбач, понекад потковица или неки паорски алат.
Шарен кожув с концима,
'Ди ћеш, царе, с момцима?
Водићу и' до Пијаве,
нек' изгубе главе, шалај!

Ван мреже Бранислав Илијин Радојичин

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30
Одг: Банатски обичаји - народни, свадбени, верски, ратни
« Одговор #4 послато: Јун 01, 2018, 04:03:33 поподне »
Права тема на правом месту у право време. ;) Ја сам танак што се тиче оваквих предања  што је Бане навео јер нисам имао од кога да их чујем а нисам нажалост ни много читао о томе.
Ипак оно што бих могао да кажем се тиче свадбе у Банату.Не знам какви су били обичаји у другим српским крајевима али у Банату и Срему се свадба одржавала у месту где је била млада и у матицама тог места се уписивао цео догађај.Не знам постоји ли разлог за ово,само знам да доста може да отежа истраживање породичног порекла. :D

Е Сале, то за место одржавања свадби се често извлачило на мишиће.  :D Ако је младожења довољно сталожен да наметне такву ствар, онда је по његовом. Ретко сам наилазио на то у прошлости, углавном у последњих 100 година је почело да се дешава да буде код младе. Иако има цела церемонија, обичаји који морају да се испоштују и у младиној кући.

Ево ти пример из моје фамилије, пре око 180 година. Васа Илијин Радојичин је оженио јединицу и ушао у њену кућу. И то је сад све однос снага између њега и таста. Васа је успео да наметне нашу славу Томиндан, али није успео да задржи шпицнаме Радојичин. Већ је добио тастово шпицнаме Шепин. И дан данас они нису Илијин Радојичин, већ Илијин Шепин. Иако знамо да смо фамилија, што се каже у Панчеву ''поштујемо се''  :D
Шарен кожув с концима,
'Ди ћеш, царе, с момцима?
Водићу и' до Пијаве,
нек' изгубе главе, шалај!

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Банатски обичаји - народни, свадбени, верски, ратни
« Одговор #5 послато: Јун 01, 2018, 05:09:45 поподне »
Е Сале, то за место одржавања свадби се често извлачило на мишиће.  :D Ако је младожења довољно сталожен да наметне такву ствар, онда је по његовом. Ретко сам наилазио на то у прошлости, углавном у последњих 100 година је почело да се дешава да буде код младе. Иако има цела церемонија, обичаји који морају да се испоштују и у младиној кући.

Ево ти пример из моје фамилије, пре око 180 година. Васа Илијин Радојичин је оженио јединицу и ушао у њену кућу. И то је сад све однос снага између њега и таста. Васа је успео да наметне нашу славу Томиндан, али није успео да задржи шпицнаме Радојичин. Већ је добио тастово шпицнаме Шепин. И дан данас они нису Илијин Радојичин, већ Илијин Шепин. Иако знамо да смо фамилија, што се каже у Панчеву ''поштујемо се''  :D
Имам срећу да су ми све бабе од 6.колена па до прабабе из Црепаје па је свадба била у селу,барем кроз те 3 генерације.Прадеда је оженио Доловћанку и тамо је била свадба,с тим да немају забелешку о томе у матичним књигама Долова јер ни не постоје те матице у цркви(1905.године била свадба),тачније не знају где су те књиге.Ипак интересантно ми је ово што си рекао,о договору и о томе да све зависи од карактера човка,поготово је интересантно ово што си написао за шпицнаме.
Изгледа да ту није било никаквих правила..једдна од ствари коју не могу објанисти никако је присуство мог презимена као шпицнамета породици Милошев(ић) из Црепаје.Слава им је иста као и нама(Никољдан) а питање је шта је ко ту добио од оног другог. :D Нека моја сумња у односу на неке доказе којима баратам ,а тичу се првог претка који је дошао у Црепају 1790.године-мог 7.колена Михаила јер је у Црепају дошао као ислужен војник после Кочине Крајине,из Опова у коме из наше породице није остао ниједан члан.Нажалост матице Црепаје почињу што се тиче крштења 1798.године, а што се тиче књига умрлих ии венчаних знатно касније(после 1820.године)..међутим од 1795.године па до 1805.године се мој предак помиње приликом крштења своје деце у матицама Опова,уз назнаку да је житељ Црепаје.
У Грунтовим Војним Катастрима војно способних мушкараца Црепаје 1799/1800.године наводи се на том попису и мој предак Михаило,са ознаком( Inwoghner )-што би значило да није имао још увек своју кућу већ је вероватно радио као надничар и ту је и становао.У истом попису је означено да је имао своју земљу у суседном селу Сефкерину.
Моја претпоставка је да је надничар био у кући Милошевих и да је због тога њима остао надимак тј. шпицнаме Панчевачки,чак му је један из те куће био кум на крштењу детета..е сад да ли је у исто време и оженио жену из исте куће и узео славу од њих то већ не знам..али ми делује да је то механизам настанка њиховог надимка јер моја породица касније није имала никакве нити родбинске нити било какве друге везе.
Први помени крсних слава се наводе тек у Домовим Протоколима из периода око 1850.године.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Банатски обичаји - народни, свадбени, верски, ратни
« Одговор #6 послато: Јун 01, 2018, 05:28:04 поподне »
Па је л' тај избор оловке био тачан, је л' се обистинило?  :D

Могу рећи само да изгледа у томе нечега заиста има. :)



Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Банатски обичаји - народни, свадбени, верски, ратни
« Одговор #7 послато: Јун 01, 2018, 06:44:03 поподне »
Ипак оно што бих могао да кажем се тиче свадбе у Банату.Не знам какви су били обичаји у другим српским крајевима али у Банату и Срему се свадба одржавала у месту где је била млада и у матицама тог места се уписивао цео догађај.Не знам постоји ли разлог за ово,само знам да доста може да отежа истраживање породичног порекла. :D
Занимљиво је ово са свадбом у Банату. Нпр. у Левчу и Поморављу су постојале "мушке" и "женске" свадбе. Када би сватови одвели младу код младожењине куће, њена родбина је остајала и правила весеље за себе и своје госте, рођаке, комшије и кумове. То се звало "женска свадба". Младожењина страна је правила свадбу са својим гостима и то се звало "мушка свадба". Дан после свадбе, младина родбина, укућани, ближи рођаци, ујаци, тетке и стричеви и кумови су ишли у "пођане" тј. да посете младу и провеселе се са новим зетом и пријатељима. Овај обичај се на селу одржао до почетка 1970-их. Данас више не постоји. Моји баба и деда су имали такву свадбу. Што је дединој породици било чудно јер у Дробњаку не постоји такав обичај, а и били су свежи насељеници у Левчу па још увек нису научили све обичаје.
Јесу ли постојале у Банату мушке и женске свадбе? Чини ми се да сам чуо да је у Срему некада било таквих свадби. Питам за Банат јер је струја из Поморавља била јака при насељавању јужног Баната, све до почетка 19. века.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Банатски обичаји - народни, свадбени, верски, ратни
« Одговор #8 послато: Јун 01, 2018, 07:01:48 поподне »
Занимљиво је ово са свадбом у Банату. Нпр. у Левчу и Поморављу су постојале "мушке" и "женске" свадбе. Када би сватови одвели младу код младожењине куће, њена родбина је остајала и правила весеље за себе и своје госте, рођаке, комшије и кумове. То се звало "женска свадба". Младожењина страна је правила свадбу са својим гостима и то се звало "мушка свадба". Дан после свадбе, младина родбина, укућани, ближи рођаци, ујаци, тетке и стричеви и кумови су ишли у "пођане" тј. да посете младу и провеселе се са новим зетом и пријатељима. Овај обичај се на селу одржао до почетка 1970-их. Данас више не постоји. Моји баба и деда су имали такву свадбу. Што је дединој породици било чудно јер у Дробњаку не постоји такав обичај, а и били су свежи насељеници у Левчу па још увек нису научили све обичаје.
Јесу ли постојале у Банату мушке и женске свадбе? Чини ми се да сам чуо да је у Срему некада било таквих свадби. Питам за Банат јер је струја из Поморавља била јака при насељавању јужног Баната, све до почетка 19. века.

За Банат ћу палицу препустити Банету,ем је што се тиче дешавања,историје и културе доста поткованији од мене + што је имао и од кога да слуша те приче о старим временима у Банату. ;)
Што се Срема тиче док не питам неког старијег од мајке сам баш чуо да су свадбе биле у селу младожење.Дођу кумови,младожења по младу а повођани(младина фамилија и пријатељи) после пар сати оду до села у ком је младожења и свадба.
Мада мислим да ова прича важи за период од почетка 20.века ,јер у матицама разних села по Срему приметио сам да у месту где је била младина породица било је забележено и венчање у цркви тј.матицама..нелогично ми је да ту у младином месту онда није била и свадба(као весеље након обреда у цркви).
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Бранислав Илијин Радојичин

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30
Одг: Банатски обичаји - народни, свадбени, верски, ратни
« Одговор #9 послато: Јун 02, 2018, 02:32:20 поподне »
Занимљиво је ово са свадбом у Банату. Нпр. у Левчу и Поморављу су постојале "мушке" и "женске" свадбе. Када би сватови одвели младу код младожењине куће, њена родбина је остајала и правила весеље за себе и своје госте, рођаке, комшије и кумове. То се звало "женска свадба". Младожењина страна је правила свадбу са својим гостима и то се звало "мушка свадба". Дан после свадбе, младина родбина, укућани, ближи рођаци, ујаци, тетке и стричеви и кумови су ишли у "пођане" тј. да посете младу и провеселе се са новим зетом и пријатељима. Овај обичај се на селу одржао до почетка 1970-их. Данас више не постоји. Моји баба и деда су имали такву свадбу. Што је дединој породици било чудно јер у Дробњаку не постоји такав обичај, а и били су свежи насељеници у Левчу па још увек нису научили све обичаје.
Јесу ли постојале у Банату мушке и женске свадбе? Чини ми се да сам чуо да је у Срему некада било таквих свадби. Питам за Банат јер је струја из Поморавља била јака при насељавању јужног Баната, све до почетка 19. века.

Нису у том облику у којем причате. Али постојала је церемонија код младине куће, са гајдашем, где се певају мало више тугаљиве песме у знак жалости што као девојка одлази из куће.

''Одби се бисер грана од јоргована,
И лепа Мара (пример) од своје мајке''

Ово је написао панчевачки поп Васа Живковић (1819-1891) и то је прихваћено у народу као свадбарска песма која се чује и данас понегде.

А иначе младин брат се у целој церемонији назива ФИФЕР и посебно је украшен и носи штап обмотан тракама. Има велику улогу у венчању. Тај обичај са фифером је карактеристичан само за Панчево и 10-ак села около, нигде више нисам налетео на такво нешто у Срба. Чак и мало северније, Зрењанин нпр, нису никад чули за то. Писаћу више о томе другом приликом.
Шарен кожув с концима,
'Ди ћеш, царе, с момцима?
Водићу и' до Пијаве,
нек' изгубе главе, шалај!