Аутор Тема: Српски N-P189.2  (Прочитано 312800 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #160 послато: Септембар 30, 2015, 12:18:33 пре подне »
Немогу да нађем ни код Пулахе стр.145 Nahija e Petrishpanit

Стварно енигма  :o
Ни ја не могу нигде да нађем тај извод, осим код Вукчевића.
Село се наводи у више извора, али нигде поименично, осим код њега.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #161 послато: Септембар 30, 2015, 12:29:27 пре подне »
Право кажеш! :o
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #162 послато: Септембар 30, 2015, 09:51:47 пре подне »
Хајде да покушамо да око мог презимена Ананић, пођемо неким редом.
У 13. и 14. веку, у многим нашим крајевима није још било устаљено презиме као други члан именске формуле. У неким презименима нити се чује а нити означава у писму интервокалско Ј: Илић (према Илијић), АНАНИЋ (према Ананијевић)... И још нешто: наши АНТРОПОНИМИ из тих далеких времена, бележени су искључиво туђом графијом, с погрешкама које нису у духу гласовних вредности нашега језика.
Западна Европа је ширила талас идентификације презименом као сталним и наследним чланом двочлане именске синтагме.
У Аустрији,  (а тиме и у Хрватској) се презимена почињу уводити од Тридентског концила (1545 - 1563. године - када су се као обавезне почеле водити матичне књиге рођених, венчаних и умрлих, док се у Србији наредбом кнеза Александра Карађорђевића презимена уводе тек од 1842. године, а у Турској тек од 20. века. Та презимена су обично давана по неком блиском сроднику.
Државне матичне књиге прва је увела Енглеска 1538. године, а годину дана касније такву праксу почиње спроводити и Француска.
У 18. и 19. и понегде у 20. веку црквене матичне књиге служиле су као државна евиденција, нпр. у Аустрији од 1751. до 1939. године, а у Немачкој до 1876. године. У неким државама и данас влда таква пракса - Црква има улогу државних матичних уреда.
Индикативно је да су имена мојих прадавних предака библијска (на шта сви ономастичари указују), од првосвештеника и првог сликара Ананије, и многа су религиозног карктера: Атанасије, Мојсије, Софроније, Максим, Ананија...
Елем, Црногорци своје корене прате по презименима и већ унапред знају ко одакле потиче, ко је са ким у сродству, јер су имали јаку традицију. Зашто ово све пишем? Да покажем да ми је врло тешко да зароним у своје порекло, јер је презиме Ананић уведено и настало тек на Банији, тамо негде крајем 17. века.
За овај пут толико. Следи наставак.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #163 послато: Септембар 30, 2015, 10:27:56 пре подне »
По Библији је познато да је Хеман имао 14 синова, међу њима и једног ХАНАН (хебрејски: милостив, а негде, видовњак), а грчки АНАН, а једног од њих 14  ХАНАНИЈА (хебрејски: смилуј ми се, а по другима, изданак) а грчки АНАНИЈА. Значи, кад се на корен речи  дода наставак за српско презиме -ић, добијају се презимена АНАН(ић) и АНАНИЈЕ(вић). Многа јеврејска (семитска) имена, која су изведена из Библије, су претворена на српски начин, нпр. Јоханан, па грчки Јоанис, па српски Јован, Данијел - Данило, Мосе - Мојсије, Атанас - Атанасије, Петар - Петроније... Ханан је по једнима данас, Палестина, а по другима Израел, а у тим крајевима се и Христ родио и појавио.
Иначе, постојао је и код Македонаца митрополит Ананије, као и код Срба грчки митрополит захумско-херцеговачки Ананије о којем смо већ писали. По књизи Манојла Грбића "Карловачко владичанство", баш тај митрополит Ананије је запопио и свештеника Јована Дмитровића, пароха у Садиловцу код Плашког, и Никодима Милеуснића, пароха у Купирову (код Срба). А то није баш тако далеко од Ананићевих матичних Папића. Значи да се туда службено врзмао, можда свраћао и до поменутог рођака??? Максима Ананића, каплара из 1754. године. И због тога га доводим у везу с родоначелником Ананића. Сасвим могуће да су били у сродству, можда и браћа, па црква одређивала место службовања Ананији, а војска АУ монархије за време граничара, место службовања Максиму.

