Аутор Тема: Поређење славенских језика  (Прочитано 15519 пута)

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Поређење славенских језика
« послато: Децембар 13, 2014, 09:30:29 пре подне »
Међусобно поређење славенских језика (пољски, полабски, чешки, лужички, српски и руски), уз додатак немачког.

http://www.mediafire.com/download/nsrf92y7b8cce9d/Pore%C4%91enje+slavenskih+jezika.pdf

Пример у прилогу.





« Последња измена: Јануар 02, 2015, 12:34:40 поподне админ »
Икавац

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #1 послато: Децембар 13, 2014, 10:29:01 пре подне »
На жалост, ово йе само поређење рѣчников, нема и поређења граматике.

Зато ћу я йош йедном окачити поређење тройих множинских падежъ словенских йезикъ, како би се видело колико йе наш йезик разсловењен и унакажен роварењем изрода са трима разредима основне школе у оном о чем нѣйе имао пойма. Уз наравно завршену "вишу лоповску", док йе био цариник на Дунаву за врѣме Првога србскога устанка и каснийе док йе крао књиге по србских манастирах и продавао их Нѣмцемъ.



Као што видимо, скоро сви словенски йезици (не рачунайући македонски и бугарски, койи су данас без падежъ) имайу тройство "женам, женами, женах", койе йе за нашега "просветитеља" и "књижевника" Вука са турским прѣзименом "искварено" и "несрПско".

Питам се само, койему йош народу йе йезик прѣкраяо йедва полуписмен човѣк са трима разредима основне школе, доживотни непоколебљиви борац против такозване "словенске наплавине" и против свега словенскога?
Што му његове аустрийске газде не платише да и њим "прѣобрази" њихов нѣмачки йезик, него његова штеточинства и уништавања увалише само нам?
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #2 послато: Децембар 13, 2014, 01:20:14 поподне »
На жалост, ово йе само поређење рѣчников, нема и поређења граматике.

Зато ћу я йош йедном окачити поређење тройих множинских падежъ словенских йезикъ, како би се видело колико йе наш йезик разсловењен и унакажен роварењем изрода са трима разредима основне школе у оном о чем нѣйе имао пойма. Уз наравно завршену "вишу лоповску", док йе био цариник на Дунаву за врѣме Првога србскога устанка и каснийе док йе крао књиге по србских манастирах и продавао их Нѣмцемъ.


 

Као што видимо, скоро сви словенски йезици (не рачунайући македонски и бугарски, койи су данас без падежъ) имайу тройство "женам, женами, женах", койе йе за нашега "просветитеља" и "књижевника" Вука са турским прѣзименом "искварено" и "несрПско".

Питам се само, койему йош народу йе йезик прѣкраяо йедва полуписмен човѣк са трима разредима основне школе, доживотни непоколебљиви борац против такозване "словенске наплавине" и против свега словенскога?
Што му његове аустрийске газде не платише да и њим "прѣобрази" њихов нѣмачки йезик, него његова штеточинства и уништавања увалише само нам?
Можда нисам довољно стручан да оцењујем колико доброг а колико лошег је учинио за српски језик, знам само да је омогућио хрватима да преузму српски језик којим су се користили Срби, а српски изменио у много чему, али сама чињеница да је организовао људе који су митом од неуких монаха и настојатеља српских манастира, који нису схватали вредност и значај тих књига, откупљивали по српским манастирима старе српске књиге и продавали их њему, а онда он даљепрепродавао по Бечу, Пешти и даље и на тај начин обезбеђивао егзуистенцију,  довољан је разлог да немам баш много лепо мишљење о г. Вуку кога званично кују у звезде. Опширан извештај о раду Вука Караџића на тражењу и скупљању српских старина, коју је Ст. Станијевић реконструисао према Вуковој преписци са његовим добављачима, Вуком Врчевићем и рисанским свештеником Вуком Поповићем, приказује и коначну ликвидацију морачке збирке рукописа. Врчевић 1854. год. пише да је за 21 рукопис у Морачи платио 8 фиорина, и да ће мало касније послати људе у Морачу и у Добриловину по србуље којих има два коњска товара. У исто време Вук Караџић тражи и од Вука Поповића да сакупља књиге у Морачи и Ровцима. Том приликом Поповић се жалио на Врчевића да га је претекао у Морачи, али се ипак припрема да крене тамо, па то обећава и у писму из 1863. год. Према опису манастира Мораче са његовим принадлежностима, који је 1893. год дао А. Јовићевић сазнајемо да је он том приликом нашао само три јеванђеља, један апостол и Чудеса пресвете Богородице, уз напомену да је постојала и крмчија која је однесена, и Осмогласник штампан на Ободу, који је по наредби послат у Цетињску митрополију. Морачка Крмчија је касније на чудан начин доспела у колекцију рукописа проф. Радослава Грујића, након чега је завештањем предата српској патријаршији у Београду, где се и данас налази. Они рукописи који су се нашли у рукама Вука Караџића данас се налазе у Бечкој дворској библиотеци, Берлинској академији, Румјанцевском музеју (сада Лењиновој библиотеци) у Москви, Публичној библиотеци у Лењинграду (у збирци М. Погодина) и другим местима где их је Вук продавао. Нешто од тога је доспело и у Народну библиотеку у Београду која је изгорела у пожару током бомбардовања 06. априла 1941. год.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #3 послато: Децембар 13, 2014, 05:19:51 поподне »
Можда нисам довољно стручан да оцењујем колико доброг а колико лошег је учинио за српски језик, знам само да је омогућио хрватима да преузму српски језик којим су се користили Срби, а српски изменио у много чему, али сама чињеница да је организовао људе који су митом од неуких монаха и настојатеља српских манастира, који нису схватали вредност и значај тих књига, откупљивали по српским манастирима старе српске књиге и продавали их њему, а онда он даљепрепродавао по Бечу, Пешти и даље и на тај начин обезбеђивао егзуистенцију,  довољан је разлог да немам баш много лепо мишљење о г. Вуку кога званично кују у звезде. Опширан извештај о раду Вука Караџића на тражењу и скупљању српских старина, коју је Ст. Станијевић реконструисао према Вуковој преписци са његовим добављачима, Вуком Врчевићем и рисанским свештеником Вуком Поповићем, приказује и коначну ликвидацију морачке збирке рукописа. Врчевић 1854. год. пише да је за 21 рукопис у Морачи платио 8 фиорина, и да ће мало касније послати људе у Морачу и у Добриловину по србуље којих има два коњска товара. У исто време Вук Караџић тражи и од Вука Поповића да сакупља књиге у Морачи и Ровцима. Том приликом Поповић се жалио на Врчевића да га је претекао у Морачи, али се ипак припрема да крене тамо, па то обећава и у писму из 1863. год. Према опису манастира Мораче са његовим принадлежностима, који је 1893. год дао А. Јовићевић сазнајемо да је он том приликом нашао само три јеванђеља, један апостол и Чудеса пресвете Богородице, уз напомену да је постојала и крмчија која је однесена, и Осмогласник штампан на Ободу, који је по наредби послат у Цетињску митрополију. Морачка Крмчија је касније на чудан начин доспела у колекцију рукописа проф. Радослава Грујића, након чега је завештањем предата српској патријаршији у Београду, где се и данас налази. Они рукописи који су се нашли у рукама Вука Караџића данас се налазе у Бечкој дворској библиотеци, Берлинској академији, Румјанцевском музеју (сада Лењиновој библиотеци) у Москви, Публичној библиотеци у Лењинграду (у збирци М. Погодина) и другим местима где их је Вук продавао. Нешто од тога је доспело и у Народну библиотеку у Београду која је изгорела у пожару током бомбардовања 06. априла 1941. год.

Ма овай човѣк йе срамота нашега народа, и дан данас се брукамо прѣд осталими Словеними куйући овакву пропалицу и продану душу у звѣзде (како ти рече), не само због његове у найбољем случайу полуписмености, већ прѣ свега због злонамѣрности и мржње према свему што нѣйе тршићко и уништавања истога.

У койой другой земљи осим Србийе би се ико могао поносити човѣком трговавшим словими писма сопственога народа, као што Вук чињаше са ћириличном йотом, продавши йе за шаку аустрийских талиръ и замѣнивши йе нѣмачком латинском йотом? Бише ли Нѣмци славили некога када би за новац покушао на примѣр их слово G замѣнити ћириличним словом "Г"? Наравно, нико не би имао разумѣвања за тако нешто, у найбољем случайу бише га ставили у лудницу.
А ми скота славимо и величамо га.

Койи би други народ осим нас могао величати оваквога пљачкаша наших манастиръ и нашега писанога блага?

Просто ме йе срамота прѣд осталими Словеними када видим како йе падежни састав нашега йезика унакажен и окрњен прогоном трийу од њих и свођењем броя падежъ у множини на само четири (док не у школах упорно слѣдбеници изрода убѣђуйу да их срПски йезик има седам). Нарочито йе страшно видѣти да су општесловенски облици попут "женами, сестрами, ногами" због скотове неписмености, непознавања падежь и мржње према свему нетршићкому забрањени и проглашени за "простачке", када ми овдѣ на разговоралишти имамо наймање три човѣка њих користећа или памтећа их да се користе у их завичайих.

