Аутор Тема: Хрвати  (Прочитано 60011 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1210
  • I-A1328
Одг: Хрвати
« Одговор #420 послато: Октобар 10, 2021, 09:26:15 пре подне »
Словеначки дијели с чешким и словачким ред идиома који су буквалан превод с њемачкога те слој њемачке лексике. Словеначки дијели с чешким и словачким неколике словијенске лексеме, које у стандартном ср-хр одсутствују, но исто тако дијели и низ ријечи само с русским или било којим другим слов. језиком. Узрок тому је затирање и исчезновење те лексике у ср-хр.

Што се тиче 8. вијека словеначки одликују заједничке особине с пра- ср-хр, за разлику од прачешкога.

цвет - квет
звезда - гвезда
свеча - свеца
земља - земја
-шче - ско ( градишче - градиско)
тврдега - тврдего

А такођер низ сепаратних изоглоса характеристичних само за јужне Словијене: цев, косир, летина, лонац, локва, мрва, начин, детца, куга, длака, брк, брдо за које сјеверни Словјени не знају.

С времена деназализације у 9. в. кајкавски на тлу данашње Словеније иде својим путем и расчлањава се на низ дијалеката, а хрватски кајкавски наставља низ заједничких промјена с нашим језиком.

------

Ниједна скупина Словијена није себе називала Венеди или Венди. За Полабљане из Drewehn забиљежено је да су свој језик називали slüwensk; У пољском Поморју су себе називали Словинци, иако су их свих Њемци називали Wenden, а они које јужни Њемци зову Winden су Словенци; Финци Русију зову Vänea по тому што су Скандинавци тако звали тамошње илменске Словијене.
На југу у Солуну забиљежено је да се језик зове "словјенск". Тим је јасно да је тај етноним првобитан присутан по цијелој словјенској екумени, а Wende или латинизовано Veneti, Venedi је егзоним.
« Последња измена: Октобар 10, 2021, 09:29:50 пре подне сɣнце »
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.

Ван мреже Imoćanin

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Хрвати
« Одговор #421 послато: Октобар 10, 2021, 09:38:24 пре подне »
Ево примера који је сунце поставио (одломци из примера):
"Средњевјековни народни језик Срба
Приклад из књижнице личних списа Сулејмана Величанственога је један петијезични учбеник. Дати језик писан је арабским писменима и представља екавски говор Тимока, Поморавља и Метохије приближно из 12. вијека."
...Aj čuł sam što je rekał tebe,
ali ne ištem, da čuju ono od usta tvoijeh.
Koliko mi dosaģuješ.
Kto ti disaģuje;
Ti mi dosaģuješ. Ostavi me, pojdi
na rabotu svoju, ne drži me kon sebe,
jere spešam moćno.
Što ti je speša;
Poslał me je otac mi.
Kamo je poslał tebe otac ti;
Poslał me je na trg. Reče,
spešaj i ne krsmaj na putu...
......Reče tvorac.
Kada mi pišemo kņigu (knjiga znači pismo)
napravļamo se suzami kako pero,
tere, ako bi znala kņiga
što je u srcu našem, padala bi i plakala,
ali ona ne zna..."
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4578.0

Ti si simpatičan majstor autogolova ;-)

Pročitaj pažljivo onaj tekst Lome koji je postavljen na onoj drugoj temi, na primjer o tome kad je starosrpski počeo uzimati oblike štokavskog.

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 374
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Хрвати
« Одговор #422 послато: Октобар 10, 2021, 02:36:04 поподне »

Скренуо бих пажњу на хаплогрупу I2-A815 која је присутна код Хрвата, а има је на истоку Чешке и Немачке, где је изгледа уз I2-PH908 вероватно најзаступљенија подгрупа I2-Y3120. За Порфирогенита Бела Хрватска је у суседству Беле Србије, а у не баш јасном опису европске географије Алфреда Великог Хрвати су југоисточно од Срба https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5275.msg137924#msg137924 .
Можда је I2-A815 или неке њене подгрупе траг Белих Хрвата.