Следи наствак.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #164 послато: Септембар 30, 2015, 12:55:29 поподне »
У вези са именом СУЊАШ које се овде помиње, то је вероватно старо име. Мора да однекуд вуче порекло. Можда још из паганских времена. Помало асоцира на Сунце. У женским именима постоји нпр. Сунчица. Код Црногораца на наствак -аш има доста сличних имена као Драгаш, Мираш, Јоваш, Мојаш...

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #165 послато: Септембар 30, 2015, 02:38:24 поподне »
О Чери и Шаљанима је већ доста писано и дискутовано. О њему су, рецимо, писали Андрија Јовићевић, Радосав-Јагош Вешовић, Богдан Лалевић, Иван Протић, проф. др Мирко Барјактаровић, Миодраг и Предраг Брковић, Растко А. Шаљић, Милош Гојковић, па и др Јован Ердељановић и немам намеру да понављам оно што је већ речено. Издвојићу можда, најбитније.
Крајем 17. или почетком 18. века, у Велику се доселио неки Чера, из Шаље, из места Черем у северној Албанији, због страха од крвне освете. По делу надимка "Шаља", његови потомци се називају "Шаљани". Ту је изродио седам синова, од којих су му четири умрли без порода, а од остала три сина - Крта, Јоке и Ивана воде порекло сви Шаљани, који броје десет братстава са 153 куће. Ту припадају Јокићи, Гојковићи, Симоновићи, Бошковићи, Голубовићи, Кнежевићи, Радуловићи, Микићи, Брковићи и Касумовићи.
Изнета предања разликују се у вези са пореклом тога родоначелника и његовим именом. Најзаступљенија су мишљења да се предак величких Шаљана звао Чера по месту Черем из Шаље, те да да је он по вероисповести био католик, а да је по доласку у Велику прешао у православље. Међутим, врло уверљиво делује и предање по коме Чера потиче из Бована у Бјелопавлићима од братства Кадића и да му је право име било Ђуро.
Предање да Чера потиче "из црногорских фамилија" и да је српског порекла, ближе је истини од предања да је "Чера био католик и по доласку у Велику прешао у православље". Обзиром да је Чера био пореклом из племена Шаље, које је за време Скендербегово (Ђорђе Кастриотић 1403 - 1468) " а и много касније" било српско племе, онда је ближе истини да је Чера у време његовог пребега у Велику био Србин. Шаљани су примили католичку веру у првој половини 18. века, а Чера је дошао у Велику нешто раније. Он није могао прећи из католичке у православну веру, а да не буде претходно крштен у православној цркви, где би добио и српско име. Осим тога, врло је сумњиво како је Чера као дотадашњи становник Албаније, кад је доселио у Велику одлично говорио српски језик и познавао српске обичаје. Сва Черина деца и њихови потомци имали су српска имена. Да је он био католик, из поштовања према својим прецима, макар једном од својих седам синова би дао католичко име неког од својих предака.
Чера значи "црни", пошто им је тен увек био црн јер су били ковачи.
Горанци су некада били Срби и православци, као и Шаље и Хоти. Говоре торлачким наречјем. У речнику Горанаца  постоји реч ЧЕРА, че(х)ра - изглед лица. А пошто је Чера био ковач, а тиме увек чађав и гарав, црн, отуда му и име.  А постоје и тврдње да је реч Чера старословенског порекла (черн - црн).
Черине потомке називали су Шаљићи све док нису уведена презимена по братствима.

Следи наставак о боравку Срба у Скадру.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #166 послато: Септембар 30, 2015, 04:09:34 поподне »
У Црној Гори Црногорци се нијесу бавили ковачким занатом јер се сматрало недостојним да се један ратник тиме бави. Ковањем су се углавном бавили Цигани. Тачно се знало ко се тиме бави. У вријеме изградње модерне црногорске државе краљ Никола је имао много проблема у развоју занатства јер људи нијесу тиме хтјели да се баве и презирали су оне који су се тиме бавили.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #167 послато: Септембар 30, 2015, 04:59:07 поподне »
Ранко,послао сам одговор ФОРУМУ на твоју констатцију. Само Ви и даље градите своју модерну државу. Али, овога пута да буде стабилнија но у време краља Николе. Он се бар залагао за неко Српство. А ви данас? За шта сте? Куд плови ваш брод?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #168 послато: Септембар 30, 2015, 05:38:41 поподне »
У Црној Гори Црногорци се нијесу бавили ковачким занатом јер се сматрало недостојним да се један ратник тиме бави. Ковањем су се углавном бавили Цигани. Тачно се знало ко се тиме бави. У вријеме изградње модерне црногорске државе краљ Никола је имао много проблема у развоју занатства јер људи нијесу тиме хтјели да се баве и презирали су оне који су се тиме бавили.

