Мутације се дешавају као грешке у копирању ДНК.
Да ли постоје спољни услови који поспешују мутације, убрзавају или успоравају?
Ако ове таблице истраживања брзине промене маркера показју различите резултате,
да ли је неком узимао у обзир и у прошлости могућности да су те разлике постојале или биле чак и веће?
Да ли је неко дефинисао познате услове који утичу на брзину мутација и колико све то утиче на одређивање ТМРЦА?
Опште је познато да постоје мутагени који повећавају вероватноћу настајања мутација: дувански дим, радијација, пестициди, адитиви, загађење животне средине, космичко зрачење, итд. Да се стопа мутације може успорити није ми познато, осим у смислу смањења изложености мутагенима сваке врсте. Оно што је битно разумети је да се мутације преносе на потомство само уколико настану у линији герминативних ћелија. Све оне друге, које настају у нашим телесним ђелијама свакодневно, не преносе се на наредне генерације.
Брзина мутација свакако утиче на ТМРЦА, но није ми познато да је неко дефинисао некакве услове типа "толико и толико микрограма дуванског дима повећава вероватноћу мутације за x". И ТМРЦА се израчунава емпиријски, на основу неке средње вероватноће настанка мутације. У условима веће изложености мутагенима постоје свакако веће шансе да до мутација долази чешће, па у том смислу у неком дужем периоду и прорачун ТМРЦА би могао бити другачији. Оно што знам да је рађено је поређење ТМРЦА прорачуна са радиокарбонским мерењем старости археогенетичких налаза, па је у том смислу и метода прорачуна ТМРЦА на неки начин "калибрисана".