Где су Хрвати или Срби прешли Дунав тек треба да се одреди. Код Хрвата је веома присутна I2-PH908, а I2-Z17855 готово да немају. Срби имају I2-Z17855, али мање него I2-PH908, док је код Бугара обрнуто. Ако су Словени на доњем Дунаву били мешавина I2-PH908 и I2-Z17855 из које су настали данашњи Срби и Бугари, онда је Србе лако разликовати од Хрвата. Међутим, ако су Словени на доњем Дунаву имали само I2-Z17855, док је I2-PH908 прешла Дунав негде западније, па је данашње присуство I2-PH908 и I2-Z17855 код Срба и Бугара последица накнадног мешања на Балкану у средњем веку и касније, онда су првобитни Срби ближи Хрватима и дошли су на Балкан на сличан начин.
На основу https://www.google.com/maps/d/viewer?hl=pl&mid=131mHMXo8l7tgnlMT-bC5JY1iDg0&ll=50.51219845689912%2C41.398560937500065&z=4 .
Карта је мало застарела, јер има нових резултата, али добро се види просторна расподела I2-PH908, I2-Z16971 и I2-Z17855. Већина I2-Z16971 у Чешкој и Немачкој је подгрупа I2-A815. Наравно, треба имати у виду да су ово места порекла тестираних у последњих неколико векова, а не пре 1400 година.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1210
  • I-A1328
Одг: Хрвати
« Одговор #423 послато: Октобар 10, 2021, 08:14:25 поподне »
Тко се усудио обрисати поруку drajvera ?
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2539
Одг: Хрвати
« Одговор #424 послато: Октобар 10, 2021, 08:22:25 поподне »
Тко се усудио обрисати поруку drajvera ?

Ако мислимо на исту поруку, сам сам је пребацио на https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2868.msg163798#msg163798

Ван мреже Imoćanin

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Хрвати
« Одговор #425 послато: Октобар 10, 2021, 09:10:09 поподне »
Pošto je bila tema Bašćanska ploča i da li nam ona može nešto kazati o čakavskom govoru vremena oko 1100g. postaviti ću ovdje ono što je uglavnom Stjepan Ivšić 1940g. identificirao kao hrvatsko/čakavske specifičnosti. Molio bih stručne sugovornike za komentar.

1. denazalizacija
Ivšić: nosni samoglasnici ę i ǫ zamijenjeni su usnenim samoglasnicima e i u (kъneza < kъnęza, ime < imę, izuzetak je svoję)

Ovo po meni nema smisla, jer su ove promjene opće-(zapadno)južnoslavenske, vidi na primjer Loma: “promena ę > e svojstvena je svim južnoslovenskim jezicima, ǫ > u samo srpsko-hrvatskom“

2. crêkъvъ
Stjepan Ivšić oblik crêkъvъ proglasio je čakavizmom, pretpostavljajući čitanje jata kao i. Glavni je dokaz za to što u štokavskome nema oblika crikva, nego samo crkva. Oblik crêkъvъ bliži je čakavskome nego štokavskome, ali, ističe Damjanović, još je bliži staroslavenskome akuzativu crêkъvь. Postavlja se pitanje bismo li onda jat kao i čitali samo u tome primjeru ili i u svim drugim primjerima. Ni u jednome od tih primjera nisu tako čitali jer na Bašćanskoj ploči ne nalazimo ni ikavski ni ekavski refleks jata. Da je htio napisati čakavski oblik, pisar bi napisao crikav ili crekav, a ne bi na mjesto samoglasnika i pisao jat, a na mjestu samoglasnika a jor.

3. „poreče“
U sintagmi „da iže to poreče“, po Ivšiću, prezent „poreče“ je čakavski jer bi staroslavenski glasio porečetъ.


Ван мреже Imoćanin

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Хрвати
« Одговор #426 послато: Октобар 10, 2021, 09:14:12 поподне »
Ево примера који је сунце поставио (одломци из примера):
"Средњевјековни народни језик Срба
Приклад из књижнице личних списа Сулејмана Величанственога је један петијезични учбеник. Дати језик писан је арабским писменима и представља екавски говор Тимока, Поморавља и Метохије приближно из 12. вијека."
...Aj čuł sam što je rekał tebe,
ali ne ištem, da čuju ono od usta tvoijeh.
Koliko mi dosaģuješ.
Kto ti disaģuje;
Ti mi dosaģuješ. Ostavi me, pojdi
na rabotu svoju, ne drži me kon sebe,
jere spešam moćno.
Što ti je speša;
Poslał me je otac mi.
Kamo je poslał tebe otac ti;
Poslał me je na trg. Reče,
spešaj i ne krsmaj na putu...
......Reče tvorac.
Kada mi pišemo kņigu (knjiga znači pismo)
napravļamo se suzami kako pero,
tere, ako bi znala kņiga
što je u srcu našem, padala bi i plakala,
ali ona ne zna..."
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4578.0

