Аутор Тема: Порекло српског етнонима  (Прочитано 48954 пута)

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #40 послато: Јун 07, 2019, 02:49:17 поподне »
Можда корен није срб, него рб.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #41 послато: Јун 07, 2019, 03:58:43 поподне »
Тако је. Реч се врло често јавља у старословенским/црквенословенским текстовима.
Ево. нпр. из једног псалма:
"Ко Господу, внегда скорбети ми, воззвах, и услыша мя"

Ово би се отприлике превело: Зазвах Господа у тузи, и услиша ме.

Руси су имали среће, па је и та реч, уз многе друге словенске, остала у њиховом језику и данас.

Не знам да ли има етимолошке везе са кореном о којем се овде говори.

Па сад судбина  па(серб)а и па(серб)ице (украински) или посинка и поћерке (српски)  или посвојеника и посвојенице (хрватски) или  пасторка и пасторке (латински) је  без сумње најчешће тужна.

Судбина га је оставила без једног или оба родитеља, али може имати срећу да има доброг очуха или маћеху или скрбника или старатеља. Посебно ако тај нема свог детета.

Али ако скрбник има своје дете  - онда имамо често случај да скрбник - мајка своје дете доји тј. отхрани на сиси односно скрбници - отац и мати своје дете  све време подижу - поје и хране како Бог заповеда, док посинку или посвојенику остају мрвице - нити једе нити пије са осталима већ "срче" (од сркати) оно што остане тј.скоро ништа.

Такво дете би за разлику од дојенчета, дакле, било сркало или сркалче!?

 :-[

Но, ја сам се оградила од оваквог порекла српског етнонима. Мада, није ни искључено.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #42 послато: Јун 07, 2019, 05:01:04 поподне »
Ја када купим нов уређај, пре него га почнем користити, прочитам упутство употребе. Зашто и ви не бисте прочитали о том, како се поступа при етимологизацији речи, пре него се упустите у то?

1. Упознајте се с тим, што је морфема и што семантика!
2. Када разлажете реч на њене елементарне делове, разлажете је по границама додира морфема, а не куд пукло да пукло.
3. Речи су сложене из корена и морфема носећих информацију, која се примењава на значење корена те тим обликује то основно значење придајући ме разне видове.
Граматичке морфеме се препознају по том што их можеш одлепити од једнога корена и прилепити к другому. Понекада морфеме при лепљењу за корен мутурају његов задњи глас.

Корење: жена, муж, дете, рад, скрб
Ове речи су даље недељиве.

Морфем -ск- који носи податак припадности, с мофемама који носе податак о роду.
жен|ск|и, жен|ск|а, жен|ск|о...
муж|ск|и, муж|ск|а, муж|ск|о...

Будући, да су људи лени јасно словити, они граде пречице, тако што у говору стопе жс у жш те кажу мужшки, а будући, да наш народ заболе за етимологију, корење и морфеме оне све скрате до "му'шки". Ја сматрам бессмислицом, да се та леност уста примени и на писање, те зато и пишем мужска или мужшка, али никада мушка, јер мушка је мала муха, те пишем служкиња, када ова служи, а слушкиња када слуша, пишем вештба, када се учи вештости, а вежба када се ради о везању. То ни на који начин не ремети изговор, а само поспешава свестну творбу и употребу речи, за разлику од оне "напамет".

Схвативши што је морфем и да се он не може делити на ситније нити му се може што год уметати, јасно је, да се не може срб делити на с+рб нити може срб- бити једнак морфем с сврб- или скрб- или што треће, нити се може редослед консонаната  с-р-б сукати у с-б-р, нити мењати у срв- или хрв- осим ако се исто такво сукање (инверзија) или преглашавање не збива и у другим речима, те чини редовну гласовну промену. Дакле срб мора остати срб и само једна реч која има исти редослед сугласника може бити и исти корен.

Што се тиче речи скрб, то је чисто словенска реч и идентична је речи брига. Погледате ли у Вуков речник, видети ћете, да је у србском у његово фоба, било сасвим нормално рећи "Није ме скрб" уместо данашњега, није ме брига, не марим, не хајем. Брига је италијанска реч и дошла у србски из Далмације.
У словенском, а тим и старосрбском скрб је значило пре свега бригу као забринутост, а брига као збригавање гласила је старање.

