Кад већ цитирамо Драга Брновића, искористио бих прилику и похвалио тог мајстора песништва, који се окушао и у мучним темама Ибарског Колашина. Мислим да његови стихови најбоље говоре о односу Шиптара према Србима, и не заваравајте се да је тај антагонизам започео 1878. године са доласком Мухаџира из Босне и Топлице. "Плач мајке Србије" има свој континуитет...
Тад из Чабре, Шиптари комшије,
Поранише од свитања прије,
Да пљачкају, спале и униште,
Освануше у село Рујиште.
Испразнише торове и штале,
Жито носе а амбаре пале.
Одредише Живковића Мита,
Да им ова старост поносита,
Плијен прати и стоку отјера,
Па га, онда, ова пасја вјера,
У малени поток Јагњенички,
На превару свезаше крвнички.
На комаде Солунца исекли,
Па га, онда, на ватру испекли....