A ovdje jedan mali Service-Tweet ;-)

Alexander Loma:

"Starosrpski jezik oko 1200. tek je počinjao biti štokavski, sa karakterističnim razvojem grupe čt u zamenici čto > što (regresivna disimilacija [tšt > št]); u najranijim spomenicima još uvek ona glasi čâto, prva potvrda za što koju daje Daničić je iz 1238. Ovde je zadržan stariji lik da bi se ilustrovale neke u savremenom jeziku neprozirne veze: što, genitiv čega, dijalekatski (u Crnoj Gori) česa, dat. čemu stsl. čâto, česo, čemou; pošten, stsrp. pošten od počtiti pored poštovati > poštovati, srodno sa čitati, izvorno ’obrađati pažnju, zapažati’."

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 811
Одг: Хрвати
« Одговор #427 послато: Октобар 10, 2021, 09:59:44 поподне »
Е то већ ниси у праву. Назално Е се је очувало у неким словеначким и бугарским дијалектима, а у чакавском је иза палатала често дало А (јазик, почати) , што значи да ме постоји заједнички развој назалног Е у "јужнословенским" језицима.
Исто тако су се И и јери у српским, хрватским и словеначким дијалектима најраније стопили у И, прије писаних докумената, док се је то у бугарском догодило много касније. Црквенословенски одлично разликује ова два вокала, као и неки модерни бугарски дијалекти.

 

Ван мреже Imoćanin

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Хрвати
« Одговор #428 послато: Октобар 10, 2021, 10:12:03 поподне »
Е то већ ниси у праву. Назално Е се је очувало у неким словеначким и бугарским дијалектима, а у чакавском је иза палатала често дало А (јазик, почати) , што значи да ме постоји заједнички развој назалног Е у "јужнословенским" језицима.
Исто тако су се И и јери у српским, хрватским и словеначким дијалектима најраније стопили у И, прије писаних докумената, док се је то у бугарском догодило много касније. Црквенословенски одлично разликује ова два вокала, као и неки модерни бугарски дијалекти.

Odlično, hvala lipa na pojašnjenju. Ali u ovom konkretnom slučaju (Bašćanska ploča), da li se već ovdje vidi ova posebna čakavska realizacija nazala nakon palatala ę > a. Jer koliko sam vidio Ivšić je na njoj samo ustanovio ę > e?

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 994
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Хрвати
« Одговор #429 послато: Октобар 16, 2021, 12:55:00 поподне »
Ево, ја би искористио могућност да замолим колегу Imoćanin-а да изнесе своју хипотезу гледе штокаваце и чакаваце. Мислим да би то било доста конструктивније од онога како се развија овај дијалог на задњих пар страница. Било би исто тако занимљиво сазнати његово становиште о етногенези Хрвата и Срба. Како то да имамо доминацију PH908 и код једних и код других на штокавском говорном подручју а ради се о два одвојена народа?

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1210
  • I-A1328
Одг: Хрвати
« Одговор #430 послато: Октобар 18, 2021, 01:12:50 поподне »
Што се тиче језика, језик нпр. Пољичана из Пољичкога статута из 14. стољећа један је језик с језиком Захумљана или Бошњана, а једини значајан биљег му је, да по правилу има звук "и" тамо гдје други имају "је", а остали биљези су:
- ки, ка, ко намјесто који, која, које; и ту црту су имали и Бошњани и Захумљани раније, но су је изгубили; доказ тому је да се и данас каже неки, нека, неко а не некоји, некоја, некоје. Оно представља правилно развиће из прасловенских кии, каја, које; У повељи Кулина стоји "власи, кире ходе по мојему владању"
- честица -ре, која је се пристављаше замјеницама када су оне односне или поричне; ниткоре, никогаре, никомуре; исту су до дан данас најбоље задржали Словенци, а у данашњем стандартном језику је исчезла осим у реликтима, како сам чуо у Босни од старијих, да кажу ондар, кадар и сл. намјесто онда, када. У рашким списима она често гласи -зе / зи, па су говорили ктози, когази, комузи, ондази, а данас је једини реликт њојзи. И -ре и -зи су настали из прасловенскога -же.
- правилан развој ђ>ј, па међа, међу, свађа итд гласе меја, меју, сваја.