Молим вас, користите Вуков речник. Човек је се ради нас помучио и сабрао толико благо. Хрвати, Словенци, Чеси, Руси, Немци сви имају своје "Вукове" и сви их користе свакодневно и оддају им велику почаст. Да наши људи чине исто, можда не би толико муцали у интервјуима.

https://ru.scribd.com/doc/68240726/Vuk-Stefanovic-Karadzic-Srpski-rjecnik-1852

« Последња измена: Јун 07, 2019, 05:03:07 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Бојан Масловарић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
  • Васојевић
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #43 послато: Јун 07, 2019, 05:10:19 поподне »
Сунце ти, неко би исписао целу књигу док ти не реагујеш и кажеш да нема потребе за тим, али опет мислим да ни једна реч није празна.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #44 послато: Јун 07, 2019, 05:30:31 поподне »
Сунце

мене је само изненадило да серба́ти - значи сркати (нисам то знала) и то сазнање (спознаја) ме одвело даље у размишљање.

По мери мог знања и поимања (некад и неписмен човек из народа  може да нам да другачије  значење неке речи од уобичајеног) ја сам, уз извињење и све могуће ограде, покушала да видим шта се "скрива" иза тог глагола "серба́ти" који се у мом (српском) језику готово и не користи ( а гле чуда врло је "жив"  у осталим  словенским језицима), а нисам чула да глагол сркати има неко посебно значење или симболику у српском језику осим што значи то што значи.


Иначе, ја ваше писање сматрам поучним.

И радо га читам.



Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #45 послато: Јун 07, 2019, 05:45:03 поподне »
Сунце, овде покушавамо да откријемо значење етнонима који је настао минимум 1500 година пре Вука Караџића. Због чега не бисмо потражили значење и у протогерманском језику?
Догодине у Холштајну!

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #46 послато: Јун 07, 2019, 06:11:01 поподне »
Сунце

мене је само изненадило да серба́ти - значи сркати (нисам то знала) и то сазнање (спознаја) ме одвело даље у размишљање.

По мери мог знања и поимања (некад и неписмен човек из народа  може да нам да другачије  значење неке речи од уобичајеног) ја сам, уз извињење и све могуће ограде, покушала да видим шта се "скрива" иза тог глагола "серба́ти" који се у мом (српском) језику готово и не користи ( а гле чуда врло је "жив"  у осталим  словенским језицима), а нисам чула да глагол сркати има неко посебно значење или симболику у српском језику осим што значи то што значи.


Иначе, ја ваше писање сматрам поучним.

И радо га читам.

Све је уреду. Нема потребе, да се осећате притешњеном. Ваше стремљење к размишљању је похвално, а ја сам
само покушао рећи, да би проширење свога знања о методама етимологизације, приредило вам више успеха, а тим и веће задовољство при том. Надам се, да разумете моју добронамерност и устремљеност к квалитету. Бити ће ми драго наставити беседу с вама.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #47 послато: Јун 07, 2019, 06:20:33 поподне »
Сунце, овде покушавамо да откријемо значење етнонима који је настао минимум 1500 година пре Вука Караџића. Због чега не бисмо потражили значење и у протогерманском језику?

Милане, спомен Вукова речника односио се на коментар о значењу, доскора архаичне речи, а сада већ мртве речи, скрб.
Wenn Sie die serbischen Würzeln in der altdeutschen Sprache suchen wollen, nur zu, aber dafür müssen Sie diese Sprache beherrschen und ich bezweifle, dass Sie das moderne Deutsch auch nur ein bisschen verstehen, geschweige denn Altdeutsch oder Urdeutsch. Solche Aufgaben benötigen eine hohe Qualifikation, Herr Petrowitsch.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #48 послато: Јун 07, 2019, 06:29:56 поподне »
Сунце

мене је само изненадило да серба́ти - значи сркати (нисам то знала) и то сазнање (спознаја) ме одвело даље у размишљање.

По мери мог знања и поимања (некад и неписмен човек из народа  може да нам да другачије  значење неке речи од уобичајеног) ја сам, уз извињење и све могуће ограде, покушала да видим шта се "скрива" иза тог глагола "серба́ти" који се у мом (српском) језику готово и не користи ( а гле чуда врло је "жив"  у осталим  словенским језицима), а нисам чула да глагол сркати има неко посебно значење или симболику у српском језику осим што значи то што значи.


Иначе, ја ваше писање сматрам поучним.

