Маринковић (Лика)

[boban]

;Попис Лике и Крбаве 1712; Карл Касер

По овом попису Маринковиће налазимо Насељене селима : Бунић, Мекињар и Дивосело.

Бунић :1 кућа             

Simon Marinscovik 34 Johr 1
Illia brueder 53 Johr alt 1
Savat brueder 25 Johr alt 1
Milos Illia Sohn 20 Johr alt 1
Radosaff Illia Sohn 17 Johr 1
Vuk des ersten Vötter 16 Johr 1
Mileta des Illia Sohn 16 Johr 1
Triffon des verstorbenen Jovan Sohn 25 Johr alt 1
zum waffen 8
vnmindige Mans Persohnen nichts –
weibsbilder 15
in allen 23

Мекињар:4 куће
1.  Milak Marinkovik hot
Mihalo Sohn

2.  Vutseta Marinkovik
Vuk brueder




3.  Ivan Marinkovik

4.   Radogna Marinkovik 50//1/1/3/6
Gabrielo Sohn

Дивосело :1 кућа

Popisana zemlia Milaka Marinkouichia
Pod kuchiom usa 30
Na Imbrisi usa 10
Puskara dua muske glaue male 2 zenske glaue
dui Meni Milaku litah 40 Sinu Milouan 16

[boban]

У Бунићу И Мекињару, Маринковићи живе до данашњих дана. У новијим пописима их у Дивоселу нема.
Порекло Маринковића:

Маринковићи (Ђурђевдан), дошли из Бриња, Вилићи ,(Мекињар)
Маринковић ( Ђурђевдан), могуће је да су дошли из Смиљана,(Бунић) bey den haus Smilon - како пише у попису из 1712.

По Мартину Брајковићу, 1700. године Мекињар је био насељен српским становништвом. Основну подлогу насељу у Мекињару дали су насељеници са крајишког подручја од Бриња, Дабра, Вилића, Брлога и Косиња, а међу њима и стари насељеници од Смиљана (Басарићи и Узелци).
За становништво Крбаве се пише да су насељени из Грахова ,Купреса ,Кнешпоља.
                                       

[boban]

По попису Маринковићи из Бунића поседују земљу у:
    die lezte, vnd 10te Petina, hot der Simon Marincovik
bey seinen haus 75 -( Код своје куће)
zu Carbaviza 16      - (Крбавица)
zu Gragnia 17         -   ?
 in seinen garten 20   -(башта)
in Cavatsiza 30         - (Ковачица поток )
vnter dem gschloss 15 - Унутар утврђеног места Бунић
bey Gaia 30-
zu Salamovik 20         -  Шаламунић
vnter dem haus Marco traga 10- Код куће Марка Драгаша
zu Berzina 5             -    ?
bey den haus Smilon 3  - код куће у Смиљану?
in Cavaziza 7_
Summa 301    _              Укупно земље

Маринковићи из Мекињара :
1. Prokulab Milak Marincovik  -( Милак је поркулаб т.ј.заповедник Утврђеног места,страже.
pod kuchom 140
u Rosuliah Fen: 80- Росуље ливаде
u bare Fen:- 18
na Sitniku 20  -  Ситник
u Suhom pogliu- 17
meju puty 8
Item u bare Fen: Janioe za pochasbinu 20 -Земља добијена као награда .
304                                                                       
 Три преостале куће у Мек. поседују земљ)у исто где  и Милак али далеко мање, што говори о подели имања.

[boban]

Маринковићи  по попису спадају у мање развијен род.

 -  Бунић        1712     године: 1кућа -       1915 : 8 кућа ,  од тога 4 у самом Бунићу и 4 у Трнавцу.

   -  Мекињар   1712     године :4 куће-     1915 :13 кућа



 Извештај бискупа Брајковића из 1702 који даје податке о затеченим породицама у Личким селима (1700) не наводи презиме Маринковић.




Презиме се у овим крајевима јавља доста рано .  попис Сењских ускока 1551 наводи :
 
 ВУКША Маринковић насељен у Осуњи (Жумберак)
 Јуро(Ђуро) и Милош  насељени у Присјека (Кордун)

 Досељени са подручја Срба, Унца ,Гламоча..

 У Крбави топонима везаних за Маринковиће нема  ,међутим идући правцима досељавања наилазимо на село   Маринковци код Грахова  и  Маринковића врх на Динари.

Плавно -Маринковићи са славом Ђурђевдан, пореклом од веће породице Зорића.

 Проблем је старост поменутих топонима и старост презимена из Плавна ,тако да се не може са сигурношћу тврдити да су лички Маринковићи досељени из Грахова,Плавна.

Књига ;Унац; Петра Рађеновића даје један занимљлив траг .Наводи Маринковића из Бунића,

 и каже :Раније се звао Рудић .

[boban]

Надимак ( шпицнамет ') Маринковића иѕ Бунића : Шадије

[boban]

 Свештена лица :
 1)   Петрово село : Црква сазидана 1820 .Храмовска слава -Свети Петар иПавле

1816 године –Лазо Маринковић
                          Глишо Маринковић  син му
                          Михајло Маринковић (исто Лазов син)
1851 године-Рафаило Маринковић (Михајлов син)


2)   Парохија Небљуси: Црква сазидана 1795 .Храмовска слава –свети Илија

1846 г. - парох  Исак  Маринковић

3)   Крбавица, парохија II. разреда, 3 села: Крбавица, Козјан, Трновац; 3 цркве, у Крбавици Св. Илије, у Трновцу Покрова Богородице, у Козјану Св. Луке.