Ово чини штокавски и чакавски, јекавски и икавски не разним језицима, а двома облицима или варијантама једнога те истога језика, јер се један у други дају преобратити (конвертирати) само измјенивши два звука ђ = ј, је = и. Иако је случај, да и Бугари и источни Срби кажу "што" и "млеко", србски се не да преобраћати у бугарски и бугарски у србски; Једини узрок зашто ове двије варијанте нијесу именом један језик је социјалне природе, а никако лингвистичке. Иста ствар је била јасна ученијем људима Средњевјечја, који су га зато називали просто словинским језиком.


Један примјер из Пољичкога статута писанога на кирилици:

Да бенефицији и очестја црикве имају се сабљусти и право дати прије свих иних ствари и да никтор не мози приузети али посести цриковнога али узрдржати оно ча је цриквено, а десетине да се имају плаћати онако, како је нарејено ( наређено ) са светим отцем и записано. Толико је тко би се нашао грихом проклет очито и навишћен за проклета, да не мози обћити ни живити с иними људми, одложе чељади од оне куће гди стоји. И ако би га у том проклетству достигла смрт, нима се укопати с иними крстјанами, него инди. И они тко би се нашао очит ожурник, и они ки би се не хтио исповидити да и једноч на годишће, тер га у том смрт нашла, и кто би, ча бог упаси, сам себи учинио смрт ли, такојер.

« Последња измена: Октобар 18, 2021, 01:24:37 поподне сɣнце »
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6179
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Хрвати
« Одговор #431 послато: Октобар 18, 2021, 02:17:57 поподне »
Предавање о Молишким Хрватима (од 11:15 до 15:40 говори одакле су се доселили и о језику)
Moliški Hrvati
<a href="https://www.youtube.com/v/bK5v_utfgnk&amp;ab_channel=Samoborskimuzej" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/bK5v_utfgnk&amp;ab_channel=Samoborskimuzej</a>
Predavanje i izložba “Moliški Hrvati” u Samoborskom muzeju,
5.5.2017.
O Moliškim Hrvatima, suvremenoj manjinskoj zajednici u Italiji, govorila je profesorica Marta Račić, a o jeziku Moliških Hrvata uz čitanje poezije “na našo” govorila je Francesca Sammartino studentica Filozofskog fakulteta u Zagrebu.
« Последња измена: Октобар 18, 2021, 02:27:39 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Imoćanin

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Хрвати
« Одговор #432 послато: Октобар 18, 2021, 05:48:27 поподне »
Ево, ја би искористио могућност да замолим колегу Imoćanin-а да изнесе своју хипотезу гледе штокаваце и чакаваце. Мислим да би то било доста конструктивније од онога како се развија овај дијалог на задњих пар страница. Било би исто тако занимљиво сазнати његово становиште о етногенези Хрвата и Срба. Како то да имамо доминацију PH908 и код једних и код других на штокавском говорном подручју а ради се о два одвојена народа?

Nemam ja tu puno teoretizirati. Ja sam samo upozorio na konzensus u lingvistici oko pitanja razdvajanja južnoslavenskih govora i ignoriranja istog na ovoj temi. Odisej i Sunce su na temi o Slovencima i na ovoj temi u više navrata obrazložili i objasnili taj konzensus. Znači, za vrijeme migracije nije bilo govorne razlike među raznim Slovenima koji su naselili prostor današnjih štokavskih, čakavskih i kajkavskih govora a kamoli da se u ono vrime radilo o nekakvim različitim jezicima.

U današnje vrijeme se lingvistika dodatno služi različitim kvantitativnim, stohastičkim i network analizama i drajver je za to postavio jedan primjer, a ovo je jedan drugi:

https://aclanthology.org/2020.sigmorphon-1.28/

Uglavnom, sve te moderne analize potvrđuju stabla do kojih se došlo klasičnim metodama komparativne lingvistike.

A što se tiće etnogeneze Hrvata i Srba nemam ni tu nešto novo nadodati. Po meni je pojam Hrvata najvjerovatnije usko vezan za neku funkciju ili stalež koji se tek tokom stoljeća nakon doseljenja kao izvorno politički pojam polako širio na slavensko stanovništvo koje je živilo na određenom području pod utjecajem tih "hrvatskih" grupa. Da li je to neka avarska graničarska služba po teoriji Waltera Pohla ili neko političko preuređenje ovih prostora pod Francima nije ni važno, jer se u suštini po ovim teorijama ne postavlja pitanje "izvornog" ili "stožernog" plemena. Takvo bi pitanje bilo isto bezmisleno kao da bih pitao koja je izvorna haplogrupa Janjičara.