Ранко, ковачки занат можда баш није јуначки, али је свакако био врло важан у времена кад су ратници зависили од оружја које им сачине или поправе ковачи.
Мислим да је прича о занатима мало претерана генерализација, каквих има много у ЦГ.
Погледајте у ЦГ презименима колико има Ковача и Ковачевића:
http://www.montenegro.org.au/K.html
Тешко да су све то Габељи. Једноставно, овај занат је у нека времена био неопходан, и неки људи су га се прихватали. Што не значи да нису у рату били и добри ратници, а у миру честити домаћини.
Погледајте само велико и часно братство граховских Ковачевића...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #169 послато: Септембар 30, 2015, 07:02:10 поподне »
Ранко,послао сам одговор ФОРУМУ на твоју констатцију. Само Ви и даље градите своју модерну државу. Али, овога пута да буде стабилнија но у време краља Николе. Он се бар залагао за неко Српство. А ви данас? За шта сте? Куд плови ваш брод?

Војиславе ми овдје не расправљамо о државној политици Црне Горе већ о поријеклу појединих братстава. Снаћи ће се ЦГ. Да ли се неко и ко бавио ковачким занатом у Црног Гори лијепо је описао Андрија Јовићевић у књизи Ријечка нахија. Тиме су се углавном бавили Цигани и извањци. У ЦГ заиста има 2-3 братства Ковачевића (из Бјелопавлћа, Грахова и Пљеваља) а црногорских презимена има преко 14000.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #170 послато: Октобар 02, 2015, 11:47:42 пре подне »
У освит средњег века, Словени су стигли у околину града. Византијски цар Константин Поргирогенит је у делу "О управљању царством" описао како је Ираклије Србима дао град Скадар са околином током 7. века Они су ту основали државу Дукљу. Скадар је читав век био престоница жупана пре Немање престоница дукљанске државе је постао за време владавине Светог Јована  Владимира у другој половини 10-ог века), а и после под Балшићима (од 1355) и Мрњавчевићима. Турци освајају град 1393, да би 1396. град преузела Млетачка Република, које је из града избацила локална побуна 1403. Краљ Милутин је заузео Драч највероватније 1296. па је у својој краљевској титули почео да наводи и Албанију. У периоду владавине српског краља а затим цара Стефана Душана (1331 - 1355) читава Албанија осим Драча била је саставни део српске државе. После смрти Душана Силног , област око Скадра се нашла под контролом властелина Жарка, а касније део области Балшића.

I-P109

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #171 послато: Октобар 02, 2015, 12:23:42 поподне »
У освит средњег века, Словени су стигли у околину града. Византијски цар Константин Поргирогенит је у делу "О управљању царством" описао како је Ираклије Србима дао град Скадар са околином током 7. века Они су ту основали државу Дукљу. Скадар је читав век био престоница жупана пре Немање престоница дукљанске државе је постао за време владавине Светог Јована  Владимира у другој половини 10-ог века), а и после под Балшићима (од 1355) и Мрњавчевићима. Турци освајају град 1393, да би 1396. град преузела Млетачка Република, које је из града избацила локална побуна 1403. Краљ Милутин је заузео Драч највероватније 1296. па је у својој краљевској титули почео да наводи и Албанију. У периоду владавине српског краља а затим цара Стефана Душана (1331 - 1355) читава Албанија осим Драча била је саставни део српске државе. После смрти Душана Силног , област око Скадра се нашла под контролом властелина Жарка, а касније део области Балшића.