Ни найгорим неприятељемъ не бих пожелѣо да им йезике прѣкрая неписмењак, незналица и пропалица попут скота о койем се овдѣ говори.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #4 послато: Новембар 21, 2016, 01:14:11 поподне »
Посебношћу језика не могу се сматрати именице, већ искључиво глаголи.  Речи: чаршија, сокак, капија, пенџер, чекић - именице су из турског језика, али - следећу реченицу Турци не могу разумети, већ само Срби: "Иди низ чаршију, сврати у узани сокак, уђи кроз шарену капију у омању авлију, под пенџером је чекић, донеси га, молим те".
Ти глаголи посебно муче Хрвате, који свим силама настоје да докажу "како не говоре српским језиком".
Упорно су, зна се када су највише покушавали да од српског језика направе (а неки то и данас раде, некакав "несрпски", измишљањем својих именица као што су "међуножно двоточкашко гурало (бицикл), четвороножно рундаво преживало (овца)...
Која реч у тим именицама није српска? Игра речи у какву су се упустили Хрвати, не значи "посебан језик". Нека господа Срби прекрштени у католике кажу који им то глаголи не личе на српске, па ће лако са именицама!

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #5 послато: Јун 25, 2017, 08:57:50 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/eYdZrvtJyR4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/eYdZrvtJyR4</a>

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #6 послато: Јун 25, 2017, 09:31:30 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/eYdZrvtJyR4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/eYdZrvtJyR4</a>
Хвала Сeргио на прилогу.

Оно што ја тврдим, шта год рeкли за хрватe, чувају свој јeзик. Ми га нe чувамо!
Чуј комшија!  :(
Па и ми кажeмо  нпр. да су Пeра Пeрић и Мика Микић власници или сопствeници сусeдних парцeла (хрвати додушe кажу чeстица), а нe да су власници комшијских парцeла.

« Последња измена: Јун 25, 2017, 09:35:00 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #7 послато: Јун 25, 2017, 09:43:11 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/eYdZrvtJyR4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/eYdZrvtJyR4</a>
Russian and Croatian vs Serbian language
Ово је пропагандни идиотизам наводне "блогерке". Речи из српског и хрватског  језика су тендеционозно биране да се створи утисак о блискости руског и хрватског језика. Момак који изговара речи на "српском" је очигледно хрват који опонаша српски  изговор.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #8 послато: Јун 25, 2017, 09:47:11 поподне »
Ово је пропагандни идиотизам наводне "блогерке". Речи из српског и хрватског  језика су тендеционозно биране да се створи утисак о блискости руског и хрватског језика. Момак који изговара речи на "српском" је очигледно хрват који опонаша српски  изговор.

Вала баш ("по турски" што би рeкли јужњаци)!
Истина!
Право збориш ("по српски")! Односно на српском јeзику!
И ја мислим исто!
Мада нама и трeба ово да сe тргнeмо!
« Последња измена: Јун 25, 2017, 09:52:31 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #9 послато: Јун 25, 2017, 09:52:21 поподне »
Ово је пропагандни идиотизам наводне "блогерке". Речи из српског и хрватског  језика су тендеционозно биране да се створи утисак о блискости руског и хрватског језика. Момак који изговара речи на "српском" је очигледно хрват који опонаша српски  изговор.

Мало је рећи да је видео тенденциозан. ::)



Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #10 послато: Јун 25, 2017, 09:56:40 поподне »
Ово је пропагандни идиотизам наводне "блогерке". Речи из српског и хрватског  језика су тендеционозно биране да се створи утисак о блискости руског и хрватског језика. Момак који изговара речи на "српском" је очигледно хрват који опонаша српски  изговор.
Ово су све Руси како ми се чини,али смисао не видим сем тенденције
« Последња измена: Јун 25, 2017, 09:58:44 поподне ДушанВучко »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #11 послато: Јун 25, 2017, 10:01:42 поподне »
Мало је рећи да је видео тенденциозан. ::)

Шта рeћи!

Зачитах се о шатровачком говору. Иако у видеу није било о томе реч. Али наводи човека да се замисли!   Интересантно је (ако је истина) да је распрострањеност шатровачког у регионима примене језичког простора некадашње Југославије  неравномерна, да се највише  користи у већим урбаним центрима - Београду, Загребу и Сарајеву - затим мањим градовима Србије и Босне и Херцеговине, Славонији и Истри, а да шатровачког готово да нема у Хрватском Загорју и Црној Гори.

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A8%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80
« Последња измена: Јун 25, 2017, 10:04:37 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #12 послато: Јун 25, 2017, 10:34:55 поподне »
Ово су све Руси како ми се чини,али смисао не видим сем тенденције
Не бих рекао да су Руси - мој утисак је следећи:
-момак с лева јесте Рус,
-девојка у средини је Хрватица, блогерка, аутор спота,
-момак са десне стране је Хрват.