Ван мреже Imoćanin

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Хрвати
« Одговор #433 послато: Октобар 18, 2021, 06:08:15 поподне »

Pišeš kako je pojam "zabil" nešto čakavsko i slovačko i uspoređuješ to sa pojmom "zaboraviti". Prelazak finalnog l>o je mlada štokavska inovacija sa kraja 14. vijeka. Glagol za zaboraviti je još u 15. stoljeću "zabiti". Znači, i naši preci su najprije govorili "zabil", pa "zabio" da bi tek kasnije prešli na "zaboravio".

Da ovo malo začinim evo ti lijep izvor sa kraja 15. stoljeća gdje se Ahmed-paša Hercegović obrača Dubrovčanima. Znaš li pročitati ovaj žuti dio?

https://ibb.co/brbvXN2

"ere ako mnite da sam ja zabio"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6179
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Хрвати
« Одговор #434 послато: Октобар 18, 2021, 07:58:13 поподне »
Nemam ja tu puno teoretizirati. Ja sam samo upozorio na konzensus u lingvistici oko pitanja razdvajanja južnoslavenskih govora i ignoriranja istog na ovoj temi. Odisej i Sunce su na temi o Slovencima i na ovoj temi u više navrata obrazložili i objasnili taj konzensus. Znači, za vrijeme migracije nije bilo govorne razlike među raznim Slovenima koji su naselili prostor današnjih štokavskih, čakavskih i kajkavskih govora a kamoli da se u ono vrime radilo o nekakvim različitim jezicima.

U današnje vrijeme se lingvistika dodatno služi različitim kvantitativnim, stohastičkim i network analizama i drajver je za to postavio jedan primjer, a ovo je jedan drugi:

https://aclanthology.org/2020.sigmorphon-1.28/

Uglavnom, sve te moderne analize potvrđuju stabla do kojih se došlo klasičnim metodama komparativne lingvistike.

A što se tiće etnogeneze Hrvata i Srba nemam ni tu nešto novo nadodati. Po meni je pojam Hrvata najvjerovatnije usko vezan za neku funkciju ili stalež koji se tek tokom stoljeća nakon doseljenja kao izvorno politički pojam polako širio na slavensko stanovništvo koje je živilo na određenom području pod utjecajem tih "hrvatskih" grupa. Da li je to neka avarska graničarska služba po teoriji Waltera Pohla ili neko političko preuređenje ovih prostora pod Francima nije ni važno, jer se u suštini po ovim teorijama ne postavlja pitanje "izvornog" ili "stožernog" plemena. Takvo bi pitanje bilo isto bezmisleno kao da bih pitao koja je izvorna haplogrupa Janjičara.
Код овог првог закључка, ако могу да поставим питање:
Да ли лингвистика може да датира те промене које су формирале штокавски, чакавски и кајкавски и ако су се из једног индентичног језика развила ова три дијалекта, зашто имамо генетске специфичности штокаваца, чакаваца и кајкаваца? Само формирање дијалеката није познавало хаплогрупе и гране...(па да се договоре да западнији R1a буду стожерни за чакавце и кајкавце, а PH908 да буду стожерни за штокавце)...Другим речима, како би могле да се објасне те генетске карактеристике и извесне разлике говорника самих дијалеката? (а драјвер је и помињао да постоје гране код кајкаваца (Словенаца) напр. , које нису присутне код штокаваца, и обрнуто)
А што се другог закључка тиче, о Хрватима, ова твоја теза би практично значила да Хрвати нису као племе дошли, него да су тај појам примили тек на Балкану, ако сам добро разумео?
« Последња измена: Октобар 18, 2021, 08:03:31 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6179
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Хрвати
« Одговор #435 послато: Октобар 18, 2021, 10:11:35 поподне »
Код овог првог закључка, ако могу да поставим питање:
Да ли лингвистика може да датира те промене које су формирале штокавски, чакавски и кајкавски и ако су се из једног индентичног језика развила ова три дијалекта, зашто имамо генетске специфичности штокаваца, чакаваца и кајкаваца? Само формирање дијалеката није познавало хаплогрупе и гране...(па да се договоре да западнији R1a буду стожерни за чакавце и кајкавце, а PH908 да буду стожерни за штокавце)...Другим речима, како би могле да се објасне те генетске карактеристике и извесне разлике говорника самих дијалеката? (а драјвер је и помињао да постоје гране код кајкаваца (Словенаца) напр. , које нису присутне код штокаваца, и обрнуто)
Има ли било каквог смисла проучавати генетику зона дијалеката, ако је све то био исти језик приликом доласка на Балкан, а са друге стране, да ли лингвистичке промене које се дешавају спонтано могу да имају специфичне реперкусије у смислу примећених генетских карактеристика говорника тих дијалеката? Уколико су те промене настале овде, онда не би требало да буде тих посебности у смислу генетике, код виновника тих промена (а већ су примећене специфичности у тој мери да би могла превелика коинциденција да буде да се поклопи са спонтаним процесом овде)
« Последња измена: Октобар 18, 2021, 10:17:22 поподне ДушанВучко »