Spis Konstantina Porfirogenita je poznat baš po tome što, suprotno vašoj poruci, ne navodi Srbe u Duklji. Isti je slučaj sa još nekoliko kasnijih vizantijskih hroničara koji su pisali o Duklji u 11. veku iz ličnog dodira sa Dukljanima.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #172 послато: Октобар 02, 2015, 01:01:39 поподне »
I-P109 - > Ди си Кристијане Дамјановићу провидан си. Знамо ко си  :)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #173 послато: Октобар 02, 2015, 01:05:24 поподне »
На ове податке сам наишао док сам писао књигу о Ананићима ("Хронографија о мојим прецима - Ананићи"). Нисам историчар, но језичар. Могуће. Треба да се укључе људи од струке-историчари. Али, што би историчарима и приличило, да буду искрени и тачни, са документованим подацима. Не само да нападају. Нормално, прихватићу све што је валидно. Нема љутње. Нико не зна све. Зато овде и постојимо, да разјаснимо многе ствари које је већ одавно покрила прашина. Све у корист нашег народа.

I-P109

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #174 послато: Октобар 02, 2015, 01:15:54 поподне »
I-P109 - > Ди си Кристијане Дамјановићу провидан си. Знамо ко си  :)

Osim što vam je neumesna opaska, budite uvereni da nisam Kristijan Damjanović.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #175 послато: Октобар 05, 2015, 12:10:13 поподне »
Spis Konstantina Porfirogenita je poznat baš po tome što, suprotno vašoj poruci, ne navodi Srbe u Duklji. Isti je slučaj sa još nekoliko kasnijih vizantijskih hroničara koji su pisali o Duklji u 11. veku iz ličnog dodira sa Dukljanima.

Дукљани нису племе које је под тим називом дошло у тадашњу византијску област
Превалитану, као што данас тврди део црногорске историјске „науке“. Дукљани су скуп племена, који су збирни назив добили по старом античком граду Диоклији (словенска верзија: Дукља), а овај име дугује античком илирском племену Доклеата. Дакле, назив Дукља је далеко старији од времена досељења словенских племена у ову област. Дукљани су назив добили по географској одредници, баш као и нека друга словенска племена: Стримонци, Тимочани, Неретљани..., и то није њихово изворно (словенско) племенско име.
Оно што стоји као чињеница је да прводосељени Словени у Превалитану нису били из племена Срба. У 6. столећу, по мени из правца истока и југоистока, у Превалитану се досељавају групе више словенских племена од оног источног таласа: Војнићи (у грчкој верзији: Вајунити), Будини, Драговићи (Драгувити), Брсјаци (Берзити), хипотетички и Кривићи, а можда овој групи припадају и Лужани, мада би они могли бити и српског племена, назив дугујући шумама (луговима) у које су се населили.
Крајем 6. столећа, они овладавају већим делом Превалитане, привремено уништавају византијску власт у овој области и њене утврђене градове. Срби се насељавају нешто северније, у област јужне Даламције и данашње Херцеговине, као и на саставу Лима и Таре. Постепено ширећи своју територију, у сталном сукобу са византијским покушајима да поврате ове области, Срби се спуштају јужније и под своју контролу укључују области раније досељених словенских племена. До времена Војисављевића, ова два блиска словенска елемента ће се измешати, а Срби као јача и војно и политички организованија снага наметнуће своје племенско име свим дукљанским Словенима. У време Немањића, посрбљавање Дукље биће окончано. Већ од тог времена (од 13. столећа надаље), може се рећи да је етничко уједначавање дукљанских Словена као балканских Срба бити довршено. Овај процес одиграће се мирно (што је и логично, имајући у виду етничку и језичку блискост Срба и дукљанских Словена), иако данашњи дукљански „научници“ упорно заступају став да је Стефан Немања крајем 12. столећа силом заузео Дукљу / Зету. Насиља је било, али не према словенском становништву Дукље (за које је рашка војска представљала ослободиоце од несловенске власти), већ приликом преотимања тамошњих утврђења која је држала византијска војска.
Мој резон је да су први дукљански Словени били носиоци ХГ R1a (Z-280, a можда у мањем броју и М-458) и I2a1b1b din.north, а нису искључене ни N1a (P 189.2) J2b (M 205), док су Срби били носиоци ХГ I2a1b1b din.south. И данашње присуство ХГ R1a и I2a1b1b din.north у Црној Гори сигурно делом представља потомство пресрпских словенских племена насељених половином 6. столећа.
А што се тиче питања српства Црногораца (не у генетичком, већ у националном смислу), почев од тог времена Немањића па до данас, ових дана ћу отворити нову тему на којој можемо износити чињенице и мишљења. 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #176 послато: Октобар 05, 2015, 12:37:28 поподне »
Захваљујем, Nebo, на исцрпном одговору. Много тога сам већ знао, али, човек учи док је жив. Наравно, кад има од кога да сазна нешто новога.
Битно ми је да сте коначно добили документ господина Вукчевића о насељу Суња код Скадра, који нисте успели да пронађете (био је на интернету). Битно ми је због тога, да људи не би помислили да измишљам или не дај Боже, да нисам говорио истину. Веома сам заинтересован за нова сазнања о мојој хапло групи и откуда она на тим просторима у оно време (15. век). Иначе, у генетику се разумем доста "танко".

