Дроњци J1-P58

[Окир СРБ]

Прије извјесног времена појавио се још један човјек тестиран као J1 - Дроњак, поријеклом из Лике (Зрмања Врело, општина Грачац). Његова крсна слава је Стевањдан.

Покушаћу пронаћи и овдје написати што више информација о овом врло ријетком презимену. Надам се да ће се остали форумаши придружити...

[Окир СРБ]

ЛЕКСИК ПРЕЗИМЕНА СР ХРВАТСКЕ (1948. година)

Презиме Дроњак
1. Будаинка, општина Славонски Брод (1 кућа, 1 особа)
2. Церовац, општина Грачац (7 кућа, 33 особе) *
3. Дијелка, општина Вировитица (1 особа без своје куће)
4. Грачац (1 кућа, 1 особа)
5. Потком, општина Грачац (1 кућа, 8 особа)
6. Стрмица, општина Книн (7 кућа, 69 особа)
7. Велики Грђевац, општина Грубишино Поље (1 кућа, 5 особа)
8. Врело, општина Грачац (1 кућа, 1 особа)
9. Вуковар (1 особа без своје куће)
- укупно Дроњака: 19 кућа, 120 особа

* Церовац се као посебно мјесто наводи од 1880. године, прије тога је био дио Зрмања Врела.



ПЛЕМЕНСКИ РЈЕЧНИК ЛИЧКО - КРБАВСКЕ ЖУПАНИЈЕ (1915. година)

Презиме Дроњак
1. Ком, Зрмања (3 куће)
2. Врело, Зрмања (8 кућа)
- укупно Дроњака: 11 кућа

[Небојша]

Видех код Петра Рађеновића занимљив податак о њиховом пореклу. Наводно су се доселили из Баната и то у 17. веку (?). Према предању, дошла су три брата. Један се населио у Зрмањи, други у Врелу, а трећи негде у Далмацији.

(Бјелајско Поље и Бравско, Петар Рађеновић)

Нека наши генетичари покушају да одгонетну порекло ове хаплогрупе, тј којим путем је дошла до Балкана.

[Окир СРБ]

Што се тиче Далмације, видимо да Дроњци постоје у Стрмици крај Книна.

Знамо да стрмички Дроњци славе Стевањдан (као и лички) и да их је око 1920. године било шест кућа.
Према предању које је забиљежио поп Саво Накићеновић, Дроњци су досељени у Стрмицу у XVI вијеку, из Лике.
Забиљежено је да се дио њих 1758. године одселио у Русију (Михаило Дроњак).

[Окир СРБ]

У Зрмањи се још 1712. године помиње задруга Дроњака, на челу са Јанком Дроњком.

Стјепан Павичић сматра да је грачачки и зрмањски крај насељен углавном из книнског подручја, крајем XVII вијека.

[Окир СРБ]

Дакле, имамо причу да су лички Дроњци насељени из книнског краја у XVII вијеку, и причу да су стрмички Дроњци насељени из Лике у XVI вијеку. Мени дјелује да су у питању повратне сеобе.
Ту је и предање о Банату које је Небојша поменуо.

[Тимар]

У Шематизму митрополије дабробосанске за 1882 годину презиме Дроњак се спомиње у парохији Буковача код Петровца као слављеници Архиђ. Стефана и у парохији Дабар код Санског Моста  Стефана Дечанског

Презиме Дроњић у парохији манастира Гомионица на Змијању славе Ђурђевдан.

[robert w.]

Pokušavao sam pronaći genetske srodnike gospodina Dronjka, ali nisam baš uspeo. Na ysearch-u sam pronašao unsene podatke za gospodina Dronjka, ali nekorigovane za vrednost ygata4 (uneo je 11 umesto 10). http://www.ysearch.org/search_view.asp?uid=&viewuid=KRGBK&p=0
Na rezultatima FT DNK projekta našao sam i previše mogućih slaganja, mada ni jedno potpuno podudaranje (mada je moguće i da sam ga prevideo. na kraju mi se sve šarenilo pred očima). Mogao bi biti i J-L827 što je jedan od najuzvodnijih markera, odmah posle markera koji određuje J1 grupu (jedina razlika na 385a/b markeru u subklasteru B), ali bi mogao biti i jedna od podgrana grupe J1-P58 (meni najizglednija J-ZS241 klaster A;Nicola Stanziola, gde je osnovna razlika u 385a/b koji su kod Dronjka 12-12, a kod Stanziole 14-14). I inače bih uputio u tom pravcu srednje i južne Italije. Trebalo bi izvršiti testiranje preko FT DNA na određene SNP markere da bi se dobili sigurniji rezultati.
https://www.familytreedna.com/public/J-M267/default.aspx?section=ycolorized
https://www.familytreedna.com/public/J-M267/default.aspx?section=ymap

Moguće je i da je predak gospodina Dronjka došao iz Italije, ali i da je došao neposredno iz Levanta u Hercegovinu. Mada ne postoji bliža veza između mog i genotipa gospodina Dronjka, pretpostavljam da je dolazak u Liku deo istih etničkih kretanja kojima su bili izloženi i moji preci. U tom kraju ima i Radonića (koji doduše još nisu testirani), a za koje verujem da su istog porekla kao i ja.

[Жељко Јарић]

Pozdrav.

Moja baba (majka mog oca) je rođena Dronjak.
Jelena (Jeka) Jarić, je rođ. 1898. u Cerovcu (Lika, Hrvatska) a umrla 1984. u Banatskom Karađorđevu (Vojvodina, Srbija)
U Banatskom Karađorđevu inače žive i Dronjci po muškoj liniji, koliko se sećam potomci Jekinog brata od strica, u smislu ovog što je gore napisano o poreklu porodice intersantno je reći (a sada i sasvim logično i objašnjivo) da su svi visoki, krupni, tamnog tena, guste crne i loknaste kose, prodornog glasa i kukastog nosa.

[robert w.]

Dobrodošao!
Nadam se da ćemo ti pomoći (koliko možemo) u otkrivanju korena. Rezultati testiranju su početak zanimljivih istraživanja. Ranije sam uglavnom zaobilazio istoriju levantinskih zemalja i Bliskog istoka, a sad uzimam sve što mi dođe pod ruku. Dalmacija i Bosna, posebno priobalje i deo oko Neretve su , u rimsko vreme, bili intenzivno naseljavani rimskim kolonistima, često iz krajeva Bliskog istoka.
Postoji mogućnost kasnijeg naseljavanja, u srednjem veku. Normni su često, kao strelce, koristili Sarcene koji su ostali u Italiji, na njihovim područjima, i koji su primili hrišćanstvo.
Testiranje SNP bi sigurno dalo jasniju predstavu o poreklu. No ima vremena i za to.
 U svakom slučaju, pozdrav.

[Жељко Јарић]

Hvala, bolje vas nasao!
Evo stigla mi je ispravka od rodjake (sestra od tetke) u vezi rodbinske veze sa Dronjcima iz Banatskog Karadjordjeva:
Naime, SESTRA moje babe Jeke (dakle rodjena Dronjak) se udala za (takodje) Dronjka, dakle nije u pitanju krvna veza vec samo porodicna - sasvim slucajno isto prezime.
Ipak stoji moj komentar u vezi njihove vrlo izrazajne pojave, zaista je primetno koliko se to uklapa u ono sto ste napisali o haplogrupi J1.