Науке и научне дисциплине > Језикословље

Деклинирање у множини презимена са завршетком на -о

(1/2) > >>

Ojler:
Доживех да два чистокрвна Херцеговца немају исто мишљење по овом питању, што сам мислио да је немогуће :).

Питање је дакле за наше познаваоце језика:

Како се у множини по падежима мењају наша презимена која се завршавају на -о? На пример Бетегало, Бубало, Леро, Спаравало, Шкеро, Шкрбо, Ного, Ђого...

Шта је рецимо множина од Бубало? Да ли Бубала? Или Бубали? Бубале?  У номинативу ми све звучи једнако лоше или добро, али бих ипак најпре рекао Бубали, јер ми у дативу звучи једино логично Бубалима. А опет, за презимена Ђого и Ного ми је некако уху ближи номинатив множине Ђоге и Ноге а не Ћоги и Ноги.

Постоји ли ту неко правило и ако постоји да ли је деклинација увек иста, или зависи од случаја до случаја?

drajver:

--- Цитат: Ojler  Децембар 09, 2019, 07:37:13 поподне ---Доживех да два чистокрвна Херцеговца немају исто мишљење по овом питању, што сам мислио да је немогуће :).

Питање је дакле за наше познаваоце језика:

Како се у множини по падежима мењају наша презимена која се завршавају на -о? На пример Бетегало, Бубало, Леро, Спаравало, Шкеро, Шкрбо, Ного, Ђого...

Шта је рецимо множина од Бубало? Да ли Бубала? Или Бубали? Бубале?  У номинативу ми све звучи једнако лоше или добро, али бих ипак најпре рекао Бубали, јер ми у дативу звучи једино логично Бубалима. А опет, за презимена Ђого и Ного ми је некако уху ближи номинатив множине Ђоге и Ноге а не Ћоги и Ноги.

Постоји ли ту неко правило и ако постоји да ли је деклинација увек иста, или зависи од случаја до случаја?

--- Крај цитата ---

Пошто и у Крајини постоји презиме Бубало, провјерих множину ( код Карановића, Дивјака Личког) и облик је Бубале. То је и мени на неки начин природно. Што се Херцеговине тиче, код Дедијера је множина Бубали, код православних Бубала,а облик Бубале код католичких. Да ли је Дедијер записао ова два различита облика множине истог презимена у Херцеговини, зато што је вјерно пренио народне називе у конкретним случајевима, остаје непознато.

Онај с ону главу:
Мени за ова имена на "-ло" једини могућ плурал "-ла".

Не важи за свако презиме на "-о", али за "-ло" апсолутно тако, јер је тако и за село и за седло, и за јело и за рало итд.

А од Ђого и Ного можда Ђози и Нози. (just kidding!  ;D )

Nebo:
Ако могу, као потпуни лаик, да изнесем своје мишљење, а да не буде бурних реакција, рекао бих да је у номинативу множине наставак -е: Леро - Лере, Ђого - Ђоге, Шкрбо - Шкрбе, Бубало - Бубале, Ђерисило - Ђерисиле, итд.

Мењање по падежима множине би могло бити:

Шкрбе
Шкрба
Шкрбама
Шкрба
Шкрбе
Шкрбама
Шкрбама

Ђерисиле
Ђерисила
Ђерисилима
Ђерисила
Ђерисиле
Ђерисилима
Ђерисилима

Ojler:
Мени је јасно зашто се ово дешава јер се тиче наше перцепције презимена као речи у мушком, женском или средњем роду. Када се пребацимо у множину, онда следимо уобичајену логику да деклинирамо презимена која се завршавају на -а као именице женског рода, а она која се завршавају сугласником као именице мушког рода. Тако ће увек бити тај Тица и те Тице, тај Арежина и те Арежине, тај Марчета и те Марчете итд. Слично томе за презимена која доживљавамо као реч која је у основи мушког рода имаћемо тај Круљ и ти Круљи, тај Врањеш и ти Врањеши, тај Вулин и ти Вулини, итд. Но када дођемо до презимена која се завршавају на -о, а која су по логици нашег језика речи средњег рода, онда смо у проблему. Средњи род нам није природан за именовање људи па се онда у множини сналазимо како умемо, поготово ако таква презимена немају значење у језику. Тако ће за некога бити тај Шкеро и те Шкере а за неког другог тај Шкеро и ти Шкери, али тешко да ће бити тај Шкеро и та Шкера. Но ако посматрамо презиме Злојутро, које у основи има нама познату именицу средњег рода, јутро, онда би смо се сви вероватно определили за тај Злојутро и та Злојутра.
Све у свему, када су у питању презимена са завршетком на -о, чини ми се да неког правила ту нема.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна