Македонија - етнички састав

[ДушанВучко]

Аз съм сигурен че голяма част от Македонците с Българско гражданство даже повечето не се възприемат за Българи но това говори повече за тях отколкото за мен. Като седнат на маса всяка втора дума им е против България и Българите и са големи патриоти но като упре ножа до кокала са готови да се подпишат че са Българи за да могат да отидат на гурбет в Западна Европа.

Већина од њих је узела пре свега пасош државе европске уније (а најлакши начин је да то буде пасош Бугарске, која је најближа, а и сама је вероватно давала најблаже критеријуме за држављанство, пошто и њој то иде у прилог из њених разлога), да би лакше нашла посао у ЕУ као држављанин уније. Међу њима узимање пасоше у огромној већини није мотивисано националним осећањем, него разлозима практичне природе. Да је Србија у ЕУ, а Македоније није, вероватно би већи број пре узео српски пасош, него бугарски (али ми нећемо у том смислу да имамо предност у односу на Македнонце, пошто ћемо, ако икада будемо ушли у ЕУ, да уђемо у заједничком "пакету")

[Зрно]

https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%84%D0%BE%D0%B2%D0%BE

Јосифово, а некадашњи Карађорђевац код Валандова. Након што су истерани Турци, ту су између два светска рата насељене српске породице из западних крајева. Затим их Бугари протерују 1941. али се део вратио након рата и сада Срба има око 10%. Са википедије на српском језику, пребацим на македонски, сматрајући да ће тамо бити више информација, и онда схватим да хрватска википедија има свога брата. Код историје насеља период у Краљевини се назива "српска окупација", а 1941. је насеље ушло у састав Бугарске, без икаквог помена окупације.

[vid.knezevic]

https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%84%D0%BE%D0%B2%D0%BE

Јосифово, а некадашњи Карађорђевац код Валандова. Након што су истерани Турци, ту су између два светска рата насељене српске породице из западних крајева. Затим их Бугари протерују 1941. али се део вратио након рата и сада Срба има око 10%. Са википедије на српском језику, пребацим на македонски, сматрајући да ће тамо бити више информација, и онда схватим да хрватска википедија има свога брата. Код историје насеља период у Краљевини се назива "српска окупација", а 1941. је насеље ушло у састав Бугарске, без икаквог помена окупације.

Мој покојни отац је рођен у Карађорђевцу , садашњем Јосифифову. Мој деда Вид Кнежевић , ако глав породице се доселио ту са породицом/задругом. Ту ми је прадеда сахрањен.
Отерали су их Бугари 1941, само су их једно јутро покупили а деди је бугарски војник отео и ципеле кад су кренули. Деда је био власник 10 хектара винограда у том моменту. Никад се нисмо тамо вратили. Деда је већ видео да ће бити проблема 1938. кад ми се отац родио, Наиме, кад је деда отишао у општину да пријави рођење , када су га питали за име детета , рекао је Дмитар, по његовом оцу. На то је добио одговор да не може то име и да му може дати име Мита. Деда није успео да реши ту ситуацију па је добио папир на име Мита. По изласку из општине деда је руком додао слово р па ми отац постао Митар.

[Sergio]

Породица Пеурача из Горњег Будачког (Кордун) је такође колонизована у то македонско место после Првог светског рата. Мој деда (мамин отац) је рођен у Македонији. После Другог светског рата су насељени у Бачку (село Колут). Колут је пре Другог светског рата био насељен Подунавским Швабама, али су они после рата етнички очишћени, а у село су махом насељени Личани.

[Ana.radosevic]

Свака част на картама. Виђао сам их раније, али сам мислио да су Македонци правили.

Занимају ме они Срби око Дојранског језера, којих очигледно има и данас. То би требало да буду колонисти пре Другог светског рата. Јел се зна ишта о њима?

Znam ja po malo... To su porodice i Crne Gore i Srbije koje su nastanjenje kao "krajisnici" na granicu sa Grckom u Bugarskom. Iseljavanjem Turaka iz tog regiona nakon Velikog rata, dodeljena su imanja porodicama istaknutih pojedinaca/porodica najvise iz Crne Gore koje su se nastanile i vecinski i danas zive u Makedoniji.

Porodica mog dede, Raickovici iz Botuna, Ljesanska nahija, kompletno se preselila u Valandovo i kasnije naravno, vecina se preselila u Skopje zbog skolovanja.

Takodje, znam da postoji ili je postojala porodica Matic iz Hercegovine koja je isto naseljena u tom periodu od 1920 pa  do 193x kada je bio razoran zemljotres. Sigurno da postoji jos dosta slicnih primera ali ja ne znam vise .