Аутор Тема: Јован Цвијић  (Прочитано 8816 пута)

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1821
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Јован Цвијић
« Одговор #20 послато: Фебруар 07, 2017, 01:07:03 поподне »

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1821
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Јован Цвијић
« Одговор #21 послато: Март 18, 2017, 04:53:27 поподне »

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 855
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Јован Цвијић
« Одговор #22 послато: Децембар 26, 2019, 10:43:28 поподне »

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1343
Одг: Јован Цвијић
« Одговор #23 послато: Мај 30, 2021, 09:55:30 пре подне »
                                          Јован Цвијић - Динарски животни стил

Динарски животни стил описали су многи аутори. Динарска племена и племенска традиција стоје у средишту студија и Јована Цвијића, зачетника школе "антропогеографије". У свом класичном делу из 1922. године, "Балканско полуострво и јужнословенске земље - Основи антропогеографије" Јован Цвијић пише о Црногорцима:
"... Само храброст и дела, а не богатсво, изазивали су код њих (Црногораца) дивљење и поштовање. Трговци и занатлије, којих је уосталом било мало, сматрани су за нешто ниже. Сходно најизразитијем менталитету динарског типа, нарочито се ценило "чојство". Јунаци који су се истакли чојством имали су кроз сва времена утицаја на своје саплеменике. У племенском друштву, јасно ограниченом и подвојеном, били су до ситница утврђени принципи владања и морала. Сваки је знао своје дужности; знало се тачно шта се не сме урадити и како се у свакој прилици треба понашати. Све се ово одржало самим предањем без писаних закона. Ниједан члан племена није могао избећи овим одредбама, често оштрим и неумитним, осим да постане "никоговић", ништавило, презрено створење. Установе и обичаји су ојачавали и одржавали племе како у физичком тако и у моралном погледу. Велики природни закони, који теже одржавању и трајности рода, били су донекле измењени: није требало одржати и овековечити физичког човека, већ моралног човека, човека од части; осим тога, човек је жртвован да би се племе овековечило, нарочито част племена. У племенским обичајима и навикама је превлађивала жеља за похвалама саплеменика и бојазан од срамоте, а пре свега жеља да племе буде хваљено од потомства. У народним песмама су овековечена добра и рђава дела појединца и целог племена. Не може се избећи њихову суду, јер су израз јавног мишљења, одлучног, утврђеног, а не тренутног. Неумољиве су...