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1210
  • I-A1328
Одг: Хрвати
« Одговор #436 послато: Октобар 18, 2021, 10:44:05 поподне »
ако су се из једног индентичног језика развила ова три дијалекта, зашто имамо генетске специфичности штокаваца, чакаваца и кајкаваца? Само формирање дијалеката није познавало хаплогрупе и гране...(па да се договоре да западнији R1a буду стожерни за чакавце и кајкавце, а PH908 да буду стожерни за штокавце)...Другим речима, како би могле да се објасне те генетске карактеристике и извесне разлике говорника самих дијалеката?

Пренеси се мишљу у љето Господње 500. Многочислен народ Дунаву на сјевер разасут по стотинама долина говори једним језиком који се зове словјенски. Они ће се народити и оставити потомке који ће оставити потомке и тако редом до данас. Излистај овдје све хаплотипове из љета 500. за које мислиш да су говорили тим једним језиком! Какво изобиље хаплотипова видиш ту и колико родова је имао словјенски народ у то доба?
Колико тих родова из љета 500. је прешло Дунав и сатворило данашње Србе, а колико Хрвате, а колико Словенце, а колико Бугаре?
Задатак и није тако тежак, само захтијева рад и приступ Yfull.
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6179
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Хрвати
« Одговор #437 послато: Октобар 18, 2021, 10:54:33 поподне »
Пренеси се мишљу у љето Господње 500. Многочислен народ Дунаву на сјевер разасут по стотинама долина говори једним језиком који се зове словјенски. Они ће се народити и оставити потомке који ће оставити потомке и тако редом до данас. Излистај овдје све хаплотипове из љета 500. за које мислиш да су говорили тим једним језиком! Какво изобиље хаплотипова видиш ту и колико родова је имао словјенски народ у то доба?
Колико тих родова из љета 500. је прешло Дунав и сатворило данашње Србе, а колико Хрвате, а колико Словенце, а колико Бугаре?
Задатак и није тако тежак, само захтијева рад и приступ Yfull.
Ја онда мислим да је најбољи и можда једини могући период за идеју југословенства био 700те године (док смо исто причали и били пагани), и то је пропуштено :)
Шалим се, али, мислим да такав задатак није баш лак који си поставио, пре ми се чини да је лакше не бавити се гранама и огранцима од 500те па на овамо, а који су специфични у одређеним зонама дијалеката :) То би била једна озбиљна студија у питању

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1210
  • I-A1328
Одг: Хрвати
« Одговор #438 послато: Октобар 19, 2021, 05:58:48 пре подне »
Ја онда мислим да је најбољи и можда једини могући период за идеју југословенства био 700те године (док смо исто причали и били пагани), и то је пропуштено :)
Шалим се, али, мислим да такав задатак није баш лак који си поставио, пре ми се чини да је лакше не бавити се гранама и огранцима од 500те па на овамо, а који су специфични у одређеним зонама дијалеката :) То би била једна озбиљна студија у питању

Најмање 50 словјенских родова са сјевера сачинило је садашњи србски народ. Од тога 38 родова из I2a, а 12 из R1a. Велик дио тих родова испреплетен је међу Бугарима и Србима, немал дио с Карпатским живљем, мал дио међу Хрватима и Србима, мал дио указује на везе с Бохемијом и Полабљем. Постоји добра индиција да је србско племе имало већ у прапостојбини свој чврст срж и савез родова, те су се још неки околни родови из других племена припојили к њима још у прапостојбини и с њима дошли на Балкан. Исто тако има индиција, да су неки родови из србскога племена припајали се другим словјенским племенима још у прапостојбини.
Цијели механизам оснивања племена заснива се на комбинацији и стварању сржи, дивергенцији комбинаната, периферној рекомбинацији.
А језик је појава коју обликују периферни утицаји и трендови.

27 S17250 ( 22 PH908)
9 Z17855
1 FT256359
1 Y4460
11 Z280
1 M458 > L1090
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.