Скорашње поруке

Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
Родови и њихове хаплогрупе / Одг: Дробњаци Новљани I1>P109>FGC22045
« Последња порука gillle послато данас у 01:17:14 пре подне »
Графикон који обједињује комплетне до сада познате резултате са YFULL, FTDNA као и Dante Labs (Биг 700 и WGS) тестова: https://www.dropbox.com/s/c5g6t75sb8wwryy/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D



RajkoK, најљубазније бих те замолио да у табели коју си направио, поред мог презимена, моје славе, села и општине, не пише Косово (читај лажна и непризната држава), већ Косовскомитровачки округ Републике Србије.

Хвала!
2
Дискусије о хаплогрупама / Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Последња порука ДушанВучко послато данас у 12:34:07 пре подне »
На Yfull је нова верзија стабла Y52621, где су Јерковић и Чикарић формирали грану BY77359:
https://www.yfull.com/live/tree/I-Y52621/
3
Aрхеологија и археогенетика / Одг: Археолошка открића
« Последња порука Пећанац82 послато Октобар 27, 2021, 10:19:16 поподне »
На основу прочитаног могу само рећи, хвала ученим људима на пелцовању.
Дај овамо пет доза.
И ако се питаш, то је у центар, другчије не може.
5
Родови и њихове хаплогрупе / Одг: Дробњаци Новљани I1>P109>FGC22045
« Последња порука RajkoK послато Октобар 27, 2021, 07:10:22 поподне »
Знаменити датуми историје Дробњака:

https://www.dropbox.com/s/kul6mqv2j6kb41r/%D0%97%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%


Најстарији родослов Новљана-Дробњака и братства Косовчића: https://www.dropbox.com/s/bdki1igb1c8pc0v/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0.pdf?dl=0
6
Српски ДНК пројекат / Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Последња порука васић.рс послато Октобар 27, 2021, 06:32:42 поподне »
Само да додам , постоје и Врховци у Сњеготини који славе Ђурђевдан , најстари записани преци су им браћа Дука и Јово рођени 1860 и 1869 . Такође постоје Врховци у Челинцу у Штрбама , слава Јовањдан.
7
Родови и њихове хаплогрупе / Одг: Дробњаци Новљани I1>P109>FGC22045
« Последња порука RajkoK послато Октобар 27, 2021, 06:24:10 поподне »
Графикон који обједињује комплетне до сада познате резултате са YFULL, FTDNA као и Dante Labs (Биг 700 и WGS) тестова: https://www.dropbox.com/s/c5g6t75sb8wwryy/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D
8
Историја и генетика / Одг: Власи
« Последња порука НиколаВук послато Октобар 27, 2021, 04:15:06 поподне »
Никола, ја сам се ограничио само на усвојену лексику из прасловјенскога, јер је само она релевантна за период о којем је била ријеч.
Уколико се у румунском и аромунском находе иста прасловјеска лексика, онда ће то бити добра индиција за то, да су у вријеме тога слоја ријечи Румуни и Аромуни били једно.
Уколико се у румунском и аромунском находи различита прасловјенска лексика, онда ће то бити добра индиција за то, да су се румунски и аромунски разашли јоште у доба прасловјенскога језика.
Уколико се у румунском и аромунском находи иста прасловјенска и старословјенска лексика, онда ће то бити добра индиција за то, да су се румунски и аромунски разашли тек послије настанка старословјенскога, то јест послије IX вијека;
Ту се још укључује и прасловјенска лексика у албанском коју треба упоредити и са истом у румунском и са истом у аромунском.

Нажалост, ја још нисам успио налетјети на одговарајућу литературу по том питању, али ако је и има, онда су је највјеројатније обрадили русски лингвисти.

У аромунском има знатно мање словенских позајмљеница него у румунском, па би можда он био бољи кандидат за такву потрагу. Колико се сећам, словенске позајмљенице у аромунском су углавном прасловенског карактера.
9
Историја и генетика / Одг: Власи
« Последња порука сɣнце послато Октобар 27, 2021, 03:19:55 поподне »
Не мора да значи. Преци Аромуна (Цинцара) су те речи могли да "покупе" било где на Балкану, па и на његовом југу, с обзиром на некадашње велико присуство словенских племена на подручју Епира, Егејске Македоније и Тесалије.

Што се тиче Румуна, они су још компликованија прича кад се имају у виду словенске позајмљенице. Румунски поседује барем четири слоја словенских позајмљеница. Најстарији слој је прасловенски или старословенски, то је период када је Словен са Балтика могао без већих проблема да разуме оног који је живео у околини Солуна нпр. Други слој, са можда и највећим бројем позајмљеница, потиче из источно-јужнословенских говора, где спадају бугарски и македонски језик. Трећи слој је из западно-јужнословенских говора, а четврти је из источнословенских говора (углавном из украјинског). Последња два слоја су имали знатно мањи утицај на румунски у односу на прва два.

Никола, ја сам се ограничио само на усвојену лексику из прасловјенскога, јер је само она релевантна за период о којем је била ријеч.
Уколико се у румунском и аромунском находе иста прасловјеска лексика, онда ће то бити добра индиција за то, да су у вријеме тога слоја ријечи Румуни и Аромуни били једно.
Уколико се у румунском и аромунском находи различита прасловјенска лексика, онда ће то бити добра индиција за то, да су се румунски и аромунски разашли јоште у доба прасловјенскога језика.
Уколико се у румунском и аромунском находи иста прасловјенска и старословјенска лексика, онда ће то бити добра индиција за то, да су се румунски и аромунски разашли тек послије настанка старословјенскога, то јест послије IX вијека;
Ту се још укључује и прасловјенска лексика у албанском коју треба упоредити и са истом у румунском и са истом у аромунском.

Нажалост, ја још нисам успио налетјети на одговарајућу литературу по том питању, али ако је и има, онда су је највјеројатније обрадили русски лингвисти.
10
Српски ДНК пројекат / Одг: Ко су били Котроманићи?
« Последња порука Bojan послато Октобар 27, 2021, 02:15:59 поподне »
И би ли шта са узорком Котроманића на крају? Извукоше ли шта низводније од динарика јужног?
Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10