           
 1851 г.-  експонирани капелан: Миле Маринковић.



Извор : Лички Календар 1937

[drajver]

Да се надовежем на ову стару тему. На подручју Крајине ( у ширем смислу) присутно је чак осам различитих родова Маринковића:

1. лички Маринковићи који славе Ђурђевдан у кореничким насељима: Бунић, Доњи Мекињар и Трнавац, од њих једна породица у Врањској/Босанска Крупа, припадају хаплогрупи E-V13

2. банијски Маринковићи који славе Ђурђевдан у насељима: Козарац и Г. Чемерница/Вргинмост и Лушчани/Петриња, припадају хаплогрупи R1a-BY149000

3. кордунски Маринковићи који славе Игњатијевдан у насељима: Оријевац, Коранско Село, Кланац Перјасички, Млаковац, Шливњак. Припадају хаплогрупи I2-PH908. Овој групи Маринковића би могли бити сродни Маринковићи који славе Игњатијевдан у околини Новог Града и Костајнице у насељима: Босанска Костајница, Добрљин, Куљани, Прусци, Тавија, као и Маринковићи у Слабињи/Костајница за које претпостављам да славе Игњатијевдан.

4. далматинско-крајишки Маринковићи који славе Ђурђевдан с матицом у далматинском Плавну, који су присутни у Плавну и Голубићу/Книн, Бастасима и Бобољусцима/Дрвар. Могуће је да су од ових Маринковића они присутни у насељима: Божићи/Козарска Дубица, Јакуповци/Лакташи и Маринковићи на подручју Градишке. Ова група Маринковића није тестирана. Настали су у Плавну издвајањем од родовске групе Зорића. Потенцијално би могли бити I2-PH908

5. босанско-крајишки Маринковићи који славе Мратиндан. По предању, поријеклом су из Жегара у Далмацији, а присутни су у сљедећим насељима: Крња Јела и Смољана/Бос.Петровац, Џевар, Горњи Липник и Копривна/Сански Мост, Будељ Горњи и Копјеница/Кључ и Крупа на Врбасу/Бања Лука. Нису тестирани.

6. задарски Маринковићи који славе Аранђеловдан и Василијевдан, присутни у насељима: Пољица, Трибањ Шибуљине и  Задар. Припадају хаплогрупи I1-Y16434

7. подгрмечко-поткозарски Маринковићи који славе Никољдан, присутни у насељима: Горњи Петровићи/Бос.Крупа, Горњоселци, Међеђа, Скључани/Козарска Дубица. Нису тестирани.

8. сански Маринковићи који славе Стевањдан. Присутни само у насељу Бошњаци/Сански Мост. Нису тестирани.

У Славонији су Маринковићи прилично присутни и углавном славе Никољдан (мада их има који славе Ђурђевдан, Јовањдан и Тривуњдан).

Ако неко зна славе за Маринковиће из сљедећих насеља нека напише:

Слабиња/Костајница
Елезагићи/ Градишка
Ламинци Дубраве/Градишка
Нова Топола/Градишка
Романовци/Градишка
Трошељи/Градишка
Драксенић/Козарска Дубица
Клековци/Козарска Дубица
Љескаре/Приједор

или још неку информацију о Маринковићима на подручју Крајине, које нису обухваћене горе написаним или су погрешно написане.

[Malesevic]

Маринковић (с. Чивчије, Прњавор), Стјепањдан. Такође и у с. Скакавци (Прњавор) Маринковићи са истом славом.

[drajver]

Маринковић (с. Чивчије, Прњавор), Стјепањдан. Такође и у с. Скакавци (Прњавор) Маринковићи са истом славом.

Познато ми је да у крајевима источно од Врбаса има већи број Маринковића са различитим славама, али овдје сам се ограничио само на оне који су са простора Крајине, тј. који су својим миграционим кретањима повезали Кордун, Лику, Банију, Далмацију и Босанску крајину. Значи узимам у обзир само родове из Крајине који су западно од линије Козарска Дубица, Приједор, Сански Мост, Кључ, Шатор, Ливањско Поље, уз навођење евентуално њихових досељеника у крајевима до Врбаса.

Источно од Врбаса се таква крајишка презимена, за која поуздано можемо утвдити везу са западнијим крајишким крајевима, изузетно ријетка. Конкретно, ови Маринковићи који славе Стевањдан, тешко да би се могли повезати са неким од Маринковића у Крајини.

[Malesevic]

Написао си Крајина, а ова села спадају у (Босанску Крајину) 
Али разумем наравно на шта мислиш 

[drajver]

1. лички Маринковићи који славе Ђурђевдан у кореничким насељима: Бунић, Доњи Мекињар и Трнавац, од њих једна породица у Врањској/Босанска Крупа, припадају хаплогрупи E-V13

Лички Маринковићи из горе поменутих насеља су SNP профилисани и припадају грани E-V13>L241>Z21362

Маринковићи су профилисани у склопу накнадне профилације Family Finder резултата са FTDNA.

Са Маринковићима су ближе повезани Лужаићи из Дабра код Оточца који такође славе Ђурђевдан, а мислим да им нису далеко ни никољштаци Кончаревићи у Далмацији и лички Орлићи. Ни банијски Бунчићи лазаревштаци не стоје далеко од ове двије групе.