И радо га читам.

Шта мислите, како се развио назив племена Цуца?  ;)
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #49 послато: Јун 07, 2019, 06:39:46 поподне »
Милане, спомен Вукова речника односио се на коментар о значењу, доскора архаичне речи, а сада већ мртве речи, скрб.
Wenn Sie die serbischen Würzeln in der altdeutschen Sprache suchen wollen, nur zu, aber dafür müssen Sie diese Sprache beherrschen und ich bezweifle, dass Sie das moderne Deutsch auch nur ein bisschen verstehen, geschweige denn Altdeutsch oder Urdeutsch. Solche Aufgaben benötigen eine hohe Qualifikation, Herr Petrowitsch.
Herr Sonne, само се питам има ли протогерманско ribja неке везе са рб.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #50 послато: Јун 07, 2019, 06:43:37 поподне »
...
Будући, да су људи лени јасно словити, они граде пречице, тако што у говору стопе жс у жш те кажу мужшки, а будући, да наш народ заболе за етимологију, корење и морфеме оне све скрате до "му'шки". Ја сматрам бессмислицом, да се та леност уста примени и на писање, те зато и пишем мужска или мужшка, али никада мушка, јер мушка је мала муха, те пишем служкиња, када ова служи, а слушкиња када слуша, пишем вештба, када се учи вештости, а вежба када се ради о везању. То ни на који начин не ремети изговор, а само поспешава свестну творбу и употребу речи, за разлику од оне "напамет".
...

Ова твоја доследност у писању на начин за који верујем да има своје упориште у лингвистици и логици, али не и у важећем српском правопису и граматици, ми је веома занимљива.
Претпостављам да се и са другим језицима догађа да временом еволуирају и мењају се, односно да не следе увек лингвистичку логику, јер није могуће да само наш народ не мари за етимологију речи. С обзиром да ти живиш у иностранству и колико видим владаш и другим језицима осим српског, занима ме да ли и на тим језицима доследно прибегаваш сличним правилима писања, или то радиш само са српским?
« Последња измена: Јун 07, 2019, 06:48:18 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Петровић Мађер

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 118
  • I2-PH908
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #51 послато: Јун 07, 2019, 08:35:07 поподне »
Wenn Sie die serbischen Würzeln in der altdeutschen Sprache suchen

Herr Sunce,
W ü rze, W ü rzburg, aber W u rzel.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #52 послато: Јун 07, 2019, 09:16:07 поподне »
Ова твоја доследност у писању на начин за који верујем да има своје упориште у лингвистици и логици, али не и у важећем српском правопису и граматици, ми је веома занимљива.
Претпостављам да се и са другим језицима догађа да временом еволуирају и мењају се, односно да не следе увек лингвистичку логику, јер није могуће да само наш народ не мари за етимологију речи. С обзиром да ти живиш у иностранству и колико видим владаш и другим језицима осим српског, занима ме да ли и на тим језицима доследно прибегаваш сличним правилима писања, или то радиш само са српским?

Ojler, моја врста писања има упориште у традиционалном словенском и за склоп словенских језика логичному начину писања, док србски званични правопис, иако званичан, имаму упориште у чему, осим неупознатости народа с етимоложшким. Није тако, да се у чешком, русском, словеначком или бугарском не проводи једначење сугласника по звучности. Проводи се исто као у србском, но и црквенословенски и скоро сви словенски језици пишу се етимоложшким правописом, јер је писмо ствар ока и вида и звуковне компликације само су бреме видному разумевању.

Што се тиче твога питања, остале језике пишем, како прописује њихов правопис. При том јест тако, да скоро сви словенски језици заиста прате умерено коренски правопис. Што се тиче германских и романских језика, они немају потребе разликовати ова два правописа, јер немају силна једначења по звучности и особито германски језици раздвајају морфеме глоталним стопом.

Ја нисам против бележења једначења по звучности, но противник сам избацивања гласова. Нпр. не инсистирам на писању раз|светлити, него може како и звучи рас|светлити, но сам против ра'|светлити.
Има неке користи од тога, да наставци -ски и -ство буду универзални, но не настојим ни на том сасвим.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #53 послато: Јун 07, 2019, 09:24:02 поподне »
Herr Sunce,
W ü rze, W ü rzburg, aber W u rzel.
Ja, Herr Petrowitsch, Sie haben recht. "...die serbischen Wurzeln...". Danke sehr für Ihre Korrektur.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #54 послато: Јун 08, 2019, 02:02:29 поподне »
Све је уреду. Нема потребе, да се осећате притешњеном. Ваше стремљење к размишљању је похвално, а ја сам
само покушао рећи, да би проширење свога знања о методама етимологизације, приредило вам више успеха, а тим и веће задовољство при том. Надам се, да разумете моју добронамерност и устремљеност к квалитету. Бити ће ми драго наставити беседу с вама.

