Из поменутог рада
"Large-Scale Migration into Southern Britain During the Middle to Late Bronze Age", Harvard.
https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJEB47891?show=readsПројекат: ПРЈЕБ47891
Данашње становништво из Енглеске и Велса има више порекла који потичу од раних европских фармера (ЕЕФ) него људи из раног бронзаног доба.
Да бисмо проучили како се то догодило, генерисали смо податке о геному од 803 особе,
скоро све из средњег до касног бронзаног доба и гвозденог доба, повећавајући податке у овом периоду из Британије за 12 пута, а из западне и централне Европе за више него двоструко.
Између 1000-875 пре нове ере, ЕЕФ порекло се повећало у јужној Британији (Енглеска и Велс), али не и у северној Британији (Шкотска), због укључивања у популацију тока
миграната који су стигли у ово време и у претходним вековима и
који су генетски најсличнији античким појединцима из Француске.
Ови мигранти су кумулативно допринели око половине порекла људи из гвозденог доба у Енглеској и Велсу, чиме се документује раније непознати демографски процес који је вероватан вектор за ширење раних келтских језика у Британију.
Ови обрасци су део ширег тренда пропорција ЕЕФ предака који постају сличнији широм централне и западне Европе у средњем и касном бронзаном добу, што се подудара са интензивирањем културне размене и наглашавањем овог периода као врхунца интеракције и мобилности. Не налазимо доказе о упоредивој стопи миграција у Британију у гвозденом добу.
Различите генетске путање Британије и континенталне Европе у гвозденом добу такође су илустроване чињеницом да је алел који даје перзистентност лактазе порастао на ~50% учесталости у Британији до тог времена, док је био само ~7% у Централној Европи и прошао је упоредиву пораст учесталости само миленијум касније,