I-P109

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #177 послато: Октобар 05, 2015, 01:01:20 поподне »
Дукљани нису племе које је под тим називом дошло у тадашњу византијску област
Превалитану, као што данас тврди део црногорске историјске „науке“. Дукљани су скуп племена, који су збирни назив добили по старом античком граду Диоклији (словенска верзија: Дукља), а овај име дугује античком илирском племену Доклеата. Дакле, назив Дукља је далеко старији од времена досељења словенских племена у ову област. Дукљани су назив добили по географској одредници, баш као и нека друга словенска племена: Стримонци, Тимочани, Неретљани..., и то није њихово изворно (словенско) племенско име.
Оно што стоји као чињеница је да прводосељени Словени у Превалитану нису били из племена Срба. У 6. столећу, по мени из правца истока и југоистока, у Превалитану се досељавају групе више словенских племена од оног источног таласа: Војнићи (у грчкој верзији: Вајунити), Будини, Драговићи (Драгувити), Брсјаци (Берзити), хипотетички и Кривићи, а можда овој групи припадају и Лужани, мада би они могли бити и српског племена, назив дугујући шумама (луговима) у које су се населили.
Крајем 6. столећа, они овладавају већим делом Превалитане, привремено уништавају византијску власт у овој области и њене утврђене градове. Срби се насељавају нешто северније, у област јужне Даламције и данашње Херцеговине, као и на саставу Лима и Таре. Постепено ширећи своју територију, у сталном сукобу са византијским покушајима да поврате ове области, Срби се спуштају јужније и под своју контролу укључују области раније досељених словенских племена. До времена Војисављевића, ова два блиска словенска елемента ће се измешати, а Срби као јача и војно и политички организованија снага наметнуће своје племенско име свим дукљанским Словенима. У време Немањића, посрбљавање Дукље биће окончано. Већ од тог времена (од 13. столећа надаље), може се рећи да је етничко уједначавање дукљанских Словена као балканских Срба бити довршено. Овај процес одиграће се мирно (што је и логично, имајући у виду етничку и језичку блискост Срба и дукљанских Словена), иако данашњи дукљански „научници“ упорно заступају став да је Стефан Немања крајем 12. столећа силом заузео Дукљу / Зету. Насиља је било, али не према словенском становништву Дукље (за које је рашка војска представљала ослободиоце од несловенске власти), већ приликом преотимања тамошњих утврђења која је држала византијска војска.
Мој резон је да су први дукљански Словени били носиоци ХГ R1a (Z-280, a можда у мањем броју и М-458) и I2a1b1b din.north, а нису искључене ни N1a (P 189.2) J2b (M 205), док су Срби били носиоци ХГ I2a1b1b din.south. И данашње присуство ХГ R1a и I2a1b1b din.north у Црној Гори сигурно делом представља потомство пресрпских словенских племена насељених половином 6. столећа.
А што се тиче питања српства Црногораца (не у генетичком, већ у националном смислу), почев од тог времена Немањића па до данас, ових дана ћу отворити нову тему на којој можемо износити чињенице и мишљења.

Slažem se da treba demistifikovati činjenice o posrbljavanju Duklje i Crne Gore koje svoj poseban zamah dobilo u 19. i 20. veku. Nemojte zaboraviti ni dokumentovano prisustvo Hrvata u Duklji, kao i vekovima kasnije u Crnoj Gori. Ne verujem da ću imati vremena za tu temu, znajući kakve će burne reakcije izazvati, ali samo podsećam za one koji će želeti da učestvuju u njoj.

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #178 послато: Октобар 05, 2015, 01:03:03 поподне »
Замолио бих уредништво да се престане са допуштањем оваквих глупостима.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #179 послато: Октобар 05, 2015, 01:07:30 поподне »
Замолио бих уредништво да се престане са допуштањем оваквих глупости.
Пошто нема опције за измену.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14