Благодарим на вашој скрби и охрабењу!

И мени је драго на беседи са вама (увек).

 :)

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 195
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #55 послато: Јун 12, 2019, 04:48:56 поподне »

Руси су имали среће, па је и та реч, уз многе друге словенске, остала у њиховом језику и данас.

Не знам да ли има етимолошке везе са кореном о којем се овде говори.

Koliko znam, nema veze. U modernom ruskom jeziku tuga se kaže "печаль", koliko sam ja uspio pohvatati po nekim ruskim forumima i filmovima.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #56 послато: Јун 12, 2019, 05:23:25 поподне »
Koliko znam, nema veze. U modernom ruskom jeziku tuga se kaže "печаль", koliko sam ja uspio pohvatati po nekim ruskim forumima i filmovima.
Реч "печалба" би требала бити тог корена:
pečal – nevolja, jad, beda, muka
привремен најамни рад изван сталног места становања.
„Де́да и ба́ба остана́ли дом, а петли́че си оти́шло у печало́вину.” (нар. прип.)(Ратаје – Крмољ).
 печа́лштина ж
печалба.
„Оста́ве да жене и деца збе́ру плод, а они иду у печа́лштину, као што они кажу.” (С. Поповић, 523) Zlatanović, Rečnik govora južne Srbije

bespečalan – bezbrižan
https://amarilisonline.com/glossary/pecalba-znacenje-poreklo-reci/
« Последња измена: Јун 12, 2019, 05:25:03 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #57 послато: Јун 12, 2019, 06:10:05 поподне »
Koliko znam, nema veze. U modernom ruskom jeziku tuga se kaže "печаль", koliko sam ja uspio pohvatati po nekim ruskim forumima i filmovima.

Нисам учио руски, али знам да има доста синонима, као и у српском, мада је питање колико се користе.
Ево их неколико из само једне песме:

... Глубже того мои скорби...
... Глубже того моя печаль...
... Дальше того моя тоска...
... Дальше того моё горе...

(али ово већ нема везе с темом.)
« Последња измена: Јун 12, 2019, 06:13:51 поподне Јосиф из Трбушнице »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #58 послато: Јун 12, 2019, 06:33:26 поподне »
Koliko znam, nema veze. U modernom ruskom jeziku tuga se kaže "печаль", koliko sam ja uspio pohvatati po nekim ruskim forumima i filmovima.

Печаль није туга, но душевна бол, која пече душу, нпр. када изгубиш некога близкога. Истога корена је и реч пакао.
Жаль је када народ изгуби некога добра човјека, па им жао, али није да их душа боли.
Тоска је туга, коју осјећаш, јер те нико не воли, с уздисајима. Баш туга.
Грусть је само нерасположеност, безвољност.
Горe (горје) је сродно с ријечју горе (лоше, горе, најгоре) и значи беда, несрећа.




Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 195
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #59 послато: Јун 13, 2019, 01:18:52 поподне »
Meni se čini da je bliskost slovenskih jezika malo preizvikana, posebno srpskoga i ruskog. Čak do te mjere, da određeni portali navode kako "Putin pri razgovoru sa predsj. Srbije ne koristi bubicu za prevod srpskog jezika", kao da je moguće razumjeti suštinu izrečenog na ruskom jeziku ako se isti ne poznaje. Postoje određeni segmenti jezika koji se podobro razlikuju od južnoslavenskih jezika, tipa veznik "если", u južnih Slovena je obavezno "ali". Onda neke riječi zvuče isto, a imaju totalno drugačije značenje. ''Понос'' na ruskom znači proliv, ''бистро'' znači brzo... itd itd. Srodnost slovenskih jezika jeste bliža u odnosu na germanske jezike, ali je toliko preizvikana da neki dolaze sa pitanjima po netu tipa: "Da li se svi govorioci slovenskih jezika međuosbno razumiju?", što je naravno glupost.