У оквиру теме "Моја колекција" а писало се о исламизацији-вјерским питањима, појавио се један интересантан податак о "православном краљевству Енглеска". То је нешто што о чему у том тренутку нисам знао ништа.
Историјски контекст је следећи: Године 1066. у бици код Хејтингса Виљем Oсвајач, понекад називан и " Виљем Копиле", који је полагао право на енглеску круну након смрти краља Едварда Исповједника, поразио је, како се то у историјским изворима наводи последњег англосаксонског караља, Харолда II односно Харолда Годвинсона. Тиме је утемељена власт Нормана у Енглеској, који су представљени као ударна песница Римске Курије, у овом случају папе Александра II (свјетовно име Anselmo da Baggio).
Виљем Освајач је исте године 25. децембра у Вестминстерској опатији крунисан за краља Енглеске. То је био почетак "замршених" енглеско-француских односа, који је су коначно разријешени тзв. "стогодошњим ратом 1453. године (Јованка Орлеанка). Пошто су еглески краљеви изгубили своје посједе у Француској, то је фактички био почетак оријентације Енглеске према мору (заокружено поразом Велике армаде а крајњи резултат Б. Империја), али и изолације у односу на континенталну Европу, што се посредно односило и на вјерска питања.
Наиме у "рату ружа" (1455-1485), након изумирања Плантаженета (сви смо гледали филм о Робину Худу и добромРачарду Лавље Срце насупрот злом брату Џону- Јован без земље), као побјдник је изашла породица Ланкастер, чија су побочна грана велшка породица Тјудор. Мада сам и
даље резервисан у погледу православног карактера Енглеске до 1066. године, овдје ме је нешто "заголицало".
У историји најпознатији Тјудор је Хенри VIII (1491. — 1547.) Краљ је познат као велики егоцентрик, апсолутиста, али и "сладострасник". Наравно, његови многобројни бракови (прва супруга изразито католичка принцеза Каталине од Арагона- шпанска грана Хабзбурговаца) у намјери да обезбиједи мушког наследника ниси били једини разлог да вјерског раскида са Римом (забрана развода).
Било како било наведени владар је оснивач
Англиканске цркве и спровео ја како се то у историји наводи тзв.
"владарску реформацију". После кратке епизоде са његово кћерком "Крвавом-Блади Мери", ове тековине је учврстила друга кћерка из брака са Аном Болен
Елизабета I Тјудор.Као разлог зашто је реформација у Енглеској успјела, обично се наводи њена изолованост у односу на копнену Европу. Но, има ту нешто можда и друго што сеже у "дубљу прошлост". Овим дијелом завршаван (опростите ми на опширности) историјски приказ.
У оквиру расправе на форуму о теми су Радон и Синиша понудили следеће линкове. Напомињем да се подаци о ортодоксији Харолда и Варјага, јаваљју у енглеској варијанти Википедије.
Линкове се налазе
овде,
овде,
овдеи
овде.
Додао бих још и
, а зашто у наставку који слиједи.