P.S. Извињавам се за лапсус у речи "тендециозан"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #13 послато: Јун 25, 2017, 10:50:51 поподне »
Не бих рекао да су Руси - мој утисак је следећи:
-момак с лева јесте Рус,
-девојка у средини је Хрватица, блогерка, аутор спота,
-момак са десне стране је Хрват.

P.S. Извињавам се за лапсус у речи "тендециозан"
Мени се чини да се ради о неким студентима у Русији,и да је тамо клип направљен...ова девојка има на неким местима оно тврдо,руско Л, и А на неким местима изговара као Руси ...Кад каже Арменија,акцентује на прву,а Хрвати "на другу" :АрмЕнија...овај "Србин" мислим да је Рус, осетио би се хрватски акцент да је Хрват,види се да се труди да изговори речи,а и нема проблем са словом Ч...ова девојка кад каже "извана", А јој звучи затворено,као код Руса
« Последња измена: Јун 25, 2017, 10:55:56 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #14 послато: Јун 25, 2017, 11:05:09 поподне »
Мени се чини да се ради о неким студентима у Русији,и да је тамо клип направљен...ова девојка има на неким местима оно тврдо,руско Л, и А на неким местима изговара као Руси ...Кад каже Арменија,акцентује на прву,а Хрвати "на другу" :АрмЕнија...овај "Србин" мислим да је Рус, осетио би се хрватски акцент да је Хрват,види се да се труди да изговори речи,а и нема проблем са словом Ч...ова девојка кад каже "извана", А јој звучи затворено,као код Руса
Ако неко њих није Рус,то може само овај први са руском заставом да буде :) Он је држављанин Русије додуше,али ми личи да је са Кавказа (Чечен,Ингуш,а можда и Татарстанац :)  )

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #15 послато: Јун 25, 2017, 11:19:19 поподне »
Оно што странцима може да делује као да није исти језик,је тенденција коју сви можемо из прве руке да видимо,а то је полеђина производа које сви имамо,па текстови упутства за употребу,где се да би се стекла илузија о различитим језицима,исте реченице пишу на различите начине...оно где пише SRB:бла бла...CRO:bla bla , BIH:bla bla MNE:bla bla...Једно те исто,само на друге начине

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #16 послато: Јун 26, 2017, 12:42:47 пре подне »
Будалаштине. Нашли су речи за које су се у србском језику усталиле туђице, али све оне тобож хрватске речи у ствари потичу из србског језика. Као да Руси и Хрвати не кажу амбасада, а у србском не постоји реч - посланство.

Од оваквих снимака и оваквих одвратних злонамерних ликова који их снимају, припадне ми мучнина. Неко је добро написао да је овај лик десно највероватније Хрват, а ја вељу (то да покажем особеност) да је све снимљено у хрватској режији...

То су сад западни суседи изгледа почели да се "фурају" на неку блсикост с Русима  :o
Ваљда су схватили да им и није тако добро у ЕУ...
А, успут, да и језички потврде да с нама немају никакве везе и да смо удаљени светлосним годинама.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #17 послато: Јун 26, 2017, 10:17:44 пре подне »
<a href="https://www.youtube.com/v/4Zbgp7Tb5a4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/4Zbgp7Tb5a4</a>   
« Последња измена: Јун 26, 2017, 10:22:52 пре подне Sergio »

симо

  • Гост
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #18 послато: Јун 26, 2017, 10:57:31 пре подне »
Без обзира на тенденциозност горе постављеног снимка, рекао бих да је кајкавски (ту убрајам и словеначки) језички ближи руском језику него што је случај са штокавским српским.

Имао сам прилике у Русији да причам са неким оригиналним кајкавцима и они су ми рекли да не само што су неке ријечи и изрази  идентични, већ руски има и кајкавску акцентуацију, за разлику од штокавског који сасвим другачије наглашава ријечи. Сем тога кајкавски има и ту словенску мекоћу, док штокавски просјечном Русу изгледа прилично тврдо.

Мислим да чак постоји и одређена генетичка веза између кајкавске и руске зоне. на памет ми пада I2-Y4460 којег има у руској и словеначкој зони,а одсуствује у штокавској. Могуће је да има још веза унутар R1a хаплогрупе.

симо

  • Гост
Одг: Поређење славенских језика
« Одговор #19 послато: Јун 26, 2017, 11:29:56 пре подне »
Не знам да ли је неко већ постављао ове снимке...

<a href="https://www.youtube.com/v/fDUvkLDkFj8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/fDUvkLDkFj8</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/ut9puLNbrT4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/ut9puLNbrT4</a>